Nagrada „Brem Stoker“ i NOVE HOROR VESTI I AKTIVNOSTI

Ubod kulture

 Kao što znate, bio sam u najužem krugu nominacija za nagradu „Brem Stoker“ – prestižno priznanje američkog Udruženja pisaca horora i najznačajniju svetsku nagradu u oblasti horor žanra. Našao sam se među pet odabranih u kategoriji „Vrhunsko postignuće u esejistici (short non-fiction)“ za rad pod naslovom „Tri paradigme horora“ (The Three Paradigms of Horror) objavljen u američkom magazinu Vastarien.

Evo moje stranice na sajtu te nagrade: https://www.thebramstokerawards.com/short-non-fiction/ognjanovic-dejan/

            A evo i mog blog-posta povom ulaska u širi krug (top-10), ovde.

            Nagrade su obznanjene i dodeljene 14. maja, na StokerKonu i – nagradu u mojoj kategoriji (SUPERIOR ACHIEVEMENT IN SHORT NON-FICTION) dobila je Angela Yuriko Smith: “Horror Writers: Architects of Hope” (The Sirens Call, Halloween 2021, Issue 55, Sirens Call Publications).  

Ja ostadoh sa statusom „Nominovanog“ (Nominee), koja takođe nosi ozbiljnu težinu i vrednost. Slično, npr, kao i za Oskare: čak i onaj ko ga na kraju ne dobije, ako je ušao u onih 5-6 odabranih, može posle da se hvali time i na korice knjiga /postere filmova ističe da je bio „Nominovan“. Uskoro treba poštom da dobijem sertifikat o tome.

            Dakle, eto, prošao sam isto kao i Konstrakta: ušao u top-5, ali nisam dobio. Ona Evroviziju, ja Stokera. Hvala svima koji su navijali. Velika je čast bila ući u ovo visoko društvo, tim pre što na njega niti sam pretendovao, niti mu se i u pozadini mozga nadao i sve ovo je došlo skroz niotkuda. Nisam pokušavao da nešto lobiram, a i nisam bio u poziciji da na nekoga značajnije utičem tim povodom: pustio sam da se to glasanje odigra po principu „Šta bude – biće“. I bi što bi…

Nisam stigao da pročitam konkurenciju tako da nemam mišljenje o pobednici i drugim nominovanim, za sada. Too busy! Noćas sam, tokom lajv striminga na Jutjubu, morao nakratko da prekinem intenzivno poliranje teksta 2. izdanja POETIKE HORORA, a čim sam čuo rezultat u ovoj kategoriji, smesta sam nastavio rad na tome. No time Tolouse!

Vrlo skoro, negde oko 20-og, ili odmah iza, Orfelin raspisuje pretplatu za predugo rasprodatu i željnim čitaocima i proučavaocima nedostupnu POETIKU HORORA, ovog puta u tvrdom povezu i novom prelomu, ali sa relativno malim izmenama u tekstu. Zajedno s njom ide i pretplata za 26. knjigu u ediciji „Poetika strave“, a to će biti PARAZIT – moj izbor najboljih horor priča Artura Konana Dojla, tatka na Šerloka Holmsa! Hipnotisaće vas naš PARAZIT, uz malu pomoć Ivice Stevanovića koji voli da crta izbečene face za korice horor knjiga. Vi želite ovu knjigu... vi želite ovu knjigu... vi želite ovu knjigu...

skica za koricu

Zašto nisam stigao da čitam druge nominovane za Stokera? Iz istog iz kojeg ne postizavam skoro ništa drugo da čitam ovih dana ako nije vezano za posao, ili tek poneka promo knjiga ili strip za rivju koje dobijam. Evo nekih od mojih recentnih horor aktivnosti:

1) Pripremio sam za štampu zbirku DIVLJA KAPELA i ona je već odštampana, samo još korice da se završe, i nadam se da ću primerke dobiti krajem iduće nedelje, tj. oko 20-og, ili početkom one zatim, oko 23-eg.

2) Počeo sam da prevodim HOLIVUD OD VIJETNAMA DO REGANA: time ima da se bavim dobar deo ovog leta, knjiga ima 500 strana. A tek kad završim taj prevod moći ću da se bacim na finalnu verziju mog romana ZADUŠNICE… Kako stvari stoje, biće gusto imati ga završenog ove jeseni, za Sajam knjiga, kako sam planirao. Ali, videćemo. Neću ništa da žurim i silujem: ako bude, biće.

