izabrana dela

izabrana dela

недеља, 17. јануар 2021.

MONKEY SHINES (1989)


Dok ja privodim kraju intenzivne radove na „drugoj ruci“ PROKLETIJA vi možete da prekratite vreme do mog povratka opsežnijim osvrtima na nove horore čitajući šta je pre tri decenije Aca Žikić u TAJNAMA pisao o karijeri Džordža Romera, a povodom tada tek izašlog (vrlo dobrog!) filma MONKEY SHINES. 

A u utorak 19.01. je, samo na ovom blogu, dodela Zlatnih Ghoulova ™!



недеља, 10. јануар 2021.

15 - ANTOLOGIJA SAVREMENE JAPANSKE HOROR PRIČE

Priredili Dina Hrecak i Susumu Katagava

  

Tanesi se, polako ali sigurno, pretvara u relevantnog izdavača horora u Srbiji. U ovom osvrtu usredsrediću se na njihov značajni doprinos predstavljanju japanskog horora našim čitaocima. Budući da se oni nisu precizno diversifikovali i brendirali kao žanrovski izdavač, ljubiteljima horora su možda i promakle neke njihove knjige zato što nigde na njima, u najavama i u dizajnu korica, ne piše decidirano, niti je dizajnom i ilustracijama nagovešteno, da je sadržina od moguće relevantnosti za ljubitelje horora.

 

Evo, na primer, ako vidite ovaj naslov (Đunićiro Tanizaki: SEDAM JAPANSKIH PRIČA) i ovu relativno običnu koricu (Japanka sedi pod suncobranom), teško da biste pomislili: „Hej, evo nama japanskog horora!“ A njen sadržaj, verujte mi, preporučujem kao itekako vredan, i u opšteknjiževnom, ali i u uže-stručnom, žanrovskom, hororičnom smislu…

 

Takođe, Tanesijeve dve ANTOLOGIJE SAVREMENIH JAPANSKIH PRIČA, 25 i 26, sadržale su i poneku horor priču – npr. u 26 imate dve odlične od Suzukija Kođija, uključujući onu po kojoj je rađen film DARK WATER.

Mislim da se ponešto hororično provuklo i u ovom izboru - 14 ANTOLOGIJA SAVREMENE JAPANSKE NAUČNO-FANTASTIČNE PRIČE, ali njega sam tek načeo, ne i dovršio, pa za sad ne mogu da potpišem.

 

Uglavnom, posle takvog, postepenog i neeksplicitnog uvođenja horora, Tanesi je definitivno otvorio horor karte u izboru od pre nekoliko godina pod naslovom 13: ANTOLOGIJA SAVREMENE JAPANSKE HOROR PRIČE koji je sadržao upravo to: trinaest priča strave i užasa od strane sedmoro nagrađivanih pisaca: Edogava Ranpo, Tecu Jano, Sakjo Komacu, Rjo Hanmura, Kođi Suzuki, Joko Ogava i Ocuići.

 

Ta knjiga je krajem decembra 20202. doživela i nastavak, i o njemu ću sad reći nešto konkretnije, jer sam knjigu upravo sa uživanjem pročitao. Zvanična najava kaže:

 

„Japanski horor pokazao se kao neiscrpan žanr koji uvek ima nešto novo da ponudi, stoga je pred vama još jedno izdanje kratkih priča strave i užasa sa drugog kraja sveta – Аntologijа savremene japanske horor priče 15. U ovoj knjizi čekaju vas neki do sada već poznati majstori žanra (Edogava Ranpo, Kođi Suzuki, Ocuići), kao i neki pisci čiji će vas izlet u horor možda iznenaditi… sa izborom priča od koga će vam se, kako očekujemo, dići kosa na glavi…


