DUNE (1984)

 

**(*)

3-

 

U okviru akcije pripreme za DUNE (2021), prisetio sam se Linčove verzije. Nikad nisam bio fan ovog filma, i slažem se sa konsenzusom da je slab, i kao ekranizacija, i kao film po sebi. Ali, pošto ga dugo nisam ponovio, pre par nedelja sam ga reprizirao ciljano zbog Vilneva, da mogu svežeg uma da ih uporedim.

Tačnije, budući da se Linč odrekao tog filma, nijedna postojeća verzija nije stvarno Linčova: ja sam pogledao valjda najdužu postojeću verziju, koju su fanovi izmontirali, ubacivši većinu izbačenih scena i koječega, sve to zajedno u trajanju od čak tri sata, pod nazivom DUNE: The Complete Saga.

Pa, deco, čak i u toj ogromnoj verziji, mnijem da je najveći problem – zbrzanost. Prenatrpano je to. Grdni likovi protrčavaju tu, a da ih i ne osetimo, a kamoli upoznamo ko su, šta su i šta hoće, i zašto. Svašta nešto se tu izdešava, ali malo toga ostavi bilo kakav impakt, jer Nou Tajm Tuluz, sat otkucava, mora još stvari da se desi pre odjavne špice, i zato je sve to na gomili prilično otuđujuće.

Nema se utisak da se gleda film sa iole zaokruženom pričom (iako on pokriva duplo više materijala od Vilneva, odnosno prve dve knjige), nego to sve podseća na onaj stari ali danas sve rašireniji trend u srpskoj „kinematografiji“: snimiš seriju od nekih deset sati materijala, pa onda od toga izmontiraš nekakav produženi trejler, „best of“ u trajanju od 100-120 minuta, bez adekvatnog ritma i ugođaja, bez pitke i jasne naracije, bez prikladno pripremljene naracije i emocije, pa onda to narodu u bioskopima prodaješ kao „film“.

Drugi veliki problem jeste što se prećeralo s kičem, kempom i groteskom, nepriličnim tom materijalu. Deluje maltene kao da je Linču neko na silu uvalio taj projekat i knjigu koja ga lično ne tangira, koju možda nije ni pročitao, pa sad on veštački pokušava sebe da zabavi u tom tezgarenju ubacujući ono što NJEGA zanima u plot, svet i likove koji s time imaju vrlo malo veze. Onde gde to ima bar malo uporišta u predlošku, npr. morbidna ogavnost Barona Harkonena koju je Linč još znatno više pobolesnio, rezultat je zabavan i memorabilan. Kao, uostalom, što su i SVI njegovi zlikovci.

Jer može Linč do sudnjega dana da serucka svoje sektaške mantre o transcendentalnoj meditaciji, unutrašnjem svetlu i ostalim hipi sranjima, ali taj čovek ima u sebi takav crni mulj da kad god zakopa po njemu – iz njega izvadi takve mega-Bolesnike, giga-Zlotvore i gaćeuseravajuće-jezive Kreature da čitavo Udruženje Američkih Horor Reditelja može samo da cvili od muke & zavisti i da piški u gaće od strave dok gleda čak i kad Linč potpisuje nešto što nije horor nego SF, kao ovde, ili triler, kao u PLAVOM SOMOTU, a kamoli kad uradi nešto što zapravo i jeste horror, a la Lynch (HAJVEJ / MALHOLAND / mnoge deonice u TVIN PIKS 3).

Takođe su mi njegove ćelave Bene Gezeritkinje jezovitije i gnusnije od ovih kod Vilneva, i po dizajnu i po kastingu. Uz sav respekt prema Šarloti Rempling, koja jeste odlično kastovana kod Denija, ona je debilnim dizajnom odore, koji uključuje i rešetkasti veo (!) praktično sakrivenog lica iza vela koji joj zaklanja većinu aduta, uključujući te njene pakleno-ledene oči. Kakav fejl!