3) Prošao sam kroz POETIKU HORORA, tj. još radim na tom poliranju i redakcijama, imam još pola rukopisa (ceo ima preko 500 strana) da pređem detaljno;

4) Prošao kroz i sredio sve prevode Dojlovih horor priča, pročitao potrebnu literaturu o piscu i napisao još jedan lep i stručan pogovor za tu knjigu;

5) Napisao sam članak o knjizi HORROR PORTRAITS i dva prikaza knjiga za RUE MORGUE magazin;

6) Išao u Sloveniju na KURJA POLT festival, imate na blogu izveštaj o tome;

7) Išao sam na razgovor i dogovor o jednom horor festivalu na jugu Srbije gde ću, kako izgleda, biti selektor i šta sve ne… Treba to osmisliti, filmove odabrati, a vremena je, naravno, premalo!

8) Idućeg vikenda je Festival fantastike u Nišu na kojem držim predavanje o Klarku Eštonu Smitu.

IV Festival fantastike "BetmeNiš 2022" u organizaciji Niškog kulturnog centra i Udruženja ljubitelja fantastike "Ordo DracoNiš" - petak i subota, 20. i 21. maj u prostorijama NKC-a.

Svečano otvaranje u petak od 17h, dodela nagrade "Minas Edhel", izložba "Vekovnici" Marka Stojanovića, muzički gosti, bazar fantastike, film iznenađenja, pab kviz, nekoliko edukativnih tribina i radionica...

9) Imam čak tri obećavajuća rukopisa domaćih horor romana za Orfelinovu ediciju „Gulovo doba“ koja što pre treba da pročitam i procenim;

10) Dok okom trepnem, već će iza ćoška da se pojavi novi Grossmann festival koji ove godine (početkom jula) ima spektakularno dobre goste, pa i za to treba da se spremim jer ću voditi intervjue s njima…

radna verzija: zapravo je ove godine 18. grosman

Dakle, no rest for the wicked!

Pita me jedan drugar jutros da li tugujem što ne dobih Stokera. „I got no time to bleed!“ rekoh mu. Odnosno, nemam vremena za to, sve i kad bih imao zašto u dert (a nemam). Ne radim za nagrade, već za večnost… Da se ne lažemo, godilo bi mi, i bilo korisno, verovatno, da sam je dobio, ali već ionako imam angažmana i posla više nego što postizavam da hendlujem, tako da neću propasti bez te nagrade baš sad. Ima vremena… Biće još priča i eseja, da smo živi i zdravi.

Kad smo kod njih, da se osvrnem ukratko i na ostale nominovane i dobitnike.

Snažno podržavam SUPERIOR ACHIEVEMENT IN A FICTION COLLECTION ---Gemma Files – In That Endlessness, Our End (Grimscribe Press) = njoj sam ja zimus dao ZLATNOG GHOULA, a ona mi je i koleginica po izdavaču.

Takođe, verujem da je ovo dobro, ali nisam imao kad da proverim: SUPERIOR ACHIEVEMENT IN AN ANTHOLOGY - Ellen Datlow – When Things Get Dark: Stories Inspired by Shirley Jackson (Titan Books).

Ova nagrada ima moju snažnu podršku: SPECIALTY PRESS - Valancourt Books, to je odličan izdavač! Imam dve njihove nove knjige u razmatranju za rivjue, jednu švedsku, jednu mađarsku…

Što se tiče ovoga: SUPERIOR ACHIEVEMENT IN NON-FICTION – Michael Knost – Writers Workshop of Horror 2 (Hydra Publications) - pa, pisao sam prikaz te knjige za RUE MORGUE, nije to loše, ali mislim da je u toj kategoriji bilo i boljih kandidata. Ali, šta pa ja znam!?

Lista svih dobitnika je ovde pa vidite i sami…

 

Od silne gužve i akcije više ne znam šta sam od mojih nedavnih medijskih nastupa ovde kačio a šta nisam, pa za slučaj da ikoga to zanima – evo ukratko, i na jednom mestu:

Intervju za Espreso:

https://www.espreso.co.rs/lifestyle/kultura/996005/dr-dejan-ognjanovic

 

            Na Radio Beogradu 2, u emisiji Kontrapunkt (autor: Aleksandar Drobac), pričao sam skoro sat vremena, najviše upravo o nagradi „Brem Stoker“ i o mom nominovanom eseju.

