izabrana dela

izabrana dela

недеља, 12. август 2018.

TERRIFIER (2017)



***
3-

Terrifier je sveta jednostavnost urađena kako valja: ludi klovn (koga nikad ne vidimo bez maske) teroriše neke zgodne mlade cure tokom Noći veštica (ali bez brige, ubije i nekoliko slučajnih prolaznika, epizodista i kojekakvih levih smetala). 
Nema podzapleta, nema podteksta (mada se i samo to nemanje može tumačiti kao podtekst!), nema smisla, poente, satire, metafore, referenci na stvarni svet. Ovo je, prosto, film koji se čitav dešava u Movie Landu, i uopšte ne pretenduje na „realizam”, niti na refleksiju današnjice u Americi, ili išta slično.
To je čist slešer-splater, ogoljen do srži: maskirani manijak bez motivacije + raskalašna omladina koja biva kažnjena zbog svog hedonizma + devičanska „finalna cura“ + jedinstvo mesta, vremena i radnje (sve u jednoj noći, sa vrlo malo sažimanja, maltene u realnom vremenu, u cugu).
Dakle, isključi mozak jer ti ovde neće trebati, i otvori četvore oči: lepe i zgodne cure, od kojih samo jedna pokazuje sise, i to ne baš u mnogo erotskom kontekstu; tj. tik pre nego što je preseku golu napola, od ribe do glave (mada, ko sam pa ja da sudim šta je kome erotsko! nek cveta 'iljadu morbidnih cvetova)!
Plus, krvopljus urađen meraklijski, sa preterivanjem kojem retki danas teže a još ređi ga postižu, naročito na nivou kvaliteta efekata maske, koji su ovde skoro pa vrhunski (kreirao ih sam reditelj, Damien Leone). 
I posebno moram naglasiti – ako je nekog CGI-ja bilo, to je možda samo za tzv. enhancement, nikako za glavne stvari. Ako nešto snažno mrzim to je kompjuterski nacrtano šikljanje i prskanje krvi! Ne, bato – ovde prava tekućina šiklja. Ej-men!
Film je maksimalno kompaktan i ekonomičan: nema popunjavanja trajanja nekim debilnim „psihologizacijama“, upoznavanjima, dramama, beskrajnim blebetanjima – horor kreće ODMAH, a dve glavne curice upoznamo brzo, kratko i slatko, bez nepotrebne tupljavine, jer i one skoro smesta zaglave u nevolju zvanu Art Klovn (Art the Clown).
Plus, gluma je iznenađujuće odlična za ovaj nivo produkcije (very low budget!) a ponajviše se ističe pomenuti klovn koji em ima odlično koncipiranu i izvedenu creepy shit masku, 
em je besprekorno odglumljen, i to celim telom – znači, i mimika face i govor tela su vrhunski (što ne čudi jer glumac David Howard Thornton se ranije bavio pantomimom, i to se sjajno VIDI).
Terrifier nekritički, i prividno sasvim nesvesno, prepisuje tradicionalističku ideologiju slešera iz 1980-ih, koja se svodi na “Ko se jebe pre braka i uopšte partija (piće, droge, ludovanje) – biće zaklan; preživeće, možda, samo dobra devojka koja čita knjige, uči školu, a nevinost čuva za brak!”

MEĐUTIM – OVDE MORA DOĆI SPOJLER.

Ovo je postmilenijalistički, cinično-nihilistički slešer, u kojem ni nevinost ne pomaže, ni učenje usred Noći veštica, tako da tu ni dobra devojčica ne uspeva da preživi. Prethodno su dve raskalašne cure kažnjene, krajnje explicitno zbog svoje raskalašnosti: ona koja deluje sexualno „slobodnija” bude obešena naglavačke i rasečena od vagine do lobanje, u stilu Eda Gejna; 
ona lepša za svoju lepotu bude kažnjena tako što joj klovn višestruko izbliza puca pištoljem u facu i tako joj uništi lepe crte. A na kraju, naša curica-dobrica završi tako što i sama postane monstrum-ubica: unakažena i telesno i psihički, ona postaje nova babaroga. 
A o sveopštem nihilističkom izvrtanju stvari svedoči i činjenica da je ovde prolog – kako na kraju shvatamo – zapravo epilog.
Dakle – nema smisla, nema poente, nema svrhe, nema ni nagrade ni kazne, svi su govna, svi stradaju besmisleno, ni materinska ljubav ne pomaže, Chaos reigns, Evil lives!
 Na samom kraju dotad čudno ali relativno prihvatljivo neuništivi klovn i doslovno ispoljava natprirodne moći i vaskrsava, bez potrebe za objašnjenjem kako i zašto. Because Jason fucked you, that's why!
Sve u svemu, ovo je jedno prijatno gledalačko iskustvo za okorele fanove žanra, i samo za njih – bez ikakvih krosover potencijala: tim prijatnije što dolazi sa neočekivanog mesta i iz filma koji je malo falilo da preskočim jer mi je delovao kao još jedan u buljuku jeftinih budalaština. 
Ali ne, ovo je pravljeno sa dovoljno znanja, ljubavi i talenta, i sa lepo insceniranom nostalgijom za slešerskim 1980-im kakve zapravo nikad nisu bile – kao neki poor man's sub-Rob Zombie, sub-Tarantino-for-dummies, iliti kao film kakav bi kod nas Vanja Čanković pravio, kad bi mu se dalo.
A tolika svedenost i ogoljenost prosto priziva dokone teoretičare: zašto se klovn zove baš ART (umetnost protiv žanra?), zašto baš KLOVN (luda – Bahtin – karneval – Noć veštica...), zašto je tako protejski nestalan da to uključuje čak i rodno-polne igrarije (u jednoj sceni skine se go i pozira sa odsečenim ženskim sisama na svojim grudima – još jedan omaž Gejnu), zašto paralela muška šminka (= klovn) vs. ženska šminka (0 ljepotica) i da li je ovo mizogini film u kojem nafrakani muškarac kažnjava nafrakane žene zbog njihove nafrakanosti i zašto je ubica natprirodno neuništiv, zašto, zaštoooo... Eto vam filma, pa se igrajte i sa tim, ako vam je to volja.

