izabrana dela

izabrana dela

петак, 1. јул 2022.

KLANICA počinje!

 

Danas, 1. jula 2022. počinje Slaughter Horror Film Festival, iliti Slaughter: festival umetničkog horor filma.

naslovna strana kataloga

Neka vas ne zbunjuje što organizator, Komplos Art Factory, još ne može da se opredeli kako se tačno zove festival. Ovaj festival tek treba da se definiše, da se artikuliše. Da se opredeli za jedan font, jedan dizajn. Da stvarno postane brend.

murali by alexa skočajić

 

U teoriji, ja (kao umetnički direktor, zadužen pre svega za filmove) znam šta bih hteo i voleo. U praksi zvanoj Srbija danas šta će od svega biti zavisi i od organizatora, i od publike, i od podrške tzv. „šire društvene zajednice“ --- i od mene. Da, zavisi i od toga koliko ja budem zadovoljan ovim iskustvom. 

Za sada nemam većih zamerki, ali ono glavno još nije počelo. Kad pregrmim ova tri dana – festival, podsećam, traje čitav vikend, od petka do nedelje (1-3. jul) – kad ispod svega podvučem crtu, videću gde smo bili, šta smo (u)radili, i je li imalo za koga i za šta.

 

Nemojte pogrešno da shvatite ove redove: ako zvuče suzdržano, to nije zato što ima nekih problema, senki, nevolja; nije da se bilo šta tu klima i ljulja (a voleli bi neki to, znam). Ne. 

Stvar je samo u tome da sam po prirodi skeptik, sumnjalo u sve oko sebe (ali ne i u sebe, bar kad je horor u pitanju), i svesno se suzdržavam od euforije. Verovaću da je ova stvar super onda kad vidim, doživim, naživo, da je super.

mesto za egzekuciju

 

Juče sam otišao u Doljevac na pres konferenciju, a onda s nekolicinom predstavnika lokalnih medija svratio i do poprišta festivala, nekadašnje klanice, sada u procesu transformacije u „umetničku fabriku“. Fotke koje ovde vidite načinio sam tom prilikom. Shvatite ih kao privju onoga što vas čeka. Ali imajte na umu: snimane su tačno u podne jednog vrelog, sunčanog letnjeg dana, pod nemilosrdnim suncem. Sasvim druga atmosfera biće uveče, kad ta vrela kugla zađe za brda… Zato, dok gledate ove fotke, upotrebite malo mašte.

 

Po čemu se ovaj festival razlikuje od svih drugih filmskih koje znam?

 

Izdvaja se po svom pank etitjudu. Dok se svi drugi domaći festivali (a i strani) upinju iz petnih žila da stvore ugođaj svečanosti i glamura, sjaja i zvezda, spektakla i super-normalnosti, Slaughter Fest (što mu nije zvanično ime, nego moj lični, privatni naziv) uopšte ne skriva, već ogoljava to da svoju srž ima baš u činjenici da se nalazi usred ruine.

 

Drugi festivali u Srbiji zamazuju gipsom pukotine u zidovima, krpe poderotine i vade fleke i metu pod tepih štroku koja je svuda u ovoj nesrećnoj, raspaloj, iznutra truloj zemlji – a onda preko tih pukotina i štroke prostiru crvene tepihe, bacaju šljokice i glume normalnost.

 

Dovode vam „zvezde“ u skupim smokinzima i šljaštećim haljinama, starlete, nakoksane „veličine“, zadrigle bicmane čije tesne košulje jedva zadržavaju nabreklo salo --- i preko vašeg suvog ’leba bacaju nešto malo Igara kako bi vas zamajali prividom da je sve okej, sve je normalno, sjajno i bajno, Zlatno doba, maltene, a za dve, najviše tri godine kakvih će tek čuda i glamura biti…

 

Uglavnom: ohhh Kultura, ohhh Umetnost, ohh Mecene, Ktitori, Ministri, Poverenici za Kulturu, Producenti, Tajkuni i njihove trofejne ženice – i tabloidi sa svojim fleševima, paparaci-predatori koji čekaju da nekome ispadne sisa, da provire gaćice, da se neko saplete, da neko na crvenom tepihu ogovara nekoga, opljune po konkurenciji, izjavi nešto „senzacionalno“ što će sutra da se raskreči u drečavi naslov…

 

Slaughter Fest nije takav. Ništa slično. Ni blizu.