Zatim, kod Linča je scenografija nesnošljivo kičasta, kao da ju je stari šićardžija DINO reciklirao iz svog kemp FLEŠ GORDONA od četri godine ranije – s tim što FLEŠU kemp priliči,  jer je plitkoumna svemirska opera, ali ne priliči DINI koja ima ozbiljnije pretenzije, ili ih je barem imao predložak, pre nego što je poslužio kao odskočna daska za gomilu karikatura i za šou program Sedmorice Mladih. Čak i onde gde scenografija NIJE kičasta i drečava, nepodnošljivo mi smrdi po studiju, bilo da su u pitanju hodnici palate na Arakisu ili pećine slobodnjaka.

Linčov kast ima gomilu dragih lica, koja inače volimo – ali ta su lica bila bolje i prikladnije upotrebljena drugde. Ma koliko da su dobri glumci, ovde su protraćeni i Maks fon Sidou (recikliran iz FLEŠ GORDONA; kod Vilneva ga igra crnkinja, eto koliko je to bitan lik) i Jirgen Prohnov i tada prelepa i u cvetu mladosti Virdžinija Medsen (kakav zločin što ona nikada više nije igrala kod Linča!), a Frančeska Enis je miskastovana kao Polova majka, jer previše ona izgleda normalno i obično za jednu prekaljenu Bene Gezeritkinju.

Nešto slično važi i za Kajla Meklahlana: ne pucajte odma’, saslušajte – super je on i lik i glumac, što je dokazao već par godina potom u PLAVOM SOMOTU, a onda i drugde, u TVIN PIKSU itd, ali nije on najsrećnije rešenje za Pola Atreida. Taj lik, u kasnijem razvoju zapleta, ima da ide na neka vrlo mračna mesta, a Kajl ne daje ni najmanji nagoveštaj toga u sebi tokom ovog filma. Da to ima u sebi videli smo kasnije, u SHOWGIRLS, a naročito u TVIN PIKS 3, ali to nismo videli, ni u naznakama, u DINI.

Kajl je, prosto, suviše all-American boy-scout (zato Linč i voli da se igra s njim!) a da bi igrao Izabranika, Mesiju, Vođu, nekog potencijalno-zajebanog lika. Ne verujem mu ni kad se bori sa onim prekaljenim instruktorima i mašinama, a kamoli kasnije, kad ubije okorelog pustinjskog ratnika i postane Muad Dib, a ponajmanje kad (nekih desetak minuta kasnije u filmu!) doživi prosvetljenje i stekne „začinske“ plave oči krenuvši putem Kvizac Haderaha.

Da i ne govorim o karikaturama i preglumljavanju Džeka Nensa, Breda Durifa, Fredija Džonsa i još nekih članova ovog prešarenog, prekarikiranog ansambla – uključujući i smesta-iz-filma-izbacujućeg Stinga. (Samo im je još Majkl Đekson falio za ovu Kič-paradu, a da nije bio preskup tada, možda bi njega i doveli da igra likinju koju ovde, za promenu fino kastovana, igra Šon Jang.) Ionako sam lošim, zbijenim, prenapučenim storitelingom vrlo plitko involviran u DININ zaplet, takav kakav jeste, samo mi još fali da me svako malo iz praćenja filma izbaci neka od ovih karikatura, ili drečava/fejk scenografija.

Da, znam da je za ovo po pitanju izgleda filma kriv DINO NA GOVNO SI ZINO DE LAURENTIS, jer je prisilio Linča da sve to uslika svetlije nego što je ovaj hteo da mrači, kako bi mu se bolje videlo na videlu tadašnjeg VHS-a, ali svejedno, čak i sa zatuljenim svetlima teško da bi onaj barok i rokoko delovali mnogo manje nalik unutrašnjosti vikendice nekog gastarbajtera iz okoline Negotina. Ovako kako se vidi u filmu, to baš bode oči.

To što su neki viz. efekti prilično loše ostarili donekle nije pošteno prema filmu starom 40 godina – ali, s druge strane, ako ga uporedimo sa visokobudžetnim SF spektaklima iz tog približnog doba kad je ovaj nastao, dakle sa BLEJD RANEROM ili IMPERIJOM…, vrlo su upadljivo slabi, naročito kompozicija svemirskih brodova i drugih letilica. Svejedno, to je moja najmanja zamerka ovom filmu.