A evo vam i kratkog (19 min), simplističkog ali zabavnog filma iz kojeg je ovaj razumno-ekonomično dugometražni (81 min) izrastao – OVDE.



среда, 08. август 2018.

Dejan Ognjanović na Vikipediji



            U okviru proslave 22 godine od prve objavljene filmske kritike, 15 godina od prvog objavljenog romana, 12 godina od prve objavljene knjige o hororu – ono što ste vi (pre)dugo čekali: najzad dr Dejan Ognjanović ima svoju stranicu na Vikipediji!
            Do sada ste, prilikom guglanja, mogli doći samo na stranicu onog crnogorskog fuzbalera s mojim imenom (!) – a sad, najzad, sve ono što ste o meni želeli znati (a da je za javnost) – imate kondenzovano, pregledno i sažeto izneseno, OVDE.
            Veliku zahvalnost dugujem Bobanu Trifunoviću, mladom antropologu-doktorandu i ambicioznom piscu fanta-horora, koji je potpuno volonterski odradio sve što je bilo potrebno vezano za izgradnju ove stranice. Ako nešto ne valja sa tekstom, za to sam kriv ja.


            Takođe veliku zahvalnost dugujem ovom blogu, jer da nisam na njemu redovno i pomno beležio sve svoje aktivnosti, sad ih sigurno ni polovinu ne bih prizvao iz svog polusenilnog mozga; brauzovanje po arhivi, tokom prethodnih DEVET I PO (!) ne nedelja nego GODINA pomoglo mi je da osvežim pamćenje i iskopam grdne podatke koje sada, po prvi put sistematizovane, imate na mojoj stranici na Vikipediji.
            Dakle, ĆIRILICOM ili LATINICOM, Dr Ghoul je sada i na taj način prisutan u kiberprostoru.
            A uskoro isto to, ali i na ENGLESKOM!

            Do tada, evo i ovde na blogu prenosim kompletan tekst sa Vikipedije! Bacite pogled – verujem da ni moji najpažljiviji pratioci ne pamte ili ne znaju mnoge od ovih stvari!

Dejan Ognjanović

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Dejan Ognjanović (Niš,Srbija, 30. januar 1973) je srpski književnik, književni kritičar i filmski kritičar, urednik, prevodilac i esejista, pretežno u domenu horor žanra. Prvi je u Srbiji, ali i u regionu, odbranio doktorsku disertaciju u celosti posvećenu horor žanru – konkretnije, poetici horora. Važi za vodećeg poznavaoca horor žanra, što u književnosti, što u kinematografiji, na Balkanu.

Sadržaj

1. Biografija
2. Književno stvaralaštvo
3. Filmska i književna kritika i esejistika na srpskom jeziku
4. Filmska i književna kritika i esejistika na engleskom jeziku
5. Urednik
6. Pogovori
7. Prevodilac
8. Strip esejistika
9. Transcendence
10. The Cult of Ghoul
11. Izlaganja na naučnim konferencijama
12. Javni nastupi
13. Publikacije
14. Nagrade
15. Reference


Biografija

Dejan Ognjanović rođen je 30. januara 1973. godineNišu, u Srbiji (tada, SFRJ). Živi u Niškoj Banji, gde je završio osnovu školu Ivan Goran Kovačić (1980-1988). U Nišu je, takođe, završio gimnaziju Stevan Sremac, smer Inokorespondent-saradnik (1988-1992). Zvanje diplomiranog filologa stekao je na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde je studirao engleski jezik i književnost.
Postdiplomske studije upisao je na istom fakultetu, na departmanu Anglistike, i sve ispite položio pre nego što je bio prinuđen da se odazove služenju obaveznog vojnog roka. Dodeljen mu je VES telefoniste, za šta se obučavao od decembra 1998. do marta 1999. godine, u kasarni na Topčideru, u Beogradu. Pre završene obuke, početkom marta meseca, poslat je na teritoriju Kosova i Metohije, najpre u Đakovicu, dve nedelje kasnije u Prištinu. Tamo je, kao prevodilac pri Komandi prištinskog korpusa, proveo sve vreme NATO bombardovanja SRJ. Ostatak vojnog roka odslužio je, takođe, pri Komandi prištinskog korpusa, koja je izmeštena u Leskovac.
Po završetku vojnog roka, Ognjanović je počeo da radi na Filozofskom fakultetu u Nišu, u zvanju asistenta-pripravnika, pri Departmanu anglistike, na predmetu Američka književnost. Na tom radnom mestu proveo je deset godina, od 1999. do 2009. godine.
U periodu od avgusta 2003. do jula 2004. godine, bio je na stručnom usavršavanju u SAD, iz oblasti Američkih studija, na Univerzitetu Kalifornija, u Berkliju, kao stipendista Junior Faculty Development Program (JFDP), organizacije American Councils for International Education (ACIE).