 

Slaughter Fest zna da se nalazi usred propasti – u jednoj od siromašnijih opština jugoistoka Srbije, u ostacima palog giganta, srozane slave, zamrlog sjaja – i svoj imidž, svoje postojanje i smisao crpe baš iz toga. Ne šminka leš, kao toliki drugi, nego kaže: evo leša, evo propasti, ruine, usred toga smo, jednom nogom u grobu – i baš sad i baš tu, u tom grobu, zaigraćemo, zapevaćemo. Gledaćemo horore. I slušati metal.

horor starleta

 

Horor i metal. Dva najmoćnija oružja protiv snobova, pozera, fensera, skorojevića, nabeđenih „kulturnjaka“, umišljeno „finih“, nadmenih pratilaca „uzvišenih“ kulturnih sadržaja, onih što „to“ ne gledaju, što „to“ ne slušaju... Horor je krst, metal je beli luk protiv tih ogavnih vampira.

zlatna macola

 Slaughter Fest je jedno veliko pankersko JEBITE SE svima njima.

 Ali, takođe...

Slaughter Fest treba da bude cvet koji izrasta iz ruševine.

 

Dođite i budite deo toga. Podsećam, filmovi su džabe, pivo i kokice su džabe, prevoz iz Niša je džabe (bila je opcija i za prevoz iz Leskovca, ali čujem da Leskovčane horor slabo zanima, premalo ih se prijavilo, ako je uopšte iko; sad sam proverio: iz Leskovca sam imao ukupno 4 kupca DIVLJE KAPELE)…

teatro grottesco

 

Budite deo istorije. Jer, to je u ovom slučaju neminovno, kako god da okrenete.

 

Ako ovaj festival iz nekog razloga „pukne“ i ne desi se ponovo nikad više – onda je ovo unikatna prilika, sad ili nikad, da ga overite, kako biste sutra pričali drugarima ili potomcima, if any: „Hej, sećaš se ono kad su u klanici, u Doljevcu, pokušali da naprave horor festival? Šteta što ništa ne ispade od toga, a uopšte nije bilo loše!“

 

Ako, pak, na moje zaprepašćenje, festival zaživi, pusti koren, i razvije se dalje (onako kako je, na moje zapanjenje, uz svu moju skepsu, procvetala i razvila se edicija „Poetika strave“ kod Orfelina) – onda je ovo opet istorijski trenutak, i ako ga overite, moći ćete sutra da pričate drugarima ili potomcima, if any:

 „Jebo te, znaš li ti da sam bio na prvom izdanju Sloter Festa, tad kad niko nije ni znao za to, kad nikog iz ekipe nisam mogao da nateram da odemo, kad su svi sumnjali, bili u fazonu ’Ma daj, ko će da ide u to selo da bi gledao horore i slušao metalce, ajmo bolje u kafić prekoputa’ – da, tad, kad su svi govorili tako, bio sam među onima koji su rekli: ’Ma daj da odem, da (pr)overim, da vidim na šta to liči, baš zato što ne liči ni na šta drugo u ponudi’“…

9-D cinema, sa kratkim horor filmovima

 

I u jednom i u drugom slučaju, ko bude došao, imaće o čemu da priča…

 

Podsećam vas da konkretnije o festivalu, programu, satnici i gostima imate u prethodnom postu, OVDE.

 Evo i kratkog TV priloga u kojem govorim o ovom festivalu za nišku TV Belami:

https://www.youtube.com/watch?v=W2fLKBCftDc 

 

* * *

 

Toliko o tome.

 

A sada, kratak sadržaj budućih nastavaka.

 

Izašao je iz štampe moj MAGNUM OPUS, moj doktorat, POETIKA HORORA, 2. izdanje. Ovog puta u prikladnom, tvrdom povezu, na 580 strana velikog formata objašnjen je nastanak i razvoj horor književnosti od sredine 18. do kraja 20. veka.

Zajedno s tom knjigom, stigla mi je i 26. lepotica iz edicije „Poetika strave“, PARAZIT A. K. Dojla.

Nekima koji su hteli da ih kupe direktno od mene poslao sam primerke juče.

Ostali će morati da se strpe par nedelja, jer od danas pa do 20. jula neću znati gde sam.

