NOVI HORORI (2018/2019)

  

            Da, znam! Nisam se skoro osvrtao na novije horore – uglavnom zato što su tako srednjački i nevredni detaljnije priče – ali ipak, come ON! Nije baš da se ništa tu ne može pogledati...

            Bliži se krah ove godine, pa sam ovaj moj osvrt na ovogodišnju horor produkciju podelio u tri celine, i to: 1) VREDI PAŽNJE (može se pogledati – mada se uglavnom kreće oko 3-, pa stoga nije baš ni mnogo pod obavezno); 2) SAMO ZA ZADRTE (mnogohajpovana čuda koja su manje-više razočmarala), i 3) ĐUBRE (potpuno gubljenje vremena).

            Za početak, evo 10 filmova vrednih pažnje, i 4 koja smesta bacite u kantu ako ste ih uopšte skinuli ili za gledanje razmatrali.

            Ostali će biti razmotreni i prikazani na ovom mestu uskoro...

VREDI PAŽNJE

El bosque negro (The Black Forest)

(Bra, 2018)

***

3-

Evo malo egzotike: brazilski ljuti začini u krvavoj ali i atmosferičnoj priči iz džungle, gde je crna magija otprilike poslednje i jedino utočište ugnjetenih da se zaštite od zlikovaca svih boja. 

Fino je to, prijatno, lepo uslikano (mada je fotografija bledunjava), ima ugođaj autentičnosti kakav se retko viđa – ali, malkice je predugo, i ta glavna junakinja je mogla biti malo simpatičnija i prijemčivija za puniju unesenost.

Assassination Nation

(USA, 2018)

**(*)

3-

Prenadrkano hiper-pre-režirano bombastično nešto: demonstracija formalne sile ipak jedva uspeva da prikrije odsustvo čvršće supstance. Mislim, okej, ova storija o razotkrivanju mračnih tajni stanovnika jednog američkog malog mista ima pretenzije da bude satira (i parabola o ženskom oslobađanju + osnaženju), 

ali bojim se da joj za punopravno nošenje te etikete ipak fali još malo pameti i nešto duha. Čak i polovično, međutim, to je oku prijatno i zabavno za videti.

Valley of Shadows

(Nor, 2017)

**(*)

3-

Bajkoviti atmosferični norveški ultraslowburn nordijski gotik, borderline nenarativni minimalizam o plavokosom dečaku u nordijskim divljinama, 

u kraju gde „vukodlak“ kolje ovce, koji se zaputi na dugačko (i time mislim duuugaaačkoooo) putešestvije kroz ledene, ladno-zelene i magličaste šume – 

ka nekoj vrsti nekonkluzivne samospoznaje (?), odrastanja, ili tako nečega maglovitog.

Braid

(USA, 2018)

**(*)

3-

Hiperstilizovana bizarnost teška za prepričati (a i da to učinim – ko bi mi poverovao?) – svodi se na uvrnutu psiho-dramu između dve drugarice i poremećene majke jedne od njih, u pustoj južnjačko-gotičarskoj kućerini. 

Lepo je to sve, ali malko praznjikavo, predugo i nedovoljno prijemčivo: glavne curice su isprva polusimpatične, ali brzo počnu da smaraju i gube čak i tolerantnijeg gledaoca.

The Possession of Hannah Grace

(USA, 2019)

**(*)

3-

Još jedan nekro-horor u mrtvačnici gde leš koji nije sasvim upokojen pravi razna sranja: ovo se polako pretvara u novi podžanr, ali OK, ambijent je fino uslikan, morbidan, i film ima simpa mračan ugođaj vredan pažnje,

 iako je na kraju balade sve to prilično jednokratno i nekonsekventno.

Liverleaf

(Jap, 2018)

***

3-

Nasilje rađa nasilje, ili: Ludi Japanci se međusobno kolju, pale, zasecaju, (samo)ubijaju i sve ostalo što im padne na mračne umove u ovoj, kakti satirično intoniranoj, kritici „ove današnje zabludele mladeži“ 

i njihove sklonosti ka „vršnjačkom nasilju“ koje se ovde otima kontroli koju nikad nije ni imalo.

The Perfection

(USA, 2018)

**(*)

3-

Horor smešten među sviračice čela (valjda mu se tako ova sprava zove?) – ali, hej, nije to baš tako ozbiljno kao što možda zvuči: radi se o psiho trileru punom twistova, gde se ne zna ko je veći psiho (a u toj činjenici je glavni izvor svih preokreta). Ima to jedan prijatan sicko vajb i dovoljno je dinamično i zabavno za overiti, iako je, ehm, daleko od perfekcije.

