Promocija romana ZAVODNIK na Kratkofilu u Banjaluci

  

Drugog dana festivala kratkih igranih, animiranih, dokumentarnih i eksperimetalnih filmova sa svih kontinenata, Kratkofil plus, čije se osmo izdanje dešava u Banjaluci 22-25. jula, organizovana je promocija novog romana Dejana Ognjanovića, Zavodnik, objavljenog deset godina nakon njegovog romana prvenca, Naživo. U romanu Zavodnik radnja se odvija u ruralnoj sredini, bavi se folklornom mistikom i sujeverjem, a umesto pretnje direktnim nasiljem, veći naglasak je na osećanju jeze, strave, misterije i napetosti.

Zaplet romana prati profesora iz grada koji se, ubrzo po svom dolasku u jedno zabačeno selo na jugoistoku Srbije, suočava sa mračnom tajnom koja prati dvoje učenika, brata i sestru o kojima se brine, naizgled, samo njihova baka. Kakve tajne kriju polusrušene kuće, stara groblja, u korov zarasle njive, duboke šume, brda i mračne pećine? Šta se krije oko izvora u šumi po imenu Zavodnik?

Promocija se dešava u Domu omladine u Banjaluci, u sredu 23. jula u 19h. U razgovoru s autorom učestvuje Ninoslav Mitrović, pisac iz Banjaluke, autor Ghoul-approved zbirke priča etno-horora, Gluvo doba. Tematika književne i filmske obrade folklornih motiva biće ilustrovana insertima iz domaćih dugometražnih, kratkih i dokumentarnih filmova koji se bave tom tematikom (Leptirica, Naprata, 40 dana...).

Evo prilike za moje čitaoce iz Banjaluke i njene bliže i dalje okoline da dođu do moje knjige bez smaranja sa poštom, carinom, bankarskim i drugim nametima koji cenu knjige dupliraju protiv moje volje. Dođite da se vidimo naživo, upoznamo, popričamo, itsl.

Takođe, obaveštavam sve svoje čitaoce iz Bosne i Hercegovine koji ne mogu lično da se pojave ovog dana na promociji da ću jedan manji broj primeraka Zavodnika ostaviti kod svog agenta u Banjaluci, pa ćete preko njega moći da nabavite ovaj roman po razumnoj ceni od samo 10 E, umesto skoro dvostruko tome, koliko inače košta zajedno sa slanjem iz Srbije. Pišite mi na dogstar666 at yahoo dot com radi dogovora!

PS: Prilično zabavne izveštaje sa mog gostovanja na Kratkofilu pre pet godina možete naći ovde na blogu, pa možete i to pogledati u arhivi iz jula 2009...

Prikazi ZAVODNIKA u DNEVNIKU i BLICU

            Evo šta je o mom romanu ZAVODNIK napisao jedan od najboljih ovdašnjih pisaca fantastike (uglavnom naučne, ali s ponekim izletom u horor ili nedefenisano crnilo) - Ilija Bakić. Prikaz je objavio novosadski dnevni list DNEVNIK, u četvrtak 10. jula.

Sudar fizičkog i metafizičkog

Dejan Ognjanović (1973) ljubiteljima žanrovske fantastike, prvenstveno horora/mračne fantastike, predstavlja se najčešće kao kritičar, esejista i polemičar, prevodilac i priređivač recentnog izabora priča H. F. Lavkrafta, kao vrsni poznavalac savremenog trenutka u svetskoj literaturi ovog usmerenja, ali i klasičnih temelja žanra (aktivan je i kao filmski kritičar). Paralelno sa navedenim, Ognjanović se oglašava i kao pripovedač, zastupljen u periodičnim publikacijama i nekolikim antologijama originalnih priča, odnosno kao autor romana „Naživo“ (iz 2003).

Punu deceniju posle prvenca pojavljuje se njegov novi roman pod naslovom „Zavodnik“ (izdanje autora, Niš, 2014). Za pratioce dosadašnjeg Ognjanovićevog opusa „Zavodnik“ je nemalo iznenađenje kako zbog odabira teme tako i njene realizacije. Naime, do sada je Ognjanovićeva proza bila na tragu savremenog, tvrdog horora, eksplicitnog u opisima brutalnosti, nasilja i mračne-demonske strane ljudskog bića ili (nat)prirodnih sila. Ovakva je poetika nametala specifična sredstva izražavanja i „efikasno usmerene“ tehnike pripovedanja. „Zavodnik“ je, spram svega toga, iskorak na sasvim drugu stranu.

