izabrana dela

izabrana dela

среда, 25. мај 2022.

9. MEĐUNARODNI FESTIVAL STRIPA NIFEST 2022

 

Evo najave jednog pažnje vrednog dešavanja u Nišu, pa koga zanima strip nek obrati pažnju na ovo dole i nek svrati, sam ili s decom, if any. Dolazi Bane Kerac, dolazi glodur Veselog Četvrtka, dolazi čak i neki Italijan, Marčelo, ali ne reper nego stripadžija… Evo, sve piše dole…

 

Međunarodni festival stripa Nifest, stripska manifestacija koju je Udruženje ljubitelja stripa „Branko Plavšić” prvi put organizovalo u aprilu 2014. godine pod pokroviteljstvom Gradske opštine Pantelej i njenog tadašnjeg predsednika Srđana Savića, nastao je sa ciljem da „devetu umetnost” približi mladim generacijama i da im pruži priliku da upoznaju mogućnosti i dostignuća stripa kao stvaralačke forme i veoma uticajnog medija masovne komunikacije. I ne samo da su nastankom ovog festivala ključni ciljevi „Branka Plavšića” direktno pretočeni u delo, nego je svojom razgranatom koncepcijom Nifest obuhvatio sve važnije segmente stripske kulture − od edukacije mladih putem stripskih radionica, preko berze stripskih izdanja (gde su zastupljeni najznačajniji izdavači i najnovija izdanja u oblasti stripa) i organizovanja stručnih predavanja i tribina, okruglih stolova, prezentacija i samostalnih i grupnih izložbi, pa sve do predstavljanja stripofilima najznačajnijih domaćih i inostranih autora iz sveta stripske umetnosti.

Tribinski programi na Nifestu podrazumevaju učešće istaknutih stripskih kritičara, teoretičara i istoričara koji na otvorenim tribinama i okruglim stolovima često prezentuju nedovoljno poznate detalje iz istorije i teorije domaćeg i stranog stripa, kritički promišljaju fenomen „devete umetnosti” i sagledavaju ga iz različitih perspektiva, ali i polemišu o tokovima razvoja popularne kulture i odnosima stripa i drugih vrsta umetnosti. Tokom Nifesta se, takođe, svakodnevno prezentuju i najnovija stripska izdanja i ostvaruje značajna interakcija sa brojnim festivalskim posetiocima. Ove godine je u fokusu Nifesta jedan od najvećih klasičnih majstora srpskog i evropskog stripa Đorđe Lobačev. Povodom dvadeset godina od smrti ovog stripskog velikana osvrnućemo se još jedanput na njegovo umetničko stvaralaštvo i značaj za istoriju stripa na Starom kontinentu, a sve ćemo to upotpuniti novim, potpunijim pogledom na monumentalni „Makondov” izdavački projekat Sabranih dela Đorđa Lobačeva. Obeležićemo i 30 godina postojanja Škole stripa i ilustracije „Đorđe Lobačev” iz Beograda, tog najvećeg rasadnika autentičnih stripskih talenata u ovom delu Evrope, a podsetićemo se i velikog stvaraoca i još većeg izučavaoca stripa Zdravka Zupana i skrenuti pažnju na ključne iskorake ka novoj fazi srpske stripologije – osnivanju muzeja i centra za umetnost stripa koji će nositi upravo Zdravkovo ime. Tu su i druge festivalske žarišne tačke: nezaobilazni Zagor Te-Nej, s Banetom Kercem i Marčelom Manđantinijem kao više nego adekvatnim gostima, edukativno-istorijska srpska stripska saga o Nemanjićima iz pera Dragana Tomovića i Gorana Milutinovića, naknadni osvrti na Linije fronta i Tehnotajz u izdanju „Sistem komiksa” itd. itd.

Posebnu draž ovogodišnjem Nifestu daće i stripske radionice s mladima, od kojih će jedna biti organizovana u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac” kao susret italijanskog majstora Marčela Manđantinija s literarno i likovno darovitim učenicima te škole, dok će drugu, ovaj put u Niškom kulturnom centru, voditi stripski autor Vladimir Vesović, dugogodišnji vrhunski pedagog i osnivač i upravnik sada već legendarne beogradske Škole stripa i ilustracije „Đorđe Lobačev”.

