HOROR PLANOVI 2025

 

Ušli smo već u jun, još malo pa će da otkuca pola godine, pa evo red je da najavim – makar izokola, onde gde još ne smem do kraja i do detalja – na čemu sam radio prethodnih meseci, i na čemu planiram da radim u narednom periodu. Ujedno, u svemu ovome videćete razloge zašto ove godine nije bilo Zlatnih gulova, niti Godišnje liste naj-horora, niti preteranog blogovanja. Ove knjige se neće same napisati niti prirediti… Ukratko, zbog ovoga:

 

ORFELIN

Orfelin će do kraja juna, u ediciji „Crna mačka“, objaviti omnibus dva romana Klajva Barkera, PAKLENO SRCE + KABAL. Ta knjiga sadrži moj ogroman esej, da ne kažem knjigu-u-knjizi, na 90 strana velikog formata, o značaju ova dva romana za Barkerovu poetiku horora.

            Ta knjiga je uveliko u pretplati, svi detalji o izgledu knjige i kako je nabaviti stoje OVDE.

            Ko poželi, moći će da je kupi i na SLAUGHTERU – ali znajte, Orfelinova pretplatna cena (2.300) važi samo do kraja juna, a od 1. jula cena će biti malko veća (2.500).

 

            Šta se još krčka u Orfelinu?

            Za Sajam očekujte najmanje još tri nove knjige u ediciji „Poetika strave“, i to:

            - PESME MRTVOG SANJARA, Tomas Ligoti

            - PUSTA KUĆA, Aldžernon Blekvud

            - ORLA I DRUGE PRIČE STRAVE, Gi de Mopasan

            Sve tri su zbirke priča: prva Ligotijeva, i dva izbora klasika koje sam ja načinio. Možda bude i četvrta knjiga, o kojoj ovih dana pregovaramo oko prava: ako ih obezbedimo, i ona bi mogla biti spremna za Oktobar. Tu je u pitanju roman.

 

SPECTRAL LIGHTS

blurb i detalj sa zadnje korice

            Do kraja jula iz štampe izlazi moja prva prava velika knjiga u Americi. Njen pun naslov je SPECTRAL LIGHTS: SIX MASTERS OF THE ENGLISH GHOST STORY, a posle mog opširnog uvodnog poglavlja koje se bavi pričom o duhovima uopšte, a zatim specifično engleskom pričom o duhovima, sadrži poglavlja o sledećih šest klasičnih autora: Sheridan Le Fanu, Vernon Lee, Henry James, M. R. James, Algernon Blackwood, Robert Aickman.

            Naročito sam počastvovan što mogu reći da je odličan i pohvalan predgovor knjizi napisao legendarni živi klasik engleskog horora Ramsey Campbell (da li će ga biti uskoro u Orfelinu? Vrlo verovatno DA!).

            Izdaće je Chiroptera Press, prvorazredni izdavač posvećen specijalnim i luksuznim horor izdanjima, pa će takvo biti i ovo: tvrd povez, ekskluzivne ilustracije i još ponešto.

            Ova knjiga će biti zvanično najavljena 21. juna, pa ću tada moći detaljnije da objavim još ponešto o njoj, sadržaju, plus da obznanim moćne korice i ilustracije iz nje.

 

DOLAZAK HORORA

            Već sam ovde, kao i u ponekim intervjuima, pominjao moje novo kapitalno delo. Pa, kada sam seo da ga pišem, shvatio sam da je toliko kapitalno da će morati da se podeli u dva toma, jer nema teorije da sve što treba stane u jednu knjigu koja se može držati u rukama.

            Dakle, ovih dana i nedelja privodim kraju pisanje prve knjige, DOLAZAK KNJIŽEVNOG HORORA – oko 600 str. velikog formata, tvrd povez, bogato ilustrovano, Orfelin tretman, kao POETIKA HORORA samo sa još više slika – a tema je istorija dolaska horora u ove krajeve u izdavaštvo: šta je i kada i kako izlazilo od horora u domaćim knjigama i antologijama, kako se o hororu pisalo, kako se napadao a kako branio, od početka 20. veka pa narednih sto godina. Svi ključni događaji, sva važna horor izdanja, trendovi i odjeci…

            Knjiga sadrži: ekskluzivno rađene intervjue, retke odlomke iz napisa o pričama strave u knjigama, stručnoj i popularnoj periodici, vredne ilustracije, korice knjiga, časopisa i sl. Biće zabavno, a naročito mega-poglavlje o hororu pod okriljem SF-a: dr Zoća, dr ABN, Boban, Sagita, Skrobonja, itd.