Priča prati unajmljenog profesora koji iz Niša odlazi u seoce Špaj da podučava brata i sestru, siročiće koje odgaja baka. Izmešten iz urbanosti na koju je navikao profesor pokušava da pošteno odradi svoj zadatak, ali u tome biva ometan svakojakim okolnostima koje od malih i bezazlenih izrastaju u fatalne. Oko dečaka i njegove sestre, njihovog pokojnog oca ali i čitave porodice, lebdi neodređena tajanstvenost koja se, kako događaji odmiču, postupno opredmećuje sve do kulminacije u poslednjoj sceni romana.

Zaplet romana podsetiće čitaoce na remek-delo literature 19. veka, „Okretaj zavrtnja“ Henrija Yejmsa (1843-1916), u kome je racionalni pogled na svet suprotstavljen metafizičkom, primarnijem, bližem prirodi čoveka. Ognjanović u svom romanu realnost razmerava u 21. veku, vremenu interneta i visoke urbanosti koji stoje u centru civilizacije, dok na marginama i dalje postoji ruralni koncept stvarnosti. Profesor je izaslanik iz artificijelno stvorene Prirode, poslat u paralelnu stvarnost jedinstva čoveka i originalne, primarne Prirode. Spoj ova dva koncepta ne može proći bez konflikta. Veštačka civilizacija brojčano je nađačana, njeni argumenti i znanja beskorisni su na divljoj granici sa Primarnom Prirodom.

U pitanju je boj sa nadmoćnijim protivnikom kome pomaže i profesorova konfuznost, nedostatak jasnih ideja o sopstvenom postojanju, slaba inicijativa i odlučnost - što su manjkavosti nastale zbog preteranog oslanjanja na razvijen intelekt. Intelektualac, bačen u „divljinu“, uspeva da je spozna samo dok uočava princip uzrok - posledica. Pred mistifikacijama i tajnim obredima koji su upućeni silama čija je snaga bezmerna, profesor ne zna šta da misli i dela jer one nisu deo njegovog naučenog životnog obrasca. Sudar fizičkog i metafizičkog, racionalnog i instinktivno-paganskog (ali i formalno religijskog) koji se proteže kroz čitavu priču od autora traži da ostane nedorečen, da barata nagoveštajima i gradi atmosferu u kojoj se mnogo više naslućuje nego što biva izrečeno. Takvo kazivanje iziskuje disciplinovan iskaz, punu kontrolu na tekstom.

Ognjanoviću uspeva da priča teče bez trzavica i tapkanja u mestu. „Zavodnik“ je ambiciozno zamišljena priča koja je konsekventno privedena kraju što potvrđuje da od Ognjanovića možemo očekivati kompleksnija dela.

Ilija Bakić

Evo i onlajn verzije, OVDE.

            A o ZAVODNIKU se oglasio i Slobodan Ivkov, koji za dnevni list BLIC piše o domaćim knjigama fantastike. Evo njegovog kratkog osvrta koji je izašao i Blicovom dodatku BLIC KNJIGA u nedelju 13. jula.

THE TEXAS CHAINSAW MASSACRE (1974)

  

            Ove godine navršava se okruglo 40 godina od premijere jednog od najboljih horor filmova ikada snimljenih – TEKSAŠKOG MASAKRA MOTORNOM TESTEROM. Ovaj jubilej je već obeležen na nekoliko načina: na festivalu u Kanu prikazana je restaurisana kopija, s Huperom kao počasnim gostom, a slovenačka filmska revija EKRAN počastvovala ga je specijalnim esejom o MASAKRU – koji kao autor potpisujem ja.

            Jeste, u najnovijem broju EKRANA, koji je u prodaji od početka jula, možete pročitati moj esej pod naslovom OVAKO SVETU DOĐE KRAJ: NE S TRESKOM NEGO S REŽANJEM MOTORNE TESTERE. Evo prvih pasusa tog eseja.