„Od iro­ni­je do stra­ha ko­ji gr­či utro­bu, od ne­vi­no­sti do okrut­no­sti, ova knji­ga predstavlja pra­vi rin­giš­pil naj­ra­zno­vr­sni­jih emo­ci­ja, do­ga­đa­ja i li­ko­va. Ona vo­di iz sve­tla u ta­mu i iz ta­me na sve­tlost, ogo­lju­je naj­skri­ve­ni­je de­lo­ve du­še, ra­sve­tlju­je bizar­no, ne­mo­gu­će, je­zi­vo, za­stra­šu­ju­će, ne­pojm­lji­vo, na vr­lo ja­pan­ski na­čin – ov­de ne­ma na­me­ta­nja mo­ral­ne vred­no­sti ni­ti su­da, ne­ma pre­ten­do­va­nja na to da au­tor zna ko­ji je is­pra­van put, do­bro i zlo ni­su uni­ver­zal­ne, di­ja­me­tral­no su­prot­sta­vlje­ne katego­ri­je, već tek pro­la­zna sta­nja ko­ja u svom zbi­ru či­ne ljud­ski ži­vot. Mo­že se dogodi­ti da vas ono što je je­zi­vo na­sme­je, oče­ki­va­no iz­ne­na­di, a neš­to sa­svim obič­no 
pre­ne­razi.“

 

A ja kažem: ovo je odličan izbor koji pruža vrlo dobar uvid u modalitete japanskog pristupa hororu, od klasičnog do modernog. Malo je više zastupljena psihopatologija a nešto manje natprirodna strava, ali čak i tamo gde nema duhova i demona uglavnom se ne radi o suvom realizmu, već o osobenoj japanskoj vrsti nadrealizma, sa likovima i dešavanjima vrlo stilizovanim i „većim od života“.

 

Klasika je prisutna u vidu dve priče Lafkadija Herna, zasnovane na japanskom folkloru, što će reći da u njima imamo prisustvo natprirodnih sila, duhova i zloduha.

 

Priče „Snežna žena“ o čoveku kome u snežnoj oluji život poštedi žena koja nije od ovoga sveta, ali uz zavet da o njoj nikada nikome ne priča... (šta mislite, da li će zadržati jezik za zubima?)

i „Priča o bezuhom Hoićiju“ koja već u naslovu spojluje „rupu“ u zaštiti od demona naslovnog junaka, biće poznate ljubiteljima japanskog horor filma, jer obe su superiorno i nezaboravno obrađene u omnibusu KWAIDAN (1964) – koji najvrelije preporučujem, ako je nekome do sada uspeo da promakne.

 

Edogava Ranpo je takođe klasik, kod nas zadugo zaobilažen, i krajnje je vreme bilo da bude predstavljen na srpskom. Istina, šteta je što ga Tanesi secka i cepka na parčiće, 2-3 priče u ovoj knjizi, 2-3 priče u onoj. Da nije to urađeno ovako i ovde, on bi svakako dobio svoj jedinstveni izbor najboljih priča kod Orfelina, u jednom izdanju, među jednim koricama, sa pogovorom itd, kako priliči klasiku. Ovako, kod Tanesija, imate ga rasparčanog: dve (slabije) njegove priče nalaze se u 13, ali zato tri bolje možete čitati u 15:

„Putnik sa slikom od krpenog kolaža“ je zapravo fantasy priča (pre par godina Džef Vandermer je nju uvrstio u svoju Antologiju klasične fantazije) o ljudima zarobljenim u jednoj vrsti slike-krpenjače.

„Pakao ogledala“ je klasična priča o sumanutoj opsesiji (ovde, pogađate – ogledalima) koja me je podsetila na poneke horor priče H. Dž. Velsa. Krajnje jednostavna i linearna, kao i ludilo glavnog lika.

„Gusenica“ govori o ratnom invalidu koji je ostao bez svih udova (sad je samo torzo i glava!) i njegovoj nastranoj ženi, i ultimativni je primer japanskog sadomazohizma i psihopatologije zbog kojih ih volimo, cenimo i uvek im se vraćamo. Postoji i filmska verzija, CATERPILLAR (2010), ali nju slobodno preskočite: osrednja je. Bolje čitajte original.

Zatim slede savremeniji predstavnici japanskog horora.