            Audio snimak tog razgovora možete slušati ovde:

https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/4732730/poetika-horora.html

 

            Govorio sam nedavno za čak dva podkasta. Nisam dosad, u celom životu, ni za jedan, a onda u istom danu me snimali za čak dva! Zato u oba imam isti džemper. Što ti je život…

            Prvo je emitovan BEDEM PODKAST, gde je sa mnom (iza kamere) razgovarao Mladen Milosavljević – o mom dosadašnjem književnom stvaralaštvu, kritici, planovima, kao i nominaciji za Stokera.

To je bilo kratko (15 min) ali slatko. Evo ga ovde:

https://www.youtube.com/watch?v=EZuoO5-Azhw&t=5s

 

Zatim je išlo i moje gostovanje na jednom od najpopularnijih i najpraćenijih podkasta na temu kulture: RADIOAKTIVNI KOMARAC PODKAST gde je sa mnom pričao Bojan Uzelac.

Tu smo već obojica pred kamerama i razgovor traje negde oko sat vremena, ima i nekih retkih ili nikad dosad mi javno postavljanih pitanja, pa eto, kad ste dokoni, ili dok jedete, dok perete suđe ili već tako nešto, možete pogledati/poslušati ovde:

https://www.youtube.com/watch?v=zkkbTuObeOU&t=1s

 

            Za kraj, ali ne najmanje važno, da pomenem da je moj roman PROKLETIJE postao predmet naučnog rada. Autor je dr Dejan Milutinović, i trebalo je da bude izložen na nedavnoj konferenciji o TRANS/POST-HUMANIZMU na Institutu za književnost u Beogradu.

U zadnji čas, zbog nepredviđenih razloga, naživo izlaganje se nije desilo, ali rad će biti objavljen u zborniku sa konferencije. Jedva čekam!

A dok njega čekamo, podsećam da odličan prikaz PROKLETIJA imate u novim POLJIMA. Klikni pa čitaj OVDE.

PROKLETIJE se već izučavaju na fakultetu: evo foto dokaza

Toliko za sada. Sutra idem na niško Staro groblje da snimimo prilog za RTS o mojim horor aktivnostima, za narednu emisiju VAVILON.

Over & out.

ZARDO i DUBOKO CRNILO

Ljubitelje horora i ekscentrično mračnih ludila Veseli četvrtak je nedavno obradovao sa dva kolekcionarska izdanja na koja želim da vam skrenem pažnju. Sticajem okolnosti („slučajnos? ne bi reko!“) za oba ova izdanja upravo ja sam napisao opširne pogovore.

Da vidimo o čemu se radi.

 

 ZARDO 

 

ZARDO? Šta je, dođavola, to? Prikvel za ZARDOZ, onaj bizarni SF-trip s kraja 1970-ih u kojem se Šon Koneri glupira u crvenim tangama? You wish!

            Ne, ovo je još luđe: radi se o čedu Ticijana Sklavija, tatka na Dilana Doga, koje je raznim oblicima protivprirodnog bluda razmnoženo u čak tri blesave inkarnacije. Slušajte pažljivo, treba malo koncentracije za ovo: prvo je Sklavi sam samcit, bez tuđe pomoći, dakle rukobludno, napisao novelu pod naslovom „Nero.“ (sic) koja je objavljena kao zasebna knjižica.  

Ko pročito – pročito, jer Sklavi je kasnije – jer mu se tako moglo, pošto je ekscentrični čangrizavi genije – zabranio da se to pisanije dalje štampa u Italiji, i sad je tamo „out of print“ i verovatno ga žabari masno plaćaju preprodavcima, ako negde budu srećni da na njega nalete (u nekoj SAFARI, recimo).

Onda je – jer tako mu se moglo, bio je superstar te 1992. – prema toj noveli Sklavi napisao scenario za film, pa ga provukao kroz režiju Đankarla Soldija i onda su njih dvojica izrodili film Nero (o tom kult-opskuritetu su čitaoci ovog bloga mogli čitati još pre stotinak godina, OVDE).