Kada je pre tačno 40 godina premijerno prikazan film sa jednim od najgenijalnijih naslova ikada zamišljenih, Teksaški masakr motornom testerom (The Texas Chainsaw Massacre, 1974), reakcije su, predvidivo, bile podeljene. Mejnstrim mediji kao što je LA Times osuli su drvlje i kamenje: "Vredno prezira... degradirajuće, besmisleno traćenje filmske trake i vremena." Roger Ebert mu je udelio dve zvezdice, otpisao ga kao delo "bez vidljive svrhe..." i dodao: "Ne mogu da pojmim zašto bi iko poželeo da napravi film kao što je ovaj, ali ipak je dobro napravljen, dobro glumljen i previše efikasan... To je naprosto vežba iz užasa." Publika je od njega napravila jedan od najuspešnijih naslova u alternativnim oblicima distribucije: drive-in i ponoćne projekcije. Kritici je trebalo neko vreme da se prilagodi njegovom ekstremnom jeziku, ali već 1981., povodom ponovne distribucije ...Masakra, kritičar New York Timesa pisao je: "Šokantan u svoje vreme, ovaj film demonstrira umetnost kakva se retko može naći u ljigavim horor filmovima... Inteligencija koja je ovde na delu preobražava drugorazrednost u neočekivano provokativnu zabavu." Smesta zabranjen u mnogim zemljama (u Velikoj Britaniji – sve do 2000. godine), film je, ipak, ponegde bio prepoznat kao relevantno umetničko delo: otkupljen je kao stalni deo kolekcije Muzeja Moderne Umetnosti u Njujorku a prikazan je čak i na festivalu u Kanu u selekciji Director's fortnight. 

Ove 2014. godine, u istom tom Kanu, upriličena je specijalna projekcija restaurisane verzije ...Masakra sa rediteljem, Tobe Hooperom, kao specijalnim gostom, u znak poštovanja značaju filma čiji su kvalitet i uticaj eksplicitno priznali reditelji kakvi su Spielberg (u čijoj produkciji je Hooper snimio Poltergeist, 1982), Quentin Tarantino, Gaspar Noe, Nicolas Winding Refn, Alexandre Aja, Rob Zombie, Takashi Miike... Danas je ovaj film u relevantnim studijama i enciklopedijama opšteprihvaćen ne samo kao prvorazredni klasik horror žanra, nego i mnogo više od toga: kao jedan od najznačajnijih i najikoničkijih američkih filmova 1970-ih godina. Uprkos kanonizaciji, on nije izgubio na svojoj snazi, prodornosti i šokantnosti ni pune četiri decenije kasnije, a nastavci, rimejci te zvanične i nezvanične varijacije samo su, svojom polovičnošću, pokazale nedostižnost dometa jednog naizgled sirovog, "malog" splatter filma. Teksaški masakr motornom testerom je, svakako, daleko više od toga.

            Više? Ali – šta? O tome čitajte u novom EKRANU – na slovenačkom, naravno! Ako se zadesite na Grossmann festivalu (15-19. jula) – eto sjajne prilike da nabavite i ovaj EKRAN sa predivnom koricom i zabavnim sadržajem unutra.

            A na srpskom, evo sada mog teksta o MASAKRU koji je pre petnaestak godina objavljen u niškom studentskom listu PRESSING, u mojoj stalnoj rubrici КULT HOROR (tačnije, bila je stalna dok se Deksi Pantalejskom, tadašnjem uneredniku, nisam zamerio). Tad sam još bio mlad, na počecima svog ozbiljnog bavljenja hororom, a ni mesto ni vreme nisu pogodovali nečem baš studioznom: taj tekst je tek zametak nečega što je svoj finalni plod dobilo ovih dana, u EKRANU. Ipak, vredi i to pogledati. Evo.

PRESSING, br. 29,

jun 1998.

str. 36.

TEKSAŠKI MASAKR MOTORNOM TESTEROM (1974)

Scenario i režija: Tob Huper

Ko-scenarista: Kim Henkel

Muzika: Tob Huper i Vejn Bel

Fotografija: Danijel Perl

Uloge: Merilin Berns, Pol Partejn, Džim Sidou, Ed Nil, Gunar Hansen...

Ghoul's rating:

 ***** 

"Film treba da bude kao paprika - ljut, da se sve pore otvore i da se znojimo, pa da telo reaguje!" Tako je govorio Tob Huper u jeku fantastičnog uspeha svog prvenca; donekle sličan koncept filma kao podsticaja na rekciju čitavog organizma (a ne samo intelekta i emocija) imao je i Dejvid Kronenberg, koji je na velikom platnu debitovao te iste 1974. filmom JEZA (Shivers). Na žalost, za razliku od svog mudrijeg i doslednijeg "kolege", Huper u svojim potonjim filmovima nije ostao na nivou ovog svog recepta. Istina, neki njegovi kasniji filmovi uopšte nisu loši, recimo ŽIV POJEDEN (1977),   KUĆA ZABAVE   (1980), POLTERGEIST (1982) i SVEMIRSKI VAMPIRI (1986) – problem je jedino što, kako Kim Newman reče u knjizi NIGHTMARE MOVIES, "niko ne bi mogao da napravi dva takva filma kakav je TEKSAŠKI MASAKR... " (dalje u tekstu TMMT).

