Najava: NE GLEDAJ SADA - Dafne di Morije

Na Sajmu knjiga u Beogradu, počev od 19. oktobra, imaćete priliku da nabavite i 36. knjigu iz edicije „Poetika strave“, a to je zbirka NE GLEDAJ SADA - Dafne di Morije.

Odmah da naglasim, ova autorka ima zbirku pod tim naslovom (Don’t Look Now and Other Stories), ali ovo je moj izbor njenih najboljih priča, koji sam sačinio uvidom u SVE njene priče, tako da je sadržaj Orfelinove knjige pod naslovom NE GLEDAJ SADA zapravo probran iz više njenih različitih zbirki.

Ako ste ime „Dafne di Morije“ držali u mentalnoj fioci s etiketom „ljubići“ ili „ženska literatura“, ala ćete se zabezeknuti kad vidite njene kratke priče i novele! Ja sam, kada sam je otkrivao pre 10-15 godina, bio zapanjen koliko je ovo štivo originalno, bogato, slojevito, nadahnuto i jezovito, i veoma me raduje što sad imam priliku da sa vama podelim ushićenje jednom autorkom čije ime jeste poznato, ali pod pogrešnom etiketom; Orfelinova zbirka će vam otkriti prvorazrednu gospodaricu strave kakvu niste ni slutili!

Ako bih je morao s nekim porediti, mislim da je njena proza često veoma slična Robertu Ejkmanu, ali je samo nešto malo komunikativnija. To je suptilna, psihološka strava – ali kad reši da vas plaši, to čini kao malo imena koja bih mogao da navedem. Druga moguća paralela: Širli Džekson. Da, Dafne kao da je nastala ukrštanjem Roberta Ejkmana i Širli Džekson, to je najkraći i najprecizniji mogući opis koji mi pada na pamet.

Za ovu zbirku odabrao sam sledećih sedam priča i novela – osim prvonavedene, koja ima „samo“ 20 strana, sve ostale su znatno duže, u rasponu od 40-90 strana. Zato ova knjiga ima ukupno 416 strana i najobimnija je do sada knjiga u ediciji „Poetika strave“.

 

Lutak

Mladić se zaljubi u neobičnu violinistkinju, ali kad uspe da dopre u njene odaje, otkriva da ona u tajnoj sobi drži čovekolikog lutka u prirodnoj veličini. U kakvoj su oni vezi i kako taj lutak upravlja njenom sudbinom?

 

Planina Istine

Dvojica muškaraca zaljubljeni su u istu, neobičnu, mističnu ženu. Ali ona ih napusti i ode na vrh planine, u stari manastir u stenama, gde obitava drevna sekta koja izgleda da je dosegla neku onostranu tajnu nedostižnu smrtnicima. Seljani iz sela u podnožju plaše se dozivanja s planine koja im odvode devojčice i žene, ali ova dvojica pokušaće, svaki za sebe, da se popnu do vrha i razotkriju tajnu i, možda, povrate svoju voljenu… Ali, kakvu će mračnu istinu otkriti na vrhu Planine Istine?

 

Poljubi me ponovo, stranče

Jedan običan mladić ode jedne večeri u bioskop… i potpuno se zacopa u razvodnicu koja tamo radi. Posle projekcije, kasno uveče, odluči da je prati i popne se u autobus za njom. Ona silazi na stanici kraj groblja. Kako će se okončati ovaj gorkoslatko-jezoviti „momak sreće curu“ zaplet? Ne onako kako očekujete!

 

Ptice

Iako je poslužila kao predložak za čuveni Hičkokov film, on je iz nje uzeo samo polaznu premisu – ptice u jatima napadaju ljude i ubijaju ih, oni se izoluju u kući, društvo se polako raspada – ali i likovi i dešavanja su znatno drugačiji i prijemčiviji – i bez loše ostarelih frojdističkih, edipalnih tupljavina iz filma. Slojevita, mračna priča, iznenađujuće visceralna i sa izrazitim smislom za akciju, mada dolazi od strane jedne žene, mnogo je bolje ostarila od Hičovog filma, odnosno, modernija je i aktuelnija!

 

Proboj

Čoveka pošalju iz firme da pripomogne u izolovanoj naučnoj stanici, gde se, kako otkriva, odvijaju čudni eksperimenti sa telepatijom, kontrolom uma na daljinu i, čak, sa pokušajima hvatanja duše umirućeg. Naravno, petljanje u božanske ingerencije dovodi do nepredviđenih, dramatičnih rezultata.