Negde u to vreme je Sklavi napisao i scenario za strip prema toj istoj noveli, a onda na to sasvim zaboravio – jer mu se tako moglo, pošto je verovatno bio na drogama i ko zna čemu tokom svojih 15 minuta slave. Onda je neko u Boneliju pre par godina iskopao taj zaboravljeni strip scenario, kazao „Hej, pa ovo uopšte nije loše, dajte ovo neko da nacrta!“ pa su Sklavijevo mentalno čedo dali Emilijanu Mamukariju da ga on obradi na svoj newborn porn način.

Sklavi je u scenariju, tom prilikom, načinio samo dve manje intervencije: promenio je naslov iz Crno. u Zardo i dopisao jednu novu tablu, i rezultat je strip-album ZARDO. Zapravo, slična priča kao u Neru, samo je sad nazvana po glavnom junaku, ne baš šeprtlji, ali ne ni mnogo junačnom liku, koji upada u niz peripetija nakon što njegova cura možda ubije a možda i ne ubije svog bivšeg (zavisi od verzije).

I tako sad imamo: 

1) NOVELU „Nero.“ by Sklavi Novelopisac (odličnu! opičenu! mračnu! duhovitu! grotesknu! jezgrovitu! bez tupljenja, samo krtnina!);

2) film NERO by Sklavi Filmopisac (vrlo dobar, zabavan, ekscentričan, u mnogo čemu pionirski i svež, barem tada kad je nastao);

i 3) strip ZARDO by Sklavi Stripopisac (pristojan, fino crtan, dinamičan, na 46 tabli).

I, šta sad ima u ovom Četvrtkovom albumu?

Tu je NOVELA, tu je STRIP, tu su razni neki dodaci (ispovest crtača Mamukarija, Sklavijevi stari spisi, nacrti i razrade ideja), a tu je i, rekoh već, pozamašan moj POGOVOR „TRI NIJANSE CRNOG“, u kojem upoređujem sličnosti i razlike u ove tri varijacije iste priče (bolje reći, tri varijante sa sličnom polaznom osnovom), gde stavljam veći naglasak na FILM, pošto jedino njega (i kičensinka) nema u ovom paketu.

Bilo bi lepo da uz ovaj album ide i DVD disk sa NEROM, ali to bi sigurno bilo i skupo, a možda i logistički teško/neizvodljivo (taj film kao da nije izašao na DVD-u ni u belom svetu a kamoli sad u Srbiji da ga očekujete). Zato ćete za film morati sami da se snađete – ima ga na Karagargi i tako nekim opskurnim mestima na netu.

Ovo luksuzno izdanje velikog formata i tvrdih korica, u punom koloru, objavljeno je kao druga u ediciji „Međuvreme“ (prva su GLASOVI VODE, takođe po Sklaviju: tu patetično-konfuznu arty smaračinu slobodno možete i preskočiti, osim ako niste opsesivno-kompulzivni analno-zgrtački kolekcionar-fetišista). Redovna cena izdanja je 2.400 dinara, dok se preko E-trafike može naručiti sa popustom, po ceni od 1.920 dinara.

Znam! Nije malo, na ovu skupoću! Ali, to je stotinjak strana proširenog velikog formata u boji, na najskupljem kunstdruku i u tvrdim koricama, i to danas više nije moguće ponuditi po nižoj ceni. Osvrnite se malo oko sebe: nema više ni mira ni stabilnosti, jedino još ima Vučića! I inflacije! Papir i koričenje poskupljuju nekoliko puta mesečno… Dakle, ne morate leba da jedete baš svaki dan, alternirajte malo, i kupite sebi ovo izdanje dok još ima!

 

 

 DUBOKO CRNILO 

 

Već ste u redovnoj seriji DILANA DOGA imali prilike da zavirite u epizodu koju je nacrtao ROI prema scenariju DARIJA ARĐENTA (!) napisanom uz blagu pomoć Stefana Pijanog, Pijanija, tako nešto.

Dilana ovog puta radoznalost (a ne standardni angažman) odvede – u podzemlje seksa, u svet SM-a, uzbujalih plemića koji se bičuju jer su tako u mogućnosti, ali naravno da tu ima i ubijanja… Ubi’ il’ poljubi – to je lažna dilema!