Bez imalo preterivanja, TMMT je zaista film kakav nastaje samo jednom: tako savršen spoj talenta i mudro usmerene energije, izbalansiranosti i minuciozne izbrušenosti svakog detalja, tajminga i doziranja napetosti teško su uspevali da dostignu, a kamo li ponove i mnogo veća režiserska imena. Od uvodne najave koja nas priprema za izveštaj o košmaru koji je zadesio grupu prijatelja u bespuću Teksasa, preko kratkih blic-prizora oskrnavljenih leševa i najavne špice praćene bizarnom muzikom koju je sam Huper komponovao (sa Vejnom Belom), pa preko svih užasa koji slede sve do nezaboravne, antologijske sekvence kojom se film završava – TMMT predstavlja 83 minuta destilovanog horora; posle uvodnog šoka i naizgled bezazlenih zbivanja potom, Huper sa majstorstvom koje će dostignuti još jedino Džon Karpenter u NOĆI VEŠTICA (1978) uspeva da pažljivim serviranjem pretećih nagoveštaja stvori narastajuću tenziju koja će, nakon nekoliko efektnih šokova, u poslednjih pola sata kulminirati u pravu simfoniju užasa bez trunke predaha.

Ono što posebno treba naglasiti jeste da Huper ovim filmom uspeva da stvori jedno od najintenzivnijih, najnemilosrdnijih i najekstremnijih bioskopskih iskustava ikada – bez posezanja za drastičnim efektima maske i prostetike. Uprkos tako upečatljivom naslovu i svim legendama koje o njemu kolaju, u filmu TMMT ima manje krvi nego, recimo, u POLTERGEISTU, rađenom u Spilbergovoj (!) produkciji, sa PG-13 rejtingom. Baš kao i u famoznoj sceni ubistva pod tušem u Hičkokovom PSIHU (1960), prikazivanje majstorija specijalnih efekata zamenjeno je daleko efektnijom sugestijom kroz virtuoznost samog režisera (koji je učestvovao i u radu na fotografiji i montaži). Nikakvi vodoskoci lažne krvi ne mogu dostići ubitačni šok prvog ubistva, postignut majstorskim tajmingom, montažom i izborom uglova snimanja; ili moć sugestije koju nosi morbidna kosturnica u koju upada (buduća) druga žrtva, jer posle te scene sasvim je izlišno zadržavati se na detaljima njene sudbine; ili, pomenimo još i često hvaljenu scenu frenetično montiranih krupnih planova očiju glavne junakinje tokom ludačke "porodične večere": ona je izbezumljena od užasa koji upravo tada dostiže kulminaciju...

Kao i većina filmova kojima se ova rubrika bavi, i TMMT predstavlja trijumf entuzijazma i talenta mladih i nezavisnih filmadžija nad stereotipnim, reakcionarnim kalkulantstvom "dobrog ukusa" velikih studija: snimljen za nekih 350.000 dolara koje je sam Huper nekako nabavio, film je ubrzo po premijeri zaradio 3 miliona dolara, što je za jedan nezavisno distribuiran film (pretežno u drive-in bioskopima), pa još s tim naslovom, bio izuzetan uspeh. Ovaj instant-klasik brzo je stekao neuporediv kult-status i nivo idolatrije uporediv sa još samo par filmova. Nemoguće je ovde govoriti o njegovom ogromnom značaju za žanr, kako na nivou suptilno utkane subverzivnosti priče tako i na nivou narativne strukture i brojnih režijskih rešenja, kao i ikonografije (kanibali, maskirani ubica, grupa mladih izolovana na nekom pustom mestu, hrabra junakinja koja ostaje da se sama izbori za život na kraju...). Sem što je uz Romerovu NOĆ ŽIVIH MRTVACA (1968) najveći kult-horor svih vremena, TMMT sa ovim ostvarenjem deli i titulu najuticajnijeg modernog horora.