Jasutaka Cucui, „Anđeoske gospođe“: govori o grupici žena niže klase koje upadaju u jednu bogatašku kuću gde je trenutno samo jedna gospođa (služavku brzo srede). Klinički hladan (i baš zbog toga jeziv) prikaz savremene psihopatije i otuđenosti, bezdušnih klasnih međuodnosa i sadizma ukorenjenog u društvenoj nejednakosti…

Nakagami Kenđi, „Besmrtna“: mistična, dvosmislena priča o isposniku koji se toliko ispostio svojim isposništvom da, kada u dubokoj šumi naiđe na prelepu mladu ženu, ne može a da je smesta ne siluje. Tu, međutim, nije kraj ni njihovom odnosu, a ni iznenađenjima, jer ona možda uopšte nije obična smrtna žena, već… jedan od šumskih duhova, koje isposnik počinje da sluti u zelenilu i žbunju… Veoma erotična, čulna, bogatim jezikom pisana priča koja me je svojim spojem nasilne i nastrane erotike, šumskog ambijenta i sudara religije i paganstva podsetila na japansku verziju Artura Makena.

Kođi Suzuki, najslavniji je po romanu KRUG (prema kojem je rađen najbolji japanski moderni horor, Ringu), a njega takođe možete čitati na srpskom, u Tanesijevom izdanju. Ovde je zastupljen sa tri priče.

„Ki Vest“: Japanac nadomak Floride oseti naprasnu želju da ostavi malu ćerku samu u kolima (!) i otpliva do jednog ostrvca blizu obali, ali onda počinje nadrealni niz zbivanja koji dovodi u pitanje njegov već u početku sumnjiv razum i percepciju stvarnosti.

„Nepravilno disanje“: zlokobno aktuelna priča za ovo naše vreme Kovida-19, budući da je u središtu priče jedan ukleti (?) respirator, na koji je priključena žena glavnog junaka. Dok on bdi kraj njenog tela, počinju da mu se javljaju izvesne sumnje…

„Avidja“: Čovek sa porodicom (žena i dvoje dece) putuje u posetu jednom planinskom svetilištu, ali niz pretećih detalja na njihovom putu dovešće do neočekivane eksplozije nasilja. Gusta atmosfera lagano gradećeg saspensa.

Mijuki Mijabe, „Čijoko“: Devojka se zaposli, honorarno, da bude reklamna maskota, odevena u kostim zeca, i tako u jednom tržnom centru privlaču decu i roditelje-kupce. Međutim, kad navuče taj kostim ona počinje da vidi nešto čega do maločas nije bilo… Simpatičan spoj banalnog ambijenta savremenog konzumerizma i – pukotine u tzv. normalnosti kroz koju se nazire da nešto nije sasvim u redu sa tim prozaičnim svetom…

Ocuići je još jedan japanski autor čije se priče „seckaju“, na parče, u nekoliko Tanesijevih antologija. Tri imate u 13, a evo još čak četiri u 15:

„Bela kuća u hladnoj šumi“: Zlostavljani dečak na jednoj farmi odrasta u psiho-ubicu koji spopada namernike u šumi i od njihovih tela gradi sebi kuću (doslovno isto onako kao u filmu THE HOUSE THAT JACK BUILT, koji je snimljen nakon izlaska ove priče: da li je fon Trir čitao Otsuićija? Ko bi ga znao?!)

„Pesma sa sunčanog mesta“: Fina priča, mada nije horor, pa ne znam otkud u ovom izboru. Ovo je postapokaliptični SF, o odnosu jednog od poslednjih preostalih ljudi na Zemlji i njegove služavke-androidkinje. Dobra posthumana atmosfera a ima i odličan preokret.

„Sedam soba“: Ovo je upadljivo najbolja priča (noveleta!) u ovoj antologiji, i pravo da vam kažem, sve i da su sve ostale osrednje i nikakve (a nisu!), samo zbog ove jedne bi se isplatilo da nabavite ovu knjigu. Čak i nevezano za nju, ovo je jedna od najboljih savremenih horor priča koje sam pročitao u poslednjih nekoliko godina, a kad vam to kaže neko ko redovno prikazuje najnovije zbirke i antologije za RUE MORGUE magazin, to bi trebalo da ima neku težinu.