Neslaganja sa predmetnom profesorkom, a ujedno i mentorkom, pa i mobing na radnom mestu na Filozofskom fakultetu u Nišu, doveli su do toga da Ognjanović novembra 2009. godine napusti Filozofski fakultet. 
Ognjanović je prethodno, ipak, kod pomenute predmetne profesorke magistrirao sa temom Gotski motivi u delu E. A. Poa, u maju 2009. godine.

Zvanje doktora nauka Ognjanović je stekao na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, odbranivši doktorsku disertaciju pod naslovom Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti u februaru 2012. godine, pod mentorstvom vodećeg angliste, prof. dr Zorana Paunovića

Ognjanović je, zajedno sa Mičom Dejvisom, u okviru filmskog festivala Fantazija u Montrealu 2010. bio ko-selektor programa Subverzivna Srbija. Bio je gost-učesnik tog festivala i, u okviru njega, lično je predstavio odabrane srpske žanrovske filmove, u formi predavanja o hororu u srpskoj kinematografiji. 
Najavio je svih sedam odabranih filmova, učestvovao u diskusiji sa prisutnim gostima i autorima nekih od filmova. Povrh toga, o puštenim filmovima je napisao tekstove koji su uvršteni u katalog festivala. 
Na festivalu, Ognjanović je, ujedno, dao i nekolicinu intervjua, tokom kojih je ukazao na potencijale i dostignuća žanrovske kinematografije u Srbiji, što je, skupa, bilo najveće celokupno predstavljanje srpske fantastične i horor produkcije u inostranstvu do tada i od tada. 
Neposredno nakon toga, napisao je i priredio temat o novim srpskim žanrovskim filmovima, sa naglaskom na Srpskom filmu, za prestižni svetski magazin Rue Morgue, nakon čega postaje njegov stalni saradnik.

Centar za naučna istraživanja Srpske akademije nauka i umetnosti i Niški kulturni centar objavili su krajem 2011. godine peti tom Enciklopedije Niša, posvećen kulturi. Na enciklopediji je, tokom godina, radilo više od šezdeset saradnika. U ovoj knjizi nalazi se i odrednica o Ognjanovićevom dotadašnjem kulturnom radu.


Književno stvaralaštvo

Književno stvaralaštvo, ponajpre pisanje horor pripovedaka i romana, Ognjanović smatra svojom primarnom vokacijom, čemu je posvećen od svoje 18. godine. Prozna dela nastala u tom periodu svoje mladosti nigde nisu objavljena, jer ih nije smatrao zadovoljavajućim.
Ognjanovićevo prvo objavljeno prozno delo jeste roman Naživo (Prosveta, Niš), objavljen 2003. godine. Ukratko, u romanu se pripoveda o čudnim zbivanjima u Nišu i Prištini, leta 1995. godine, koja na indirektan način odražavaju društvene i psihološke tenzije izazvane ratom. Roman je objavljen dok je Ognjanović boravio u Sjedinjenim Američkim Državama, te je tako namerno lišen promocije, koje nije bilo ni nakon njegovog povratka u Srbiju. Premda skromnog tiraža, od samo tri stotine primeraka, roman je stekao kultni status i naišao na pozitivan odziv kod književne kritike i publike. Roman Naživo je doživeo i drugo izdanje, kao samizdat (Sven, Niš) 2010. godine, u još tri stotine primeraka. Svi primerci su odavno rasprodati i knjiga se više ne može naći u prodaji. U pripremi je treće izdanje. 
Svoj drugi roman, Zavodnik, Ognjanović je najpre objavio 2014. godine (Sven, Niš), a potom i 2015. godine, u saradnji sa Orfelin izdavaštvom iz Novog sada. Za razliku od Naživo, u Zavodniku se u prvi plan postavljaju elementi folklora i narodnih verovanja, a radnja u celosti smešta u gotovo napušteno selo Špaj, u jugoistočnoj Srbiji. Zavodnika je Ognjanović zamislio kao roman u kojem je, u srpskom kulturnom krugu, na nov, originalan način, prerađena osnovna premisa novele Okretaj zavrtnja Henrija Džejmsa, i filmske adaptacije te novele u režiji Džeka Klejtona, pod naslovom Nevinost, iz 1961. godine.
Kratke priče Ognjanović je objavljivao u časopisima Gradina (Niš), Ulaznica (Zrenjanin), Politikin zabavnik (Beograd), Balkanski književni glasnik (Beograd) i drugim, kao i u knjiškim antologijama Gradske priče 3: fantastika (Albos, Kruševac, 2008), Alisa u zemlji priča: Najlepša ostvarenja sa V konkursa za najkraću kratku priču (Alma, Beograd, 2006), Izvan koridora - Vranac, Najbolja kratka priča 2010 (Karver, Podgorica, 2010), Beli šum (Paladin, Beograd, 2008), Istinite laži (Paladin, Beograd, 2009), Apokalipsa juče, danas, sutra (Paladin, Beograd, 2011), Tajanstveni putnik (NKC, Niš, 2012), U znaku vampira – Muške priče o krvopijama (Paladin, Beograd, 2012), Nova srpska pripovetka (Paladin, Beograd, 2014), HAARP i druge priče o teorijama zavere (Paladin, Beograd, 2014) i U vrzinom kolu (Strahor, Beograd, 2017).
U pripremi su romani Prokletije (koji se nadovezuje na neke likove i dešavanja iz romana Naživo) i Crno dete (prikvel romana Zavodnik), kao i zbirka priča o zombijima u niškom kraju, Zadušnice i drugi užasi.