Kritičarski establišment je, po običaju, kaskao za vremenom, i trebalo je da prođe 5-6 godina pa da, postepeno, ovom filmu bude priznat kvalitet i status jednog od najznačajnijih američkih filmova iz 1970-tih. Slojevitiji i ozbiljniji no što na prvi pogled izgleda (videti, recimo, iscrpnu i ozbiljnu analizu iz pera istaknutog kritičara Robina Vuda u kapitalnom eseju "Uvod u Američki Horor Film" - PITANJA br. 4-5-6/1989) ovo je ipak film čija je kritika nekih društvenih trendova nenametljivo utkana u narativno tkivo, pa Huperov angažman može, za nekoga, biti zasenjen nemilosrdnim tempom zaista napete priče koja ni jedan sekund filma ne troši uludo.

Deseti GROSSMANN! Kadijević, ZAVODNIK, itd.

Od 15. do 19. jula u Ljutomeru (Slovenija, EU!) održava se jubilarni, deseti Grosman festival filma & VINA!

Specijalni gost i dobitnik Hudog mačka za životno delo ove godine je legenda srpskog (i ex-YU) filma fantastike i horora, Đorđe Kadijević. Biće prikazan izbor od četiri njegova filma koji sam napravio i obezbedio u najboljim trenutno postojećim kopijama.

U ovom izboru biće prikazani: ČUDO, ŠTIĆENIK, LEPTIRICA i SVETO MESTO. Ja ću biti zadužen za njihovo najavljivanje, odnosno uvodno slovo pred svako prikazivanje, kao i za razgovor s rediteljem pred ljutomerskom (a i šire) publikom u tzv. Master Klasu koji će biti održan na glavnom trgu.

Sasvim u duhu ovog gosta i njegovih filmova je i promocija mog romana ZAVODNIK, koji se, kao što znate, zasniva na umetnički obrađenim motivima etno-fantastike i horora koje je na filmu Kadijević superiorno obradio u LEPTIRICI. Ta promocija dešava se u sredu, 16. jula, u 18 sati, u bašti hotela na ljutomerskom trgu, tj. u "AT THE VICIOUS HOTEL" CINEMA.

Ove godine imam čast da budem član žirija za Hudog Mačka – glavnu nagradu festivala u kategoriji za dugometražne igrane filmove. Biće to prijatna dužnost, jer Grosman je ove godine, na moje iznenađenje, uspeo da obezbedi vanredno intrigantan line-up; čini mi se da nikad do sada nisu imali ovako jaku postavu, i imaću težak zadatak da, zajedno sa još dvojicom kolega, odaberem najboljeg među ovima:

ASMODEXIA

Spain; 2014; 90 min

THE SAMURAI / DER SAMURAI 

Germany; 2014; 79 min

HEAVENLY SHIFT / ISTENI MUSZAK 

Hungary; 2013; 100 min

NYMPH / MAMULA

Serbia; 2014; 88 min

THE CANAL

Ireland; 2014; 92 min

Što je najslađe, nijedan od ovih za sada nije dostupan za skidanje preko interneta, što je u današnje vreme zaista veliki podvig (Bravo!) – i unikatna prilika za publiku da premijerno pogleda ove nadasve zanimljive filmove.

A to nije sve: svežih, intigantnih i pažnje vrednih filmova ima i u drugim programima, pa će biti "gusto" uklopiti sve to u raspored, ali svakako nameravam da pogledam još i ove:

BEAUTIFUL PEOPLE

Italy; 2014; 75 min

DARK SEA / MAR NEGRO

Brazil; 2013; 105 min 

DEEP SLEEP / SONNO PROFONDO

Argentina; 2013; 67 min

THE DEAD 2: INDIA

UK; 2014; 88 min

TIME LAPSE

USA; 2013; 103 min

THE RAID 2

Indonesia, USA; 2014; 150 min

Jeste, kao što znate, THE RAID 2 je pre par nedelja postao dostupan i na internetu, i naravno da sam ga smesta pogledao (i dao mu jaku trojku), ali mali ekran je MALI ekran, a ovo je zaista redak primer novog filma koji ZAHTEVA što veće platno i što savršeniju, besprekorniju kopiju, pa ću ovu vizuelno prenabudženu Refnijadu & Kjubrikijadu s najvećim zadovoljstvom pogledati i u bioskopu.

Biće tu i drugih zabavnih stvari, npr. prilika za reprizu HEAVY METALA (animiranog) kao i za premijeru nove (igrane) TV serije u tom istom duhu: Metal Hurlant Chronicles.

