SLAUGHTER FEST 2026 – Kako je bilo?

 Eto, završen je i „jubilarni“, peti po redu SLOTER FEST.

Kako je bilo? Za maloumne, površne, užurbane, koji nemaju vremena za čitanje – ukratko, bilo je lepo, iako skromno.

Za one koji zapravo imaju koji minut da potroše kako bi se obavestili o tome kako je zaista bilo ove godine, evo nešto detaljnijeg izveštaja.

Ove godine je ovaj festival, više nego ikada do sada, na svojim plećima izneo ogroman entuzijazam i posvećenost svih involviranih, pa tako i mene. U normalnim zemljama kultura ne zavisi od pojedinaca i entuzijazma nego od institucija i od PARA koje nadležne lokalne, regionalne i državne (pa i međudržavne, u EU) institucije ulažu u kulturu. 

U ovoj mafijaškoj džamahiriji pare idu u džepove lopova i njima vernih ćacija, ulupavaju se u Expo, u „festivale“ od ćacija za ćacije – na Zlatiboru, kod Laze na selu, itsl. pa ih zato nema za igrače poput nas.

To nas nije sasvim sprečilo da ovogodišnji festival sočinimo od štapa i kanapa, uz obilatu pomoć dobrih prijatelja – i, da budemo iskreni, i od skromne ali dobrodošle pomoći opštine Doljevac – ali da li ćemo dogodine moći, pa vala i HTETI da radimo u ovakvim uslovima... to ostaje da se vidi. Barem u svoje ime govorim. Ako sam entuzijasta, nisam budala, a ni amater, pa da potpisujem „štap & kanap“ program.

Ali nije SVE ni u parama. Razne stvari su se urotile ove godine i sprečile me da realizujem jedan daaaleko potentniji i relevantniji filmski program. Ovo su tri glavne stavke koje sam imao na umu, a koje se na kraju nisu desile – a evo i zašto.

1) Hteo sam da prikažem DEMONE (THE DEVILS) Kena Rasela, koji je pre par meseci u Kanu imao premijeru u svom restaurisanom, i po prvi put zaista DIRECTOR'S CUT izdanju. To su neki (ne i ja!) čak brzopleto i najavili kao deo Sloter programa.

Bio sam u kontaktu sa Raselovom udovicom, koja mene strašno gotivi još otkad sam nju i Kena upoznao na fantaziji u Montrealu 2010. Ona je bila voljna da pomogne, podrži, da šapne lepu reč kome treba, da me poveže s nadležnima za pregovore o pravu na prikazivanje--- ali, naposletku se ispostavilo da je neki italijanski festival zakupio evropsku premijeru te verzije filma, ne znam za kad beše, valjda avgust, jebem li ga – i da pre njih, prema ugovoru već postignutom, NIKO, pa ni mi u Doljevcu, ne može to da prikaže.

Šteta, jer taj film o zlikovačkoj uroti Vladara i Popova da nam se useravaju u živote dok nam prazne džepove danas je nikad aktuelnija! Ali jbg, nije takva bila božja volja...

2) Ova 2026. je po mnogo čemu godina horor filma – i zbog fenomenalnog planetarnog uspeha filmova BACKROOMS i OBSESSION, i zbog nikad jače horor postavke u Kanu ove godine... i u nekom svetu malo normalnijem od ovog, bilo bi normalno da se ta činjenica odrazi i u Sloter programu.

U ovom što smo sada prikazali na festivalu to se NE odražava, ne vidi, zbog toga što su neki super-atraktivni i vredni vreli novi filmovi bili (i ostali) na lageru jednog velikog srpskog mega-distributera... Isprva me je obradovao podatak da imaju prava na filmove koje sam hteo za festival.

Pre svega to su naslovi TEENAGE SEX AND DEATH AT CAMP MIASMA, a zatim VICTORIAN PSYCHO, HER PRIVATE HELL... pa onda COLONY i SANGUINE, pa LEVITICUS i NIGHTBORN, a bili su mi nešto mutni-dvosmisleni „imamo-nemamo“ za meni mnogočekani HOPE.

Nažalost, bilo je nemoguće dogovoriti se oko cene, jer je taj distributer zacepio neke abnormalne hiljade evra po naslovu koje je tražio. Tražili su neke grdne stotine – 300-500 e čak i za filmove koji su već mesecima na streamingu (pa time i dostupni svima vama koji se ne gadite piraterije), a kamoli za ove sveže, vruće, festivalske, gde se govorilo o hiljadama.