Filmska i književna kritika i esejistika na srpskom jeziku

Ognjanović se filmskom kritikom profesionalno bavi od 1996. godine, kada je prve prikaze filmova objavio u listu Niški analitičar. Nedugo zatim, počeo je saradnju sa studentskim, (kasnije, „akademskim”) listom Pressing, u kojem je, pored redovnih prikaza filmova, kraćih eseja i tome sličnog, uredno objavljivao tekstove u svojoj rubrici Kult horora, u periodu od 1997. do 2009. godine. Saradnju sa listom Pressing prekida pošto Dejan Stojiljković postaje urednik lista.
Prvo pojavljivanje u novinama, negde oko 1981. na proslavi Dana bezbednosti u N. Banji

Početkom 21. veka, Ognjanović počinje da objavljuje filmske kritike i eseje u beogradskim magazinima FAMA, OK, Evropa, Znak sagite, Polaris i u kulturnim dodacima dnevnih listova Politika, Večernje novosti, Dnevnik i Danas (Beton). Objavljivao je i u leskovačkom magazinu Think Tank i u kulturnom dodatku Kult niškog dnevnog lista Narodne novine.
Ognjanovićevi prikazi knjiga i filmova mogli su se pronaći i na internet portalu Popboks, od 2008. do 2009. godine, kada je portal ugašen.
U periodu od 2009. do 2016. godine, Ognjanović je bio zamenik glavnog i odgovornog urednika niškog filmskog časopisa Filaž, gde je objavio brojne kritike, eseje i intervjue.
Izbor iz Ognjanovićevih filmskih kritika objavljen je u specijalnom izdanju časopisa Yu film danas, koji je posvećen Niškom filmskom kritičarskom krugu, pod naslovom Svetlo sa Tvrđave (2010), koji je priredio Severin M. Franić.
Ognjanovićev esej o žanrovskom filmu u Srbiji objavljen je u dvojezičnom izdanju Uvođenje mladosti (Youth Rising) 2008. godine (Filmski centar Srbije), a 2009. godine i u specijalnom izdanju internet magazina KinoKultura br. 8 na engleskom jeziku, kao „Genre Films in Recent Serbian Cinema“.
Ognjanović je, ujedno, povremeni saradnik filmske revije Ekran iz Slovenije.
Ognjanović je objavljivao radove na teme književnosti i filma, književne i filmske kritike, u časopisima Književna istorija, Letopis Matice Srpske, Philologia, Zbornik FDU, Philologia Mediana, Polja, Gradina, Severni bunker, Plima plus, Ulaznica i tako dalje.


Filmska i književna kritika i esejistika na engleskom jeziku

Ognjanovićevi radovi o filmu objavljeni su u stručnim zbornicima u SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu – u antologiji Speaking of Monsters: A Teratological Anthology 2012. godine (Palgrave Macmillan) i u Digital Horror: Haunted Technologies, Network Panic and the Found Footage 2015. godine (IB Tauris).

Ognjanovićevi eseji su, u inostranstvu, objavljeni i u knjigama 100 European Horror Films 2007. godine (BFI), 501 Movie Directors 2007. godine (Quintet) i 101 Horror Movies, 101 SF Movies, 101 Gangster Movies i 101 War Movies You Must See Before You Die 2009. godine (svaka u izdanju ABC Books).
Na engleskom jeziku, Ognjanović je 2017. godine publikovao knjigu The Weird World of H.P. Lovecraft u izdanju časopisa Rue Morgue. Knjiga je posvećena poetici, značaju i medijskom životu Hauarda Filipsa Lavkrafta.
Od 2010. godine, Ognjanović je stalni saradnik časopisa Rue Morgue iz Kanade, vodećeg svetskog časopisa posvećenog horor žanru. Za Rue Morgue je dosad pisao prikaze knjiga, filmova, članke i intervjue. Za članke ovog časopisa je, u dva navrata – 2016. i 2017. godine – dospeo u najuži izbor za prestižnu žanrovsku nagradu Rondo Haton.
Ognjanovićevi intervjui sa velikanima horor žanra, poput Kristofera Lija, Stjuarta Gordona, Žauma Balagera, Serđa Stivaletija, objavljeni su u knjizi Horror Movie Heroes u izdanju časopisa Rue Morgue 2014. godine. 
Prikaze knjiga i filmova na engleskom jeziku Ognjanović je pisao i za nekoliko inostranih internet stranica, od kojih većina više nije aktivna – Kung Fu Cult Cinema, Twitch, Beyond Hollywood, Unearthed i Quiet Earth.