Najčudnije u svemu je to što priča polazi od premise koja me, na filmu, izrazito nervira: znate onaj kliše, grupica ljudi probudi se u nekom podrumu i sad treba da dokuči neka pravila, zagonetke, fore i fazone, kako da odatle umakne, dok ih neko ili nešto ubija… U današnjem hororu to se obično svodi na jeftine (budžetski, i svakako drugačije) parafraze CUBE + SAW, ali najčešće pravljene od štapa i kanapa.

Ono što je Ocuići od toga radi je, doslovno, genijalno: dečak i njegova starija sestra oteti su, i nalaze se u nizu od sedam soba koje povezuje samo plitki kanalizacioni kanal posred poda. Kroz njega dečak puzi u druge ćelije i postepeno otkriva groznu sudbinu koja čeka njega i sestru, kao i stanovnice susednih soba… Da li će i kako umaći, kako se čini, neumitnoj zloj sudbini?

Neću ni reči više o zapletu, ovo je samo premisa: šta od nje Ocuići uradi je nešto što se retko viđa – horor priča koja je istinski jeziva, napeta, zastrašujuća, nepredvidiva, dirljiva i stravična u jednakoj meri, a kao kruna svega, i kraj je besprekorno predivan, što je poduhvat koji se u hororu najređe viđa. APLAUZ od mene! Čista desetka.

„Suvenir fotografija za Morino“: Ova novela se nadovezuje na svet Ocuićijevog romana GOTIKA, koji upravo ovih dana iščitavam, pa ću se na ovu novelu, kad je pročitam (nakon romana), osvrnuti u okviru prikaza GOTIKE.

 

Sve u svemu, 15: ANTOLOGIJA SAVREMENE JAPANSKE HOROR PRIČE nudi više nego dovoljno materijala i za najprobirljivije tragaoce za dobrim hororom u književnosti, i ima moju toplu preporuku. Ne časite više ni časa.

Naručite je OVDE.

 

 

понедељак, 04. јануар 2021.

POETIKA STRAVE: Dve nove knjige! (Pretplata)

 


Drugi neka kukaju i proklinju 2020. godinu; drugi neka strepe pred time šta nova 2021. donosi. Orfelin nije sedeo skrštenih ruku prošle godine, kao ni urednik dr Ognjanović koji je za vas birao, uređivao, pogovorima i biografijama opremao ova izdanja, a poneka i prevodio. Podsećam, u 2020. objavljene su sledeće knjige u ediciji „Poetika strave“:

 

17. Henri Džejms Okretaj zavrtnja i druge priče o duhovima

18. H. F. Lavkraft Bezimeni grad

19. Popi Z. Brajt Ukus pelina

20. Brem Stoker Drakulin gost

 

            U novu godinu ulazimo radno, raspisujući pretplatu za čak dve nove knjige u ovoj ediciji, čisto da vam nečim lepim i vedrim olakšamo prelazak u, nadamo se, vedriju i bolju godinu. Dve nove knjige koje sada najavljujemo jesu: MRAČNI PREDELI (izbor najboljih priča) - Stefan Grabinjski i MALPERTUI: KUĆA ZLA (roman) - Žan Re. Evo detalja.

 

MRAČNI PREDELI 

(izbor najboljih priča

- Stefan Grabinjski

 

U okviru naše težnje da u ovoj ediciji predstavimo što veću raznovrsnost i dokažemo svekoliko raznorodno bogatstvo horora u književnosti, a naročito da pokažemo koliko dobrih i vrednih stvari postoji izvan utabanih, svima znanih staza engleskog i američkog horora, ovog puta, u 21. knjizi edicije „Poetika strave“ idemo u – POLJSKU.

Stefan Grabinjski je najbolji predstavnik klasične horor književnosti iz Poljske. Stvarao je u prvoj polovini 20. veka a najuspelija dela su mu kratke priče, zbog kojih je dobio titulu „poljski Po“. Njegov sam opus detaljno pročešljao kroz nekoliko zbirki (naravno, čitajući ih na engleskom), i iz njih napravio ovaj originalni, samo na srpskom u ovom obliku koncipiran izbor koji čini ukupno 15 priča i jedan esej. Sve priče je, sa poljskog, prevela Zorana Perić.