Tokom prethodnih izdanja Nifesta u Nišu je upriličeno više od dvadeset samostalnih i kolektivnih izložbi stripa – od istraživačkih, tragalačkih i autorskih do retrospektivnih godišnjih izložbi Udruženja stripskih umetnika Srbije – čime su niškoj stripskoj publici predstavljena mnoga značajna dostignuća na polju domaćeg stripskog stvaralaštva. Toliki broj kvalitetnih stripskih izložbi pre Nifesta, sticajem raznovrsnih okolnosti, Niš nije imao nekoliko decenija unazad. I 9. izdanje niškog međunarodnog stripskog festivala obeležiće nekolike kvalitetne izložbene postavke – najpre izložba o neraskidivim istorijsko-kulturološkim vezama francusko-belgijskog i srpskog stripa pod nazivom Svet u oblacima, autorska postavka stripskog autora i ilustratora Sabahudina Muranovića Murana Tragom starih majstora: moć preobražaja i intrigantan izložbeni projekat Zagor iz mog sokaka autora Svetozara Anđela.

Među gostima 9. Nifesta  su ugledni stripski autori i poslenici kao što su Marčelo Manđantini, Branislav Kerac, Vladimir Vesović, Sabahudin Muranović Muran, Zoran Stefanović, Darko Grkinić, Svetozar Anđel, Dušan Mladenović, Dragan Tomović, Goran Milutinović, Igor Krstić i drugi. Festivalski centar će biti smešten u Niškom kulturnom centru na Paliluli, gde će biti upriličene dve od tri izložbe (za treću, Muranovu, rezervisana je Galerija NKC-a preko puta Gradske bolnice), stripska berza i najveći broj drugih festivalskih aktivnosti, dok će se u Klubu „Labirint” u samom centru grada odigrati završnica druge festivalske večeri, posvećena darkvudskom Duhu sa Sekirom i začinjena Nifestovom humanitarnom rok žurkom. Ovu stripsku manifestaciju zajednički organizuju Udruženje ljubitelja stripa „Branko Plavšić” i Niški kulturni centar uz podršku Udruženja stripskih umetnika Srbije.

Ideja za stripski festival rodila se kao logičan rezultat potrebe da strip, koji je u Nišu dotad bio neadekvatno tretiran i redovno skrajnut na margine kulturnih dešavanja, napokon dobije tretman kakav zaslužuje. Niš, naime, ima velike kulturne manifestacije u sferi likovnih umetnosti (slikarstva, grafike i arhitekgure), ozbiljne, duhovne i popularne muzike (festivali i praznični koncerti), igre (folklorni festivali, balovi), književnosti (kolonije, rezidencije, sajmovi, recitatorske smotre) i igranog i animiranog filma (festivali i kolonije), ali dugo nije imao manifestaciju posvećenu „devetoj umetnosti”. Sada je tu Međunarodni festival stripa Nifest, dešavanje koje nesumnjivo ima potencijala da jednoga dana i samo postane javna gradska manifestacija.


      PROGRAM 9. MEĐUNARODNOG FESTIVALA STRIPA         

                                                     NIFEST 2022


 

 

ČETVRTAK, 26. 5. 2022.

 

12.00 – 20.00   BERZA STRIPA

(mesto dešavanja: Niški kultzurni centar)

 

18.00   Otvaranje izložbi SVET U OBLACIMA i ZAGOR IZ MOG SOKAKA

učestvuju:  Svetozar Anđel, autor projekta ZAGOR IZ MOG SOKAKA

                                Zoran Nikolić, umetnički direktor Nifesta

                                Srđan Savić, direktor Nifesta i stripski kritičar

(mesto dešavanja: Niški kulturni centar)

 

19.00   SVEČANO OTVARANjE NIFESTA

(mesto dešavanja: Niški kulturni centar)

 

19.30   Stripovanje 01

PUT OD IDEJE DO KALDRME U ZAGOROVOM SOKAKU

učestvuju:  Svetozar Anđel, autor projekta ZAGOR IZ MOG SOKAKA

                                Zoran Nikolić, umetnički direktor Nifesta

(mesto dešavanja: Niški kulturni centar)

 

 

 

PETAK, 27. 5. 2022.