 

 

Nipošto nakon ponoći

Engleski turista u Grčkoj smešten je u bungalov čiji se prethodni stanovnik udavio tu blizu. Ispod telefona nalazi njegovu cedulju na kojoj piše „Nipošto nakon ponoći“. Kakve to veze ima sa parom Amerikanaca, nemom ženom i mužem-galamdžijom koji podseća na Silenusa, Dionisovog pratioca? I kakve veze ima drevni mit sa vulgarnom sadašnjicom i mračnim radnjama kojima se bave ovi Ameri? 

  

Ne gledaj sada

Prema ovoj noveli snimljena je prilično verna adaptacija, remek-delo Nikolasa Rouga, DON’T LOOK NOW. Ako ovaj remek do sada niste pogledali, strpite se još malo, nemojte si kvariti ugođaj i iznenađenja koja nudi ova genijalna, mnogo-antologizovana priča o mužu i ženi koji, nakon smrti ćerke, u Veneciji, pokušavaju da stanu na noge. Tamo sretnu dve starije žene, od kojih ona slepa tvrdi da je vidovita, i da kraj njih vidi njihovu mrtvu ćerkicu - koja, navodno, pokušava na nešto da ih upozori… Suptilna jeza, genijalan spoj psihološkog i natprirodnog, apsolutno remek-delo književnosti strave, jedna od najboljih horor priča ikada napisanih.

 

            Dakle, ova knjiga na svojih 416 strana sadrži ilustracije Aleksandre Dević,
prevod navedenih priča sa engleskog koji su uradili Strahinja Mlađenović i Sava Kuzmanović, a tu je i detaljna biografija autorke i obiman pogovor urednika i priređivača, dr Dejana Ognjanovića.

            Evo njegovog početka.

 

 Dafne di Morije: Širom otvorenih očiju

 

„Što se tiče Raja i Pakla i svih tih koještarija, to je apsurdno. Svako, pre ili kasnije, bude kažnjen za svoje grehove, još tokom života, ali ne na način kao što to sveštenici govore.“

- Dafne di Morije

 

 

Izreka „Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari“ često je, u hororu, dobijala svoje maštovite varijacije. Teško da postoji žanr prikladniji za tako širok raspon elaboracija problema Želje, a naročito iz perspektive njenog naličja. U svakom slučaju, postoji i spisateljska varijanta ovog horora: „Pazi da ne napišeš bestseler, možda ti zaseni sva druga dela“. Upravo to se desilo engleskoj spisateljici Dafne di Morije: njen roman Rebeka postigao je neverovatan komercijalni uspeh, prodao se u tri miliona primeraka za manje od trideset godina, omogućio autorki potpunu finansijsku nezavisnost, filmska ekranizacija uglednog reditelja, Hičkoka, dobila je čak i Oskara za najbolji film… Naličje tog uspeha jeste da je od tada pa zanavek uz ime Dafne di Morije zalepljena fraza „autorka Rebeke“. Objavila je ona još šesnaest drugih romana, od kojih su neki postigli sasvim solidnu popularnost, ali nijedan se po tome ne može meriti s Rebekom.

Prokletstvo Rebeke je višestruko: kao prvo, ona je u svesti čitalaca, ali zadugo i u očima kritičara i proučavalaca, zasenila druge njene romane, od kojih su neki možda umetnički vredniji. Kao drugo, žig Rebeke ostavio je rasprostranjen utisak da se celokupan opus te spisateljice sastoji od romansi s dozom gotika, ukratko od „romana za žene“, što je nepravda za opus znatno raznovrsniji od toga. I kao treće, a za izbor koji držite u rukama najznačajnije, Rebeka je u opštoj svesti bacila njene kratke priče u zasenak.

Zahvaljujući masovno popularnim i kritički odlično prihvaćenim filmskim adaptacijama priča „Ptice“ i „Ne gledaj sada“, svest o tome da je di Morijeova pisala i kratku prozu svakako postoji, mada se u oba slučaja može govoriti o još jednoj dubioznoj „kletvi“: „Pazi da te ne ekranizuje veliki Autor“. Pošto su obe ekranizacije potpisali veliki režiseri sa prepoznatljivim, ličnim rukopisima, njihovo autorstvo zasenilo je tvorca predložaka, pa ne treba da čudi ako pomen tih naslova danas prvo asocira na Hičkoka i Nikolasa Rouga, pa tek onda, eventualno, na Dafne di Morije.  