Zašto?

Zato!


Čim pregrmim SLOTER FEST, koji se završava 3. jula uveče, iza ponoći, već u utorak 5. jula biću u Beogradu, na festivalu ART-ANIMA, u Poletu (Cetinjska 15), gde će se desiti prva javna promocija moje nove zbirke DIVLJA KAPELA. Tačno u 20.20 h. Tom prilikom moći ćete da kupite KAPELU, PROKLETIJE, KULT GULA i poslednje primerke NAŽIVOG.

 

Pravo odatle idem u Sloveniju, na GROSSMANN FILM & WINE FESTIVAL, gde ću voditi javni razgovor sa Džekom Šolderom, rediteljem dva horora koja snažno obožavam (ALONE IN THE DARK i HIDDEN) i gde ću intervjuisati Roberta Englunda (Fredija Krugera).

 

Ako želite da naručite moje knjige, slobodno mi pišite i dalje, ali imajte na umu da vam ništa ne mogu slati dok se ne vratim kući, negde oko 20. jula.

 

Over & out.

 

недеља, 26. јун 2022.

SLAUGHTER HORROR FILM FESTIVAL



Internacionalni festival umetničkih horor filmova održaće se 1-3. jula u nekadašnjoj doljevačkoj klanici u organizaciji Komplos Art Factory udruženja građana iz Doljevca. Biće prikazano 15-ak filmova na tri bioskopska platna, kako u glavnoj hali, tako i u fabričkom krugu nekadašnje klanice. Biće prikazani dugometražni igrani, dokumentarni, eksperimentalni i kratki filmovi horor žanra.

Umetnički direktor festivala je najveći srpski poznavalac horor kinematografije, dr Dejan Ognjanović, pisac, kritičar, prevodilac i urednik.

Predsednik žirija je Alin Ludu Dumbrava, filmski kritičar, programer, scenarista i dugogodišnji selektor i umetnički direktor prestižnog Drakula Film Festivala u Brašovu, Transilvanija, posvećenog horor filmovima.

Najbolji film biće nagrađen Zlatnom Macolom, što je asocijacija na radni alat doljevačke klanice osnovane daleke 1952. godine.



Pored projekcija filmova, posetioci ce moći da vide i muralima oslikane zidove klanice na temu istorije filmskog horora, a u subotu 2. jula biće u Nišu organizovana tribina pod naslovom „Pola veka Leptirice: horor u srpskoj kinematografiji“.

Ulaz je besplatan za sve posetioce, a prvih sto gledalaca svakog dana (koji se prijave preko sajta festivala) degustiraće besplatno pivo uz kokice.

Detaljnije na slaughterfestival.com

Kao prateći program održaće se i „Slaughter Heavy Metal Festival“ autorskih bendova. Na dva nezavisna stejdža nastupiće 12 bendova iz zemlje i inostranstva, od 1. do 3. jula, od 19-24 časova.

 

PETAK 1. 6. 2022.
   19:00 – Bitter taste (SRB)

   20:00 – Shut (SRB)

   21:00 – Jenner (SRB)

   22:30 – Sewn Mouth (GRE)

SUBOTA 2. 6. 2022.
   19:00 – Raindogs Chapter III (SRB)

   20:00 – Dawn Of Creation (SRB)

   21:00 – Alitor (SRB)

   22:30 – Panterchuggah (SRB)

nedelja 3. 6. 2022.
   19:00 – Maz, Sol & Piper (SRB)

   20:00 – Mud Factory (SRB)

   21:00 – Rejuvenation (BUL)

   22:30 – Metal-Lica (SRB)

 

Za posetioce iz Niša biće organizovan specijalan autobuski prevoz do Doljevca i nazad, kao i besplatan parking za one koji dolaze svojim kolima.

Za autobuski prevoz se takođe prijavljujete preko sajta.

 

Ovo gore je zvanično saopštenje. A sad malo ja, da pojasnim neke stvari i dam više detalja.

Iza organizacije celog događaja stoji Komplos Art Factory, udruženje građana iz Doljevca. Oni su zaslužni za naziv i logo festivala, kao i za njegovu centralnu lokaciju, nekadašnju doljevačku klanicu, davno propalu. Ona je adaptirana u prostor za kulturno-umetnička i zabavna dešavanja, koji je povodom ovog festivala dodatno ukrašen hororičnim sadržajima, od murala na zidovima (by Aleksa Skočajić, niški ilustrator) do pravog pogrebnog automobila sa sandukom, i tome sličnim detaljima.