Kažem, mogli ste prošle godine da u ovu epizodu zavirite (broj 383), ali tek sad, u ovom kolekcionarskom izdanju, možete stvarno – na velikom formatu i na luksuznom papiru, da zaista fetišistički mastur… ovaj, uživate u spektakularno meraklijskom crtežu Korada Roija!

Jeste, to je ta priča, samo odštampana na kvalitetnoj ofsetnoj hartiji, na mnogo većem formatu i obogaćena dodacima o stvaranju epizode, isečcima iz scenarija, detaljima o tome kako je prvobitno trebalo da se zove i sveobuhvatnom analizom Arđentovog stvaralaštva, koju je ekskluzivno za ovo izdanje napisao doktor Dejan Ognjanović.

Tačnije, u tom izdašnom pogovoru bavim se i vezom između Engleza i biča/sadomazohizma, između dekadentne literature i Arđenta i Dilana i raznim drugim kinky stvarima.

Kažu neki da je samo zbog ovog eseja vredno nabaviti ovo izdanje – a ja ću skromno reći da je Roijev crtež ipak glavni razlog za to, a ja sam tu negde u prikrajku, kao popriličan dodatak koji možete razmotriti ako vam je do promišljanja i analiziranja onoga što čitate.

Neću ovde mnogo da tupim i brbljam (uveliko redigujem tekst POETIKE HORORA za novo, spektakularno izdanje!), zato neka slike govore: koga ne ubede one, neću ni ja!

možda će Skrobonja?

Jedno je sigurno: ovo će vas izdanje definitivno ubediti da su santimetri itekakao važni, da veće jeste bolje… O, koliku samo razliku čini taj veći format, koliko tek sad i tek ovde može da se uživa u svim finesama Roijevog majstorstva…

Porediti ovo mega-izdanje sa onim ranijim, za trafike, je kao porediti gledanje filma u bioskopu, na ogromnom platnu, u odnosu na njegovo „gledanje“ na telefonu!

Nabavite ovu lepojku dok se nije rasprodala: verujte, isplati se imati je, držati je u rukama, dahtati i znojiti se nad ovim masnim stranicama – naravno, dok je držite u svojim crnim kožnim rukavicama, jer ponavljam, ovo je kolekcionarska lepotica, samo za hendlovanje u rukavicama i sa zaštitnim celofanom!

Uzgred, još samo 10 dana traju PRETPLATNI USLOVI na DIVLJU KAPELU i druge moje knjige (NAŽIVO, PROKLETIJE, KULT GULA): očekujem da iz štamparije dobijem primerke DIVLJE KAPELE krajem iduće nedelje, tj. oko 20. maja, a posle toga… videćemo. Pišite mi i naručujte čim prije!

ŠTA SAM NOVO I STARO GLEDO

 Posle par godina pauze, zbog Kovid-pandemije, jedva sam dočekao novu priliku da odem i overim novo, prvo normalno naživo (a ne online) izdanje festivala Kurja Polt u Ljubljani, Slovenija.

 

Sva sreća da u Ljubljani imam dragog i gostoprimljivog prijatelja Ervina (s kojim sam išao i u jedno gothic putovanje – vidi izveštaj OVDE) i sva sreća da Kurju Polt osmišljava i vodi draga i posvećena Maša Peče koja respektuje moj rad na promociji žanrovskog filma (tako da sam bio uredno akreditovan na festivalu).

RUE MORGUE u trejleru festivala

 

Evo, ukratko, šta sam odgledao na ovom festivalu – a uzgred i nekoliko fotki gotski-tmurne Ljubljane: srećom, kiše je bilo daleko manje nego što su prognoze najavljivale, i nimalo mi nisu poremetile boravak i uživanje u gradu i u festivalu.