 

Sadržaj:

Signali

Ultima Thule

Gluva linija (železnička balada)

U kupeu

Čađ

Šamotina ljubavnica (listovi iz pronađenog dnevnika)

U Sarinoj kući

Crno selo

Saturnin Sektor

Projekcije

Šaterini engrami

Bela avet (dimničarska priča)

Osveta elementala (vatrogasna legenda)

Priča o grobaru

Oblast

Appendix: Ispovest

 

- Dr Dejan Ognjanović, „Stefan Grabinjski: poljski Po“

- Stefan Grabinjski: Biografija

- Stefan Grabinjski na srpskom

 

Nemrtvi železničari i dalje šalju kriptične signale; pustinjaci na slepim kolosecima susreću mračne vizije; kupei pomahnitalih vozova poprišta su nasilnih činova; fatalne žene, žive i nežive, zavode muškarce i ispijaju ih do nivoa mlitave ljušture; sumanuti osobenjaci grade čudne teorije o vremenu; pusta sela u umrtvljenom pejsažu kriju zlokobne stanovnike; erotski susreti donose gadno neprijatna otkrovenja; groblje obesvećeno satanističkim spomenicima izaziva nemir svojih „stanovnika“; jezivi stvorovi, skriveni u čađi, dave dimnjičare; požari u gradu javljaju se sa čudnom pravilnošću; satanistički samostan i dalje zrači zlokobnim projekcijama…

Sve to i još mnogo toga mračno čudesnog, jezivo poetičnog, naći ćete u pričama Stefana Grabinjskog koje bih ja nazvao protoligotijevskim. Ne treba da čudi što je Ligoti o ovom piscu imao da kaže sledeće:

 

„U Poljskoj, Grabinjski je bio jedan od njenih najfinijih cvetova zla. Poput Bodlera i Poa, i on se naročito okoristio novostečenom slobodom da istražuje fantastičnije fiksacije seksualnog nagona. Ako ste predani ljubitelj jezovitog i začudnog, onda je verovatno neizbežno da vas neće privlačiti prirodni ljudski odnosi. Zapravo, čitav žanr horora je jedino interesantan onima koje privlači neprirodno sa svim njegovim nijansama. U skladu sa ovom tendencijom, ništa nije prirodno u svetu Grabinjskog, i ništa nije nedužno od tendencije da truli u košmarima razuma. Romantizovani nazori o putovanju železnicom nikad više neće disati životom nakon što pročitate Grabinjskog. Kao i sa svim drugim velikim piscima horora, on je video otrovnu stranu stvari gde god bi pogledao. I više od toga, u njegovim pričama čovek počinje da sumnja može li se videti ikakva druga strana u životu. A to je primarni zadatak svakog velikog pisca horora: da razotkrije nakaradnu prirodu ovog sveta i svega u njemu.“

 

            Predivne korice i unutrašnje ilustracije uradila je Aleksandra Dević.

Unutra ćete naći i više fotografija vezanih za autora i delo.

Skica za zadnju koricu

 

            Obim knjige: 304 strane

            Cena: 990 din kod Orfelina (u knjižarama preko 1.210)

 

 

MALPERTUI: KUĆA ZLA 

(roman) 

- Žan Re

 

Sve je to lepo: i Lavkraft, i Blekvud, i King, i Simons, i Ligoti… Ali, hajde da pogledamo još malo horora nastalog izvan sfere engleskog jezika i kulture. U 22. knjizi edicije „Poetika strave“ vodimo vas u – BELGIJU.

Žan Re je izuzetan pisac koji će vam biti pravo otkrovenje, kakvo je bio i meni, pre 12 godina, kada sam se prvi put domogao ovog romana, a zatim i nekih njegovih priča (naravno, na engleskom). Orfelin će sasvim sigurno objaviti najmanje jednu Reovu zbirku priča (KRSTARENJE SENKI), a ako publika bude povoljno reagovala, možda i još koju, jer on zaista ima bogat i vredan opus. Ipak, premijerno predstavljanje ovog pisca na srpskom jeziku započinjemo njegovim najslavnijim delom – kratkim ali preslatkim mračnim draguljem zvanim MALPERTUI.