Za program „Slaughter Heavy Metal Festivala“ zadužen je Željko Ljubić, Umetnički direktor. Srećna je slučajnost to što sam ja nekada davno slušao i metal pa imam neku elementarnu predstavu o toj muzici, ali ta slučajnost ne znači da ja imam ikakve veze sa ovim delom festivala. Pohvale, pokude i sugestije vezane za muzički deo programa šaljite g. Željku i Komplosu.

Ja sam bio pozvan da osmislim, organizujem i realizujem filmski deo festivala. To sam, u okvirima zadatih parametara i dostupnog budžeta, i učinio, a rezultat toga je sledeći PROGRAM (vidi dole). U njemu ćete moći da zapazite nekoliko tendencija: sklonost autorskom, atmosferičnom, vizuelno inovativnom, eksperimentalnom, drugačijem hororu od uobičajene američke bioskopske žanrovske ponude. Videćete tu manje znane naslove, za koje niste čuli, a vredni su otkrivanja; videćete ređe zastupljene kinematografije (Indija, Kina, Austrija, Nemačka, Kanada, Mađarska, Grčka); videćete širok raspon mogućnosti horor filma, od dokumentarnog found footage-a preko animiranog do eksperimentalnog; videćete veliki žanrovski raspon, od SF-horora do horor-trilera, od klasičnih priča o ukletim kućama do folk horora i arty ludila teških za klasifikaciju.

Dakle, ovo su filmovi i programi koje sam naumio, osmislio, ispregovarao, obezbedio i potpisao za Prvi Slaughter Horror Film Festival (2022):



 

2551.01: Dete 

(Austrija, 2021)

Reditelj: Norbert Fafenbihler

65 min

 

Čovek spasi dečaka a zatim lutaju užasnim podzemnim svetom koji nastanjuju groteskne maskirane figure.

Eksperimentalna pank reinterpretacija Čaplinovog filma Dete (1921) u stilu Linčove Glave za brisanje, koju je sam autor definisao kao „distopijski slepstik“. Film je dobio specijalno priznanje „New Visions Award“ na prestižnom filmskom festivalu u Sićesu (Sitges), Španija.

 

 

Agata 

(SAD, 2022)

Reditelji: Rolan Besera, Keli Bigelou Besera

60 min

 

Profesor pati od smrtonosne bolesti. Igrom sudbine on prisustvuje neverovatnom događaju u kojem učestvuje njegova misteriozna komšinica Agata. U nadi da će pronaći lek za svoju bolest, on pristaje da je prati na čudnom i rizičnom putovanju u zaboravljenu, ali ne sasvim napuštenu urbanu pustoš.

Sumorna, misteriozna, klaustrofobična, vizuelno zasenjujuća mešavina žive akcije i animacije. Svetsku premijeru ima na Slaughter festu!

 

 

Cenzor 

(Velika Britanija, 2021)

Reditelj: Prano Bejli-Bond

84 min

 

Nakon što je pogledala čudno poznati „gadni video“ horor, Enid, filmska cenzorka, kreće da razreši misteriju iz prošlosti vezanu za nestanak svoje sestre, upuštajući se u potragu koja rastače granicu između fikcije i stvarnosti. 

Nadrealni psiho-triler smešten u 1980-e u Velikoj Britaniji. Dobitnik nagrada na filmskom festivalu Imagine, Međunarodnom festivalu fantastičnog filma u Neušatelu i Međunarodnom filmskom festivalu u Palm Springsu.

 

 

Zora sviće iza očiju 

(Nemačka, 2021)

Reditelj: Kevin Kopacka

73 min

 

Pošto su upravo nasledili oronuli zamak, razočarana žena i njen mrzovoljni muž odlučuju da provedu noć u toj ruini, dok vreme i stvarnost polako počinju da se menjaju oko njih.

Ljubavno pismo evropskom horor filmu šezdesetih i sedamdesetih. Stvari nisu onakve kakve izgledaju u ovom visokostilizovanom žanrovskom filmu. Dobitnik nagrada za najbolji film na FrightFest-u, Roho Sangre, Drakula Film Festivalu, itd.