 

NOVI FILMOVI

 

SWEETIE, YOU WON'T BELIEVE IT

ZHANYM, TY NE POVERISH
Ernar Nurgaliev, Kazakhstan, 2021

***

(3)

Ko bi rekao da se iza ovakvog naslova krije tako neodoljivo duhovita, živahna, energična, otkačena, zabavna splater-bizaro komendija?! Ovo je, kako mi posle rekoše, igralo prošle godine na Grosmanu, gde sam takođe bio: ali tamo mi je prošao ispod radara (verovatno je igrao nekog popodneva ili rano uveče, paralelno s nekim kušanjem vina itsl. zezanjem). Drago mi je što sam ga sada uhvatio jer je pravi crowdpleaser, čak i ja sam se nekoliko puta glasno zasmejao, odlično je režiran, dinamičan, vrcav, nepredvidiv i čak pomalo i napet kad to poželi. Ukratko, tri blentava drugara odu na pecanje, ali nabasaju na neke krimi-ubice u najnezgodnijem trenutku, a u isti čas im se put ukrsti i sa jednim gadnim psihom, jezivom ruralnom njuškom dostojnom strejt slešera! Znači, mali film kakav bi se lako mogao snimiti u Srbiji – samo kad bi ovdašnji filmmejkeri imali duha i muda da se bave ovakvim bizarnostima!

(Za vas, besramnike koji se bavite piraterijom, ovaj film je nalažljiv i na netu. Ja, naravno, ne preporučujem tu ogavnu delatnost, ali samo kažem, da znate. Imate ga na netu.)

 

A DRAGON ARRIVES!

EJDEHA VARED MISHAVAD!
Mani Haghighi, Iran, 2016

**(*)

(3-)

Vrlo bizaran iranski arty-triler sa nadrealnim dodirima i sa spektakularno izvanrednim muzičkim skorom – teško prepričljiv, treba ga iskusiti. Za moj groš malkice previše opskuran u svojoj zamršenoj naraciji i zamumuljenom simbolizmu, ali vredi mu dati šansu. Naročito u nekom budnijem raspoloženju (moram priznati da sam na ovome malo zadremao).

Imate ga na netu (Karagarga) ukoliko si ne možete priuštiti kupovinu originalnog DVD-a ili blu reja.

 

SALOUM

Jean Luc Herbulot, Senegal, 2021

****

(4-)

Kakav masterklas iz režije! Glume! Saspensa! Akcije! Strave!

Kreće military-krimi-macho akcijom a završava u psiho-natprirodnom, baš kao moje PROKLETIJE! Nije baš toliko slojevit i jeziv, ali... doseže poprilično!

Ovaj reditelj iz Konga je prva liga i treba mu overiti te kratke filmove koje ima dosad (SICK je na Jutjubu: vrlo solidan, sa finim twistom!) kao i taj dugački pre ovoga (DEALER: ne vidim ga nigde – ko ga spazi, nek dojavi). Režirao je i nekoliko epizoda intrigantne krimi-horor serije na temu ubistava sa zaleđinom u afričkoj crnoj magiji, sa vrlo neatraktivnim naslovom SAKHO MANGANE! Nikad za tu seriju ne bih ni čuo ni poželeo da gledam da nisam video ovaj film! Besramni skidači sa neta mogu naći celu 1. sezonu, svih 8 epizoda: možda je čak i ja overim ovim nelegalnim putem, ako mi to moje skrupule dozvole… Plus, sve što ovaj baja sprema takođe zvuči megazanimljivo!

Dakle, neverovatno dobar, ubedljiv, harizmatičan kast, nenormalno egzotičan a realističan, creepy ambijent, i krimi saspens koji neosetno sklizne u natprirodno, i to ne u onu ponekad smaračku „Možda jeste možda nije moje srce tajnu krije“ nego full-blown nema-zezanja balls-out vrtlozi ukletih zloduha i čudesa! Jedina krupnija zamerka: ja bih tu kulminaciju produžio, još izmuzao, razradio, moglo je i trebalo je još sa tim demonima čuda raditi.

P.S. Trenutno nije dostupan organima piratskog gonjenja. Ako ga neko iskopa negde, nek dojavi.

 

 

2551.01
Norbert Pfaffenbichler, Austria, 2021

****

(4)

Ovo je jedan od najbolesnijih filmova koje pogledah u životu, kao da je MAD GOD pojebao ERASERHEAD i BEGOTTEN i napravio ovog austrijskog mizantropsko-apokaliptičnog mutanta.

U nekom paklu od sveta gde su svi pod maskama/mutantni i zli jedni prema drugima neki lik, koji me je zbog naočara podsetio na Ranxeroxa, na ulici nađe neko dete i snjim se probija kroz taj PAKAO. 

