izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 14. октобар 2019.

13. FESTIVAL SRPSKOG FILMA FANTASTIKE

  

Prenosim najavu najvažnijeg godišnjeg horor dešavanja u Srbiji, na kojem sam prethodnih godina često učestvovao i kao gost i kao posetilac. Možda ću i ove, još nisam siguran. Ono što jeste sigurno je ovo što piše dole.

Festival srpskog filma fantastike, koji će biti održan u Studentskom kulturnom centru Beograda od 17. do 20. oktobra 2019. godine, prikazaće u takmičarskom programu 34 kratka filma iz Srbije, zemalja bivše Jugoslavije i drugih zemalja sveta, a u informativnom programu, van konkurencije, još tridesetak.
U domaćoj takmičarskoj selekciji, za nagradu Koskar će se nadmetati 12 filmova, i to:

BETWEEN THE CUTS (Dušan Brković, 2018 - Srbija)
BIO DVAPUT JEDAN KRALJ (Vojin Vasović, 2018 - Srbija)
CONSEVANT'S LITTLE PROBLEM (Adrian Nedeljković, 2019 - Srbija)
KRV (Miroslav Stoisavljević, 2018 - Srbija)
MALIŠAN (Danilo Bećković, 2019 - Srbija)
MANDELA EFEKAT (Mihajlo Vitezović, 2019 - Srbija)
POSLEDNJI PUTNIK (Janko Đurić, 2019 - Srbija)
SANDMAN (David Jovanović, 2019 - Srbija)
SHOCKER (Nemanja Obradović, 2018 - Srbija)
SUMATRA (Bojan Josić, 2018 - Srbija)
VIDEĆEŠ VEČERAS (Momir Milošević, 2019 - Srbija)
2D ZAMKA (Petar Bačkonja, 2018 - Srbija)

U regionalnoj takmičarskoj selekciji, za nagradu Koskar će se nadmetati 5 filmova, i to:
SLICE OF LIFE (Luka Hrgović, Dino Julius, 2019 – Hrvatska/SAD)
KOSTAKURTA (BAJKA O SATANKRAJINI) (Saša Karanović, 2018 – Bosna i Hercegovina/Hrvatska)
METOD (Tomaž Gorkić, 2018 - Slovenija)
IZVAN SEBE (Stella Hartman, 2019 – Hrvatska)
ISPOD KOJEG LI SU SAMO KAMENA ISPUZALI (Daniel Šuljić, 2019 – Hrvatska)

U inostranoj takmičarskoj selekciji, za nagradu Koskar će se nadmetati 17 filmova, i to:
ALL INCLUSIVE (Teemu Nikki, 2019 – Finska)
LE BLIZZARD (Alvaro Rodriguez Areny, 2019 – Andora/Danska)
CARGA (Yad Deen, 2018 - Irak)
CARGO (Abhilash Chandra, 2019 – Malezija)
FLOTANDO (Frankie de Leonardis, 2019 – Španija)
THE GAME (Rogger Vergara Adrianzen, 2019 – Peru)
HET JUK (Nico van den Brink, 2019 – Holandija)
LOW TIDE (Ian Hunt Duiffy, 2018 – Irska)
MIRACLE DESERT (Mark Hosack, 2019 – SAD)
MOON DROPS (Yoram Ever-Hadani, 2018 – Izrael/Srbija)
MUIL (Jaspen Vrancken, 2018 – Belgija)
LA NORIA (Carlos Baena, 2018 – Španija)
OSCAR'S BELL (Chris Cronin, 2018 – Velika Britanija)
THE STRANGE HOUSE IN THE MIST (Guilherme Daniel, 2019 – Portugalija)
SUPINE (Nicole Goode, 2018 – Češka)
TOGETHER (Ryan Oksenberg, 2019 – SAD)
THE WHISTLER (Jennifer Nicole Stang, 2018 – Kanada)

Filmovi iz domaće takmičarske selekcije nadmetaće se za Koskara u četiri kategorije:
1. Koskar za najbolji domaći film
2. Koskar za najbolju režiju domaćeg filma (uvedena ove godine!)
3. Koskar za najbolji scenario domaćeg filma
4. Koskar za najbolje vizuelne efekte u domaćem filmu

Filmovi iz regionalne takmičarske selekcije nadmetaće se za Koskara u jednoj kategoriji:
5. Koskar za najbolji film iz zemalja bivše Jugoslavije, bez Srbije

Filmovi iz inostrane takmičarske selekcije nadmetaće se za Koskara u jednoj kategoriji:
6. Koskar za najbolji strani film

O nagradama će odlučivati tročlani žiri u sastavu:
- Feti Dautović, filmski i TV producent
- Nikola Majdak, animator i režiser
- Ivana Panić, producentkinja

Na konkurs Festivala srpskog filma fantastike stiglo je 78 filmova, od čega 31 domaćih, 7 iz zemalja bivše Jugoslavije bez Srbije i 40 iz sveta. Filmove za takmičenje odabrali su selektor domaće i regionalne selekcije Jovan Ristić i selektor inostrane selekcije Mladen Milosavljević.