 

 

Zaključana vrata 

(Kina, 2021)

Reditelj: Orkenbek Bejsenbej

105 min

 

Lepa mlada devojka Fang živi sama u modernom gradu. Neko joj je jedne noći nasilno obio bravu, a obezbeđenje kasnije kaže da monitor na njenom spratu ne radi. Fang je nejasno svesna da se neko ušunjao u njen stan.

Napet horor-triler o urbanoj paranoji, inspirisan španskim filmom Čvrsto spavaj (2011).

 

 

Čujem drveće kako šapuće 

(Mađarska, 2022)

Reditelj: Jožef Galaj

77 min 

Bežeći od svoje napaćene prošlosti, čovek se zaposli da radi usred šume, samo da bi otkrio da je njegov miran život razbijen kada se ubrzo ispostavi da ništa oko njega nije kako se čini.

Jeziv, atmosferičan film, dobitnik nagrada na DRUK International Film Festivalu, High Tatras Film & Video Festivalu, IndieFESTu, Paradise Film Festivalu, Vegas Movie Awards.

 

 

Kuća u džungli: buđenje 

(Indija, 2021)

Reditelj: Arunava Chowdhury

127 min

 

Tokom monsuna 1985. godine, grupa putnika prolazi kroz kišne šume istočne Indije da bi stigla do spasilačkog kampa. Zbog nepredviđenih okolnosti prinuđeni su da prenoće u staroj napuštenoj kući ispunjenoj mračnim tajnama iz prošlosti.

Atmosferičan klasični horor o ukletoj kući – iz Indije.

 

 

Maska ludila 

(Austrija, 2013)

Reditelj: Norbert Fafenbihler

80 min

 

U ovom dugometražnom eksperimentalnom filmu, britanski glumac Boris Karlof otelovljuje približno 170 različitih likova. Glumačka karijera duga 50 godina (1919 - 1969) sabijena je u jedan vrtoglavi film. Protagonista doživljava šizofreno horor putovanje u kojem se suočava sa verzijama sebe pod različitim maskama, u različitim životnim dobima, različitih polova i rasa.

 

 

Glasnik iz senki 

(Austrija , 2013)

Reditelj: Norbert Fafenbihler

60 min

 

Eksperimentalni „found footage“ odaje počast ikoni nemog horor filma Lonu Čejniju. Norbert Pfafenbihler je ponovo izmontirao delove iz 46 sačuvanih filmova od 200 koliko je Čejni snimio, kao omaž Čenijevoj umetnosti, nesvakidašnjoj moći horor filma i paradoksalnoj čari bioskopa.

 

 

Posednik 

(Kanada, 2021)

Reditelj: Brendon Kronenberg

103 min

 

Agentica radi za tajnu organizaciju koja koristi tehnologiju implantacije za mozak kojom se može posednuti um i telo drugih ljudi – i na taj način ih tera da počine atentate za visoko plaćene klijente. Nevolje počinju kada ona nije u stanju da napusti opsednuto telo.

Veoma brutalan i krvav SF-horor triler. Dobitnik mnogih nagrada na Gerardmer Film Festivalu, Monster Festu i Sićesu.

 

 

Seansa 

(SAD, 2021)

Reditelj: Sajmon Baret

92 min

 

U prestižnoj Ferfild akademiji, elitnom internatu za devojčice, šest prijateljica se u šali upušta u noćni ritual i priziva duh mrtve bivše studentkinje koji navodno opseda njihovu školu. Pre jutra, jedna od devojaka je mrtva, ostavljajući ostale da se pitaju šta su to probudile.

Scenarista filmova Ti si sledeći i Gost, i reditelj segmenata u omnibusima VHS 2 i VHS 1994, debituje sa svojim prvim dugometražnim filmom. „Kao i njegova prethodna dela, ima dosta preokreta i preokreta, a iako iskusnim horor gledaocima neće biti teško da pogode većinu njih, i dalje ima dosta zabave“ (Eye for Film)

 

 

Čuvari večnosti 

(Grčka, 2021)

Reditelj: Aristotelis Maragkos

64 min

 

Gospodin Tumi opsesivno cepa papir da bi kontrolisao čudovišta koja ga prate od detinjstva, ali kada se probudi usred leta za Boston i otkrije da je većina putnika iz aviona nestala, mora da se suoči sa papirnatom noćnom morom koja preti da pocepa samo tkanje stvarnosti.