Srpska ekipa je ove godine, nažalost, nešto malobrojnija nego ranijih godina, ali od starih saučesnika Grosmana biće tu neizbežni Nenad Bekvalac i njegova Goth žena da zabibere akciju ispred pojedinih filmova i da uzburkaju narod EBM i srodnom muzikom za dekadentnu omladinu. Takođe, počinilac ZONE OF THE MRTVIH, Milan Todorović Toki, doći će da predstavi svoje novo delo, THE MAMULA.

Novina na Grosmanu, i zaista genijalna ideja (zašto se toga ne setiše ranije?!), jeste i pokretanje Subkulturnog Vašara – u petak 18. i subotu 19. jula – gde će se na glavnom trgu u Ljutomeru prodavati polovne ploče, DVD-i, knjige, stripovi, umetnine, itsl. Ghoul će i u ovome da učestvuje sa svojim knjigama ZAVODNIK i NEKRONOMIKON, ali i sa stripovima, starim filmskim posterima, DVD-ima, itd. Svratite u GHOUL'S GROSSMANN SHOP!!!

Biće tu, naravno, i druge divote: hororične izložbe skulptura i ilustracija, koncerti, nadmetanja i druga ludila koja od Grosmana odavno prave jedini istinski FESTIVAL ovog tipa u celoj regiji (a za razliku od revija filmova koje se izdaju za festivale). Sve ostale zanimljivosti koje nisam ovde izlistao naći ćete na sajtu festivala, OVDE. Ko je iole blizu i ko to ikako može, obavezno mora da overi zvanično jedan od pet najzabavnijih filmskih festivala na svetu!!!

ANIMAL (2014)

 ** 

 2- 

            Za ovaj dan i ovo doba ovo je neshvatljiv zbir svih klišea koji vam mogu pasti na um povodom "cabin in the woods" podžanra (a naročito nakon što je ovaj pre par godina solidno aprodiran u istoimenom filmu). Petoro mladih! Zašto ih je uvek petoro? Ah, da, toliko staje u jedno vozilo. Od toga, jedna crnkinja i jedan gay, da osnovne manjine budu podmirene.  

Dva momka, jedan je mišićavi jock (ali taj prvi strada!) a drugi je dobar dečko (igra ga poodrasli Petar Pan; trebalo bi da nađe novog agenta i da ne traći više svoj talenat u ovakvim bezvezarijama; nedavno je viđen i u jednom podjednako bezveznjačkom hororčiću s Bredom Durifom!).

Tu je i tamo neka neupečatljiva cura bez ikakvih svojstava (jockova devojka). Njih u šumi napadne čudovište, odnosno glavni razlog što sam ovo uopšte uzeo da gledam. O njegovom poreklu ne saznamo BAŠ NIŠTA, ni najmanju naznaku otkud ono tu – možda nekakvi vojni eksperimenti, ali MOŽDA. Nije bitno.

Kreaturu je dizajnirao Patrik Tatopulos, majstor nekih visokobudžetnih naslova (SILENT HILL, RESIDENT EVIL: EXTINCTION, STARGATE, GODZILLA, PITCH BLACK...) pa sam se ponadao nečemu natprosečnom. Pih. Nije to loše, ali nije se ni ubilo od maštovitosti.

 Ova grupica upadne u kolibu gde ih dočekaju još neki nebitni kliše "likovi", uključujući jednog Hispanca koji samo što na čelu nema tetovirano JERK: uvek u ovakvom trešu mora da postoji bar jedan IDIOT za koga će publika od prve pojave da navija da gnusno strada, koji će da radi najkretenskije stvari, da nervira sve i svakoga: ovde ga igra jedan od sporednih, iritirajućih likova iz I sezone BREAKING BAD.

I onda ovi, šta će – kud će, nego krenu da rade gomilu kretenski bezveznih stvari: prvo se zabarikadiraju unutra, pa onda s krajnje kretenskim izgovorom krenu kroz šumu i tako bla-bla, abre-ubre, do mlitavo bezveznog kraja u kome stradaju svi sem bele cure (začudo, ne preživi crnkinja, "junakinja" kako se činilo dotad).

A onda odbijamo i obavezni twist: naime, čudovište strada na izrazito glup način (cura ga odbaci autom ko debila i pregazi mu glavu točkom), ali onda – SUPRAJZ! – otkrijemo da tu ima (najmanje!) još jedno!

Da li ste nestrpljivi da vidite nastavak? Naravno! Ali sumnjam da će ga biti. Ovo je zaista budalaština ispod svakog razumnog nivoa, potpuno neiskupiva orgija klišea bez trunke duha, ironije ili samosvesti.