Ovo važi utoliko više zato što su pomenuta dvojica odavno bili prepoznati kao prvorazredni umetnici u svom mediju, dok se to za Dafne di Morije nije moglo reći. Na njoj je, dobrim delom i zbog Rebeke, ostala stigma popularne zabavljačice, a ne umetnice vredne dubljeg razmatranja. Tako kritičar Obzervera, u tematu o omiljenoj literaturi za leto, piše da bi romane Dafne di Morije poneo na izlet, „manje zbog njihovih srednjačkih pripovesti, a više zbog evociranja tajanstvenih, istorijom natopljenih pejzaža Kornvola.“ (Neil Spencer, The Observer Review, 4 August 1996, str. 16.) Rečita je, u originalu, upotreba izraza „middlebrow“, na srpskom bez pandana, ali ovde prevedenog kao „srednjački“. U engleskom postoji gruba podela na visoku umetnost (eng. highbrow), zatim, na masama prilagođenu nisku umetnost (eng. lowbrow), a proza Dafne di Morije smeštena je u srednju kategoriju: možete je poneti na plažu bez stida i skrivanja korica.

Ima i strožih sudova od navedenog; tako npr. pop-filozof Slavoj Žižek u prilično promašenom tekstu pod naslovom „Smemo li da uživamo u Dafne di Morije?“ kaže: „njena proza izgleda obeležena melodramatičnim ekscesom koji se često opasno približava smešnom“ i „ona priča priče a da nije zaista pisac“; on kritikuje „njen nedostatak stila, njenu patetičnu direktnost“, a za njega su njeni tekstovi „staromodni, često smešni“. (Slavoj Zizek, „Are We Allowed to Enjoy Daphnée du Maurier?“, Center for Theology and Politics)

Namera ovog teksta nije totalna re-evaluacija opusa Dafne di Morije; izvan je njegovog opsega bavljenje njenim romanima. Tek uzgred može se zapaziti da ponekima od njih ona jeste zaslužila paušalno smeštanje u srednji sloj engleske književnosti, mada su Žižekove reči za većinu njih neopravdano prestroge. Međutim, teza koja se lako i ubedljivo može braniti glasi: Dafne di Morije je svojim kratkim pričama apsolutno zavredila najviši književni status, a upravo bi njene priče strave za njega mogle biti najzaslužnije.

 

Eros onoga sveta

 

Većina proučavalaca s pravom ukazuje na distinkciju između romana i kratkih priča Dafne di Morije:

 

U pričama di Morije uopšte nije bila vezana za srećan ishod, i primenjivala je sofisticiranu lepezu narativnih tehnika načinjenih da održe napetost i isporuče šokantne završetke. Takođe je ponekad bila zapanjujuće nekonkluzivna, zahtevajući od svojih čitalaca da sami smisle objašnjenja za neobične događaje koje opisuje. Njena mašta je oslobođena u kratkoj priči, gde se naziru blistavi blesci originalnosti, pesimizma, pa čak i perverznosti. (Patrick McGrath, „Introduction“ in: Don’t Look Now: Selected Stories of Daphne du Maurier, New York Review Books, 2008, str. viii.)

 

Ako je romane pisala s obzirom prema široj publici, kratke priče su za nju bile forma u kojoj je sebi u potpunosti davala oduška, smelo birajući provokativne, nečuvene teme ili pristupe, a obrađivala ih je na 30 strana s odvažnošću kakvu nije smela primeniti na 300 strana. U pričama ona odbija da pruži objašnjenja za opisane fenomene ili da eksplicira motivaciju likova, i odvažuje se na masama naročito frustrirajuće, otvorene krajeve. I jednu i drugu navedenu smelost horor žanr ne samo da lakše od mejnstrima trpi, nego čak, radi svog uspešnijeg učinka, i podstiče. Zbog toga, „kao što jasno pokazuju naslovi kasnijih antologija, kao što su Odjeci iz tmine (Echoes from the Macabre, 1976) ili Klasici mračnih priča (Daphne du Maurier’s Classics of the Macabre, 1987), njene priče pokazuju uznemirujući, da ne kažemo šokantan, kvalitet koji njeni romani nemaju.“ (Xavier Lachazette, „Introduction: Reading du Maurier with New Lenses“, in: Journal of the Short Story in English, 78, Spring 2022, “Special Issue: Sundered Selves and Opaque Others”, str. 15.) Njene su priče jedan od najboljih dokaza za tezu da je forma između pripovetke i novele (30-70 strana) najpogodnija za suptilnu alhemiju strave i začudnog: u tom se rasponu ovaj složeni učinak najefektnije stvori, održi i privede zadovoljavajućem završetku.