            Najaviću to detaljno kad kucne čas, ali nadam se da knjigu, na kojoj radim već više od godinu dana, završim tokom leta, i da izađe za Sajam u oktobru.

            VAŽNO: Kada se primakne izlazak ove knjige, dakle pre nego što bude spremna za štampu, otprilike početkom septembra, imaćete priliku da budete PRIJATELJ KNJIGE i da je svojim džepom podržite kao mecena ovog zaista neskromno ali realno rečeno kapitalnog izdanja.

            A odmah potom bacam se na 2. tom, odnosno DOLAZAK FILMSKOG HORORA, o tome kako se o horor filmu pisalo kod nas u proteklih stotinak godina. I ne samo pisalo, nego i kako je prikazivan, u bioskopima, na TV, kako je dolazio preko video-klubova, kako su o hororu pisali filmski kritičari, novinari i običan narod u pismima čitalaca… Biće zabavno, a naročito mega-poglavlje o Pajkiću i Pajkićevcima…

 

EDICIJA SAVREMENOG HORORA

            Posle predugog čekanja i odlaganja zbog pregovora oko prava i kojekakvih tehnikalija, najzad su sa mrtve tačke krenule radnje na ediciji koju uređujem za jednog velikog domaćeg izdavača. Dakle, uveliko se prevode jedan roman i dve zbirke priča. Verovatno će izlaziti sukcesivno, a ne odjednom, što je dobro, jer bio bi preveliki finansijski namet odjednom da vam se krknu čak tri pozamašne knjižurine. A ako te tri dobro prođu, u planu je da se radi i dalje…

            Nažalost, u ovom času još ne smem da obznanjujem ništa više, ni naslove-autore, ni termine. Valjda će roman izaći prvi, možda u septembru, a zbirke do kraja godine. Pratite ovo mesto, jer ovde ćete saznati prvi kad nešto konkretno bude moglo da se objavi.

            Uglavnom, radi se o troje američkih autora, roman je s početka 1990-ih, a zbirke s početka 2000-ih, pa idemo dalje u popunjavanje „rupa“ u domaćem izdavaštvu, sa već priznatim modernim klasicima horora, vrhunskim delima i autorima koji se sada prvi put nalaze na srpskom, u mom izboru i redakciji, i s mojim pogovorima…

 

PREDSTOJEĆE NAŽIVO AKCIJE

28. juna – Beograd: Pakleno srce i Kabal na Art-Animi – Promocija knjige i prva prilika da kupite primerke naživo, iz ruku urednika, u Dorćol placu. Učestvuje i Aleksandar Marković, koji je preveo KABAL i par KNJIGA KRVI…

4-6. jula – Doljevac: Slaughter festival, 4. izdanje. Upravo finiširam filmski program, biće najava čim sve bude ugovoreno i potpisano, nadam se da negde oko 25. juna izlazim s kompletnim filmskim programom. A do tada, još jednom podsećam – DAJTE VAŠE KRATKE HORORE!  

3. avgust – Aranđelovac: festival „Mermer i zvuci“, Stvaralaštvo Đorđa Kadijevića, vodim razgovor s Kadijom.

 

            DRUGA PISANIJA

            RUE MORGUE, broj za jul-avg, sadrži moj članak kojim na 6 strana najavljujem SPECTRAL LIGHTS (urednički naslov teksta je GHOSTLY GRANDMASTERS), odnosno kratko i popularno predstavljam SIX MASTERS OF THE ENGLISH GHOST STORY, a tu je i moj kraći intervju na tu temu s piscem predgovora toj knjizi, Remzijem Kembelom. Tu je i moj članak o novoj knjizi posvećenoj filmu POSSESSION Žulavskog koja izlazi u avgustu.

            RUE MORGUE, Halloween issue, sept-okt, ima moj veoma opširan članak-intervju na temu romana koji obrađuju „uklete filmove“ (to će isto imati 5-6 str): o tome mi govore pisci Tim Lucas (Throat Sprockets), Paul Tremblay (Horror Movie), i Michael Wehunt (The October Film Haunt).