On pada, iznad svega, na tome što je sasvim omašio TON za ovu priču, i što nije uspeo da je ispripoveda na dovoljno intelektualno ili bar emocionalno prijemčiv način. It’s just a bunch of stuff that happened! Jeste, ponešto od toga ne izgleda loše (dobri su crvi i svi slow-mo efekti vezani za pesak), neke od scena su solidne (trening-borba pod štitovima, iako sa prevaziđenim efektima; sve sa Baronom, itd), film nije dosadan čak ni u verziji od tri sata jer, rekoh već, tu se stalno nešto dešava (čak i previše toga), zatim, tema Brajana Enoa, „The Prophecy Theme“, je zarazno-hipnotičko-mistična u svojoj svetoj jednostavnosti, 

a kreatura navigatora Karla Rambaldija je vrlo memorabilna… ali… ipak, premalo je to za nešto što je trebalo da bude klasik i u svom žanru i šire od njega, a pretvorilo se, s pravom, u komercijalni i umetnički promašaj. Mestimično zanimljiv, ali ipak promašaj.

Vilnevova najnovija DINA popravlja većinu ovih problema, ali nije bez nekih svojih – ili onih inherentnih književnom predlošku. O tome – u idućem nastavku. Dotad svakako pogledajte novu DINU, jer to je sasvim OK film i jaka trojka (3+) po mojoj tarifi.

HALLOWEEN KILLS (2021)

*

1+

Bili ste razočarani prethodnim pokušajem reimaginacije Helovina u HALLOWEEN (2018)? Pa – suprajz! Njegov upravo procureli nastavak, HALLOWEEN KILLS (2021), takav je komad tečne fekalije da ćete, ako mu se uopšte podvrgnete, posle njega od blata praviti Rob Zombie's HALLOWEEN (2007)!

O, da! Čak i prvi Zombijev Helovin me je manje boleo od ovoga, a mrzeo sam mu skoro svaki sekund (izuzev 4; vidi moj rivju na linku gore). Zombijev se barem zbiva u njegovom sopstvenom white trash paralelnom univerzumu, pa sve što je tamo izasrao – njemu pod nos; a ova nekompetentna blasfemija HALLOWEEN KILLS se pretvara da egzistira u Karpovom univerzumu i direktno se kvazi-nadovezuje na njega!

Ima čak i poduži flešbek na Onu Noć iz 1978. Ima čak i nekoliko kadrova sa kompjuterski vaskrsnutim Donaldom Plezensom, čisto da bukvalno NIKO ne bude pošteđen masovnog skrnavljenja u ovom zloćudnom killing-spree masakru.

Nećete verovati kakvo je ovo pišanje po Karpu, naživo – a on još, da tragikomedija bude veća, ovde skoruje sopstvenu travestiju. S jedne strane, žao mi, u načelu, čoveka koji doživi da mu, za života, skrnave jedan od masterpisova; s druge strane, ne mogu da se filozofski ne vajkam nad činjenicom da je on ovde saučesnik svojih skrnavitelja; s treće, pak, strane, ne mogu ni sasvim da ga žalim, uz svu moju ogromnu ljubav prema njemu, jer on je u ovome samo zbog para, i umesto da se zadovolji sitnim čekom za „based on characters created by JC and Debra Hill“ i da nema NIKAKVOG drugog dodira s ovim (kao što je bilo sa nastavcima H4-9), njemu je sad zinulo dupe za mnogo većim čekom, pa uzeo da komponuje (ili barem ko-potpiše) skor koji s njim (ili umesto njega?) rade njegov sinak i još neki treći lik.

I povrh svega, ne znam da li je strašnije i gadnije ako on ovo podržava ZA PARE, ili zato što tako STVARNO MISLI:

"[The film] kicks ass. It’s the ultimate slasher movie. This is a horror film times ten. That’s what I love!"

Jadnik. Platili mu koju iljadarku preko dogovorenog honorara za skor, i dali mu ček za ovo. A on se smeškao celim putem do banke, mrmljajući: "Suckers". Ne shvatajući da je, hvatajući se u kolo s Đavolom, i sam ispao sucker. Razumeo bih da dekica ima neki skupoceni lifestyle: kurve, koka, putovanja, besna kola. Ali on, po sopstvenom neprestano ponavljanom priznanju, najviše voli da sedi kod kuće, sa ženicom, i da igra igrice na kompu i da gleda košarku na TV! Eventualno malko da dirka sintove sa sinom u podrumu. Šta će mu onda masni čekovi, koj’ će mu prodavanje obraza pod stare dane, zarad OVOGA?!