Uopšteno gledano, priče Dafne di Morije odlikuju se svedenim uplivima natprirodnog, bez preteranih i eksplicitnih prodora onostranog (kao npr. kod Lavkrafta); radije su posvećene tananim psihološkim portretima likova, minuciozno dramski izgrađenim situacijama i realistički opisanim ambijentima koji retko odudaraju od prozaičnih: nema tu drevnih hramova, kiklopskih katakombi, vanzemaljskih gradova. Strava se neosetno plete u gradovima, selima i prirodi opisanim tako da tu numinozno i zlokobno izviru neosetno, iz pomno građene realističke osnove, kao npr. kod Roberta Ejkmana, kojem njene priče strave nalikuju po mnogo toga: ekscentrična psihologija ne uvek prijemčivih likova, višesmislenost i nedokučivost, otvoreni krajevi, ambivalentna fantastika, poigravanje s klišeima žanra i jedva prikrivena seksualna tenzija, često rođena iz nemogućnosti da bude utažena.

(…)

 

P.S. Ova knjiga će izaći baš za sajam knjiga. Naći ćete je na Orfelinovom štandu, na istom mestu kao i ranijih godina.

Pretplate za najnovije Orfelinke neće biti zato što štamparija ne može da garantuje Orfelinu da će mu za Sajam isporučiti količinu knjiga koju potražuje da bi sigurno bilo dovoljno i za pretplatnike i za nove kupce. Zato: ko dođe na Sajam lično, moći će da kupi, a svi ostali moći će da ih naruče od Orfelina i od mene početkom novembra.

U knjižarama će verovatno biti tek krajem novembra ili početkom decembra, po većim cenama.

Najava: SLUČAJ ČARLSA DEKSTERA VORDA - H. F. Lavkraft

Na Sajmu knjiga u Beogradu, počev od 19. oktobra, imaćete priliku da nabavite ultimativno izdanje Lavkraftovog najhororičnijeg romana, SLUČAJ ČARLSA DEKSTERA VORDA („Poetika strave“, knj. 35).

Da podsetim, njegov U PLANINAMA LUDILA je SF-horor, SNOVITA POTRAGA ZA NEZNANIM KADATOM je FENTEZI-horor, ali je zato SLUČAJ ČARLSA DEKSTERA VORDA = HOROR-horor.

SLUČAJ ČARLSA DEKSTERA VORDA je jedna od prvih Lavkraftovih knjiga objavljenih na srpskom, daleke 1990. Izvorno ga je objavio BIGZ, a potom su neki drugi izdavači preštampavali taj isti prevod Gordane Velmar-Janković.

Novo izdanje preveo je dr Dejan Ognjanović, koji je dosad već kod Orfelina objavio i nove prevode druga dva Lavkraftova romana, kao i dobrog dela njegovih najboljih priča.

I pre nego što uskliknete „Meh, imam taj stari prevod, šta će mi novi?!“ pogledajte zbog čega mislim da bi svaki ozbiljan ljubitelj horora (a time i Lavkrafta) trebalo da poseduje ovo novo izdanje.

Pre svega, ako nekim slučajem uopšte nemate ovaj roman u svojoj bilioteci, onda dileme nema: OBAVEZNO ga nabavite, i to u Orfelinovom izdanju, jer radi se o jednom od najboljih horor romana ikada napisanih, a on tek sada dobija dostojanstveno izdanje na srpskom.

Ako imate BIGZ-ovo ili neko kasnije izdanje, i u nedoumici ste treba li vam sad i ovo, evo zbog čega bi ga trebalo razmotriti.

zadnja korica

1) Stari prevod rađen je po nekom starom, upitnom izvorniku, dok je novi prevod rađen prema ultimativnom izdanju, minuciozno doteranom u skladu s Lavkraftovim rukopisom, koje je priredio S. T. Džoši, vodeći svetski expert za Lavkrafta.

2) Stari prevod imao je čitav niz sitnih grešaka, npr. u jednom trenu se tu pojavi nekakav KAPETAN LEŠI niotkuda! Prevoditeljica je izmislila da tu ima neki „kapetan Hari Leši“, a zapravo treba = Čarls Lesli. Ali, OK, Leši ili Lesli, biće dobro pečenje. Da vidimo dalje.