            U istom broju učestvujem i sa nekoliko priloga u velikom tematu TRAVELOGUE OF TERROR, o jezovitim mestima širom sveta koja sam posetio.

            GRADINA – esej ISTERIVANJE ĐAVOLA I UTERIVANJE VERE.

            KNJIŽEVNA FANTASTIKA – esej o Klajvu Barkeru (odlomak iz Pogovora za KABAL-SRCE).

            Najbolji moj esej posvećen DILANU DOGU izaći će u jednom SUPER-SPECIJALNOM izdanju koje će, nadam se, biti javnosti obznanjeno veoma brzo, u narednih mesec dana. Ne samo što je to najduži moj tekst o Dilanu (ima oko 30 strana), nego je i ultimativni. Videćete zašto. Veoma me raduje ovo izdanje i jedva ga čekam.

 

            DRUGE RADNJE

            Urednik sam četiri romana jednog domaćeg pisca – ko šta kad, čuće se, ne smem dalje da pričam, za sada.

            Možda budem urednik još jednom odličnom novom domaćem horor romanu. Tek što sam pročitao rukopis, pa je za sada rano da se više govori o tome.

            Možda mi izađe priča „Divlja kapela“ na poljskom, a radim i na njenom plasiranju u Americi. Negde će izaći, siguran sam.

            Ko zna, možda se NKC smiluje da najzad objavi moj prevod pregenijalne knjige Robina Vuda HOLIVUD OD VIJETNAMA DO REGANA, koji sam im poslao još pre više od dve godine…

 

            MOJA PROZA

            Sticajem okolnosti na kraju, poslednje, ali ne i najmanje važno... Pošto stalno dobijam pitanja o tome, da kažem koju i o ovome.

            Ukratko, ove godine neću imati ni trenutak da se posvetim niti pisanju horor proze, niti njenom samoizdavanju.

            Pokušaću da iduće godine objavim barem zbirku priča DAGON, BOG SRBA – bez obzira na to što se niste baš polomili kupujući DIVLJU KAPELU. Svi bi samo romane, a priče idu primetno slabije, ali nema veze, ja teram svoje, pa kud puklo, makar i u propast…

            Imam u glavi i u sinopsisu ideju za naredni roman, i taj bi, kako za sad izgleda, trebalo da bude SPOMENIK. To nije nastavak ničega što sam pisao, izolovana je priča, ali javiće se najmanje jedan značajan lik iz PROKLETIJA, i zaplet spada u isti taj NAŽIVO-PROKLETIJE univerzum. 

nedavno u Nikšiću

Ukratko, dvoje verenika putuju prostorima bivše Jugoslavije, danas: on vozi i piše, ona fotografiše, a idu tragovima spomenika iz NOB-a, za inostranu monografiju za koju su angažovani (jer naši brutalistički spomenici su „in“). Na svom putešestviju doznaju za spomenik podignut na stratištu jednog užasnog ustaškog pokolja koji je potpuno zaboravljen od svih – i pokolj, i spomenik. Kad ga jedva nekako pronađu, potpadaju pod njegovo dejstvo i polagano počinju da slute zašto je bio skrajnut, kao i njegov autor. S time se prepliće i slikovita istorija arhitekte koji je projektovao taj spomenik nakon što je, prethodno, i sam jedva preživeo pokolj u 2. svetskom ratu…

            Strašno me ovo kopka, i pisao bih ga SUTRA, da samo mogu – ali ne mogu.

nedavno u Nikšiću

            Prvo treba da završim Magnum Opuse DOLAZAK KNJIŽEVNOG HORORA i DOLAZAK FILMSKOG HORORA, a paralelno s njima moj američki izdavač me je već angažovao za sledeću knjigu u USA, koju bi trebalo da napišem do leta iduće godine, posvećenu jednom velikom i dragom piscu…  

Zbog ovih angažovanja će moja proza morati malko da sačeka, da se prokrčka i prodinsta u glavi, kao što je bilo i sa mojim dosadašnjim romanima; a i bolje je tako, zar ne? Iz iskustva znam da je najbolje da tekst dobro sazri, a kad izađe, izaći će u cugu, u silovitom naletu. Ali, verovatno tek 2027. 