Klasična miniserija Stivena Kinga Langolijeri (1995) rekonstruisana je u ovom eksperimentu radikalne animacije kolaža koji je nastao mukotrpnim štampanjem kadrova iz mini serije, njihovom ponovnom montažom i kombinovanjem pomoću tehnika kolaža od papira i animacije. Pobednik (posebno priznanje) na Međunarodnom festivalu nezavisnog filma u Buenos Ajresu.

 

 

Leptirica 

(Srbija, 1973)

Reditelj: Đorđe Kadijević

64 min

Vampir napada vodeničare u jednom zabitom srpskom selu u 19. veku. Mladi Strahinja zajedno sa seljanima pokušava da pronađe i uništi vampira pre nego što selo izumre od gladi.

Prvi jugoslovenski/srpski horor film, iako rađen za TV, ujedno je i jedan od najjezivijih: kultno otelotvorenje stravičnog bića iz srpskog folklora, ali sa autentičnom autorskom, umetničkom nadogradnjom našeg velikog reditelja. Prikazujemo nedavno remasterovanu verziju.

 

 

Najbolji srpski kratki horor filmovi (1)

71 min

Izbor najboljih srpskih kratkih horor filmova snimljenih u periodu od 1990-2016. godine. Ovaj program prikazujemo u saradnji sa Festivalom srpskog filma fantastike na kojem su ovi filmovi prikazivani i koji je izvršio njihov odabir.

Bernisa - jača od smrti (Dinko Tucaković, 1990, 16'), Pacovi u zidovima (Milan Konjević, 1994, 21'), Uber Soldat (Vladimir Milošević, 2005, 12'), Goodbye Turtles (Nikola Pavlović, 2010, 16'), Tunel smrti (Miroslav Lakobrija i Vladimir Milošević, 2002, 6').

 

 

Najbolji srpski kratki horor filmovi (2)

74 min

Drugi deo izbora najboljih srpskih kratkih horor filmova snimljenih u periodu od 1990-2016. godine. Ovaj program prikazujemo u saradnji sa Festivalom srpskog filma fantastike na kojem su ovi filmovi prikazivani i koji je izvršio njihov odabir.

Iza zatvorenih vrata (David Kolaković, 2015, 16'), Mrak (Momir Milošević, 2014, 25'), Nevenov san - Danson (Petar Pešut, 2015, 13'), Kris (Raško Miljković, 2016, 19'), Koncentrat (Marko Milović, 2007, 11').

 

To je ono što se moglo dobiti, a da zadovoljava moje kriterijume.

Kao i uvek i svuda u životu, ni ovde se nije moglo imati sve, niti odmah. Neke filmove sam hteo, ali su festivalske naknade previsoke, u rangu toga da bi samo jedan npr. simpatičan ali nespektakularan iranski film o egzorcizmu koštao kao jedna petina celog ovog festivala (sa svim njegovim tehničkim i drugim troškovima); neke filmove koje sam hteo zastupa neprofesionalna kompanija koja nije udostojila bilo kakvog odgovora čak četiri moja mejla (zbog toga nisam ni prišao pregovorima o dva filma koja sam snažno hteo da dobijem, čak i po većoj ceni, Resurrection i She Will; uteha mi je jedino da će She Will izaći na internet oko 15. jula, tj. samo dve nedelje posle festivala); a, suprotno mojim nadanjima, pokazalo se da je nemoguće od distributera dobiti pretpremijere dva blisko-predstojeća naslova, Kronenbergovog Crimes of the Future (koji je u međuvremenu procurio na net i pokazao se kao iznenađujuće razočarenje) i Ne/Nope Džordana Pila, koji je od prvobitno najavljene srpske premijere 22. jula neshvatljivo pomeren čak na sredinu avgusta…

Sve u svemu, ja sam zadovoljan: uspeo sam da sastavim respektabilan program od vrednih, zapaženih, međunarodno nagrađivanih filmova na respektabilnim festivalima, program koji bez problema mogu da potpišem i na koji mogu da vas pozovem. Nadam se da ćete zadovoljni biti i vi koji budete došli.

Pored izbora filmova, za SLAUGHTER sam obezbedio i dva inostrana gosta.