3) Stari prevod imao je čitav niz krupnih grešaka, nastalih u brzini, nepažnji ili lošem izvorniku. Ili u nedovoljnoj koncentraciji i brizi o smislu. Na primer: u izvorniku se u jednom trenutku kaže “must have it red for three months”. Prevoditeljica,  na str. 80 Bigz izdanja, kaže: „mora biti spremno za tri meseca“. A zapravo treba = „mora da ima crveno puna tri meseca“. Sitnica? Pa, nije, zato što se tu aludira da lik mora da pije krv puna tri meseca da bi se, tako vaskrsao, sasvim povratio u život; taj smisao je prevoditeljici sasvim promakao, i to što je ona stavila tu nema veze s onim što u originalu piše. Ima još primera ovoga…

4) U starom prevodu ima i nekoliko zaista neverovatno velikih propusta. Navešću jedan od najgorih primera, gde u jednom kratkom pasusu imate bar 4-5 krupne omaške. Ovo se nalazi u I izdanju na str. 33:

 

Gordana Velmar-Janković:

„Jednom prilikom je, na primer, neki čas razjaren a čas zlovoljan stvor ispitivan na francuskom jeziku o pokolju u Limožu što ga je 1370. godine izvršio Princ Tame, kao da je za taj zločin postojao neki skriveni razlog koji je zatvorenik morao da zna. Naime, Karven je tog zatvorenika – ako je on uopšte bio zatvorenik – pitao da li je naređenje za pokolj izdato zbog Znaka Jednoroga otkrivenog na oltaru u drevnoj rimskoj grobnici iza katedrale ili zbog toga što je Princ Tame, na skupu veštica, izgovorio Tri Reči.“

 

Dejan Ognjanović:

„Jednom je, na primer, neka naizmenično besna i ćutljiva figura ispitivana na francuskom o masakru koji je Crni Princ (FUSNOTA) počinio u Limožu 1370. godine, kao da su za to postojali neki skriveni razlozi koje je ovaj morao znati. Karven je pitao zatvorenika – ako je to bio nekakav zatvorenik – da li je naredba za pokolj izdata zato što je bio pronađen Znak Jarca na oltaru u drevnoj rimskoj kripti ispod Katedrale ili zato što je Crni Čovek iz Kovena Gornje Vijene (FUSNOTA) izgovorio Tri Reči.“

 

Šta je sve omašila prevoditeljica starog prevoda?

 

a) „Princ Tame“ je zapravo „Crni Princ“; ona je pobrkala Satanu sa smrtnikom, ličnošću iz engleske istorije. U novom izdanju je ovo tačno prevedeno + imate fusnotu o tome ko mu je bio taj „Crni Princ“.

b) „Znak Jednoroga“ – zapravo Znak Jarca, ukazuje na pagansku i/ili satanističku magiju. Dakle, pobrkati Jednoroga i Jarca, to je stvarno neoprostivo, naročito u ovom kontekstu.

c) „iza katedrale“ – zapravo, ispod, u podzemlju. Sitnica bi bila, da je jedina; ali ovakvih omaški je u starom prevodu mnogo.

d) „Princ Tame“ – Ponovo! A zapravo, Crni Čovek, opskurni demonološki lik: može biti smrtnik-satanista (vođa kovena), ili nekakav demon, ili polutan, pa i đavo, ali neki niži đavo – sasvim sigurno nije Satana ili Lucifer lično.

e) „na skupu veštica“ – u starom prevodu sasvim je ispuštena lokalizacija tog kovena (iz Gornje Vijene). ALI, u novom izdanju imate fusnotu o tome, pa ćete videti zašto je ona bitna, tj. na šta ukazuje, i koliko je detaljno Lavkraft izučio materiju.

 

5) Najzad, ono što je mnogima najviše smetalo oko starog prevoda DEXTERA, jeste neverovatno promašena odluka prevoditeljice da grdne stranice u romanu, u kojima se izdašno navode čitava pisma napisana u 18. veku, na srpski prevede – crkvenoslovenskim.

Zašto je to promašeno?