 

8.00   SREDNjOŠKOLSKA STRIPSKA RADIONICA S MARČELOM   

          MANĐANTINIJEM

          učestvuje: Marčelo Manđantini

          (mesto dešavanja: Prva niška gimnazija „Stevan Sremac”)  

 

12.00 – 20.00   BERZA STRIPA

(mesto dešavanja: Niški kulturni centar)

 

14.00   Otvaranje izložbe TRAGOM STARIH MAJSTORA: MOĆ PREOBRAŽAJA

učestvuje: Sabahudin Muranović Muran

            (mesto dešavanja: Galerija NKC-a)

 

15.30   Stripovanje 02

            NOVA FAZA SRPSKE STRIPOLOGIJE:

            MUZEJ I CENTAR ZA UMETNOST STRIPA „ZDRAVKO ZUPAN”

            učestvuju: Zoran Stefanović, upravnik Centra za umetnost stripa

                               Srđan Savić, direktor Nifesta i stripski kritičar

             (mesto dešavanja: Niški kulturni centar)

 

16:30   Stripovanje 03

LOBAČEV − UTEMELjIVAČ MODERNOG EVROPSKOG STRIPA

(Povodom 20 godina od smrti Čika Đorđa Lobačeva /1909−2002/ i

dovršavanja kapitalnog izdavačkog projekta Sabrana dela Đorđa Lobačeva

u izdanju „Makonda” /u saradnji sa Udruženjem stripskih umetnika Srbije i

pod okriljem Ministarstva kulture i informisanja Srbije/)

učestvuju:  Vladimir Vesović, upravnik Škole „Đorđe Lobačev”

        Zoran Stefanović, upravnik Centra za umetnost stripa,

        urednik Sabranih dela Đorđa Lobačeva

                    Srđan Savić, direktor Nifesta i stripski kritičar

             (mesto dešavanja: Niški kulturni centar)

                                               

17.30   Stripovanje 04

EDICIJA SRPSKOG ISTORIJSKOG I EDUKATIVNOG STRIPA SJAJ I SENKA NEMANjIĆA

učestvuju: Dragan Tomović, stripski scenarista

                               Goran Milutinović, stripski crtač

(mesto dešavanja: Niški kulturni centar)

 

19.00   Stripovanje 05

ZAGOR U VIHORU KORONE: RAZGOVOR S MARČELOM MANĐANTINIJEM

učestvuju: Marčelo Manđantini, stripski aautor

       Zoran Nikolić, umetnički direktor Nifesta

            (mesto dešavanja: Klub „Labirint”)

 

20.00   Stripovanje 06

            TAJNA TAJANSTVENOG PUEBLA: ZAGOR U VERZIJI BANETA KERCA

            učestvuju: Branislav Kerac, stripski autor

                               Dušan Mladenović, urednik u „Veselom četvrtku”

                               Zoran Nikolić, umetnički direktor Nifesta 

             (mesto dešavanja: Klub „Labirint”)

 

21.00   NIFESTOVA HUMANITARNA ROK ŽURKA

            učestvuju:  Mokri džez (Mokri Jazz)

                                Gospodin Pinokio

        Revolušen bend (Revolution Band)

                                Kramer (Kramer)

             (mesto dešavanja: Klub „Labirint”)

 

 

SUBOTA, 28. 5. 2022.

 

12.00 – 20.00   BERZA STRIPA

(mesto dešavanja: Niški kulturni centar)

 

15.00   STRIPSKA RADIONICA S VLADIMIROM VESOVIĆEM

učestvuje: Vladimir Vesović, stripski autor i pedagog,

                                                       upravnik Škole „Đorđe Lobačev”

(mesto dešavanja: Niški kulturni centar)

 

16.00   Stripovanje 07

ŠKOLA STRIPA I ILUSTRACIJE „ĐORĐE LOBAČEV”:

PRVIH 30 GODINA

učestvuje: Vladimir Vesović, stripski autor i pedagog,

                                                       upravnik Škole „Đorđe Lobačev”

                   Zoran Stefanović, stripski teoritačar i kritičar

(mesto dešavanja: Niški kulturni centar)

 

17.00   Stripovanje 08

LINIJE FRONTA: 10 GODINA POSLE

učestvuje: Igor Marković, urednik u „Sistem komiksu”

(mesto dešavanja: Niški kulturni centar)

 

18.00   Stripovanje 09

            TEHNOTAJZ: TUNELI, LAGUMI I TVRĐAVE

             učestvuju:  Darko Grkinić, stripski autor

                                 Igor Marković, urednik u „Sistem komiksu” 

                                 Zoran Nikolić, umetnički direktor Nifesta

 (mesto dešavanja: Niški kulturni centar)

 


понедељак, 23. мај 2022.