Da smo živi i zdravi dotad i da preteknemo od ćacija i ostalog ološa i hulja…

Dejan Ognjanović o nagradi M. Bulatović za Zadušnice i o Slaughter festivalu

Dragi moji, u petak 6. juna 2025. gostovao sam na Kopernikus TV.

Povod je bila nagrada „Miodrag Bulatović“ za horor roman Zadušnice, pa smo čuveni voditelj Gane i ja najviše pričali o tome: kako je došlo do nje, šta ona znači, šta nosi, može li se živeti od pisanja (horora), ZAŠTO se bavim hororom uopšte i dokle više to, itsl.

Pored toga, ovde najavljujem i NA ČEMU SADA RADIM, šta pišem, kad će novi roman….

Na kraju, tu je i najava Slaughter festivala, koji se ove godine održava 4-6. jula u staroj klanici u Doljevcu kraj Niša.

I kad sam kod toga, evo i ovde poziva: ŠALJITE SVOJE KRATKE HORORE (min. 5 min, max. 30) da biste se takmičili za ZLATNU MACOLU ™, a evo i gde i kako:

 A sad evo vam ga ispod taj prilog (usnimio drug Žarko, kojem spec. hvala!), sočan, vickast, zabavan, razdragan, informativan, u trajanju od 20 minuta, prvo embedovan…

a ko više voli da klikne pa otvori drugde, evo i linka:

https://youtu.be/xMt2WFuazAU

BRING HER BACK (2025)

Ne čudi me što novi film blesavih blizanaca koji su nam podarili TALK TO ME slabo prolazi na blagajnama. Tolko je crn da – it ain’t even funny. Prećeralo se s mračenjem: umiru roditelji, umiru deca, umiru glavni junaci, niko nije bezbedan – ali ne na trivijalno-rolerkosterski zabavljački splater FINAL DESTINATION način, nego u jednom ipak solidno oformljenom dramskom kontekstu gde te je zapravo briga za likove.

            Namerno neću reći „u realističkom kontekstu“, jer ne znam u kom stvarnom univerzumu bi jedna ovoliko sjebana žena mogla biti od države ovlašćena da joj se daju deca na čuvanje, a da je niko ne obiđe i proveri ponekad, u toj njenoj izolaciji, a naročito otkad joj se ćerka udavila u bazenu pred kućom u šumi…

Možda tako nešto može u Srbiji, gde je normalno da vaspitačica zaključa decu staru 5 godina u vrtiću i ode na SNS-sastančenje, a deca joj izađu kroz prozor i otpešače, autoputem, kilometrima do kuće, neprimećena, kao što se desilo pre neki dan… Možda može bez ikakve kontrole u Srbiji, gde se, takođe pre par dana, zapalio autobus sa decom koja su krenula na exkurziju – ali, da ga jebem, NE može država bez ikakve kontrole i procedure da šalje decu onoj ludači u iole civilizovanom svetu, u koji, uprkos vanzemaljski neprijateljskom živom svetu otrovnih paukova i zmija i guštera i leptirova-ljudoždera, ipak svrstavam čak i Australiju.

Bilo kako bilo, skoro-sasvim slepa seka i njen naizgled normalni ali zapravo psihički žešće sjebani bata ostanu bez oca u traumatičnoj uvodnoj sceni, i budu od strane nesposobnog državnog aparata poslati na staranje (budući da su maloletni) nekakvoj lujki (Seli Hokins, koja se jebala s čovekom-žabom!) a koja izgleda i ponaša se ko Seka Sablić, što meni barem uskraćuje mogućnost da je doživim kao realnu, ozbiljnu pretnju.

Mislim, jeste ona jeziva kad naslutimo koliko je bolesna – npr. kad je vidimo kako piški u neki sud nasred sobe, pa to nosi ovom dečku u sobu dok on spava i polije mu međunožje, pa on kad se probudi misli da se to njemu omaklo i da je još sjebaniji nego što već jeste… Ali kasnije, kad pretnja postane fizička, i svede se na abre-ubre i povuci-potegni, ta žena mi je daleko manje strašna, jer ipak je ona sitna i žgoljava ko Seka Sablić, a dečko je dovoljno izdžigljao da je za glavu viši i mogo bi je očas posla bacit do plafona pa na patos. Što, neuverljivo, on ipak ne učini kad ustreba… 