U informativnom programu, van konkurencije, biće prikazana tri domaća dugometražna filma fantastike, od kojih dva premijerno:
ČUJ MALI ČOVEČE (Marko Žunić, 2019 - Srbija)
IZA ZATVORENIH VRATA 2 (David Kolaković, 2019 - Srbija)
PSI UMIRU SAMI (Nikola Petrović, 2019 - Srbija)

U informativnom programu biće prikazano 13 stranih filmova koji nisu ušli u takmičarski program. Informativni program uključuje i trosatnu selekciju omladinskih i dečjih filmova fantastike BUDUĆNOST JE STIGLA sa Revije filmskog stvaralaštva dece i omladine Srbije. Program je napravljen u saradnji sa Centrom amaterskog filma Srbije, Filmskim centrom Srbije i Jugoslovenskom kinotekom. Selektor je Zoran Stefanović.
Specijalni gost festivala je reditelj Sem Firstenberg, čiji stvaralački opus uključuje žanrove od komedije, preko akcije, do naučne fantastike i horora. Firsternberg, najpoznatiji po filmovima serije "American Ninja", održaće masterklas tokom Festivala.

U sklopu Festivala srpskog filma fantastike, u subotu 19. oktobra održaće se šesti "Belgrade Zombie Walk". Cilj "Šetnje zombija" je da promoviše Festival i skrene pažnju na značajne segmente filmske umetnosti: masku, šminku i specijalne efekte.


Ghoulov posebni pečat:

Kostakurta (Bajka o Satankrajini)
Saša Karanović, 2019.
Mladić se vraća u rodnu zemlju svoje majke. Ubrzo kreće u potragu za najgorim čovekom u zemlji, od čije milosti zavisi život njegovog bolesnog dede. Na svom putu nalazi neobične stvari, pesmu, smrt, hrabrost i ljubav.
Dođi na festival i pogledaj film!

Petak 18.oktobar u 17:00h, Velika sala SKC
Ulaz slobodan!

 

SATNICA

ČETVRTAK, 17. oktobar

Velika sala:
19.00 Performans otvaranja festivala
19.15 Ceremonija otvaranja festivala
19.30 Takmičarki program 1:

MALIŠAN (Danilo Bećković, 13 min – SRB)
SLICE OF LIFE (Luka Hrgović i Dino Julius, 25 min – HRV/SAD)
HET JUK/BREME (Nico Van den Brink, 17 min – HOL)

20.30 Svetska premijera domaćeg dugometražnog filma 
ČUJ MALI ČOVEČE (Marko Žunić, 77 min)


PETAK, 18. oktobar
 
Velika sala:

17.00 Takmičarski program 2(filmovi iz Srbije i Regiona)

BETWEEN THE CUTS (Dušan Brković, 10 min – SRB)
POSLEDNJI PUTNIK (Janko Đurić, 15 min – SRB)
MANDELA EFEKAT (Mihajlo Vitezović, 8 minuta – SRB)
KOSTAKURTA (Saša Karanović, 28 min – BIH)
ISPOD KOJEG LI SU SAMO KAMENA ISPUZLI (Daniel Šuljić, 5 min – HRV)
SHOCKER (Nemanja Obradović, 9 min – SRB)
CONSEVANT`S LITTLE PROBLEM (Adrian Nedeljković, 19 min – SRB)

19.00 Veče sa gostom festival (Sam Firstenberg) – tribina

20.00 Dugometražni film gosta festivala

Mala sala:

17.00 Budućnost je stigla 1: Izbor fantastičkih filmova dečje sekcije Revije filmskog stvaralaštva dece i omladine Srbije (90 minuta). Uvodna reč: Vladimir Anđelković, predsednik Centra amaterskog filma Srbije.
Specijalna projekcija
18.30 Friday night therapy ( Nina Ristić,19 minuta, Srb.)
19.00 Informativni program 1: Inostrani kratkometražni filmovi koji se prikazuju izvan takmičarske selekcije
IRA/GNEV (Nikki Bohm, 10 min – HRV)
AMARGO ERA EL POSTRЕ/GORKI DESERT (Diego H. Kataryniuk Di Constanzo, 29 min – ŠPA)
EQUALS/JEDNAKI (Javier Yanez Sanchez, 20 min – ŠPA)
TEMPUS FUGIT (Lorenzo Recio, 20 min – FRA)
FROM INSIDE/IZNUTRA (Pablo Guirado, 10 min – ŠPA)
GIRL AND A SCAR/DEVOJKA I OŽILJAK (David Cave, 15 min – VB, 18. oktobar


SUBOTA, 19. OKTOBAR
 
Velika sala:

12.00 Takmičarski program 3: (inostrani filmovi)
blok 1

FLOTANDO/PLUTANJE (Frankie de Leonardis, 8 min – ŠPA)
MIRACLE DESERT (Mark Hosack, 13 min – SAD)
LE BLIZZARD (Alvaro Rodriguez Areny, 13 min – AND/DAN)
LOW TIDE (Ian Hunt Duffy, 15 min – IRS)
THE WHISTLER (Jennifer Nicole Stang – 11 min – KAN)

blok 2

MOON DROPS/MESEČEVE KAPI (Yoram Ever Hadani, 16 min – IZR/SRB)
LA NORIA (Carlos Baena, 12 min – ŠPA)
CARGO/TERET (Abhilash Chandra, 15 min – MAL)
ALL INCLUSIVE (Teemu Nikki, 15 min – FIN)

blok 3

OSCAR’S BELL/OSKAROVO ZVONO (Chris Cronin, 12 min – VB)
TOGETHER/ZAJEDNO (Ryan Oksenberg, 19 min – SAD)
SUPINE (Nicole Goode, 25 min – ČEŠ/JKR)

blok 4

THE STRANGE HOUSE IN THE MIST (Guilherme Daniel, 15 min – POR)
CARGA (Yad Deen, 19 min – IRAK)
MUIL (Jasper Vrancken, 20 min – BELG)
THE GAME/IGRA (Rogger Vergara Adrianzen, 15 min – PERU)

18.00 Takmičarski program 4 (filmovi iz Srbije i Regiona)

VIDEĆEŠ VEČERAS (Momir Milošević, 24 min – SRB)
KRV (Miroslav Stoisavljević, 18 min – SRB)
BIO DVAPUT JEDAN KRALJ (Vojin Vasović 14 min – SRB)
METOD (Tomaž Gorkić, 5 min – SLO)
2D ZAMKA (Petar Bačkonja, 3 min – SRB)
SUMATRA (Bojan Josić, 9 min – SRB)
IZVAN SEBE (Stella Hartman, 3 min – HRV)
SANDMAN (David Jovanović, 15 min – SRB)

20.00 Domaći dugometražni film
PSI UMIRU SAMI, 
Režija: Nikola Petrović, Trajanje: 88 min – SRB

Mala sala:

17.00 Budućnost je stigla 2 – Izbor fantastičkih filmova omladinske sekcije Revije filmskog stvaralaštva dece i omladine Srbije (90 minuta). Uvodna reč: Vladimir Anđelković, predsednik Centra amaterskog filma Srbije.
19.00 Informativni program 2: Inostrani kratkometražni filmovi koji se prikazuju izvan takmičarske selekcije

THE NARRATOR (Yulia Trofimova, 10 min – SAD)
ES (Danielle Zinelli, 19 min – ITA)
MONSTER DAYS/DANI ČUDOVIŠTA (Channing, 14 min – KIN-TJV)
EL ARBOL DE LAS ALMAS PERDIDAS/DRVO IZGUBLJENIH DUŠA (Laura Zamora, 15 min – ŠPA) 
ДОМОВОЙ (Spartak Lakguev, 19 min – RUS)
BLOCKOUT (Constantinos Gourgiotis, George Leontakianakos, 5 min – GRČ)
EGO TE ABSOLVO (Diego Alonso Mezarina Gonzales, 16 min – PER)


NEDELJA, 20. oktobar

Velika sala:
17.00 F**K YOU IMMORTALITY, 80 min – ITA,FRA
Directed & Written by: Federico Scargiali
Makeup special effects : Miroslav Lakobrija
19.00-22.00 ZATVARANJE FESTIVALA
Performans za zatvaranje festivala
Ceremonija zatvaranja sa dodelom nagrada
Projekcija najboljih filmova u sve tri kategorije (domaća, regionalna, međunarodna)

• Film zatvaranja (svetska premijera domaćeg dugometražnog filma)
IZA ZATVORENIH VRATA 2 (David Kolaković, 99 minuta)


петак, 11. октобар 2019.

NAT­PRI­ROD­NA STRA­VA I NI­HI­LI­ZAM TO­MA­SA LI­GO­TI­JA

  


Evo nečega za ljubitelje mraka, Marka i Ligotija: u uglednom časopisu Kultura (br. 163 / 2019) objavljena su dva temata: „Kulture otpora“ i „Kultura i novac“. U ovom prvom objavljen je, pored ostalog, i naučni rad o Ligotiju koji je napisao dr Marko Pišev, naš odličan (pa stoga i ne baš plodan) pisac strave, a u zadnje vreme sve istaknutiji akademski radnik (Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet – Odeljenje za etnologiju i antropologiju).
            Pomenuti temat „Kulture otpora“ priredila je dr Ana Došen, koja je i autor još jednog rada u njemu koji bi čitaocima ovog bloga mogao biti zanimljiv, a tiče se japanskih mangi – konkretno, naslov rada je „Subverzivne odlike manga kulture u kontekstu popkulturnog globalnog sela“.
            Retko se dešava da neki horor pisac, a naročito vrhunski kao što je Ligoti, bude u ovoj zemlji, na našem jeziku, predmet ozbiljnog naučnog rada, pa vam zato sada skrećem pažnju na ovaj rad o Ligotiju. Naslov je „Oni­rič­no pod­ri­va­nje stvar­no­sti: Nat­pri­rod­na stra­va i ni­hi­lizam To­ma­sa Li­go­ti­ja“.