Urednik
 
Ognjanović je, kao urednik, priredio kritičku antologiju najboljih priča Hauarda Filipsa Lavkrafta – Nekronomikon, najpre, 2008. pa i 2012. godine u izdanju sad ugašene izdavačke kuće Everest Media. Nekronomikon, pored Lavkraftovih pripovedaka i novela, sadrži opšti uvod, specijalne uvode u svako književno delo, te iscrpne završne napomene, biografiju autora, njegovu anotiranu bibliografiju i sadržajan pogovor.
Kao ko-urednik, zajedno sa Ivanom Velisavljevićem, Ognjanović je radio na zborniku Novi kadrovi: skrajnute vrednosti srpskog filma, koji je objavila izdavačka kuća Clioiz Beograda, 2008. godine. Zbornik je posvećen novom sagledavanju slavije istraživanih tema, autora, žanrova i poetike u srpskoj kinematografiji.
Ognjanović je priredio i temate o američkim piscima Embrouzu Birsu 2008. godine (Gradina br. 25), Hauardu Filipsu Lavkraftu 2009. godine (Gradac br. 171-172) i Vilijamu Barouzu 2010. godine (Gradac 173-174). Priredio je, takođe, i zbirku srpskih priča fantastike 2005. godine (Pressing br. 47).


Pri Orfelin izdavaštvu, kao urednik edicije Poetika strave, Ognjanović je priredio kritička izdanja i antologije izabranih dela Aldžernona Blekvuda, Hauarda Filipsa Lavkrafta, M. R. Džejmsa, Šeridana Le Fanua, Širli Džekson, Artura Makena, Tomasa Ligotija, Vilijama Houpa Hodžsona, Roberta Ejkmana i drugih, koja sadrže njegove fusnote, napomene, iscrpne pogovore i detaljne biografije i bibliografije tih autora.
U ediciji Poetika strave dosad je uredio sledeća izdanja:
- A. Blekvud – Vrbe
- H. F. Lavkraft – Šaptač u tami
- M. R. Džejms – Zazviždi i ja ću ti doći
- R. Ejkman – Hladna ruka u mojoj
- Š. Džekson – Ukleta Kuća na brdu
- Š. Le Fanu – Karmila i druge priče strave
- A. Maken – Veliki bog Pan
- T. Ligoti – Pisar tame
- A. Blekvud – Drevna svetla
- V. H. Hodžson – Glas u noći
- H. F. Lavkraft – U planinama ludila

U pripremi su i roman Rolanda Topora, Stanar, zbirka pripovedaka Roberta Ejkmana More boje crnog vina, roman Hauarda Filipsa Lavkrafta Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda i zbirka pripovedaka Tomasa Ligotija Dnevnik noći.
Pored toga, ko-urednik je i knjige Snovita potraga za neznanim Kadatom H. F. Lavkrafta, u izdanju izdavačke kuće Makondo. Knjiga sadrži još četiri pripovetke, takođe u Ognjanovićevom prevodu, kao i njegove opsežne napomene, rečnik i pogovor.


Pogovori

Pored pogovora koje je napisao za knjige u ediciji Poetika strave izdavačke kuće Orfelin iz Novog Sada, autor je pogovora i za nekoliko drugih knjiga.
Čudni slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda izdavačke kuće Makondo, novi prevod R. L. Stivensonovog klasika horor žanra, sadrži detaljan pogovor pod naslovom Stranac u sopstvenoj kući.

U zbirci priča Kralj u žutom Roberta V. Čejmbersa, izdavačke kuće Gavran, nalazi se Ognjanovićev stručni pogovor pod naslovom Jeste li videli žuti znak.


Prevodilac

Ognjanović se aktivno bavi prevođenjem proze sa engleskog jezika, poglavito žanrovske proze. Takođe, sa srpskog jezika prevodi na engleski – sinopsise, filmske scenarije, dijalog liste i sl. Njegovi prevodi sa engleskog jezika su, u knjiškom obliku, zastupljeni u izdanju Strah – mala antologija horora iz 2004. godine (Itaka, Beograd), u Nekronomikonu iz 2008, 2012. i 2018. godine, u zbirci pripovedaka Hauarda Filipsa Lavkrafta Šaptač u tami iz 2015. godine, u zbirci pripovedaka M. R. Džejmsa Zazviždi i ja ću ti doći iz 2015. godine, u zbirci pripovedaka Šeridana Le Fanua Karmila i druge priče strave iz 2015. godine, u zbirci pripovedaka Aldžernona Blekvuda Drevna svetla iz 2017. godine, i u zbirci pripovedaka Vilijama Houpa Hodžsona Glas u noći iz 2018. godine.
Ognjanović je u celosti preveo sledeće knjige: Crtani vodič kroz seks iz 2005. godine (Paramecijum, Beograd), roman Širli Džekson Ukleta kuća na brdu iz 2016. godine, zbirku pripovedaka Artura Makena Veliki bog Pan iz 2017. godine, roman Hauarda Filipsa Lavkrafta U planinama ludila iz 2018. godine i roman Snovita potraga za neznanim Kadatom istog autora, u izdanju izdavačke kuće Makondo 2017. godine.
Prevodio je i stripove crtača Ričarda Korbena (Leglo strave: E. A. Po i Leglo strave: H. F. Lavkraft) u izdanju izdavačke kuće Darkwood iz 2014. godine.