BRING HER BACK je prilično neujednačen spoj neočekivanih, svežih ili sveže-provetrenih starih stvari – sa nekim baš kliše situacijama (npr. klasična: „dozovi pomoć da dođe zlikovcu na legalo, samo da bi ’pomoć’ tu zaginula“). Vidi se da je ličan film i pre nego što na odjavnoj špici vidimo RIP posvetu nekoj mladoj osobi, ima tu duševnost u tretmanu likova, naročito dece i omladine, isto kao TALK TO ME, ali manje je to uspelo u artikulaciji: manje sam vezan za njih, manje je zaplet jasan a time i neumitan, jer su nejasna pravila oko toga ŠTA se tu zapravo dešava sa tim oživljavanjima, transferima duša, telima, proždiranjima, vaskrsavanjima, vraćanjima, prebacivanjima itd.

Ni u TALK TO ME nisu pravila bila baš 100% nacrtana, ali ipak si imao neke osnovne premise i konture jasne, tako da u svakom trenu znaš ŠTA JE U IGRI, what’s at stake, šta može da se desi, zašto se nešto dešava, kuda to (može da) vodi, kako (otprilike) to sprečiti – dok je ovde ta nekromitologija mnogo više proizvoljno skicirana, tako da veći deo filma nije jasno šta su i kolike su čije moći, šta ko i zašto želi, i čemu sve to.

Kakve veze imaju Rusi sa svim ovim – zašto se u ritualu priča na ruskom? Bem li ga! Zašto se to sve snima VHS kamerom i gleda na iskrzanim šugavim snegovitim VHS kasetlama na VHS video-rikorderima usred fucking 21. veka? Bem li ga! Osim što tako izgleda više (otrcano) creepy. Zašto u ritualima vidimo više učesnika i više voskresnija istovremeno – gde su ti ostali ljudi? Bem li ga! Zašto su ružni matori ljudi goli ili samo u gaćama tokom rituala? Jer nas asociraju na HEREDITARY? Bem li ga! Zašto se XXX samosakati, zašto jede drvo, leš, itd? Bem li ga! Zašto je leš u zamrzivaču? Bem li ga!

SPOJLER: Zašto keva duh svoje ćere prebacuje u telo dečaka, pa još oćelavljenog, iako je mogla da otme neku curicu za te svrhe? Bem li ga! Zašto ćera, vasrksnuta u dečaku, ne priča s kevom, zašto je mutava i kao retardirana? Šta nije valjalo u ritualu, u izvedbi, u prihranjivanju? Bem li ga! Zašto onaj momak pusti onako olako da ga sitnija i slabija ženica onako udavi u barici vode, a on ni da se trzne, ni da poskoči? Bem li ga!

Ukratko, ima baš gadnih stvari, i psihološki zeznutih mrakova (A24 već odavno smara s tim svojim štihom: IT’S ALL A METAPHOR FOR GRIEF!), ima i sakaćenja tela i duha, i mnogo potencijala, i kad je jezivo to priđe blizu Avati-jezivom (ZEDER)… ali, čini mi se, moglo se od ove jednostavne i suštinski predvidive pričice (nepotrebno zakomplikovane i oneverovaćene) uraditi više od ovoga. Nije mi to sve dovoljno artikulisano; ostalo je nedokuvano, poludupasto, kao prva ruka scenarija koja nije dovoljno odležala, niti razrađena. Niti je film tako zaokružen i znakovit i zanimljiv za višestruko kao TALK TO ME.

Mislim, i sa svim tim falinkama je to i dalje iznad proseka, i vrlo vredno gledanja, ali ja sam više očekivo – a i nadalje ću, od ove braće, jer imaju štofa za horor – pa zato bolje smanjite svoja očekivanja pre gledanja, kad vam se ukaže prilika. Dopuštam da ću možda blaaago da doteram sud na drugo gledanje, ali ne znam ni kad ću se naterati na njega, jer prosto ovo nije toliko privlačno i prijemčivo da bih požurio s reprizom.

Bio sam, i ostao, ljut što ovo nije bilo kupljeno za naše bioskope, ali sad kad sam ga overio, malo manje sam ljut, jer shvatam da nešto ovoliko mračno i nezabavno i feelbad ni ovde ne bi razbilo blagajne, kao što nije ni u USA… Za utehu, pošto je tako ćorakast, eto njega na strimingu za par nedelja do mesec dana, verovatno.