NEČOVEK – Osamu Dazaj


Tanesi, Beograd, 2022.
124 str.
mek povez

 

S velikim nestrpljenjem i još većim očekivanjima dočekao sam izlazak romana NEČOVEK Osamua Dazaja koji stiže sa etiketom „remek-dela“ i jednog od najčitanijih japanskih romana svih vremena. Mene, naravno, bestseleri ne zanimaju, ali Japanci imaju otkačen ukus čak i kad su mase u pitanju (podsećam da je CANNIBAL HOLOCAUST tamo bio gledaniji od E.T-a!) pa prema tome… Ono što me je privuklo ovom kratkom ali slatkom romanu jeste to što su svi opisi nagoveštavali jednu vrstu mračnog egzistencijalizma od japanske, patološki asocijalne sorte, a ja sam sucker za njihove ekstremizme ove vrste.

            Zvanična najava kaže:

„Teško je proniknuti u najdublje tajne ljudske duše, u strahove i moćne kovitlace zastranjenosti. Neke od tih najmračnijih tajni ispričaće vam veliki japanski posleratni pisac Osamu Dazai u romanu Nečovek, kroz ispovest i stradanje protagoniste, Obu Jozoa. Šta je to što ljudsko biće dovodi do ambisa i neprestano ga privlači da pada i tone u svoj nepovrat i posrnuće? Koliko dugo mora da traje patnja da bi jedan čovek osetio svoje nepripadanje ovom svetu i, da li taj sunovrat može da se sagleda ili razume, neka su od pitanja koja nameće čitanje ovog romana.“

A ja kažem: NEČOVEK je kratak, ali prodoran privir u jednu mračnu psihu, u vizuru nekoga ko se od samog rođenja oseća kao izopštenik, autsajder. Ove dve reči su moguća alternativna rešenja za prevod naslova čije je finese teško uhvatiti. Na engleskom je izašao kao NO LONGER HUMAN, mada to nije dobro rešenje, jer ono implicira je ovaj lik nekada davno bio čovek, pa je to u nekom trenu prestao, i sad to „nije više“.  

Suština je u tome da glavni junak nije rođen kao „normalan“. Nije ga onda neko ili nešto, neka trauma u detinjstvu, skrenula s koloseka opšte ljudskosti i bacila na slepi kolosek „nečoveka“. Istina, postoji jedna epizoda, samo nagoveštena, bez konkretnih opisa i detalja, kada su ga kao malog dečaka, silovale služavke, ali ta trauma kao da je poslužila samo kao potvrda ljudske bestijalnosti koju je i pre toga slutio, a ne kao okidač njegovog kasnijeg stanja i pomerene vizure. (Mada se može u njoj videti barem deo razloga za njegovo, za Japance ipak i bez toga prilično rasprostranjeno, ambivalentno, otuđeno, šovinističko-paćeničko, zastrašeno-zastrašujuće, sado-mazo odnošenje prema ženama.)

On je rođen „pogrešan“, on je aberacija, neko ko se od najranijeg detinjstva osećao kao tuđin i u svojoj porodici, i sa drugom decom u komšiluku i, kasnije, u školi. Stidljiv, bojažljiv, nesiguran, on oduvek mora da igra ulogu, da glumi, pretvara se da je „jedan od njih“, a sve u njemu mu govori da im ne pripada.

I ne samo što ne pripada svom (srednje-imućnom) sloju i okruženju, nego se ne uklapa ni u ono što bi tome bila „alternativa“ – tada aktuelna ideologija proletera.