Ipak, za matorog cinika uvek ću naći lepu reč i razumevanje – život ga nije mazio, Holivud ga nije voljeo, ceo svet se posrao na Najbolji Mu Film i njemu na glavu lično, onda kad je bio na vrhu svojih snaga i pameti, i šta mu vredi vindikacija 30 godina posle, kad odjednom svi u tom ružnom pačetu vide masterpis koji je oduvek bio: to je Too little, too late. Ali zato nemam nimalo razumevanja, ljubavi ili nježnosti za Dejvida Gordona Grina, počinitelja ovog zlodela u svojstvu kvazi-reditelja i ko-pisca kvazi-scenarija, gde je mrtva trka u nadmetanju da li je ovo gore režirano ili sramotnije pisano!

Ukratko, HALLOWEEN KILLS je ubedljivi dobitnik Ghoulove nagrade Zlatno Gomno® za 2021. Zašto? Evo nekih od razloga.

Nešto ovoliko nevešto, kilavo i nenamerno smešno, a da je ambiciozno i sa nekim solidnim budžetom, sa prividom respektabilnosti, sa aurom brenda, od strane nekih navodno profesionalnih tvoraca a ne „morona s kamerama“ koji su se blesavili s ortacima u šumi – do sada još nikada nismo videli.

HALLOWEEN KILLS je spoj SKERI MUVIJA, PETKA 13, 8. deo (samo bez broda i bez bar poluzabavne deonice na Menhetnu) i nesnimljenog Čalićevog slešera iz nedovršene SF-horor trilogije ĆAO INSPEKTORE: MAJKL MAJERS JE MEĐU NAMA / MAJKL JE KRIV ZA SVE.

Ovo je potpuno novi nivo krindža. Nijedna franšiza nije još sebi uradila ovakav harakiri, pa još uz tako mnogobrojno učešće originalnog kasta, plus tvorca.

To je nevešta i plitka exploatacija nostalgije za davno minulim Dobom Masterpisa, kroz površne „migove“ originalu: evo starog Karpovog FONTA na špici! Evo još jednog povratka u Majklovu staru kuću! Evo, uz pomoć kompjutera, „oživeli smo“ dr Lumisa! Evo, doveli smo epizodiste iz prvog dela, bebisiterkine klince, sad odrasle u nakazne antipatične spodobe, evo pajkana Breketa od pre 50 godina koji još nije u penziji a ima sto godina (!), evo setili smo se čak da dovučemo i onu medicinsku sestru koja je s Lumisom putovala kolima na početku prve (i jedine!) NOĆI VEŠTICA, da i nju (naravno, u kolima, uz penjanje na krov i ostale majmunluke) psiho dokusuri. Po principu UBIJ, ZAKOLJI, DA NIKO IZ ORIGINALNE POSTAVE NE POSTOJI!

I mora im se priznati doslednost: zaista su uzeli SVE i SVAKOGA iz prvog Helovina koje su mogli, i posrali im se direktno na glavu!

Dobro, ajde recite mi, ko je od nas sada najbolji frend sa svojim bulijem iz detinjstva? Evo, mali Tomi Dojl je sad velika mrcina i najvolije se družiti s Lonijem, koji ga je ugnjetavao i podsmevao mu se u detinjstvu (onaj što mu razbio bundevu i vikao HIZ GONA GETJU, HIZ GONA GETJU!). Tomi nosi šnjur kao najiritantniji lik u filmu, ili bar najprominentniji po minutaži i reflektorima na sebi – jer, realno, ovoliko iritantnih njuški na jednom mestu nisam video još od PETKA 13, 5. deo!

Tomi ima da izgovori neke od najodvratnije imbecilnih replika, ne samo u ovom filmu nego u čitavoj novijoj istoriji horora.

Pogledajte samo ovaj spoj patetike, patosa, krindža, melodrame, bljuzge i besmisla u stend-ap monologu koji ga uvodi u film, u jednom kafiću gde neke maskirane karikature, kao, slave Helovin:

 

„Any of you know the story of the Haddonfield Boogeyman? Too young to give a shit? Too drunk to remember? 40 years ago, a madman escaped from a mental hospital.