            P.S. Nema ocene, niti će ih nadalje biti. Čitajte rivjue ako oćete, pa kome je do toga nek sam prevodi text u cifre i zvezdice u svojoj glavi. Te su ocene ionako oduvek pre svega bile za moju ličnu orijentaciju i klasifikaciju, a ne za smarače koji će tu da mi zvocaju: „Zašty sy ovomy dao XXX a onome si dao YYY, kako sy mogay, zaštyyy?!“

PAKLENO SRCE & KABAL: Najava!

 

A sada, ono što ste odavno čekali.

What's your pleasure, sir?

Imam veliko zadovoljstvo da najavim i detaljnije opišem najnoviju lepoticu u Orfelinovoj ediciji „Crna mačka“ (knj. 5): u pitanju je omnibus izdanje koje sadrži podugačku novelu (ili kratki roman) PAKLENO SRCE i roman KABAL Klajva Barkera.

            Pošto smo vam doneli Barkerove KNJIGE KRVI, onako kako ih je ovaj majstor horora prvobitno i bio zamislio – dakle, u dva velika, pompezna toma, a ne u šest knjižuljaka u mekom povezu, i sa obiljem originalnih ilustracija i pratećih, stručnih tekstova i napomena, sada je došlo vreme da isti tretman dobiju njegova dva dela koja se savršeno nadovezuju na priče iz tih zbirki, a i nastala su odmah posle njih.

            Čitajte kratki roman PAKLENO SRCE iz kojeg je rođen kultni film GOSPODARI PAKLA (HELLRAISER), takođe u režiji Klajva Barkera, i proučavajte sličnosti i razlike između njih. Kako su Kenobiti bili prvobitno zamišljeni i opisani? Ko je i kakva je bila Kersti u svom prvom, književnom izdanju? Koji su nagoveštaji paklene mitologije u prisutni u tekstu, a koji su kasnije dodati ili menjani u filmovima?

            Čitajte to po prvi put na srpskom – jer ova novela je do sada kod nas bila prisutna samo u nelegalnom izdanju koje je jedan Lopov i Pirat nevešto posrbio iz hrvatskog prevoda. 

Prevod s engleskog uradio je Strahinja Mlađenović, i dodao obilje fusnota koje pojašnjavaju imena i aluzije iz ovog veoma kondenzovanog, slojevitog i aluzivnog teksta, pa obogaćuju vaše razumevanje i uživanje u ovom delu – i filmovima izrođenim iz njega.

Čitajte roman KABAL, prvi put objavljen na srpskom 1991 u kultnoj ediciji „Košmar“, i odavno rasprodat. Tu je prevod Aleksandra Markovića, lektorisan i uređen, i takođe praćen novim napomenama tamo gde su nužne.

Uživajte u romanu prema kojem je sam Barker snimio svoj film NOĆNI SOJ (NIGHTBREED) i proučavajte sličnosti i razlike između teksta i filma, tretmana likova, tema, ideja…

Knjiga sadrži i veoma opširan kritički osvrt na ova dva dela i Barkerovu poetiku ispoljenu u njima, na 90-ak strana, u vidu pogovora Dejana Ognjanovića pod naslovom „Čudovišta za jedne, ljudi za one druge“. 

Tu je sve što treba da znate o ovim delima, uz obilje citata samog Barkera iz vremena nastanka, i kasnije, kao i navoda drugih proučavalaca i kolega koji osvetljavaju ova njegova dela.

Isto kao i KNJIGE KRVI, tako je i PAKLENO SRCE & KABAL obimna knjiga (384 strane) ukrašena originalnim ilustracijama domaćih majstora angažovanih specijalno za ovo izdanje. Većinu već znate iz ranijih zdanja, a tu je i prinova, Ognjen Pavković, čije nadahnute umetnine krase ovo izdanje.

Korice je uradio Ivica Stevanović, kao i više unutrašnjih ilustracija, zajedno sa drugim mladim umetnicima. Neke od njihovih radova vidite uz ovaj post.

Orfelin je upravo raspisao pretplatu: o ceni i detaljima u vezi sa porudžbinama saznajte na Fejsbuk stranici Orfelin izdavaštva, i na Instagramu, veb sajtu, itd. Kome je slađe iz moje ruke, imaću i ja neki broj primeraka, pa možete po istoj ceni (2300 din) naručiti i od mene.