Kao prvo, promašeno je jer je današnjem čitaocu nerazumljivo i naporno da se probija kroz dugačke deonice teksta koji, u starom prevodu, glasi ovako: „Jesli Reči skazane Odzivlenije ne izaz’vu, obače v vremeni čto prihodit rožden budet Onaj koji osvrnuti če se i Sol ili Veščestvo za Sol upotrebiti če a čto Ti ostavit’ Mu budeš.“

Kao drugo: da je to i u izvorniku toliko naporno i nerazumljivo čitaocu s engleskog govornog područja, ne bismo mogli da se bunimo: ako je Lavkraft hteo da mu text bude toliko nerazumljiv, šta da radimo, nego da ga verno sledimo u tome?

forzec knjige

ALI! To nije tako! Ključna stvar koju stari prevod nije promislio: engleski i srpski jezik su se sasvim različito razvijali u poslednjih 250-300 godina. Engleski iz 18. veka razlikuje se u odnosu na današnji, moderni engleski jezik uglavnom u minornim detaljima pisanja (spelling) poneke reči, a ne u gramatici i ne u rečniku. Kao posledica toga, današnji Američanin ili Engležanin glatko može da pročita i shvati rečenicu: „and if yr Line runn out not, one shal bee in yeares to come that shal looke backe and use what Saltes or Stuff for Saltes you shal leaue him.“

Međutim, pošto je „srpski“ kojim se pisalo pre 300 godina nekakva crkvenoslovenska papazjanija, to današnji četac ne može brez vokabularija, fusnotija i naprezanija teškoga da poimi. I zato su te deonice, kojih ima kroz ceo tekst, u novom prevodu rešene jednim arhaičnim, ali daleko razumljivijim srpskim jezikom. Konkretno, gornja rečenica glasi u novom prevodu: „ako ti Loza tvoja zatrta ne bude, jedan naići će u godinama budućijem koji kad unatrag pogleda upotrebu znati će od Soli il materijala za Soli što ti ćeš mu ostaviti.“

Uzgred, zapazite da ni ovde stari prevod nije uhvatio smisao početka rečenice:

„if yr Line runn out not“ 

– stari prevod = Jesli Reči skazane Odzivlenije ne izaz’vu;

– NOVI PREVOD – „ako ti Loza tvoja zatrta ne bude“.  

Ovo je, kao i gornji primer sa „red“ = spremno = crveno, još jedno od brojnih mesta gde prevodilica nije shvatila smisao, a fundamentalno je bitan za zaplet: jer ovde se kaže da, ako porodična loza vešca ne bude zatrta, nego potraje u vremenu, neki njegov naslednik će njegove „soli“ upotrebiti itd. To stari prevod uopšte nije ukačio.

 

6) Novi prevod ima više fusnota od starog, jer ovaj roman obiluje referencama: na istoriju, na okultizam i alhemiju i na druge specijalne discipline, kao i na druga Lavkraftova dela – u starom prevodu nemate osvrte i pojašnjenja tih stvari.

 

7) Pošto ovaj roman ima baš mnogo referenci na okultizam, da ne bih opterećivao glavni tekst romana desetinama fusnota, metnuo sam samo neke smesta najbitnije u tekst, ali sam daleko više detalja, za one koje zanima ezoterija, stavio u Appendix: OKULTNI REČNIK koji na 14 strana pojašnjava IMENA, KNJIGE, POJMOVE i FORMULE koji se pominju u romanu. Ova pojašnjenja će zainteresovanom čitaocu otkriti dimenzije DEXTERA koje pri čitanju ranijeg prevoda nije ni slutio.

 

8) Ovo Orfelinovo izdanje sadrži i dodatak u vidu Lavkraftove novele „Kroz Kapije Srebrnog ključa“. Ona do sada nije bila objavljena u drugim Orfelinovim knjigama Lavkraftovim.

 

9) U pitanju je potpuno novi prevod te novele koji je takođe uradio dr Ognjanović, na osnovu najnovijeg, besprekorno priređenog teksta te novele koji je priredio Džoši. Neću ni navoditi primere omaški i brljotina u ranijem prevodu, iz 1991, koji se od tada automatski, nepromenjen, preštampavao kod raznih dunstera.

 

10) Na kraju knjige je i detaljan POGOVOR pod naslovom „Grobovi bez dna“. Autor je, kao i za prethodna 34 naslova ove edicije, dr Ognjanović.

I moram vam reći da sam veoma ponosan na ovaj tekst, jer iako sam o Lavkraftu već toliko puta pisao do sada, dugotrajan prevodilački boravak u DEXTERU, iznutra, u Lavkraftovim cipelama, omogućio mi je da uvidim neke aspekte ovog romana koji su mi do sada izmicali, a koje ne vidim ni da su drugi kritičari pomenuli u tekstovima koji su meni poznati, tako da, neskromno ali realno, kazujem da ćete u ovom pogovoru i vi saznati nove razloge zbog kojih je ovaj roman poseban i vredan.