Evo kako glasi sažetak:  
Pro­sve­ti­telj­ski ide­al sve­ta ko­jim u ce­lo­sti vla­da ljud­ski ra­zum i ko­ji je pot­pu­no ustro­jen uni­ver­zal­nim me­ri­li­ma ra­ci­o­nal­no­sti jed­na­ko je ospo­ra­van i bra­njen ot­ka­ko je za­ži­veo u in­te­lek­tu­al­noj tra­di­ci­ji Evro­pe. Ve­ra u ra­zum kao u eks­kluziv­no svoj­stvo ljud­skog uma ka­dro da re­pro­du­ku­je au­ten­tič­nu sliku stvar­no­sti, na Za­pa­du se br­zo po­ka­za­la di­sku­ta­bil­nom ka­ko iz ugla fi­lo­zo­fi­je, ta­ko i umet­no­sti, ali i po­je­di­nih na­uč­nih di­sci­pli­na (pre svih, psi­ho­lo­gi­je i an­tro­po­lo­gi­je). U okvi­ri­ma sa­vre­me­ne knji­žev­ne pro­duk­ci­je, je­dan od naj­ve­ćih pro­tiv­ni­ka pro­sve­ti­telj­ske za­mi­sli o ra­zu­mom spo­zna­tlji­voj pri­ro­di stvarno­sti je ho­ror pi­sac To­mas Li­go­ti. Za ovog au­to­ra, „svet ka­kav je­ste” ima ma­lo ili ni­ma­lo ve­ze sa ra­ci­o­nal­nom sve­šću, a da­leko vi­še sa sa­dr­ža­ji­ma ko­je nam su­ge­ri­šu naj­du­blji ira­ci­o­nal­ni stra­ho­vi oli­če­ni u gro­zni­ča­vim vi­zi­ja­ma i ko­šmar­nim sli­ka­ma. Za­sno­vav­ši svoj lič­ni i umet­nič­ki sve­to­na­zor na in­ver­zi­ji ustalje­nih pred­sta­va o stvar­nom, Li­go­ti stva­ra spe­ci­fič­nu vr­stu sub­ver­ziv­ne pro­ze: na­i­me, onu ko­ju svet li­ša­va vi­šeg smi­sla i ti­me ospo­ra­va čo­ve­ku sva­ku mo­guć­nost ute­he. Da li ova kraj­nja be­zi­lu­zor­nost in­di­vi­dui osta­vlja ika­kvo me­sto za sa­mo­stal­no de­la­nje (sub­ver­ziv­no ili ne) jed­no je od osnov­nih pi­ta­nja na ko­je ću na­sto­ja­ti da od­go­vo­rim u ovom ra­du.

Ključne reči: To­mas Li­go­ti, nat­pri­rod­na stra­va, po­je­di­nac, stvar­nost, ko­šmar, ni­hi­li­zam
           

Ako hoćete da skinete i čitate ceo ovaj broj Kulture (sasvim legalno, na njihovom sajtu), imate ga na ovom linku.
Ako biste da čitate samo Markov rad o Ligotiju, njega sam isekao i okačio ovde.

Ako još niste nabavili dve odlične Ligotijeve zbirke na srpskom, moram vam reći da je PISAR TAME trenutno rasprodat, nema ga kod Orfelina, i ne znam da li će biti rađeno II izdanje (ako vam je knjiga promakla – slobodno gnjavite izdavača na Sajmu da knjigu ponovi!) a da DNEVNIK NOĆI još uvek možete naći, pa se nemojte mnogo premišljati. Uzimajte dok ima!


уторак, 08. октобар 2019.

3. MEĐUNARODNA KOLONIJA FILMSKE KRITIKE U NIŠU


Ove godine nastavljamo da realizujemo pretprošle jeseni ustanovljenu manifestaciju pod nazivom Međunarodna kolonija filmske kritike u Nišu. Poučeni dosadašnjim iskustvima i impresijama učesnika, spremni smo da organizujemo treće izdanje ove kolonije, sa nadom da ćemo, u interesu naše profesije i onih koji će nas jednog dana naslediti, biti još bolji, uspešniji, efikasniji i dinamičniji.
Iako ima presudan uticaj na vaspitavanje i sazrevanje filmskog ukusa kod mlađih filmofilskih naraštaja, filmska kritika je sve zapostavlјenija kinematografska delatnost. S obzirom na to da u Nišu u kontinuitetu izlazi jedan od retkih filmskih časopisa u štampanom obliku – „Filaž“ i s obzirom na činjenicu da Niš ima nekoliko afirmisanih filmskih kritičara Branislava Miltojevića, Dejana Dabića, Dejana Ognjanovića i Srđana Savića logična je što se kolonija filmske kritike organizuje baš u Nišu.
Međunarodna kolonija filmske kritike Niš 2019. trajaće od 8. do 11. oktobra i imaće petnaestak učesnika iz Srbije i okolnih zemalјa.
Mesto dešavanja: Regionalni centar za razvoj obrazovanja Niš u ul. Pariske komune.
Prvi dan, 8. oktobar, predviđen je za radionicu filmske kritike na temu Čudotvorni mačklasično ostvarenje jugoslovenske i srpske kinematografije; u toj bi aktivnosti, nakon besplatne školsko-edukativne projekcije Nanovićevog filma za polaznike radionice u konferencijskoj Sali Regionalnog centra za razvoj obrazovanja u Nišu, učestvovali zainteresovani kritičari koji su gosti i učesnici ovogodišnje kolonije.
Drugi dan, 9. oktobar, zamišlјen je tako da se putem okruglog stola, uz slobodan izbor odgovarajućih tematskih smernica unutar zadatih okvira, iz raznih uglova sagleda ovogodišnji autor u fokusu, Ingmar Bergman (čitav stvaralački opus autora, razne faze u njegovoj karijeri, pojedinačni filmovi, Bergmanov autorski rukopis, Bergman u kontekstu švedske i svetske kinematografije, Bergman kao multimedijalna stvaralačka ličnost i slično), uz napomenu da će posebno predavanje o ovom velikanu nordijske kinematografije održati naš specijalni gost iz Švedske Jan Holmberg.
Treći  dan, 10. oktobar, posvećen je, opet u formi okruglog stola, temi pod slikovitim nazivom „Tajne odaje filmske istorije“, gde bi akcenat bio na zapostavljenim, pomalo zaboravljenim, skrajnutim ili neopravdano potcenjenim autorima, filmovima, školama ili pokretima u našoj ili drugim kinematografijama.