Knjiga bi trebalo da izađe iz štampe do kraja juna: dakle, prava stvar da budete cool na plažama ovog leta, s ovom divotom u svojim rukama… 

A ova tvrda knjižurina može se upotrebiti i za samoodbranu, zlu ne trebalo.

A evo kako počinje moj pogovor:

Klajv Barker: 

Čudovišta za jedne, ljudi za one druge 

 „Moći leteti? Biti dim, ili vuk; poznavati noć i živeti u njoj zauvek? To nije tako loše. Vi nas nazivate čudovištima. Ali kada sanjate, sanjate da letite i preobražavate se i živite bez smrti.“- Noćni soj

 

Klajv Barker je oduvek bio posvećen odbrani prava čudovišta – odnosno, onih drugačijih, skrajnutih, progonjenih – da postoje, da se njihov glas čuje i njihovo stanovište razume. Artikulacija čudovišne perspektive temelj je njegove svekolike poetike: u proznom obliku započeta je u pričama sakupljenim u Knjige krvi, a kulminaciju i ultimativni iskaz doživela je u noveli „Pakleno srce“ („Hellbound Heart“, 1986) i u romanu Kabal (Cabal, 1988).

Prostorima ova dva dela paradiraju ogoljena čudovišta, u najširem dijapazonu varijeteta – čudovišni ljudi, čovekolika čudovišta, čudovišta-zveri, čudovišta-demoni. Ona se manifestuju u skučenom, gotski-hororičnom mikrokosmosu jedne stare kuće i u širem, mračno-fantastičnom makrokosmosu jedne zajednice za izopštene. Ovim rasponom mogućnosti ocrtava se luk između čistog horora, s jedne, i čiste fantastike s druge strane, i iscrtava se mapa njihovih tačaka preseka, odnosno zajedničkih teritorija, ali i zasebnih, nedeljivih regiona i njihovih osobenosti. Stoga je sasvim smisleno da se književni izrazi ovog mikrokosmosa i makrokosmosa nađu zajedno, unutar istih korica, kao i da se na ovom mestu istovremeno sagleda poetika čudovišnosti Klajva Barkera, onako kako je u ta dva dela iskristalisana i kanonizovana.

 

 

I. Srca osuđena na Pakao

 

1. Ultimativna Knjiga krvi

 

Roman Utkani svet (Weaveworld, 1987) Klajva Barkera počinje sledećim rečima:

„Ništa nikada ne počinje.

„Ne postoji nikakav prvi trenutak; nikakva pojedinačna reč iz koje, ili mesto iz koga, proističe ova ili bilo koja druga priča.

„Uvek nailazimo na niti koje možemo slediti do neke ranije priče, kao i do priča koje njoj prethode; međutim, činiće nam se da veze postaju sve oskudnije dok glas pripovedača zamire, jer svako će doba želeti da priča bude ispričana kao da je njegova vlastita tvorevina.“

U izvesnom smislu može se reći da ni svojevrsna revolucija u fantastičnoj i horor prozi koju je donela novela „Pakleno srce“ ne počinje zaista sa njom. Ona je, pre svega, na mikro-planu, produžetak i kulminacija onoga što je Barker započeo sa šest tomova zbirki pod zajedničkim naslovom Knjige krvi (Books of Blood, 1984-85); a pored toga, jednako važno, ona je, na makro-planu, proizvod i kondenzat određenih važnih tendencija, kako u horor književnosti osamdesetih, tako i u široj kulturi tog vremena. Potrebno je sada da se raspletu utkane niti iz tri najvažnija toka – iz lične poetike Klajva Barkera, iz horor proze tog vremena i iz određenih tendencija kulture i umetnosti začetih u 1970-im koje su doživele puni procvat početkom 1980-ih, i da se razmotri međuodnos u kojem se one nalaze.