Vrlo tanak privid zapleta, bez dijaloga, ali ugođaj jebe kevu, maske su spektakularno jezive a ima i nešto gnusnog iživljavanja nad mrtvim svinjskim fetusima i još koješta. Ovo traje 65’ i samo je prvi od predviđena tri dela. Drugi je u postprodukciji.

Reče mi reditelj da će ovaj film okačiti na Jutjub krajem maja…

Inače, naslov je poštanski broj u Austriji, u mestu gde je snimao veći deo filma.

reditelj, mračnjak, Fafenbihler

+
A MESSENGER FROM THE SHADOWS

Norbert Pfaffenbichler, Austria, 2013, 60′

**(*)

(3-)

Found footage, izmontiran od parčića raznih filmova sa Lonom Čejnijem. Ima finih delova i montažnih fazona, ali predugo je, moglo je biti duplo kraće.

 

MAD GOD

*****

(5-)

Već sam pisao o ovom filmu OVDE, a ovom prilikom reći ću samo da mi je drago što sam ga overio i na velikom platnu, gde sam još više uživao u minucioznim teksturama ovog detaljno izgrađenog PAKLA.

 

 

KLASIČNI FILMOVI

 

THE WITCH
HÄXAN
Benjamin Christensen, Sweden/Denmark, 1922

***(*)

(4-)

S velikim uživanjem sam odgledao ovaj film, po prvi put u bioskopu, pa još sa lajv muzikom (experimentalna: malo sax, malo sint, malo bubnjevi). Nije mi nimalo smetalo što sam ga već reprizirao ove godine, pre par meseci, povodom opširnog članka koji sam pisao za RUE MORGUE… 

Ovo je film koji se lako može gledati na svakih nekoliko meseci. Ako ne ucelo a ono barem scena Prvomajskog uranka…

 

THE UNKNOWN
Tod Browning, USA, 1927, 55'

***

(3-)

I ovaj nemi film (triler-horor) pratila je živa muzika, na klaviru i violini. Prvi put sam ga gledao sada. U pitanju je zapravo, kao i skoro svi filmovi sa Čejnijem iz tog perioda, pre svega senzacionalistička melodrama-triler granginjolskog tipa, o čoveku koji se pretvara da je bez ruku, u jednom cirkusu, koji se zacopa baš u ženu koja ne voli da je muški pipkaju pa joj ovaj bezruki super legne. I taman kad ovaj reši da se reši svojih ruku hirurškim putem kako bi mogo biti uz svoju draganu, a ono, dok se on oporavlja bez udova (ostali mu oni najbitniji!), a ova prevrtljivka se spanđa sa snagatorom čije pipanje joj odjednom ne smeta. Pa to je da čovek poludi! Što sada stvarno bezruki, ali i bezumni Čejni i učini! Vrlo simpatično, pa i smelo za svoje vreme. Horor varijanta one glavolomke – imaš konzervu, nemaš otvarač: dobiješ otvarač, izgubiš konzervu.

 

BAD DAY AT BLACK ROCK

John Sturges, USA, 1955

***

(3)

Fin old skul krimi-triler, možda malkice preblag iz današnjeg ugla – reko bi neko da je Spenser Trejsi možda zajeban baja, ali baš da sam samcit okrene naglavce jedno zabito mestašce i sve zlikovce u njemu, i čak da jednom rukom (druga mu je ukočena: ratna rana) isprebija mlađeg Lija Marvina i razbacanijeg E. Borgnajna, pa… malko ga prećeraše. Ali fino je to, za 1950-e. Ne znam samo zašto sam bio ubeđen da postoji i engleski rimejk, možda sa Kejnom u glavnoj ulozi?

 

DON'T TORTURE A DUCKLING

NON SI SEVIZIA UN PAPERINO
Lucio Fulci, Italy, 1972

***

(3)

Lepo beše overiti sa 35 mm trake ovaj klasični ruralni đalo, iz vremena kad je Fulči pravio „proper“ filmove – mada, da se ne zajebavamo, on je svoj vrh dosegao ne u normalnoj (rane 1970te) nego u nenormalnoj (1977-1981) fazi. 

Ipak, prijalo je podsetiti se da je on umeo da režira prilično konvencionalno i mestimično inteligentno (osim u delovima sa krupnim planovima lutke koja se grebe o ivice litice).