The Cleaning Lady

(USA, 2018)

**(*)

3-

Ovaj horor-triler bio bi znatno bolji kad bi imao kraj! Istina, treba mu poprilično (previše!) vremena da razvije svoju storiju o nakazolikoj služavki koja se fixira na svoju bogatu poslodavku, a onda, taman kad stvarno postane zabavan u poslednjih 20-ak minuta (ako ste izdržali dotle!) 

– on se, naprosto, prekine jednim totalno frustrirajućim i neverovatno promašenim ne-krajem. Ipak, zbog one torture i saspensa i splatera i makljaže pred kraj vredi ga overiti.

Inhuman Kiss

(Indo, 2019)

**(*)

3-

Još jedna indonezijska varijacija na temu „krasue“- žene čarobnih moći kojoj se noću odvaja glava od tela i lebdi uokolo dok iz nje vise pluća i iznutrice, i pravi sranja seljanima. Ovde je ta folk-treš premisa urađena sa više para, boljim glumcima i režijom, i sa nešto više naglaska na dramskoj potki 

– mada, ne brinite, pred kraj imamo čak i nešto malo monster-rvanja, udarilo čudo na čudeso! Sasvim prijatan komad egzotike da malo odmorite dušu od američkih „5 friends in a van“ slešera i „morons with cameras in an asylum“ faund futidža.

Wounds

(USA, 2019)

**(*)

3-

Ne znam šta se tačno ovde desilo – novela na kojoj je ovo zasnovano je odlična, i vrlo jeziva: plus, obratite pažnju na njenog autora, Nejtana Balingrada – obe njegove zbirke su odlične, i možda ih čak i vidite na srpskom u bliskoj budućnosti. Međutim, u filmu je reditelj (onaj Babaduk što je pravio precenjeni Under the Shadow pre par godina) više pažnje posvetio raspadu jedne ionako klimave veze negoli iracionalno-natprirodnom hororu, tako da je potencijale za punu stravu jedva dotakao, jedva s dva prsta pipnuo ali nedovoljno exploatisao. 

Drama je onako, podnošljiva, ali svakako ne nešto po sebi mnogo vredno pomena, a njoj svakako ne pomaže što bi film trebalo da nosi onaj bezlični, drvenkasti Armi Hamer. Možda je bar donekle stvar u različitim medijima, ali dok mi na papiru nije smetala neobrazloženost i nekonkluzivnost horor fenomena, u filmu to definitivno smeta i proizvodi frustrirajući osećaj, naročito na „WTF – TO JE TO?“ kraju.

ĐUBRE

Antrum The Deadliest Film Ever Made

2018

*(*)

1+

Mermaid Down

2019

*(*)

1+

Hex

2017

*(*)

1+

The Night Sitter

2018

*(*)

1+

---NASTAVIĆE SE...

CHILD'S PLAY (2019)

**(*)

3-

Ovaj rimejk-ribut nikako nije imao prava da uspe i bude vredan pomena – a zapravo se, suprajz, pokazao kao sasvim relevantan mali filmić, sa ponečim na pameti, i sa mestimično baš wicked duhom.

Izvornik svakako nije nikakav nedodirljivi klasik, ali jeste lucidan i zabavan komad 1980s nostalgije i duha kakav se danas sve ređe viđa u B-hororu: hej, pa ipak je to Tom Holand a ne Tom of Finland!

Što se tiče ostatka serijala, jedino još 4. deo (by Roni Ju-ju-ju!) ima ozbiljnog razloga da postoji (ako ćemo pravo, Čakijeva nevesta je najbolji deo serijala), a ovo ostalo pre i posle toga je manje ili više zadahnuto ceđenje suve drenovine.

Šteta samo što su se u ributu prebrzo samozadovoljili svojim finim idejicama - npr. da je lutak sada sposoban da kontroliše gomilu cyber-povezane skalamerije koju na dalekom Zapadu već imaju po kućama (biće i u Srbiji, za dve, najviše tri godine);

ili da ovog puta nije posredi cheesy vudu kletva sa dušom serijskog ubice, nego osveta exploatisanog Trećeg Sveta, pri čemu ugnjeteni dalekoazijski sklapač igračaka za Ameriku neočekivano proizvodi jedan sasvim ozbiljan, hororičan First World Problem...

Trebalo je to još malo razraditi, akcentovati, bolje profilisati likove, napraviti bolji kast. Ovde je, recimo, keva „samo OK“, neupečatljiva, zaboravljiva – a kamoli sporedni likovi (topovsko meso).