 

Specijalni gost festivala:

Norbert Fafenbihler, filmski reditelj, Austrija

 

Norbert Fafenbihler (1967, Austrija), studirao je primenjene umetnosti. Radi kao umetnik i kustos i koosnivač je studija Vidok. Učesnik je pokreta Austrijski apstraktni film koji se javio 1990-ih. Godine 2002. počeo je rad na seriji filmova Beleške o filmu u kojima dekonstruiše istoriju filma iz umetničke perspektive.

U njegove značajne filmove spadaju „found-footage” radovi u kojima se preispituju glumačke ikone horora, Lon Čejni (Glasnik iz senki, 2013) i Boris Karlof (Maska ludila, 2013). Takođe, njegov košmarni, distopijski film 2551.01 s pravom je bio upoređivan sa horor filmom Dejvida Linča Glava za brisanje.

 

Alin Ludu Dumbrava (Predsednik žirija)

Alin Ludu Dumbrava je rumunski filmski kritičar, kustos i selektor sa trideset godina iskustva rada vezanog za film i pop kulturu. Takođe je scenarista igranog filma 03. Zaobilazak (2016). Rukovodio je Kinotekom u svom rodnom gradu Brašovu od njenog otvaranja 2014, kao i gradske festivale Love Story i Doc and Roll. Bio je selektor Drakula Film Festivala u Brašovu, prva četiri izdanja, počev od 2013, a zatim umetnički direktor istog festivala od petog do sedmog izdanja. Izveštavao je sa međunarodnih filmskih festivala, uključujući Kan i Grosman, bio je član međunarodnih žirija u zemlji i inostranstvu. Član je UCIN, Udruženja rumunskih filmskih radnika.

 

Takođe sam osmislio i ovo dešavanje u okviru festivala:

 

Tribina:

„Pola veka Leptirice: Horor u srpskoj kinematografiji“

Subota, 2. jul, 13h

Deli, Niš (kod Sinagoge)

Razgovor o potencijalima za kvalitetna horor ostvarenja u srpskoj kinematografiji i o dosadašnjim postignućima na tom planu u filmovima Kadijevića, Markovića, Šijana, ali i novijih autora kao što su Zečević, Đorđević, Spasojević.

 

Učestvuju:

1. Jovan Ristić, direktor Festivala srpskog filma fantastike i ko-autor knjige Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike

2. Dr Marko Pišev, pisac i predavač sa grupe za Etnologiju i antropologiju Filozof. Fak. u Beogradu

i 3. Moderator: Dr Dejan Ognjanović, programski direktor Slaughter Festa i autor pionirske studije o srpskom horor filmu, U brdima horori: srpski film strave (NKC, 2007).

 


Filmovi se prikazuju na tri lokacije u krugu klanice: jedna je u samoj bivšoj klanici, u hali, baš tamo gde su klali stoku, a dve su u neposrednoj blizini, na otvorenom.

Hevimetalci će nastupati na 50-ak metara odatle, na otvorenom, istovremeno sa filmovima, ali organizatori uveravaju da muzika neće da smeta gledanju filmova: „Zvučnici će biti okrenuti na drugu stranu,“ kažu mi.

Da ponovim: filmove gledate za dž, metalce slušate za dž, pivo i kokice su dž, prevoz iz Niša i Leskovca do Doljevca i nazad su dž, parking je dž, tribina u Nišu je dž.

Svi filmovi se prikazuju na engleskom jeziku ili sa engleskim titlovima. Nema srpskih titlova, sem na filmovima Posednik, Seansa i Cenzor. Za Leptiricu vam ne trebaju, a tri austrijska filma nemaju dijaloge.

U hali klanice biće i besplatan 9-D bioskop sa kratkim horor filmovima u 9-D tehnici.

Svi programi u Doljevcu traju u vremenu 19-24 h.

Jedino je tribina, u Nišu, u subotu u 13 h.

Tačan raspored projekcija, po danima, biće okačen vrlo brzo, i ovde i na sajtu festivala.

Sve što imate da pitate vezano za organizaciju – prijavljivanje za prevoz i pivo, smeštaj u Doljevcu, ima li tu negde nešto da se jede uveče, ovo i ono – ne pitajte mene, pitajte organizatore!

 

PRIJAVE

Movies:

horror@slaughterfestival.com


Music:

heavymetal@slaughterfestival.com