Strip esejistika

Ognjanović aktivno piše o stripu. Stalni je saradnik izdavačke kuće Veseli četvrtak, za koju redovno piše prateće tekstove za serijal knjiga o Dilanu Dogu. Njegovi tekstovi dosad su propratili preko dvadeset njihovih knjiga.
Za prvu knjigu Martija Misterije iz 2013. godine, napisao je pogovor pod naslovom S one strane strave, dok je 2016. godine, za Biblioteku Zagor, za knjigu br. 27, napisao pogovor pod naslovom Zagor: horor priča; Elementi horora u klasičnim Zagorovim avanturama.
Ognjanović je, ujedno, autor pogovora za strip albume izdavačke kuće Darkwood Alberta Breće Mitovi o Ktuluu i Mort Cinder.


Transcendence


Ognjanović je autor stripa pod naslovom Transcendence, koji je objavljen u SAD. Na scenariju za strip zajedno su radili Edvard Li i Džon Pelan, na osnovu sopstvene pripovetke. Strip je objavila izdavačka kuća Necro Publications 2003. godine, u pedesetdva tvrdokoričena i potpisana primerka, i u hiljadu primeraka broširanog poveza. Izuzev stripa, na šesnaest stranica, i teksta pripovetke koja je adaptirana, ovo izdanje sadrži i malu galeriju od četiri Ognjanovićeva crteža, nevezana za ovaj strip.


The Cult of Ghoul

Ognjanović je urednik bloga The Cult of Ghoul, posvećenog prikazima filmova i knjiga, najavama domaćih i regionalnih događaja, izveštajima sa festivala, objavljivanju ekskluzivnih intervjua i tome slično. Pored horora, na ovom blogu Ognjanović piše o knjigama i filmovima koji, nužno, ne pripadaju horor žanru – o naučnoj fantastici, folkornoj fantastici i tako dalje. Blog je pokrenut 2009. godine, a od tada ga je posetilo preko pet miliona ljudi.


Izlaganja na naučnim konferencijama

Ognjanović je izlagao na narednim naučnim konferencijama:

- Discovering Our New World, American Studies seminar, u Solunu 2002. godine.
- Politics and/in Aesthetics, u Solunu 2002. i u Velikom Trnovu, u Bugarskoj, 2005. godine.
- Savremene tendencije u nastavi jezika i književnosti, na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 2006. godine.
- Jezik, književnost, politika, na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu 2007. godine.
- Naš svet, drugi svetovi; Antropologija, naučna fantastika i kulturni identitet na Odeljenju za entologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2009. godine.
- Etnos, religija i identitet: naučni skup u čast Dušana Bandića, na Odeljenju za entologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2014. godine.
- Naracije straha: istraživački uvidi, teorijski problemi i metodološki izazovi, na Institutu za etnologiju i folkloristiku, u Zagrebu 2017. godine.


Javni nastupi

U inostranstvu
 
Pored promocija knjiga na kojima je radio, kao urednik, prevodilac ili autor, Ognjanović je održao niz javnih predavanja i učestvovao u obilju okruglih stolova, panela, promocija i predavanja na književnim i filmskim festivalima u zemlji i inostranstvu.
Stalni je učesnik vodećeg regionalnog žanrovskog festivala - „Grossmann festival filma i vina“, koji se održava u Ljutomeru, u Sloveniji. Počev od 2007. godine, na tom festivalu je održao niz predavanja, promocija i javnih razgovora sa velikanima žanrovskog filma iz zemlje i sveta.
Juna 2009. na festivalu Kratkofil u Banjaluci, Ognjanović je održao predavanje pod nazivom Horor i kratka forma.
Jula 2010. Ognjanović je bio ko-selektor programa "Subversive Serbia" u okviru filmskog festivala Fantasia u Montrealu. Tom prilikom, lično je predstavio odabrane srpske žanrovske filmove i održao predavanje o hororu u srpskom filmu. Takođe, najavio je svih sedam odabranih filmova i vodio je razgovore sa prisutnim gostima-autorima nekih od filmova.
Na festivalu Fantastic Zagreb u julu 2011, Ognjanović je učestvovao na dva panela – na temu Gde je granica između umjetnosti i eksploatacije, kao učesnik, a na drugom, pod naslovom Fantastika i horror u ex-Yu: danas i sutra, kao moderator.
Septembra 2011. Ognjanović je na Slash Film Festival-u u Beču predstavio film Variola vera i učestvovao na okruglom stolu o subverziji na filmu. 
Na festivalu Fantastic Zagreb 2012. godine, Ognjanović je učestvovao na panel diskusiji Zombiji, koju je, tom prilikom, moderirao Vanja Vašcarac, ko-direktor programa. Osim Ognjanovića, na panelu su učestvovali i hrvatski reditelj Kristijan Milić i hrvatska antropološkinja Ana Rajner.
U Zadru, decembra 2014. godine, Ognjanović je u okviru manifestacije "SF Week" održao predavanje pod nazivom: Večiti Lavkraft.
Sredinom juna 2018. Ognjanović je gostovao na regionalnom festivalu fantastike Refesticon u Bijelom Polju, gde je održao predavanje pod naslovom Srednji vek kao inspiracija u horor filmu i, kao urednik, promovisao ediciju Poetika strave izdavačke kuće Orfelin iz Novog Sada.