 

11) Uz pogovor ćete videti i nekoliko prikladnih ilustracija: kuću u Providensu koja je poslužila kao uzor za dom Č. D. Vorda; prvu stranicu Lavkraftovog rukopisa (sa originalnim naslovom romana) i još ponešto.

 

12) Na kraju, a za mnoge na početku, dodatni razlog da imate ovo novo izdanje DEXTERA jesu i umetnine našeg dežurnog Lavkraftofila, dr Ivice Stevanovića. Te ilustracije koje je naslikao i nacrtao za korice, forzec i unutrašnjost – to je genijalno, odnosno taman dostojno tekstova koji su unutra!

rasklop

 Ali, hej, ako ste u fazonu: „Mnjah, već imam ranije izdanje, meni je sasvim dobro, šta će mi bolje od toga?!“ – i to je legitimno i ok, niko vas silom ne tera da kupujete nešto što mislite da vam ne treba.

 Knjiga ima 288 strana, tvrdi povez, šiveno...

Inače, sa ovom knjigom Orfelin kompletira sve što od Lavkraftove proze vredi posedovati i čitati. Sad, kad DEXTERA nabavite, imaćete u vrhunskom i najtačnijem mogućem prevodu SVE od Lavkrafta što valja, a da je Orfelin ukrasio i odštampao, a da je prevedeno ili pomno nadzirano od strane Dr Ognjanovića.

Orfelinova izabrana prozna dela H. F. Lavkrafta sačinjavaju:

NEKRONOMIKON

U PLANINAMA LUDILA

SNOVITA POTRAGA ZA NEZNANIM KADATOM

SLUČAJ ČARLSA DEKSTERA VORDA

ŠAPTAČ U TAMI

BEZIMENI GRAD

Ako imate SVE ovo, onda imate SVE od Lavkrafta što vredi imati, a da je proza.

Njegovu poeziju Orfelin neće izdavati.

Njegov esej NATPRIRODNA STRAVA U KNJIŽEVNOSTI Orfelin će objaviti u novom, anotiranom prevodu (by dr Ghoul, of course) i sa dodatnim njegovim esejima o horor književnosti. Potrudiću se da to bude gotovo do idućeg sajma (2025).

P.S. Pretplate za najnovije Orfelinke neće biti zato što štamparija ne može da garantuje Orfelinu da će mu za Sajam isporučiti količinu knjiga koju potražuje da bi sigurno bilo dovoljno i za pretplatnike i za nove kupce. Zato: ko dođe na Sajam lično, moći će da kupi tamo, a svi ostali moći će da ih naruče od Orfelina i od mene početkom novembra.

NAJAVA: KNJIGE KRVI, 2. tom – Klajv Barker

 

Dragi moji, evo vam premijernog privjua toga kako izgleda spolja i iznutra 2. tom KNJIGA KRVI, Klajva Barkera koji sam priredio za Orfelin izdavaštvo.

Ovo je 4. knjiga u ediciji „Crna mačka“: prethodne su NEKRONOMIKON (Lavkraft), KNJIGA EJBONOVA (K. E. Smit) i KNJIGE KRVI, 1. tom.

Iz štampe izlazi tačno za Sajam knjiga u Beogradu (19-27.X), a pretplata će biti raspisana tokom iduće nedelje. U toj pretplati moći ćete, po najpovoljnijim mogućim cenama, da naručite i sledeće knjige: SLUČAJ ČARLSA DEKSTERA VORDA - H. F. Lavkraft („Poetika strave“, knj. 35), i NE GLEDAJ SADA, i druge priče - Dafne di Morije („Poetika strave“, knj. 36), kao i novi roman Milenka Bodirogića, PESAK PJESKARE, u ediciji „Noć Republike“.

(c) Ivica Stevanović

Više detalja, privjua i svega o ovim drugim knjigama okačiću ovde narednih dana, a za sada evo nešto više o 2. tomu KNJIGA KRVI.

(c) Ivica Stevanović

Izvorno su KNJIGE KRVI u Engleskoj izašle u dva navrata, u razmaku od godinu dana: prve tri 1984. a druge tri 1985. godine. Barkerova prvobitna želja bila je da to budu dve VELIKE knjige, a ne šest manjih, ali tada potpuno nepoznati autor nije mogao da zahteva tako skupoceno izdanje, rizično za izdavača, pa ga je izdavač ubedio da ih podeli na 6 knjižica od po oko 200 strana u mekom povezu, kao komercijalno pouzdaniju opciju.