Dečak je dobar (mada malko prestar za igranje s lutkom, pa još ovakvom i ovolikom) i javlja mi se da će izrasti u neku facu, ako preživi pubertet u Holivudu. Ipak, scenaristički je trebalo više i jače da se iskoristi gluvoća tog lika, odnosno njegov slušni aparat. Ne kažem, nije da nije, dotaknuto je to u jednoj i po sceni, kao i sve dobre jedva-pipnute ideje u ovom filmu, ALI moralo je to više...

Povrh svega, jebo ih bog blesavi, trebalo je da unajme nekog talentovanog da im dizajnira jebenu lutku oko koje se sve vrti! Kao da su potrošili sve pare na scenario i efekte, a kad je trebalo platiti dizajnera lutke, oni unajmili nekog kolegu Neše Sline iz Sava Centra, priučenog za godinu dana (ako i toliko) da napravi ovu zaista odurnu lutketinu!

Plus, uz sav okej glasovni trud Marka Hamila, jedan je i nezamenjiv Bred Durif sa svojim zločestim glasom Čakija... Ipak, ovaj mestimično neočekivano gnjusan, splateričan i set-pisičan hororčić pruža sasvim dovoljno zadovoljstava da ga vredi pogledati.

Jeste, taj klimaks je trebalo dodatno razraditi: koštalo bi malo više, ali bi vredelo, bilo bi antologijski a ne ovako skromno, u krugu porodice, u četiri zida. Trebalo je to da bude spoj Gremlina i Zore mrtvaca, samo sa lutkama i drugim igračkama 

– dakle, ultimativna fun-loving konzumeristička rolerkoster satira za 21. vek a ne samo „pa, lepo ovo beše, kako smo se nadali, ali ne znam da li ću i za koliko decenija ponovo poželeti da to gledam“!

Da producenti nisu bili previše cost-effective šićardžije, i da su svom scenaristi dali više vremena i motivacije da još razradi scenario (i odrešili kesu za pompezniji kraj), ovo je mogao biti moderni klasik 

a ne „samo“ jedan od retkih novijih horor rimejkova koji je, zapravo, opravdao svoje postojanje, ali se prebrzo potapšao po ramenima i ipak ostao na pola puta (do banke).

Ghoul u Banjaluci!

  

            Dragi moji Banjalučani i ostali građani Republike Srpske: kao što znate, volim vaš grad, u kojem sam bio dva puta, i rado bih opet došao, samo da me neka kulturna institucija pozove da naživo dođem!

            Dok se to ne desi (nadam se da bude iduće godine, ovde ili onde – ovako ili onako!) – evo lepe vesti za sve vas koji ste hteli da dođete do mojih knjiga, a veštačke granice i prepreke između nas su do sada to činili teškim i neisplativim. Naime, pošto smo, formalno, dve različite države, između nas je gomila granica, carina, taksi i nenormalnih tarifa kako za slanje novca (od vas meni) tako i za slanje pošiljki (od mene ka vama).  

Konkretno, za knjigu koja košta u Srbiji 10 eu, neko iz Rep. Srpske treba da plati još 10 eu za poštarinu, plus barem još oko 5 eu za platni promet (Western Union ili nešto slično) – tako da ta knjiga vas više ne košta 10 eu, nego 25 eu, ili više!

            Elem! Nema potrebe da toliko plaćate – ili da se smarate gnjaveći rođake iz Srbije, ili prijatelje koji dolaze u Srbiju, da vam kupuju moje knjige: počev od 10. decembra pa nadalje, moje knjige NAŽIVO (kultni horor roman koji se dešava u leto 1995. i čak se i dotiče ratnih dešavanja u Bosni...) i KULT GULA (kritike, eseji, izveštaji, liste itd. vezani za horor, mada ne samo za horor) moći ćete da u Banjaluci kupite u knjižari-antikvarnici RAMAJANA.

Antikvarijat Ramajana

Aleja Svetog Save 64, Banja Luka

Email: info@antikvarijatramajana.com

Telefon: +387 64 44 04 922 (viber, WhatsApp)

+ 387 51 963 874

            Veb sajt je OVDE.

            Cena tih knjiga će biti oko 10 eu, tj. oko 20 maraka, tako da sad najzad po razumnim uslovima možete doći do njih.

            Naravno, ako ne živite u banjaluci nego negde druge u Rep. Srp. ili u ostatku Bosne, na navedene telefoen i mejlove možete ih kontaktirati i naručiti od njih knjigu ili knjige!

            Za početak im je otpremljeno po 5 primeraka od svake, pa ne čekajte i ne oklevajte previše. Ako bude još interesovanja, gledaću da otpremim još primeraka.