            Pored pomenutih redovnih učesnika iz Niša, na ovogodišnjoj koloniji naći će se i Nikola Stojanović, Božidar Zečević, Toma Gavrić, Igor Toholj, Goran Mitić, Milan Nikodijević, Radenko Ranković, Stojan Sinadinov, Jan Holmberg i Jelena Mila iz Švedske.

            Tačan program odnosno teme izlaganja nisu poznati, ali što se tiče dr Ognjanovića, mogu reći da ću ja na ovoj koloniji učestvovati sa dva izlaganja i to:

1. Elementi horora u Bergmanovim delima

i

2. "Angst" (Strah) kao skriveni dragulj 7. umetnosti
 

Ulaz na ovo dešavanje je slobodan – odnosno, ne morate biti kritičar ili filmski radnik da biste, kao posmatrač/slušalac, prisustvovali izlaganjima. Studenti, filmofili – izvolite!
Ovaj post ilustrovan je fotkama sa prošlogodišnje kolonije.

Evo jasne i pregledne satnice.

Utorak, 8. 10. 2019.
Školska radionica filmske kritike:
„ČUDOTVORNI MAČ“ – KLASIČNO OSTVARENjE JUGOSLOVENSKE I SRPSKE KINEMATOGRAFIJE
12:00 – 14:00  Projekcija filma „ČUDOTVORNI MAČ“
14:15 – 16:00  Kritička diskusija o filmu
Mesto dešavanja: Regionalni centar za razvoj obrazovanja Niš 

Sreda, 9. 10. 2019.
11:00 – 14:00  Autor u fokusu: INGMAR BERGMAN (1. deo sesije)
16:00 – 19:00  Autor u fokusu: INGMAR BERGMAN (2. deo sesije)
Mesto dešavanja: Regionalni centar za razvoj obrazovanja Niš

Četvrtak, 10. 10. 2019.
11:00 – 14:00  Okrugli sto: TAJNE ODAJE FILMSKE ISTORIJE (1. deo sesije)
16:00 – 19:00  Okrugli sto: TAJNE ODAJE FILMSKE ISTORIJE (2. deo sesije)
Mesto dešavanja: Regionalni centar za razvoj obrazovanja Niš


петак, 04. октобар 2019.

JOKER (2019)