„Sve je to tako,“ kaže on o Marksizmu, kad ga slučaj ubaci u kružok mladih levičara i njihovih, po njemu naivnih i površnih naklapanja, „ali u ljudskom srcu se krije nešto još nedokučivije, još strašnije. Nije dovoljno reći pohlepa, taština, ni požuda i pohlepa zajedno. Činilo mi se da je u temelju ljudskog bivstvovanja ne samo ekonomija, već i neka čudna, natprirodna sila, kao iz strašnih priča – ni sam nisam znao šta je. Ja sam se, prestrašen tom silom, prirodno slagao s materijalizmom, kao što voda prirodno teče naniže, ali nisam bio u stanju da se kroz materijalizam oslobodim straha od ljudi, otvorim oči, ugledam zeleno lišće i budem ispunjen radošću nadanja.“(str. 46)

Postoji senka nad čitavim njegovim bićem koja se ne može objasniti ni ekonomijom ni psihologijom ni bilo kojom drugom „egzaktnom“ naukom i spoljašnjim uticajem – senka s onu stranu vremena i bivstva, metafizički mrak koji kao da se njegovim očima razotkrio, dok većina ljudskog soja baulja kratkovida ili slepa pred pravom prirodom sveta.

„Plašio sam se i samog Boga. Nisam mogao da verujem u Božju ljubav; verovao sam samo u njegovu kaznu. Vera. Činilo mi se da verovati ne znači ništa više nego pognute glave ići pred sud da se primi udarac Božjeg biča. Verovao sam u Pakao; nipošto nisam mogao da poverujem u Raj.“ (str. 82)

Nevesela slika, dakle – ali baš zato prijemčiva za prave poklonike ovog bloga. Strogo gledano, NEČOVEK nije horor roman, ali vizura glavnog junaka nije daleko od autsajdera, odnosno otpadnika iz istoimene klasične Lavkraftove priče („Otpadnik“ / The Outsider).

A da je bliska hororu govori i podatak da je ovaj roman poslužio kao predložak za mangu Đunđija Ita, koju je skoro istovremeno kad i ovaj roman, objavio „Stalker“, u tri toma, pod naslovom NIKAD ČOVEK. U toj mangi (stripu) Ito je, naravno, kao klasik japanskog horora, našao klice i povode za mnogo više mrakova i ludila i nadrealizma i grozota nego što ih roman prikazuje – ali o toj mangi pisaću uskoro zaseban prikaz: za sada vam samo kažem da, i ne čekajući na moj rivju, tu divotu sebi smesta pribavite dok još traju promo uslovi, sa nižom cenom. Naručite to sebi OVDE i OVDE.

Roman je pisan pitkim, jednostavnim, razumljivim stilom, sa puno dijaloga, zbog čega, kao i zbog specifičnog glavnog junaka, može nekoga podsetiti na Kamijevog STRANCA – iako, ako ćemo pošteno, STRANAC je ipak viša književna klasa i po dubini ideja i po prefinjenosti jezivo ledenog stila. Dazaj više pleni zbog svoje autentične, nepatvorene pomerenosti (roman je prilično autobiografski) nego kao spisateljski virtuoz. Inače, prevod sa japanskog koji je uradio Mateja Matić je vrlo, vrlo dobar.

Krupnih dešavanja nema mnogo, i ovo je više roman stanja nego roman zapleta. Prilično je lišen velike drame i konflikata, uglavnom se sastoji iz „malih“ epizoda i iz opservacija i premišljanja našeg autsajdera. Najkrupnija akcija desi se na polovini knjige – ajd’ da ne spojlujem, ali jezivo je utoliko što tom epizodom Dazaj zapravo prejudicira i način sopstvenog skončanja…

Još jedna moguća, smislenija asocijacija koju mi NEČOVEK budi bio bi roman ZLATNI PAVILJON Jukija Mišime, mada je i on, za moj groš, dublji i slojevitiji od ovoga, iako sa donekle sličnom strukturom protagoniste kao patološki asocijalnog autsajdera koji mrzi čitav svet zato što, pre svega, mrzi slabunjavog, kukavičkog, bezvrednog sebe. U svakom slučaju, ako ste voleli STRANCA (mesište!) i ZLATNI PAVILJON (bogati prilog!), onda će i NEČOVEK (izdašan dezert) da vam legne.