It was the night before Halloween, and three teenage girls were walking home from Haddonfield High. They had sightings of a... a ghostlike figure creeping right through our town. A man in a white mask. Or was it more than a man?

He was watching them. Before the night was over, three people would be murdered.

And in the house next door, there was a babysitter and a young boy and a young girl, and they were brutally attacked by this stalker who had a power beyond any mortal man.

My name is Tommy Doyle. And I was that young boy.

So, please, join me in commemorating the victims and the survivors of Michael Myers.“

Da, deco. Ovo je film u kojem skoro pola veka nakon noći u kojoj je neki lik ubio tri (i slovima: 3!) osobe, survajvori nagvaždaju o tome, kao da se u međuvremenu, u proteklim decenijama, nisu desili ni 9-11 masakr (3.000 mrtvih u sat vremena!), ni bezbrojni masovni zločini uključujući ludake s puškama u srednjim školama i na fakultetima sa po 10-15 mrtvih tinejdžera – ne, 50 godina je vreme stajalo, ništa tol’ko strašno nije im se desilo, i svi su samo u duši nosili tu nezalečenu ranu, sjećanje na Noć Kada je On Došao Kući, daleke 1978.

sad najzad znamo šta je bilo s psom kojeg nam Karpo nije prikazao

Rekoh već u rivjuu prošlog besramno krštenog zlodela:

„Lik Lori? Budalaština! Spoj dr Lumisa (lujka kojoj niko ne veruje) i Sare Konor (zajebana madrfakerka), ali traumatizovane – čas deluje paralisana traumom od pre fucking 40 godina (get over it, bitch!), čas oličava, krajnje površno, taj danas moderni kvazifeministički wish-fulfillment u kojem žena s puščetinom brani sebe i svoju familiju.“

Ali ne, nije ovo film o traumi, niti mu je cilj da komemoriše žrtve i survajvore Majkla Majersa. Jer da jeste, ne bi bio toliko krvoločan i sadistički, ne bi svoju „stravu“ gradio na gomilanju žrtava (brže! jače! bolje!) koje su i po brojnosti i po antipatičnosti i po krvavosti uporedive sa onima iz poznijih nastavaka PETKA 13-og! Mada, ova koještarija ne može ni da pljune pod prozor i najgorim nastavcima tog serijala, a kamoli najboljim („Džozefe Zito, živ li si?“ uskliknuo sam spontano u jednom trenutku, gledajući ovo gomno, umesto da sam po ko zna koji put reprizirao neprevaziđeni IV deo tog serijala).

Ovo je film u kojem nekadašnje bulijeve žrtve odrastaju kako bi i same postale nasilnici: Tomi je sad vođa rulje koja pravi rusvaj po gradu i otera u smrt jednog nedužnog ludaka, i sve u svemu toliko je loše zamišljen, postavljen i vođen, pa i glumljen, da ti dođe da pomisliš kako bi bolje bilo odma’ da ih je Majkl pobio, i Tomija, i Lindzi, i medicinsku sestru, i nesposobnog šerifa Breketa, samo da ih ne gledamo u šta su se ovako degenerisali sada. Toliko o komemoraciji žrtava.

To jest, ne. Tu je i Jagoda u supermarketu. Odnosno, na šlagu. Lori.

O, da: ovaj film i nju maksimalno mishendluje, toliko da ne znaš da li je gore to što besramno exploatiše ime Džejmi Li Kertis, top-billed „zvezde“ (eh, davno behu dani kad je igrala za Kamerona, sa Švarcenegerom; sad je samo ofucana baba koja u penziji cedi suvu drenovinu iz svog još uvek najslavnijeg i najboljeg filma, i to iznad svega u ulozi producenta, i tu ulogu daleko slađe igra nego tamo nekakvu „Lori“), 

probudite me kad se ovo završi

iako se ona jedva pojavljuje na ukupno pet minuta u celom filmu, ili je pak gore to što film ne zna šta s njom da radi, pa je bukvalno USPAVA, tako da pola od onih pet minuta baba – prespava, a kad se probudi, to što vidimo u preostalih par minuta bolje da nije ni ustajala, jer niti kaže niti uradi nešto vredno pažnje.

ajde završavaj s tim pa da idem kući

S jednim izuzetkom!