***(*)
4-

            Svi smo mi, neko manje a neko više, gaženi životom – političarima, šefovima, „kolegama“ s posla, familijom, ljudima u prevozu i na ulici, partnerima (ko ih ima), nemanjem partnera (ko ih nema), decom (ko ih ima), nemanjem dece (ko ih nema) i sve tako, od kolevke pa do groba... Sve nas jebe mikro ili makro kosmos u kojem moramo da se borimo za egzistenciju, i svi smo, neko češće a neko (lucky bastard!) ređe, izazvani da pomislimo ili čak i izgovorimo legendarne reči: „Švima ćšu vam še osšvećiti!“ (mora s vrskanjem; bez toga to nije TO!)
            I nek se prvi baci kamenom u pravcu najbližeg prozora onaj ko nikad nije poželeo, rečima Radovana III, „da pobijem govna i gotova stvar!“
            Pa eto, Džoker je, pored ostalog, film i o tome – o luzeru koga gazi ko stigne, na razne načine ali sa sličnim učinkom, od keve s kojom, mator konj, živi u oronulom stanu, preko šefa i kolega na shitty poslu (klovnovsko majmunisanje na ulici u službi boga konzumerizma) pa do Hispano klinaca na ulici i japi degena u metrou.
            A onda mu se – našem Džokeru (kršteno ime nebitno, u istoriju će ući sa nadimkom, baš kao Tito!) – desi jedna od onih how conveniently crappy sedmica u kojima se, u rasponu od 3-4 dana, desi čitav niz neprijatnih iskustava, gubitaka, razočarenja, premlaćivanja i ostaloga, što – pojačano krizom identiteta koju mu nestabilna i ne baš pouzdana keva usadi u mozak (naime, da je on možda potomak bogatuna koji ga je navodno začeo s kevom dok mu je ova radila kao sobarica) – i tako, sve to na gomili dovede do situacije koju je moj pokojni nastavnik istorije opisivao izrazom: „pa to je da čovek prsne na švajsovano mesto!“
            A naš Džoker i nije baš nešto švajsovan, dapače; od prve scene on je očigledno oronuli i korodirani luzer, jadnik, slabić, jedno od onih stvorenja koja je život toliko često i intenzivno gazio da su donekle i oguglala a odnekle maltene sama kao da prizivaju: „Šljusni me preko face, nisam za bolje!“
            Jasno je kuda to sve (jedino može da) vodi.
            A to čak nije ni spojler, osim ako niste baš doslovno ZALUTALI u bioskop (i u 20. i 21. vek pride).
            Mislim, ima li neko ko ne zna da je ovo „origin story“ o nastanku jednog od najgadnijih Betmenovih zlikovaca? Onoga iz naslova? Kojeg ste već ranije gledali u izvedbama Džeka Nikolsona i Hita Ledžera?
            ---Digresija 1: jedan od problema ubedljivosti ove storije jeste to što je ova verzija Džokera toliko sjebana u startu, toliko nemoćna i jadna i socijalno nekompetentna, toliko robuje svojim simptomima da do pucanja zateže kredibilnost rezultata, naime, da će ovaj ovde sjebani šonja da, preko noći ili dve, izraste u super-vilana koji će ubrzo da zavodi slojevito osmišljene i organizovane orgije terora po čitavom Gotamu, a i šire!---
            Dakle, jedna dimenzija užitka koji ovaj film pruža je katarza u onome kad zadugo-gaženi ustane pa krene da gazi svoje gazitelje.
            Međutim, film je dovoljno pametan da se ne svodi na jeftinu, eksploatatorsku i moralno upitnu „Švima ćšu vam še osšvećiti!“ dimenziju (šta god neki po novinama i internetima kenjali, brinuli i prognozirali).
            Mislim, da, okej, verovatno će biti ugnjetenih jadnika koji će u Džokeru videti svog kućnog sveca i slaviti ga ko krsnu slavu; i možda će u bliskoj budućnosti neki ugnjetavani luzeri po američkim školama zapucati na vršnjake a da im se potom u sobama pronađe dvd ovog filma; ali takve stvari su neizbežne, ma koliko bile žalosne, i ne možemo imati iole vrednu i zanimljivu i relevantnu umetnost ako stalno na umu imamo to kako će je labilne, ionako načete osobe primiti. Jer, kad bi se sve što se peva, piše i filmuje po takvima odmeravalo i upravljalo, ne bismo imali ni TAKSISTU (jedan od očiglednih uzora ovog filma) a kamoli nešto površnije stvari kao što je ovaj ovde DŽOKER.
            Ipak, svaki iole zreo i pažljiv gledalac zapaziće da DŽOKER vrlo jasno i odgovorno tretira svoju pipavu tematiku: da, istina, zahvaljujući pre svega antologijskoj ulozi Hoakina Feniksa (evo da mu odma, sad i ovde, čestitam na Oskaru kojeg će za ovo dobiti!), film nas ubacuje u cipele tog jadnika i tera nas da dobrim delom saučestvujemo sa njim, čak i onda kad je pomalo zločest (prema onima koji su to zaslužili) – ALI nam takođe vrlo jasno, nedvosmisleno pokazuje koliko je taj lik sjeban, poremećen i opasan (npr. u odnosu sa samohranom mamicom malog bebirona u istoj zgradi, s kojom mašta da se spanđa), i koliko su njegove reakcije nekontrolisane i PRETERANE (npr. u iznenađujuće gadnoj splatter sceni s jednim kolegom koju neću spojlovati).