A ako vam legne, Tanesi je izdao još dve Dazajeve knjige (SUNCE NA ZALASKU i PLAVI BAMBUS), pa razmotrite želite li i njih.

A ako više volite da ovo čitate na ćirilici, bizarnim sticajem okolnosti isti ovaj roman je, skoro u isto vreme, tako da koincidira sa mangom („slučajnos? ne bi reko!“), izdalo i „Žir izdavaštvo“, ali kod njih se roman zove IZOPŠTENIK. Ne znam da li je njihov prevod rađen sa japanskog. Ko želi, nek proveri, ali ja bih ipak išao na sigurno, sa Tanesijem. Trenutno Tanesijev sajt ne radi zbog nekih apdejtovanja, ali proradiće za koji dan: ovu knjigu već imate i u svim knjižarama... Kod Tanesija je 700 din, u knjižarama oko 880...

Budite čovek i častite se romanom NEČOVEK, ali obavezno i stripom NIKAD ČOVEK!

I naravno, ako još sebi niste naručili moju zbirku priča DIVLJA KAPELA, javite se! Knjigu dobijam iz štampe tokom ove nedelje, najkasnije do petka, i smesta šaljem nestrpljivim pretplatnicima, onim redom kojim su mi se javljali.

zadnja korica knjige

 

недеља, 15. мај 2022.

Nagrada „Brem Stoker“ i NOVE HOROR VESTI I AKTIVNOSTI

Ubod kulture

 Kao što znate, bio sam u najužem krugu nominacija za nagradu „Brem Stoker“ – prestižno priznanje američkog Udruženja pisaca horora i najznačajniju svetsku nagradu u oblasti horor žanra. Našao sam se među pet odabranih u kategoriji „Vrhunsko postignuće u esejistici (short non-fiction)“ za rad pod naslovom „Tri paradigme horora“ (The Three Paradigms of Horror) objavljen u američkom magazinu Vastarien.

Evo moje stranice na sajtu te nagrade: https://www.thebramstokerawards.com/short-non-fiction/ognjanovic-dejan/

            A evo i mog blog-posta povom ulaska u širi krug (top-10), ovde.

            Nagrade su obznanjene i dodeljene 14. maja, na StokerKonu i – nagradu u mojoj kategoriji (SUPERIOR ACHIEVEMENT IN SHORT NON-FICTION) dobila je Angela Yuriko Smith: “Horror Writers: Architects of Hope” (The Sirens Call, Halloween 2021, Issue 55, Sirens Call Publications).  

Ja ostadoh sa statusom „Nominovanog“ (Nominee), koja takođe nosi ozbiljnu težinu i vrednost. Slično, npr, kao i za Oskare: čak i onaj ko ga na kraju ne dobije, ako je ušao u onih 5-6 odabranih, može posle da se hvali time i na korice knjiga /postere filmova ističe da je bio „Nominovan“. Uskoro treba poštom da dobijem sertifikat o tome.

            Dakle, eto, prošao sam isto kao i Konstrakta: ušao u top-5, ali nisam dobio. Ona Evroviziju, ja Stokera. Hvala svima koji su navijali. Velika je čast bila ući u ovo visoko društvo, tim pre što na njega niti sam pretendovao, niti mu se i u pozadini mozga nadao i sve ovo je došlo skroz niotkuda. Nisam pokušavao da nešto lobiram, a i nisam bio u poziciji da na nekoga značajnije utičem tim povodom: pustio sam da se to glasanje odigra po principu „Šta bude – biće“. I bi što bi…

Nisam stigao da pročitam konkurenciju tako da nemam mišljenje o pobednici i drugim nominovanim, za sada. Too busy! Noćas sam, tokom lajv striminga na Jutjubu, morao nakratko da prekinem intenzivno poliranje teksta 2. izdanja POETIKE HORORA, a čim sam čuo rezultat u ovoj kategoriji, smesta sam nastavio rad na tome. No time Tolouse!