Ahahaha kako Lori sebi daje injekciju: STABBB!!! Njoj ne treba Majkl, sama će da se ubije, kad sebi injekciju ne ubrizga polako i pažljivo ko neka normalna osoba, nego je sebi ROKNE iz sve snage: BAM, tras, BOCCC!

ŽKK!

A gde nam je tu Majkl?

Majkl u jednom trenu čak mora da nam se pokaže bez maske, kako bi nas ubedio da NIJE DŽEJSON, da nema nakazno trulo zombi lice ispod, nego da je samo vanredno žilav i mišićav DEDA koji sa svojih ŠEZDESET I ČETIRI godine (rođen 1957!) masakrira odred kršnih vatrogasaca na početku, a na kraju očas posla pokolje jedno 10-15 članova RULJE koja ga je opkolila, a sve u svemu, tokom filma, koji se ceo dešava u jednoj noći (plus flešbekovi) pobije sigurno bar 40-50 duša (ko je dokon, nek broji).

Ima indicija da bi Majkl u ovom filmu mogao da oličava ZLOG BELCA (sa belom maskom) koji oličava Zlo Trampizma, jer kolje omoćene žene, manjine (crnce i gejeve) i indirektno podstiče rulju na nasilje i haos (kao Tramp one degene u Kapitol Hilu zimus) koji dovedu do smrti još jedne manjine: mentalnog bolesnika, kojeg uspeju pobrkati s dvometarskom copinom Majklom, iako ovaj zdepasti patuljak izgleda kao Deni de Vito!

Ima indicija, kažem, za takvo čitanje, ali glupo mi je da uopšte ulazim u taj debilizam i bavim se njime kao da je neka ozbiljna poenta. Slučajnos’, ipak – ne bih reko!

Ali neću zaozbiljno da ga uzimam, jer ovaj nesrećni film je zapravo Basta Rajms koji karate-šutira Majkla, pa rastegnuto na sto minuta – toliki je to krindž-fest!

Ali jaooo ove replike, ove fraze! Svi govore u frazama za trejler, glasom za trejler!

„EVIL DIES TONIGHT!“

„Every time someone is afraid, the boogeyman wins!“

„You fucking dummy, you brought your kid to the belly of the beast!“ (belly of the beast, jaooo!!!)

„I’m an innocent woman, just like your sister was.“

 

Ali ti idiotski, antipatični likovi! To ne znaš ko je gori, da li nakot koji je izrodila Lori, tj. njena ćerka i unuka

ova ceo film ima isti izraz mučene domaćice iz filma Olega Novkovića

ili je to megaogavni dečko unuke (KILL IT BEFORE IT BREEDS!)

ili su to dvojica gejeva koji sad žive u renoviranoj Majklovoj kući (ne učitavajte mi homofobiju ovde: ako, neka su stavili gejeve, nemam problem s tim per se, nego što su i likovi i glumci i to što im je dato da kazuju i rade KRAJNJE MORONSKI, pa i njima, kao i svima ostalima, samo priželjkuješ što bržu i što gnusniju smrt!)

 

A tek kretensko ponašanje karikatura (neću reći likova)! Jbt, dođeš na mesto zločina, nađeš mrtvog čoveka s nožekanjom u stomaku, nepokretan leži, mrtav je očigledno, ne možeš mu pomoći, i ti uzmeš u šaku nožekanju i vadiš mu je. ZAAAŠTOOOO? Ah, da, radi samoodbrane…

I čisto da okrene nož u rani još jedan, zadnji put, i posere se po Karpenteru lično – HALLOWEEN KILLS se, nakon svog NEKRAJA (ali to smo znali, da se ovde ništa neće završiti, jer odavno su najavili treći deo) skončava tako što na odjavnoj špici prekine njegov odličan novi skor kako bi mogao da tu udene neko pop-rok sranje od pjesmice!

 

Ali, hej, šta pa ja znam o hororu?

Ne verujte meni, verujte uglednim svetskim medijima!