            Film je jasan u povlačenju granice između nužne samoodbrane (kad ovaj upuca dvojicu napadača u metrou koji su krenuli da ga mlate), prekoračenja samoodbrane (kad puca onom trećem u leđa, tj. u dupe, dok ovaj beži) i čistog bolesnog sadističkog ekscesa (kad ga stigne, upuca u leđa, a onda ga još preko toga i overi dok sasvim ne isprazni pištolj). Ko, nakon tog trećeg, i dalje simpatiše Džokera, taj u startu nije bio normalan, i nije ga film „pokvario“.
            Možda neki likovi tu nisu baš najsimpatičniji i moralno najčistiji (npr. komičar kojeg igra De Niro, u svojoj meta-epizodi), ali teško da bi iko normalan kazao da zaslužuju metak u čelo. Možda je i Džokerova (bolesna!) majka malkice kriva za njegovo stanje, ali ipak, come on... Nemojmo preterivati...
            ---Digresija 2: Jedan od oblika užitka koji nudi ovaj film jeste, slično kao kod Tarantinovog HOLIVUDA..., igranje na predznanje s kojim publika ulazi na film, odnosno činjenica da i jedan i drugi film prikazuju relativno „malu“ pripremu za prilično velike docnije stvari. Kod T-a je to „veliko“ masakr Mensonovih degena koji visi nad čitavim filmom kao usud, kao Doom over Sarnath, kao Shadow over Innsmouth, i koji svojim mračnim tonovima (kojih smo unapred svesni) boji i ranije, naizgled nedužne, „male“ scene.
U DŽOKERU je to svest da će Jadnik koga gledamo izrasti u Super-Vilana, da će Šmokljan s kojim osećamo nešto sapatništva i saučešća, za kojeg često i navijamo, ubrzo postati Pomahnitali Zlikovac. I ta svest boji i brojne prethodne, naizgled „male“ scene, kao što je to interakcija sa bogatunskim „tatkom“ Vejnom u klozetu luksuznog bioskopa (gde se, nimalo slučajno, prikazuju Čaplinova MODERNA VREMENA), a još više – u beskrajno simpatično zločesto zabavnoj sceni kada Džoker načas sretne i interaguje sa svojim budućim nemezisom, Brusom Vejnom kao 10-godišnjim dečakom.
---Digresija 3: uzgred, malo mi je čudan tajmlajn ovog filma. Ako Džoker ovde ima preko 40 godina (Hoakin ima 45!), a ako Brus istovremeno ima samo 10, dok mališa izraste u onu razvijotku Betmena (za jedno dve decenije), Džoker će dotad da bude deda u paralitičarskim kolicima a ne Super-Vilan s kojim će mlađahno Betmen-momče kolko-tolko ravnopravno da se maklja. ---
...To sa predznanjem i meta-dimenzijom je, dakle, jedna krupna sličnost koju ova dva ovogodišnja odlična filma dele. Ono gde se bitno razlikuju, za moj groš, jeste sledeće: HOLIVUD je neujednačen film, koji sadrži i dobre, i vrlodobre, i odlične deonice, ali ima i povrh toga nekih 40-ak minuta suve genijalnosti (Span ranč + Šaron u bioskopu + čitava završnica i njen epilog). S druge strane, DŽOKER je mnogo ujednačeniji film, bez digresija, vrludanja, tupljavina, fetišističkih interluda i sumnjivo-relevantnih scena, ALI – nema, zaista, genijalnosti. Ima mestimične odličnosti u svojoj prilično uniformnoj, ravno namazanoj vrlodobrosti, i to je to. Tako mala razlika, reko bi neko površan, ali tako mnogo znači. Ne morate se slagati sa Dr Ghoulovom recepturom ali, za mene, dvije žlice genijalnosti u šerpi, pomešane sa dobrim, vrlodobrim i odličnim sastojcima, više vrede nego pun lonac homogene vrlodobrosti a BEZ one dvije (zlatne) žlice.
Šta je najodličnije u ovoj odličnosti? Odličan je prikaz jednog duboko neljudskog društva: svet ovog filma je bespoštedni kapitalistički exploatatorski svet u kome je iskorišćavanje fabrički ugrađeno, samopodrazumeva se pravo jednih ljudi da koriste druge, da ih ugnjetavaju, pa i da ih ismevaju za tuđu zabavu (kao što to „komičar“ De Niro čini sa zlosrećnim Džokerom). Svi likovi koje vidimo načeti su, iznureni tom pacovskom trkom (pa i doslovno, pošto je grad preplavljen pacovima) a Gotam je prikazan kao Beograd pod Vesićem, jedino što iz vazduha izgleda nešto lepše i pompeznije. Ali kad se siđe dole, među narod – to je ista ta rugoba, štroka, đubre, zaraza i haos, a ni (polu)svet koji dole vidimo nije ništa civilizovaniji i finiji od Beograđanoida i dođoša svih boja što im razrovanim ulicama špartaju.
Ukratko, ono što ovaj film vrlo lepo i pametno prikazuje nije samo puko „društvo me je učinilo takvim“; DŽOKER pokazuje mehanizme koji ne samo što stvaraju nego još i potpomažu i u prvi plan dovode ludake i klovnove. Nije ovo ekranizacija one sumnjive floskule „A HERO will rise!“ (iz GLADIJATORA, ali sasvim prikladne svakom standardnom superherojskom filmu); ovo je naličje toga, mnogo realnije i ubedljivije: „A PSYCHO will rise!“
Sad, psihoa uvek ima i uvek će ih biti kao nužnih nuspojava toga šta smo gde smo i kakvi smo; ALI, DŽOKER nam prikazuje svet u kojem jedan PSIHO može, prilično plauzibilno, da se popne na vrh i postane mastermajnd, zahvaljujući zdušnoj pomoći svih nivoa društva koji ga, svako na svoj način, podupiru i izdižu.