            Dolaze slave i Nove godine, pa je ovo pravi čas da sebi ili svojim dragim osobama poklonite ove divne, hororične, nečastive knjige!

            Eto, toliko za sada, a nadam se dogodine u Priz... ovaj, Banjaluci!

            PS: Valjda znate, ali da ipak kažem: knjige koje sam radio za ORFELIN – edicija „Poetika strave“, zatim NEKRONOMIKON, moj roman ZAVODNIK, itd. – to sve imate u knjižari „Kultura“ u Banjaluci. A možda ih ima i u ovoj Ramajani – proverite!

Evropski SF i futuristički film: EVROPA (POSLE) BUDUĆNOSTI

Dragi moji i moje, obaveštavam vas i pozivam na jedno vanredno zanimljivo i podsticajno filmsko popodne u Beogradu.

Šta nas čeka u Evropi sutra? Moguće verzije budućnosti analiziramo kroz future noir i distopijski film.

Čekamo vas na još jednom dešavanju u serijalu „Filmski Ponedeljak“, u ponedeljak 2. decembra od 17h u EU info centru (Kralja Milana 7, Beograd).

Civilizacijski tokovi u Evropi su tokom moderne istorije bitno uticali na ostatak sveta, javljajući se uz nove i obećavajuće vizije budućnosti. Umetničke razrade ovih predstava, međutim, nastojale su da zadrže kritičku distancu i ukažu na brojne nerešene dileme sutrašnjice.

Kako bi izgledalo sasvim racionalno i matematički hladno uređeno društvo? Kakav uticaj ima primenjena nauka na zajednicu i u kojim bi nepredviđenim pravcima tehnologija mogla da se razvije? Da li se u čovekovim težnjama da modifikuje prirodu kriju znaci njegove propasti?

Ova i brojna srodna pitanja razmatrana su, između ostalog, i na polju evropske kinematografije, gde se filmska ostvarenja poput Metropolisa Frica Langa (1927), Godarovog Alfavila i Redfordove adaptacije čuvenog Orvelovog romana 1984, sve do savremenih filmskih naslova (Avalon, Technotise, The Lobster...) javljaju kao opis imaginarnih horizonata budućnosti, ali i kao ogledalo sadašnjice, odnosno kao opomena da bi sutrašnjici u jednom, sada već doglednom trenutku, mogao da dođe kraj.

Ovo izlaganje će biti posvećeno posmatranju vizija budućnosti kroz prizmu sedme umetnosti u Evropi od ranih decenija 20. veka do danas sa osvrtom na njihov širi smisao i društvene poruke.

Predavač: dr Marko Pišev, antropolog

            Inače, danas, 2. decembra, u Nišu počinje veliki Niški sajam knjiga u Hali Čair. Dr Ognjanović je u žiriju za dodelu nagrada za najbolje knjige, pa zato – obratite pažnju!

Aktuelni laureat NIN-ove nagrade Vladimir Tabašević otvoriće u ponedeljak 2. decembra u 18 sati ovogodišnji niški Sajam knjiga u hali Čair. Najavljeno je 70 izlagača, planirane su i nagrade izdavačima, a drugi dan biće posvećen književnosti za decu.

foto: V. Keser

Ovogodišnji praznik knjige u Nišu 56. je po redu, a i ove godine sajam će otvoriti nagrađivani pisac - autor Zablude svetog Sebastijana koji je dobio NIN-ovu nagradu za najbolji roman u 2018. godini.

Knjige na poklon dobiće i građani koji posete Sajam. Ko kupi ulaznicu prvog i poslednjeg dana, dobija knjigu u izdanju NKC. Starija izdanja knjiga biće i na popustu, a karte za ulaz na Sajam su 120 dinara pojedinačne, a 70 dinara grupne.

Dodela nagrada najboljim planirana je za sredu. O nagradama Presad mudrosti i Inicijal odlučivaće žiri u sastavu - direktorka NBSS Sonja Šuković i književnici Dejan Ognjanović i Ivica Živković.

PRESAD MUDROSTI

- Nagrada za kompletnu produkciju (15 m2 na idućem sajmu)

- Nagrada za najvredniju kolekciju (10 m2 na idućem sajmu)

- Nagrada za pojedinačno izdanje (5 m2 na idućem sajmu)

INICIJAL

- Nagrada za autorski doprinos umetnosti ili nauci

-Nagrada za delo koje afirmiše knjigu u užem ili širem smislu

- Nagrada za delo koje spaja ili kojem se prožimaju sadašnjost ili budućnost