 

SORCERER

William Friedkin, USA, 1977

*****

(5)

Malo bješe takijeh junaka kojima ja ni najmanju stidnu dlačicu mane naći ne mogadoh, al evo jednoga od tijeh: savršeno savršenstvo od besprekornog filma! SORCERER u nehororu i THE THING u hororu, to je savršeni dabl-bil muškog, herojskog-bez-herojstva, stoičkog upinjanja naspram metafizičkog užasa bezbožnog, monstruoznog univerzuma. Te, stoga, i jedan od naj-najdražih mi filmova u životu. I, zajedno sa STVOROM, jedan od dva najgenijalnija završetka, jedna od dve najbolje finalne scene, u svekolikoj filmskoj umetnosti. Prikazivanje ovog remek dela bila je kap u čaši koja me je prelomila da zapnem iz Niške Banje u Beograd, a iz Beograda u Ljubljanu, samo da bih ovaj masterpis overio sa besprekorne DCP kopije u besprekornim uslovima.

 

 

FASTER, PUSSYCAT! KILL! KILL!

Russ Meyer, USA, 1965

**(*)

(2+)

Baš nimalo ne delim Mejerove infantilne sisofilne fetiše (što se mene tiče, sisa ne treba da bude veća od muške šake, a ove lubenice na koje on otkida me ostavljaju ladnim) ali ovaj nebulozni treš nije bez svog rudimentarnog gonzo šarma. Izlišno je reći da, ako bi već trebalo da gledam loše glumljenu kvazifeminističku feminocentričnu sexploataciju o odbeglim kriminalkama koje zaglave među toxičnim mužima na izolovanom mestu gde ih sve odreda prejebu – radije bih to gledao goticizovano, lepše snimljeno, sa lepšim ženama normalnih sisa, ukratko: kod Žana Rolena.

 

ROAD TO SALINA

LA ROUTE DE SALINA
Georges Lautner, France/Italy, 1970

***

(3)

Kakvo prijatno otkrovenje! Nisam znao ni da postoji ovaj film, a kamoli da bi me mogao zanimati! Ali zato postoji KURJA POLT, da otkriva i podučava! Nije ovo veliki film, ovo je veliki mali film – u kojem je, pored lepog ambijenta španskih pustara, najveće otkrovenje koliko je Mimzi Farmer bila velika glumica! Naravno da sam je znao iz drugih Italo hororčića iz ranih 1970-ih, ali tek sad i ovde sam video i koliko je zapravo seksi (a ogoljava se ovde poprilično!) i koliko je odlična glumica! 

Kako ta žena lako, glatko, neosetno prelazi iz lika „Anđeo sa Sedmog Neba, da se vežeš za nju zauvek i izrodi ti barem Devet Jugovića“ u lik „Demon iz psihotičnog pakla, iracionalna veštica koja će ti se posrati posred života i unakaziti te doveka, ako uopšte preživiš“!!! Neshvatljivo mi je kako ova glumica nije bila slavnija, hvaljenija!

Vrlo, vrlo prijatan triler koji bi znatno bolji bio da ima življeg i manje mlohavog glavnog junaka (bukvalno je trebalo napraviti rokadu između kakosezvaše glavnoga i njegovog „alter ega“, tj. prethodnika, Marka Karela).

 

THE CHASE

Arthur Penn, USA, 1966

***

(3-)

Više sam očekivao od ovog filma, iako je sasvim dobar za svoje vreme. Ipak je to zalazak klasičnog i najava zametaka Novog Holivuda koji pristiže, ali… previše mi to miriše po pozorištu, po klasičnom i konvencionalnom, iako sadržinski to jeste skoro-apokaliptično. Ali, meni nedovoljno za puni užitak.

Nego, kad smo već kod slovenačkih žanrovskih festivala: ove godine će Grossmann u Ljutomeru imati tako spektakularne goste (jednog kultnog, meni vrlo dragog, i jednog mega-poznatog, za kog svako zna) i tako prvorazredan filmski program da vam je bolje da smesta počnete da štedite novce i planirate da se početkom jula bar na pet dana premestite u ovo malo simpatično mesto u vinskom kraju, jer... ljudi: svašta će biti! I ne vucite me za jezik, jer do zvanične objave na sajtu festivala ništa konkretnije od ovoga neću reći.