Orfelin ove knjige predstavlja onako kako je Barker izvorno želeo: svih 6 knjiga sakupljeno je u dva toma: prve tri imate u 1. tomu, koji je izašao prošle jeseni, a preostale tri izlaze sada u 2. tomu, i sa njime kompletirate KNJIGE KRVI.

U 2. tomu KNJIGA KRVI, dakle, imate kompletan sadržaj koji je ranije bio podeljen u 4, 5. i 6. Knjigu krvi.

U Orfelinovom izdanju je prevod Gorana Skrobonje, ranije objavljivan, ali pomno redigovan za ovo izdanje, i s nekoliko bitnih fusnota dodatih tamo gde ih ranije nije bilo.

Pored toga, ovaj tom krase originalne ilustracije domaćih autora, rađene specijalno za ovo izdanje, u duo-tonu (crno-crveno), istao kao i u 1. tomu. 

(c) Nikola Uzelac

Svaka od 14 priča i novela u ovom tomu ima svoju zasebnu ilustraciju, a tu su i dodatne pregradne ilustracije koje je uradio Ivica Stevanović.

(c) Ivica Stevanović

Naravno, i sasvim očigledno, Ivica je zaslužan i za božanstvenu prednju i bogohulnu zadnju koricu.

Pored Barkerovih priča, na kraju ovog toma naći ćete i veoma detaljan Pogovor pod naslovom „Klajv Barker, Zapisano u krvi i mesu“ koji je napisao Dr Dejan Ognjanović.

To je praktično mini-disertacija o poetici Klajva Barkera i značaju ove zbirke u istoriji horora, na punih 70 strana velikog formata ove knjige.

ZADNJA KORICA, (c) Ivica Stevanović

Ukupan obim 2. toma je 592 strane, što je nekih 15-ak strana više od 1. toma.

Podsećam, za one koji 1. tom još nisu nabavili, da on takođe, pored priča i ilustracija, sadrži sledeće dodatke: Klajv Barker Biografija; Klajv Barker Anotirana Bibliografija; i Klajv Barker Anotirana Filmografija.

Pitali su me neki: „Da li će u ovoj knjizi biti i Barkerov roman KABAL?“

NE, Barkerov roman KABAL NIJE deo KNJIGA KRVI, mada postoje neka američka izdanja gde su Američani nešto mućkali, i ubacivali ga u 6. Knjigu krvi, pošto su prethodno par priča iz nje izbacili, da naprave mesto. Takvih bastardizacija ovde neće biti: naše KNJIGE KRVI su onakve kakve je Barker izvorno napisao i objavio.

(c) Stefan Grković

MEĐUTIM!

Sad vam mogu najaviti i sledeću lepu vest, pošto je Ugovor za to potpisan i dogovori su načinjeni.

Iduće godine, a ja se nadam već naproleće, svakako pre leta, Orfelin će u ediciji „Crna mačka“ objaviti veliku, lepu, bogato ilustrovanu, i detaljno pogovorisanu omnibus knjigu koja će sadržati Barkerov roman KABAL: NOĆNI SOJ i njegovu novelu PAKLENO SRCE prema kojoj je rađen film GOSPODARI PAKLA (HELLRAISER).

Krajnje je vreme da ove knjige budu dostupne u velelepnom izdanju kakvo zaslužuju: KABAL je izašao još daleke 1991. i ubrzo se rasprodao (edicija „Košmar“); nakon toga je bio piratizovan u nekom ošljarenom izdanju, dok Barkerova novela nije nikada legalno ni prevođena na srpski, mada neprobirljivi fanovi možda poseduju piratsko izdanje koje je bedno „posrbljeno“ iz ukradenog hrvatskog prevoda. Sada ćete obe imati kako dolikuje…

P.S. Nažalost, iako je obećao da će odgovoriti na nekoliko mojih pitanja povodom priče „U brdima, gradovi“, Barker nije stigao da to učini do ulaska ove knjige u štampu. Znamo da je on u godinama i narušenog zdravlja, pa mu ne zameramo; očito nije mogao, ili nije stigao. Ako dobijem njegove odgovore kasnije, podeliću ih s vama ovde ili onde. 

Toliko o tome za sada.

Pratite ovo mesto za dalje vesti, informacije, najave…