Vrlo skoro, negde oko 20-og, ili odmah iza, Orfelin raspisuje pretplatu za predugo rasprodatu i željnim čitaocima i proučavaocima nedostupnu POETIKU HORORA, ovog puta u tvrdom povezu i novom prelomu, ali sa relativno malim izmenama u tekstu. Zajedno s njom ide i pretplata za 26. knjigu u ediciji „Poetika strave“, a to će biti PARAZIT

– moj izbor najboljih horor priča Artura Konana Dojla, tatka na Šerloka Holmsa! Hipnotisaće vas naš PARAZIT, uz malu pomoć Ivice Stevanovića koji voli da crta izbečene face za korice horor knjiga. Vi želite ovu knjigu... vi želite ovu knjigu... vi želite ovu knjigu...

skica za knjigu

Zašto nisam stigao da čitam druge nominovane za Stokera? Iz istog iz kojeg ne postizavam skoro ništa drugo da čitam ovih dana ako nije vezano za posao, ili tek poneka promo knjiga ili strip za rivju koje dobijam. Evo nekih od mojih recentnih horor aktivnosti:

1) Pripremio sam za štampu zbirku DIVLJA KAPELA i ona je već odštampana, samo još korice da se završe, i nadam se da ću primerke dobiti krajem iduće nedelje, tj. oko 20-og, ili početkom one zatim, oko 23-eg.

apdejt:

zadnja korica knjige

DIVLJA KAPELA, izlazi iz štampe oko 25. maja. Ako štampar ispuni rok koji je obećao, očekujem da svim pretplatnicima knjige pošaljem do kraja meseca. Hvala na strpljenju!

Ko knjigu još nije naručio, pretplatni uslovi (sa popustom) važe do 25-og: pišite mi, javljajte se. 

2) Počeo sam da prevodim HOLIVUD OD VIJETNAMA DO REGANA: time ima da se bavim dobar deo ovog leta, knjiga ima 500 strana. A tek kad završim taj prevod moći ću da se bacim na finalnu verziju mog romana ZADUŠNICE… Kako stvari stoje, biće gusto imati ga završenog ove jeseni, za Sajam knjiga, kako sam planirao. Ali, videćemo. Neću ništa da žurim i silujem: ako bude, biće.

3) Prošao sam kroz POETIKU HORORA, tj. još radim na tom poliranju i redakcijama, imam još pola rukopisa (ceo ima preko 500 strana) da pređem detaljno;

4) Prošao kroz i sredio sve prevode Dojlovih horor priča, pročitao potrebnu literaturu o piscu i napisao još jedan lep i stručan pogovor za tu knjigu;

5) Napisao sam članak o knjizi HORROR PORTRAITS i dva prikaza knjiga za RUE MORGUE magazin;

6) Išao u Sloveniju na KURJA POLT festival, imate na blogu izveštaj o tome;

7) Išao sam na razgovor i dogovor o jednom horor festivalu na jugu Srbije gde ću, kako izgleda, biti selektor i šta sve ne… Treba to osmisliti, filmove odabrati, a vremena je, naravno, premalo!

8) Idućeg vikenda je Festival fantastike u Nišu na kojem držim predavanje o Klarku Eštonu Smitu.

IV Festival fantastike "BetmeNiš 2022" u organizaciji Niškog kulturnog centra i Udruženja ljubitelja fantastike "Ordo DracoNiš" - petak i subota, 20. i 21. maj u prostorijama NKC-a.

Svečano otvaranje u petak od 17h, dodela nagrade "Minas Edhel", izložba "Vekovnici" Marka Stojanovića, muzički gosti, bazar fantastike, film iznenađenja, pab kviz, nekoliko edukativnih tribina i radionica...

9) Imam čak tri obećavajuća rukopisa domaćih horor romana za Orfelinovu ediciju „Gulovo doba“ koja što pre treba da pročitam i procenim;

10) Dok okom trepnem, već će iza ćoška da se pojavi novi Grossmann festival koji ove godine (početkom jula) ima spektakularno dobre goste, pa i za to treba da se spremim jer ću voditi intervjue s njima…

radna verzija: zapravo je ove godine 18. grosman

Dakle, no rest for the wicked!

Pita me jedan drugar jutros da li tugujem što ne dobih Stokera. „I got no time to bleed!“ rekoh mu. Odnosno, nemam vremena za to, sve i kad bih imao zašto u dert (a nemam). Ne radim za nagrade, već za večnost… Da se ne lažemo, godilo bi mi, i bilo korisno, verovatno, da sam je dobio, ali već ionako imam angažmana i posla više nego što postizavam da hendlujem, tako da neću propasti bez te nagrade baš sad. Ima vremena… Biće još priča i eseja, da smo živi i zdravi.