ovo za engleski je iz ranije verzije pdfa, ivica je to tako metnuo ali je na vreme popravljeno. ništa ne brinite, sve naše knjige prevode se sa izvornog jezika - ovde, sa francuskog

Roman Malpertui opravdano se u referentnoj literaturi naziva jednim od vrhunaca evropske strave. Pingvinova enciklopedija horora kaže: „Roman Malpertui je apoteoza Reovog opusa, u kojem ukleti Panteon luta ruševnom kućom i imanjem, ’direktnom međuzonom između zemlje i pakla’. Kompleksan i intrigantan, Malpertui spada u isti red sa Pikovom Gormengast trilogijom i Grakovim Zamkom Argol kao jedna od najvećih modernih gotskih fantazija.“ Hjubert Van Kalenberg u predgovoru jednom američkom izboru Reovih priča veli: „Malpertui (1943) kod mnogih se smatra Reovim najfinijim postignućem. On se može meriti sa najboljim stranicama bilo kog od kanonskih britanskih ili američkih pisaca; struktura i atmosfera tog romana su za svaki primer.“ Kim Konel u uvodu antologije belgijske fantastike (The Belgian School of the Bizarre: An Anthology of Short Stories) tvrdi: „Ako neko upita na ulici prosečno obrazovanog Belgijanca koji je najbolji belgijski roman napisan u dvadesetom veku, odgovor će verovatno biti Malpertui.“ 

Žan Re je danas opšteprepoznat kao kamen-međaš u belgijskoj fantastici, što je očigledno već u naslovu referentne antologije Žana-Batista Baronijana, Belgijska fantastika pre i posle Žana Rea (Jean-Baptiste Baronian, La Belgique fantastique, avant et aprés Jean Ray, 1984). O njemu je kolega, belgijski pisac horora, Toma Oven, pisao:

„Žan Re je bio gotska ličnost. Imao je oko sebe dodir ukletog sveštenika ili gargojle sa katedrale. Postojao je neki ’kameni’ element u njemu, nešto što je u um prizivalo zatvorski zid, ili podzemni svod grobnice, gde je čovek zamišljao da su sahranjeni grehovi, kajanja i patnje. Ledena indiferentnost kamenova i maltera koji sve stvari drže u tajnosti. Na taj način činilo se da zatvorene crte lica Žana Rea ne znaju ništa o tome šta bi se moglo zbivati u njegovom najdubljem biću. Tvrda maska koju čovek nikad ne bi zaboravio, jednom kad je imao dobru – ili, za neke, lošu – sreću da je ugleda. Gotska, to svakako. Gotovo varvarska. Svakako surova. Podjednako se lako mogao zamisliti na lomači, ili podno lomače sa bakljom u ruci, jeretik ili egzekutor. Činio se podjednako prikladan za obe uloge. Oči su mu bile sive i hladne, usne tanke i stroge. Čelo i profil američkog Indijanca, ali sa sivom i bledunjavom kožom. Kožom kamenolikom, srcem od kamena. Čovek koji je, činilo se, jedva pripadao svetu ljudi, mogao je lako biti egzekutor u Veneciji, pirat na Severnom moru, Baltički trgovac ili plaćeni ubica iz Čikaga. Svime se bavio. Medicinom, okultizmom, magijom. Govorio je i pisao na francuskom, engleskom, nemačkom, flamanskom, a umeo je da se snađe na još nekoliko jezika.“

Teško prepričljiv lavirint od romana počinje kada čudni starac na samrti pozove svoju mnogobrojnu rodbinu radi čitanja testamenta, kojim im zabranjuje da više napuste tu zlokobnu kućerinu: njegovo imanje naslediće poslednji, ili poslednje dvoje preživelih. Ovo je samo kostur od zapleta, koji krase neobično nasilne smrti, čudna zavođenja, nejasni glasovi u senkama hodnika i mračnih stepeništa i tavana, te tajanstvena priroda same kuće i njenih stanovnika koji kao da nisu od ovoga sveta…

Prema ovom romanu snimljen je istoimeni film, sa Orsonom Velsom u ulozi čudnog „Kasavijusa“: to je veoma slobodna adaptacija, sa krupnim izmenama u odnosu na knjigu; ali, ako vam je dosad promakla, možda je ipak bolje da sačekate roman, pa da tek posle čitanja pogledate i film.