Ovde se, recimo, zločesto parodira lakoća s kojom se daju zloupotrebiti u načelu pozitivni pokreti – mase obespravljenog sveta isprva simpatišu sa klovnom koji je ubio trojicu zlih japija u metrou i rulja sad na face meće klovnovske maske (slično kao što to čini rulja u V FOR VENDETTA, ali i njihovi kopiketovi kasnije, u stvarnom životu). To je ovde naročito pregnantno, jer ovi pioni, ova beslovesna rulja doslovno sebe predstavlja kao KLOVNOVE, nesvesna da njome upravlja spoj slučaja i zlonamernosti. Pokret navodno liberalnih proletera koji misle da se bore za ljudska prava i pravednije odnose u društvu zapravo su izmanipulisana rulja komedijanata. A šala je na njihov račun, ponovo.
Pored solidnih socioloških uvida u ovom duhu, istakao bih psihološki momenat Džokerove neodoljivosti – ono što je pesnik (u međuvremenu postao najbolji drugar Pink bljuzgovizije) kazao antologijskim stihom: „Smejem se, smejem se, smejem se – a plakao bih“. To je scenaristički i rediteljski lepo osmišljeno i inscenirano, ali pre svega i iznad svega superlativno oživljeno Feniksovim performansom – taj lajtmotiv, koji od prve do poslednje scene viđamo: ono, kad ne znamo smeje li se ili plače. Kao ono u hororima ponekad kad niste sigurni da li grcanje i jaukanje koje čujete iza zida potiče od orgazmičkih užitaka ili od samrtnog ropca; tako i ovde, svako malo imate situaciju da čujete pa i vidite čoveka za koga vam nije smesta očigledno da li se grči u smehu ili plaču – ili čini oboje istovremeno.
A to istovremeno smejanje i plakanje je emblematično i za današnji trenutak u svetu, u svetu sve dominantijih lažnih osmeha, u svetu u kojem je veliki greh biti tužan, odnosno neveseo, neoptimističan, ne participirati u globalnom optimizmu i usiljenom veselju pred sve izvesnijim uništenjem, u kojem se ljudima nameće smeškanje i osmehivanje i smejanje baš dok je za to povoda sve manje. To važi naročito za Ameriku koja za predsednika trenutno ima Ludog Klovna kojeg je na tu poziciju iznedrilo nezdravo društvo u kojem se talog odavno skuplja, ali i za današnji trenutak u Srbiji gde, takođe, na vlasti imamo Zlog i Sumanutog Klovna (avaj, hronično operisanog od smisla za humor!) – frustriranog paćenika i neiživljenog šonju koji je, u nezdravom društvu, uz svesrdnu mada nesvesnu i ne uvek i svuda voljnu pomoć svih slojeva društva isplivao iz taloga i zajašio kako bi na sve nas izručio svoje nekontrolisane Simptome.
Nije ni čudo što narodi pod klovnovskim đonovima Ludih Klovnova maštaju o nekim novim Betmenima... ali, avaj, naši Betmeni, if any, trenutno su tek dječarci, i trebaće poprilično vremena dok odrastu i budu u stanju da zgaze govna...
Zašto ocena filmu nije veća?
Zato što stripovska trešoidnost nije baš harmonično spojena sa pokušajima realizma, što je previše naivnosti, jednostavnosti, infantilnosti i sira (cheese) preživelo u ovoj wannabe drami gde se ipak veći naglasak stavlja na sitne ribe Zločina (ulični huligani, siledžije iz metroa, džeparoši i orobljivači po mračnim sokacima...) a nedovoljan se stavlja na Velike Ribe Zločina. Ili, Brehtovim rečima, više se to bavi pljačkašima banaka nego onima koji banke osnivaju (a koji su najveći lopovi)!
Ima nagoveštaja i toga; recimo, lepo je što tatko na Betmena nije idealizovan, čak deluje prilično neprijatno (on čak, baš onako vesićevski gilipterski grubo i glupo ljude koji su neuspešni, siromašni nazove – klovnovima!); takođe ima nagoveštaja kritike medija i industrije zabave (kroz De Nirov lik i kulminaciju u TV studiju), ali trebalo je to još razvijati, još gaziti, za moj ukus više je to skicirano nego što je stvarno elaborirano. Uostalom, sa svojih skromnih dva sata trajanja ovo je jedan od kraćih „superherojskih“ filmova u poslednje vreme: extra pola sata ne bi mu škodilo da bolje razvije svoje mišiće...
Da li je, onda, ovo najbolji film iz Betmenovog univerzuma?
Nije. Tu titulu ipak nosi Bartonov BATMAN RETURNS: za moj groš, TO je savršena adaptacija tog lika i te priče i tih vilana baš zato što je hiperstilizovana i sa jezikom u obrazu. Prećerivanje sa „realizmom“ i „dramom“ u suštinski infantilnim storijama uglavnom vode u grotesku, u pilesisitis (sindrom izrastanja sisa na grudima pileta); i mada je u DŽOKERU to kalemljenje ozbiljnosti na suštinski neozbiljnu priču izvedeno uspešnije nego što inače biva, i sa mestimično zanimljivim i potentnim rezultatima, ipak se ne treba zavaravati da se šavovi ne vide, da je to sve besprekorno i genijalno, jer nije.
Ali lepo je, prijatno vickasto, zabavno, mestimično čak i pametno, i svakako spada u vrh ovogodišnje produkcije.
Ako ćemo iskreno, najveće zadovoljstvo koje DŽOKER nudi je zadovoljstvo u nihilističkom orgijanju, u prikazu kraha svih ideologija i projekata kao i u ogoljavanju onih koji se i dalje kriju iza njihovih maski: jer, svaka ideologija se na kraju svede na privatnu patologiju.
Ludo je verovati u nešto. Džoker veruje u Ništa. To je razlog što naše nesvesno, pomalo s krivicom, oseća užitak u njegovom nihilističkom razaranju svega i najslađe participira u njegovom sumanutom, zlokobnom plesu, u njegovom danse macabre.