Kad smo kod njih, da se osvrnem ukratko i na ostale nominovane i dobitnike.

Snažno podržavam SUPERIOR ACHIEVEMENT IN A FICTION COLLECTION ---Gemma Files – In That Endlessness, Our End (Grimscribe Press) = njoj sam ja zimus dao ZLATNOG GHOULA, a ona mi je i koleginica po izdavaču.

Takođe, verujem da je ovo dobro, ali nisam imao kad da proverim: SUPERIOR ACHIEVEMENT IN AN ANTHOLOGY - Ellen Datlow – When Things Get Dark: Stories Inspired by Shirley Jackson (Titan Books).

Ova nagrada ima moju snažnu podršku: SPECIALTY PRESS - Valancourt Books, to je odličan izdavač! Imam dve njihove nove knjige u razmatranju za rivjue, jednu švedsku, jednu mađarsku…

Što se tiče ovoga: SUPERIOR ACHIEVEMENT IN NON-FICTION – Michael Knost – Writers Workshop of Horror 2 (Hydra Publications) - pa, pisao sam prikaz te knjige za RUE MORGUE, nije to loše, ali mislim da je u toj kategoriji bilo i boljih kandidata. Ali, šta pa ja znam!?

Lista svih dobitnika je ovde pa vidite i sami…

 

Od silne gužve i akcije više ne znam šta sam od mojih nedavnih medijskih nastupa ovde kačio a šta nisam, pa za slučaj da ikoga to zanima – evo ukratko, i na jednom mestu:

Intervju za Espreso:

https://www.espreso.co.rs/lifestyle/kultura/996005/dr-dejan-ognjanovic

 

            Na Radio Beogradu 2, u emisiji Kontrapunkt (autor: Aleksandar Drobac), pričao sam skoro sat vremena, najviše upravo o nagradi „Brem Stoker“ i o mom nominovanom eseju.

            Audio snimak tog razgovora možete slušati ovde:

https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/4732730/poetika-horora.html

 

            Govorio sam nedavno za čak dva podkasta. Nisam dosad, u celom životu, ni za jedan, a onda u istom danu me snimali za čak dva! Zato u oba imam isti džemper. Što ti je život…

            Prvo je emitovan BEDEM PODKAST, gde je sa mnom (iza kamere) razgovarao Mladen Milosavljević – o mom dosadašnjem književnom stvaralaštvu, kritici, planovima, kao i nominaciji za Stokera.

To je bilo kratko (15 min) ali slatko. Evo ga ovde:

https://www.youtube.com/watch?v=EZuoO5-Azhw&t=5s

 

Zatim je išlo i moje gostovanje na jednom od najpopularnijih i najpraćenijih podkasta na temu kulture: RADIOAKTIVNI KOMARAC PODKAST gde je sa mnom pričao Bojan Uzelac.

Tu smo već obojica pred kamerama i razgovor traje negde oko sat vremena, ima i nekih retkih ili nikad dosad mi javno postavljanih pitanja, pa eto, kad ste dokoni, ili dok jedete, dok perete suđe ili već tako nešto, možete pogledati/poslušati ovde:

https://www.youtube.com/watch?v=zkkbTuObeOU&t=1s

 

            Za kraj, ali ne najmanje važno, da pomenem da je moj roman PROKLETIJE postao predmet naučnog rada. Autor je dr Dejan Milutinović, i trebalo je da bude izložen na nedavnoj konferenciji o TRANS/POST-HUMANIZMU na Institutu za književnost u Beogradu.

U zadnji čas, zbog nepredviđenih razloga, naživo izlaganje se nije desilo, ali rad će biti objavljen u zborniku sa konferencije. Jedva čekam!

A dok njega čekamo, podsećam da odličan prikaz PROKLETIJA imate u novim POLJIMA. Klikni pa čitaj OVDE.

PROKLETIJE se već izučavaju na fakultetu: evo foto dokaza

Toliko za sada. Sutra idem na niško Staro groblje da snimimo prilog za RTS o mojim horor aktivnostima, za narednu emisiju VAVILON.

Over & out.