 

SKRIN DEJLI kaže da je ovo „competent and generally pretty entertaining“ tamo gde bih ja rekao da je ovo sramotno NEkompetentno, čak i na zanatskom nivou (scene „horora“, a i šire) i vrlo NEzabavno.

GARDIJAN: „Forty years after John Carpenter made the defining slasher movie, director David Gordon Green has made a creditable stab, as it were, at reanimating the title.“ Kreditabl? Reanimacija mrtvog konja? Ajde?!

TELEGRAF: „From cinematography to editing, casting to oozy prosthetic gore, Green and his crew have recreated the feel of the Carpenter original with an almost academic diligence, particularly in an extended 1970s-set opening flashback.“ Ovaj debil je gledo neki drugi film, ovaj svakako nije, a možda ni Karpov. „Oozy prosthetic gore“? Da, baš ko kod starog Karpa!

 

Ova orgija amaterizma zaslužuje jedino da ide preko video bima na nekom Festivalu amaterskog (domaćeg) filma, nikako u bioskope, među profesionalne igrenjake.

Dobro, bar ovaj angažman je na mestu: VAKCINIŠI SE DOK NIJE KASNO

 

I znate šta je najveći horor u svemu ovome?

ZLO POBEĐUJE

Ono prethodno Helovin gomno namlatilo je u svetu preko 400 miliona! Ovo će bar 200! O, da, sa ovoliko debila na svetu, uzeće bar 200 milja. Ni komentari juzera na IMDB nisu toliko strašni: opšta ocena je trenutno negde oko 6,5 – ali, kad sam proverio pre tačno 24 časa, ocena je bila 7,1. Za samo 1 dan pala je za više od pola ocene. Možda ipak ima nade za fanove horora, možda neće baš masovno da gutaju ova govna i budu zadovoljni njima?

Međutim, ZLO ide dalje i ne haje!

„EXORCIST trilogy director David Gordon Green confirms he intends to do all 3 films!“

Pored toga, on će raditi (producirati i režirati nekoliko epizoda) i Hellraiser seriju za HBO.

Šta li smo Azatotu zgrešili kad su ovog antitalenta doveli da nam se posere na sve što nam je bilo sveto?!

 

Nego, gledam vesti: Vilijam Šatner odleteo u svemir, pa se još i vratio.

Da li je to signal za nosioca maske s njegovim likom da, nakon najavljenog HALLOWEEN ENDS (ha ha, kad bismo se zezali! sećamo se vrlo dobro FRIDAY THE 13TH THE FINAL CHAPTER – posle čijeg finala je usledilo još 5-6 drugih „finala“), dolazi vreme da Majkl krene stazama Džejsonovim, i ode u – svemir?! Možda da se bori sa Leprikonom, ili čak i Čakijem!

Mada, kad sam kod Čakija, ako hoćete pametnu i zabavnu reimaginaciju neke slešer franšize iz 1980-ih, bolje bacite oko na upravo puštenu seriju CHUCKY – uz neke manje ograde i rezerve, to je, bar sudeći po prvoj epizodi, sasvim dovoljno zabavno i pametno reimaginiranje da ga vredi pogledati!  

Za razliku od HELOVIN KILZ.

Ovoliko gnusno GOVNO od filma odavno u hororu nije viđeno.

Svako ko kupi kartu za ovo i ode u bioskop = MAGARAC.

Što se kućnog gledanja tiče, pa – jedino ako imate vremena za bacanje i dobro društvo, i/ili neki organski zeleniš sa Jovanjice, da začinite atmosferu i otupite si nerve. Nasamo i nasuvo, ovo je negledljivo!

BONUS

Ghoul’s ranking of HALLOWEEN movies:

 

I. REMEK-DELO

 

1. Halloween (1978)

---

 

II. OSREDNJE, ALI GLEDLJIVO

 

2. Halloween 2

 

3. H20

 

4. Rob Zombie’s Halloween 2

 

5. Halloween 3

---

 

III. BEZVEZE, ALI NIJE SASVIM NEGLEDLJIVO

 

6. Halloween 4

 

7. Halloween (2018)

 

8. Halloween 6

 

9. Halloween 5

---

 

IV. KATAKLIZMA

 

10. Halloween Resurrection

 

11. Rob Zombie’s Halloween

 

12. Halloween Kills