Novela „Pakleno srce“ napisana je neposredno nakon Knjiga krvi, i po svim svojim odlikama u potpunosti pripada stilu i svetonazoru ti priča. Da je zaista bila objavljena zajedno sa njima, mogla bi se smatrati najdužom i jednom od najboljih među njima, zato što se u njoj u čistom, razrađenom obliku ogledaju principi koji su prethodne zbirke učinili revolucionarnim. A ona se, zapravo, pred čitaocima prvi put našla u okviru trećeg toma serije antologija Noćne vizije (Night Visions), objavljenog novembra 1986, koji je priredio značajan pisac epske fantastike i horora, Džordž R. R. Martin. Koncept tih antologija bio je da svaki tom predstavi po tri pisca, svakoga sa po oko 30.000 reči, odnosno stotinak strana odabranog teksta. U ovoj konkretnoj zbirci, naslovljenoj upravo po Barkerovoj noveli, unutar istih korica predstavljeni su Remzi Kembel (Ramsey Campbell), inače autor predgovora prvom izdanju Knjiga krvi, sa sedam kratkih priča, Liza Tatl (Lisa Tuttle) sa tri duže pripovetke, i – Klajv Barker sa jednim ali vrednim naslovom, novelom „Pakleno srce“.

Urednik ovog izdanja u svom predgovoru rečito staje u odbranu umetničkih potencijala horor proze onda kada je izdignuta iznad pukog senzacionalizma i pristupa joj se s ambicijom i integritetom. Ono što Martin piše, braneći sadržaj ove knjige en generale, odnosi se i te kako i na vrednost Barkerove novele in concreto:

  

Loše horor priče govore o šest načina da se ubije vampir i bave se eksplicitnim prikazom toga kako su pacovi pojeli Bilijeve genitalije. Dobre horor priče su o većim stvarima. O nadi i očaju. O ljubavi i mržnji, požudi i ljubomori. O prijateljstvu i adolescenciji i seksualnosti i besu, usamljenosti i otuđenosti i psihozi, hrabrosti i kukavičluku, ljudskom umu i telu i duhu pod stresom i u agoniji, ljudskom srcu u beskrajnom sukobu sa samim sobom. Dobre horor priče nas teraju da pogledamo svoje odraze u tamnim iskrivljenim ogledalima, gde naziremo stvari koje nas uznemiravaju, stvari koje zapravo nismo želeli da gledamo. Horor gleda u senke ljudske duše, u strahove i bes koji žive u svima nama. Ali tama je besmislena bez svetlosti, a užas je besmislen bez lepote. Najbolje horor priče su priče na prvom mestu, a horor na drugom, i koliko god nas plaše, one čine i više od toga. U njima ima mesta i za smeh i za vrisak, za trijumf i nežnost, kao i za tragediju. Oni se ne bave samo strahom, već životom u svoj njegovoj beskonačnoj raznolikosti, ljubavlju i smrću i rođenjem, nadom i požudom i transcendencijom, čitavim nizom iskustava i emocija koje čine ljudsko stanje. Njihovi likovi su ljudi, ljudi koji se zadržavaju u našoj mašti, ljudi poput onih oko nas, ljudi koji ne postoje samo da bi bili predmet nasilnog klanja u četvrtom poglavlju. Najbolje horor priče govore nam istinu. (George R. R. Martin, “Introduction: The Horror, the Horror”, Night Visions: The Hellbound Heart, Berkley, 1988 (1986), pp. 4-5)

 

            Ili, kako to sam Barker u ovoj noveli kaže, one govore „o stanju prokletih, o ljubavi izgubljenoj pa iznova pronađenoj, o onome što je očaju i žudnji zajedničko.“ Da, može se reći da „Pakleno srce“ sadrži eksplicitne prikaze radnji daleko brutalnijih i maštovitijih od nečega tako prozaičnog kao što je čovek koga proždiru pacovi (a što su do tada već apsolvirali Stiven King i Džejms Herbert), ali isto tako i da njena poenta nije u nadmetanju u sadizmu – iako su sadizam i mazohizam u njoj na daleko produbljeniji način promišljeni i reaktualizovani. Jeste ona i o ljubavi i mržnji, požudi i ljubomori, seksualnosti i besu, usamljenosti i otuđenosti, o ljudskom umu i telu i duhu pod stresom i u agoniji, ljudskom srcu u beskrajnom sukobu sa samim sobom. I ona se zaista bavi životom u svoj njegovoj beskonačnoj raznolikosti, čitavim nizom iskustava i emocija koje čine ljudsko stanje, a u srži svega je upravo to stanje, a ne nasilno klanje. Iako ima i klanja. Oh, da, ima ga i te kako, jer ovo je Barker u svojoj najhororičnijoj, najeksplicitnijoj, najkrvavijoj fazi, i ova novela zaista predstavlja apoteozu pristupa razrađenog u Knjigama krvi. 

(…)