петак, 13. септембар 2013.

DREAMS IN THE WITCH HOUSE (2005)

**(*)
3-
Stjuart Gordon je za ovu epizodu serijala MASTERS OF HORROR, nažalost, uzeo samo najkonvencionalnije deonice iz inače vrlo dobre, prevratničke Lavkraftove priče, u kojoj se na revolucionaran (mada, pomalo mehanički i neujednačen, ne sasvim ubedljiv) način spajaju moderna fizika (kvantna mehanika) i crnomagijski okultizam (veštičarstvo). 
Kada je iz komplikovane i snolike potke oljuštio sve ono najoriginalnije (snove!), Gordon je ostatak nakitio sa još više klišea. Izbačeno je ono najbolje: međudimenzionalna interkosmička putovanja i bizarne pre-LSD kosmičke vizije i bleskovi neslućenih svetova koje niko pre Lavkrafta nije ni sanjao – za razliku od veštica i banalnih žrtvovanja, opštih mesta žanra. E, sad: kad se izbace skoro svi ti momenti vezani za modernu fiziku i stravu kosmičkih razmera, i posveti se samo uprošćenoj i već viđenoj priči o veštici koja bi da žrtvuje bebu na Crnom Sabatu – oseti se poveća rupa... 
Film je pristojno odrađen (ako ne računamo apsurdnu masku Smeđeg Dženkina), ali previše konvencionalno ne samo za Lavkrafta nego i za Gordona. Lepo je to što beba strada na kraju (kao i u priči), ali to nije dovoljno: od Gordona, naročito posle KING OF THE ANTS, imamo prava da očekujemo više edge-a, više smelosti, najzad – više Lavkrafta... 
           U ovoj verziji SNOVA U VEŠTIČJOJ KUĆI, veštica i njena kuća odneli su ogromnu prevagu, a od snova – ni "s"... A šta je Lavkraft bez snova?