U Srbiji
 
Ognjanović je čest učesnik Festivala srpskog filma fantastike i Festivala fantastične književnosti: Art-Anima, kao i manifestacije Beokon. Bio je i višestruki gost Festivala fantastike u Zaječaru, a dva puta je gostovao i na Hrizantema festivalu horor i fantastičnog filma u Subotici. Održao je jedno predavanje i na prvom Festivalu fantastike u Nišu.
U beogradskom Domu omladine, u proleće 2008. godine, Ognjanović je održao seriju predavanja o horor žanru, pod zajedničkim naslovom Uvod u užas. U Domu omladine je, takođe, 2009. godine, održao seriju od tri predavanja pod nazivom Klasični horor pisci na filmu.
Marta 2009. godine, Ognjanović je održao predavanje Gotik Edgara A. Poa u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda.
U okviru Beogradskog sajma knjiga 2009. godine, Ognjanović je učestvovao na okruglom stolu o Detektivima nemogućeg kao i na panelu posvećenom Džejmiju Delanu.
Na festivalu „Cinema city“ u Novom Sadu 2010. Ognjanović je učestvovao na okruglom stolu pod nazivom Eksplicitne scene nasilja u službi filmskog ogledala.
U februaru 2011. godine, u Maloj sali Niškog kulturnog centra, Ognjanović je održao predavanje o američkom književniku Vilijamu Barouzu.
Ognjanović je u Smederevu, 2011. godine, vodio tribinu posvećenu umetničkom izrazu reditelja Đorđa Kadijevića.
Fotka sa jednog drugog dešavanja, u Domu omladine, Beograd

U okviru manifestacije Dan Vilijama Barouza 9. novembra 2012. godine u Domu omladine Beograda, održana je tribina pod nazivom Vilijam Barouz među Srbima. Osim Ognjanovića, na tribini su učestovovali Dejan Ilić i Dejan D. Marković. Tribinu je moderirao Predrag Azdejković.
U Tribinskoj sali Doma omladine u Beogradu, 12. oktobra 2012. godine, Ognjanović je govorio o fenomenu Novog francuskog horora.
Na Sajmu knjiga u Beogradu 2012. godine, Ognjanović je, u programu Draška Roganovića, održao predavanje pod nazivom Slike neiskazivog: Lavkraft u stripu.
U bioskopu Kupina u Nišu, u martu 2013. godine, Ognjanović je održao predavanje pod naslovom Edgar Alan Po: otac modernog horora, u okviru serije interaktivnih književnih večeri.
Na Tolkin-fest-u 2015. Ognjanović je učstvovao na tribini Književnost na margini: horor i naučna fantastika. Osim Ognjanovića, na tribini su učestvovali i dr Novica Petrović i dr Marko Pišev, dok su moderatorke bile Marija Stanojević i Marija Milosavljević.
U domu kulture Studentski grad, u Beogradu, u martu 2017. godine, Ognjanović je učestvovao na tribini pod nazivom Strašno žensko u hororu: književnost i film. Tom prilikom, govorio je i Mladen Milosavljević, a tribinu je moderirala Marija Stanojević.
U klubu Ljubimac u Beogradu, Ognjanović je u novembru 2017. godine održao predavanje pod nazivom Tomas Ligoti – Pisanje u tami.
Gostovanje na niškoj televiziji: Holivudska noć strave, 1997.

Na regionalnoj književnoj manifestaciji Book Talk 2017 u Novom Sadu, Ognjanović je učestvovao na okruglom stolu pod nazivom Motiv vampira u savremenoj regionalnoj književnosti. Okrugli sto je moderirao Dragoljub Igrošanac, a učesnici su, pored Ognjanovića, bili književnik i prevodilac Goran Skrobonja, Davor Šišović i Vladimir Krivošejev.
U Domu omladine Beograda, Ognjanović je u maju 2017. godine učestvovao na tribini Berni Rajtson i horor u stripu. Na tribini je govorio i Goran Skrobonja. Tribinu je moderirao Milan Jovanović.
Ognjanović je u oktobru 2017, u okviru okruglog stola Smisao filmske kritike, na Međunarodnoj koloniji filmske kritike u Nišu, održao predavanje pod nazivom Filmska kritika na blogu – lični ugao (The Cult of Ghoul).
U Nišu, u julu 2018. godine, Ognjanović je učestvovao u razgovoru o romanu Luzitanija Dejana Atanackovića, dobitnika NIN-ove nagrade za najbolji roman u 2017. godini, u Maloj sali Niškog kulturnog centra.


Publikacije

Faustovski ekran: đavo na filmu (Svetozar Marković, Zaječar) iz 2006. godine – Studija o prikazivanju figure Đavola na filmu, od samih začetaka filmske umetnosti do današnjeg dana.

U brdima, horori: srpski film strave (Niški kulturni centar, Niš) iz 2007. godine – Pionirska studija o elementima horor žanra u srpskoj kinematografiji.

Studija strave (Mali Nemo, Pančevo) iz 2008. godine – Zbirka eseja o horor žanru, koji su prethodno objavljivani u stručnoj periodici.