Kao i sve naše druge knjige tako je i ova prevedena sa izvornog jezika – u ovom slučaju, sa francuskog. Prevodilac Goran Kostrović  zaista je napravio pravcato čudo prenevši bogat i složen Reov jezik na srpski.

Forzec knjige

Korice i unutrašnji dizajn načinio je Ivica Stevanović.

 

Osim samog romana, unutar korica ove knjige naći ćete još i:

Pogovor (Dr Dejan Ognjanović), „Žan Re: belgijski Po“

Žan Re: Biografija

Žan Re na srpskom

kao i više fotografija vezanih za autora i delo.

 

Obim knjige: 224 strane

            Cena: 990 din kod Orfelina (u knjižarama preko 1.210)

 

Zainteresovani ove knjige mogu naručiti od Orfelina po ustaljenom principu:

 

Ko želi samo jednu od ovih knjiga, može 990 din da uplati na račun Orfelin izdavaštva, Kosovska 23, Novi Sad (broj računa 220-73108-85), a pretplatnik svoje podatke (ime i prezime, adresa i broj telefona), kao i naslov knjige na koju se pretplatio šalje na: orfelinns@gmail.com. Ko se pretplaćuje na obe, uplaćuje 1.980 din na isti račun, a na mejl kaže: „Za Poetiku strave 21. i 22.“

Ko želi, pored najnovijih, da dopuni ediciju prethodnim knjigama, može i to - pišite na dati mejl radi dogovora.

 

Imaću i ja nešto primeraka, ko ih više voli iz mojih uredničkih ruku: meni pišite na dogstar666 at yahooo dot com (cena je ista).

 

Pretplata traje od 4. januara do 5. februara.

Knjige se pretplatnicima šalju početkom februara, a u knjižarama bi trebalo da budu do kraja tog meseca.

 

I bez brige, već se radi na novim knjigama. Mogu za sada najaviti da će sledeća knjiga u ovoj ediciji biti novi izbor sjajnih priča Aldžernona Blekvuda, a za dalje – pratite ovo mesto i znaćete prvi! Ko čita pogovore ovim knjigama, saznaće najmanje još jednu najavu…


четвртак, 31. децембар 2020.

NOVA GODINA?

  

Narode, šta reći? Ova gnusna 2020. je iza nas, a čeka nas nova – bolja? ili još gora? – odma' za njom.

Nekada davno ovaj proizvoljni dan se na blogu obeležavao npr. OVAKO, citatima debilnih Gugl pretraga… Šmrc, to su bili dani!

Sad, stvarno ne znam šta bih vam lepo rekao, sem ovog: kakvi god još horori da nas čekaju u 2021., i kakve god još strepnje, bojazni i slutnje da gajite oko korone, ekonomije, izolacije, telesnog i mentalnog zdravlja, haosa u banana-državi Srbendiji, a i šire, ipak imajte utehu u jednome: postoji najmanje jedna izvesno lepa stvar vredna čekanja u toj godini, a to je moj novi roman PROKLETIJE. Upravo radim intenzivnu „drugu ruku“, i mogu vam reći da je ovo ludilo kakvo niko ne očekuje – ali u dobrom smislu reči! Samo još malo strpljenja, ja se nadam da to bude privoljeno štampi negde krajem marta ili početkom aprila… Da smo živi i zdravi do tada!


Čuvajte se i pratite ovo mesto: već u prvim danima januara stiže moj top-10 najboljih filmova 2020, pa pretplata na dve nove Orfelinke, pa prikaz jedne odlične horor antologije, pa… svašta nešto.

Sve najbolje u 2021. žele vam Dr Ghoul i njegovi vodozemni Lavkraftoidi!

Neka vas ovaj poklon zaobiđe

Sve ostalo što bih vam imao reći u vidu motivacionih poruka, optimizma, nada i priželjkivanja, mnogo bolje i slikovitije kazuju donje želje i čestitke!