Poetika horora (Orfelin izdavaštvo, Novi Sad) iz 2014. godine – Prerađena verzija doktorske disertacije o istorijskoj poetici horor žanra u anglo-američkoj književnosti od sredine XVIII do XX veka.

Više od istine: Kadijević o Kadijeviću (Orfelin izdavaštvo, Novi Sad) iz 2017. godine – Knjiga razgovora sa velikanom srpske kinematografije, rediteljem Đorđem Kadijevićem.


Nagrade

Ognjanović je dobitnik nekoliko nagrada. U nekoliko navrata je bio nominovan za prestižne književne i žanrovske nagrade.
2004. godine - Prva nagrada za književnu kritiku (Gradina, Niš)
2005. godine – Treća nagrada za esej (Ulaznica, Zrenjanin)
2006. godine - Prva nagrada za esej (Ulaznica, Zrenjanin)
2006. godine – Nagrada na konkursu za neobjavljenu esejističku knjigu za ediciju Istok-Zapad (Zaječar).
2015. godine – Nominovan za NIN-ovu nagradu za roman Zavodnik, širi izbor.
2015. godine – Nominovan za nagradu Nikola Milošević za knjigu Poetika horora, najuži izbor.
2016. i 2017. godine – Nominovan za prestižnu žanrovsku nagradu Rondo Haton za svoje tekstove u časopisu Rue Morgue.


Reference
 
„Prvi doktor horora u Srbiji”. Večernje novosti. Pristupljeno 04. 08. 2018.
„Mobing na Filozofskom fakultetu u Nišu”. Blic. Pristupljeno 04. 08. 2018.
„Prvi doktor horor žanra”. Art-anima. Pristupljeno 04. 08. 2018.
„Srpski horor u Montrealu”. Fantasia Festival. Pristupljeno 04. 08. 2018.
„O srpskom hororu u Montrealu”. The Cult of Ghoul. Pristupljeno 04. 08. 2018.
„Prvi roman Dejana Ognjanovića”. Art Anima. Pristupljeno 04. 08. 2018.
„Roman prvenac Dejana Ognjanovića”. Art Anima. Pristupljeno 04. 08. 2018.
„Prvi roman Dejana Ognjanovića po treći put”. Glas Srpske. Pristupljeno 04. 08. 2018.
„Orfelin izdavaštvo”. Orfelin izdavaštvo. Pristupljeno 05. 08. 2018.
„Drugi roman Dejana Ognjanovića”. Art Anima. Pristupljeno 05. 08. 2018.
„Moja sabrana proza”. The Cult of Ghoul. Pristupljeno 05. 08. 2018.
„Presing”. The Cult of Ghoul. Pristupljeno 05. 08. 2018.
„Ognjanović i Filaž”. The Cult of Ghoul. Pristupljeno 05. 08. 2018.
„O svetlu sa tvrđave”. The Cult of Ghoul. Pristupljeno 05. 08. 2018.
„O uvođenju mladosti”. SeeCult. Pristupljeno 05. 08. 2018.
„Dejan Ognjanović o srpskim žanrovskim filmovima”. KinoKultura. Pristupljeno 05. 08. 2018.
„Monster Anthology”. Palgrave. Pristupljeno 05. 08. 2018.
„Of Digital Horror”. IB Tauris. Pristupljeno 05. 08. 2018.
„A new Lovecraft study”. Rue Morgue. Pristupljeno 05. 08. 2018.
„Rondo nagrada”. Art Anima. Pristupljeno 05. 08. 2018.
„Nominovani za Rondo Haton”. Art Anima. Pristupljeno 05. 08. 2018.
„Heroes of Horror”. Rue Morgue. Pristupljeno 05. 08. 2018.
„Ognjanovic on Quiet Earth”. Quiet Earth. Pristupljeno 05. 08. 2018.
Lavkraft, Hauard Filips (08. 08. 2018). Snovita potraga za neznanim Kadatom(Prvo izd.). Beograd: Makondo.
 „A glimpse into Transcendence”. NecroPublications. Pristupljeno 04. 08. 2018.
 „Grossman 2016.”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
 „KRATKOFIL 2009.”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
 „Fantasia 2010.”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
 „Festival Fantastic Zagreb”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
 „Variola vera na Sleš festivalu”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
 „Fantastic Zagreb 2012.”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
 „Na Refestikonu 2018.”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
 „Dom omladine 2009.”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
 „Gotik E. A. Poa”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
 „Ognjanović na Beogradskom sajmu 2009.”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
 „Ognjanović o Džejmiju Delanu”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
 „Predavanje o Barouzu”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
 „Tribina o Kadijeviću”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
 „Dan Vilijama Barouza”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
 „Edgar Alan Po: otac modernog horora”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
 „Berni Rajtson i horor u stripu”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
 „Filmska kritika na blogu”. Pristupljeno 08. 08. 2018.
 „Istok-Zapad”. Dereta. Pristupljeno 05. 08. 2018.
 „Širi izbor za NIN-a”. Art Anima. Pristupljeno 05. 08. 2018.
 „Uži izbor za nagradu Nikola Milošević”. Art Anima. Pristupljeno 05. 08. 2018.
 „Nominacije za Rondo Haton”. Art Anima. Pristupljeno 05. 08. 2018.