Da vam to slikovito prikažem – SVE pare koje je Sloteru dala opština Doljevac bile bi dovoljne da ovom iracionalno pohlepnom distributeru platimo samo JEDAN „hit“ film, tipa TEENAGE SEX AND DEATH AT CAMP MIASMA... A gde su DRUGI filmovi? Ne mogu samo taj jedan da vrtim! Gde su platna, ozvučenje, struja, troškovi, bendovi, metalci, čuda, tehničari, selektori i ostalo?

Ništa njima nije značilo što je ovo jedini naš filmski festival posvećen HORORU, niti što bi prikazivanje i eventualna NAGRADA ovde imala i neku težinu kod te ciljne publike. Ovako sam im pisao u pokušaju da ih urazumim:

„Mi, istina, nismo festival ranga FESTa, FAFa ili Palića, ni u pogledu budžeta, ni u pogledu mesta gde se održavamo (to nije ni dvomilionski Beograd, ni Subotica, nego tužni jug Srbije...), ali zato jesmo jedini festival posvećen horor filmu u našoj zemlji i kao takav ne postoji bolje mesto za pretpremijeru nekog vašeg horora i za stvaranje hajpa upravo kod vaše ciljne publike za te filmove. To podrazumeva i prikaze na mom blogu, koji je vodeći za ljubitelje tog žanra već 17 godina.

Podsećam vas da smo imali dobru saradnju u prvih nekoliko godina, i da vam sigurno nije škodio hajp za SUPSTANCU koja je kod nas imala premijeru i čak dobila glavnu nagradu...“

Ove reči su pale na gluve uši. Pomenuti faktori njima su bili zanemarljivi. Pare koje smo im nudili, i koje uopšte nisu bile male, njima su bile nedovoljne... pa smo na kraju shvatili da ne pričamo istim jezikom i da od dogovora nema ništa.

3) Finalni udar mojim ambicioznim planovima bio je sledeći. Naime, imao sam ja „Plan B“ za slučaj da se ne dogovorimo s ovim lihvarima. Pregledao sam grdne desetine skrinera i odabrao dva atraktivna, zabavna, lepa naslova koji ne bi išli preko domaćih secikesa, nego koje bih ugovorio direktno sa inostranim zastupnicima, ne za hiljade i hiljade evra, nego za daleko razumnije stotine i stotine...

DEATHGASM 2 bi super legao ovde, jer upravo spaja metalce i horor-splater i neukus i treš, znači to je baš film za SLAUGHTER – ali jbg, DCP ili smrt. Takođe sam hteo NEVER AFTER DARK, jedan odličan, neizvikan, ruljama slabo hajpovan a baš-baš dobar japanski horor. Džaba ćete ga tražiti na netu, nema ga još, mogli ste ga exkluzivno videti na Sloteru – samo da su ga hteli dati drugačije, a ne samo DCP...

Avaj, ispostavilo se da je danas praktično nemoguće, ili brutalno retko, da vam iko više nudi film u bilo kom formatu koji nije DCP. I da hoće, ne mogu, ne smeju, potpisali su tako sa producentima. Nije stvar u ceni, oko koje bismo se dogovorili, nego u tehnici. DCP ili smrt. A Sloter nema DCP, niti ima vremena i para da nedelju dana pred festival iznajmljuje DCP tehniku i tehničara (što košta negde oko 1000 e za veče).

...

I tako... Bog je bio protiv nas, pare su bile protiv nas, tehnika je bila protiv nas, i svemu tome uprkos napravio sam program od onoga što sam mogao dobiti od prijatelja, poznanika, saradnika i filmofila koji NISU paroljubivi pohlepni novcožderi nego zapravo vole film umesto da samo trguju njime. I taj program je čak čvrste, jasne i zaokružene koncepcije.

Mislim da je publika imala priliku da u klanici pogleda neke vredne, zanimljive, kvalitetne filmove – kratke, igrane, animirane, dugačke, srednje, dokumentarne, nove, stare, klasike, ludila. 

Tu je bila i svetska premijera dva odlična domaća kratka filma, pa retrospektiva ranijih radova vrednog domaćeg autora, Mihajla Dragaša, i ekskluzivni moj izbor ex-yu horor animacije u trajanju od dva sata (13 filmova) što je uključivalo i razgovor o njima – na koji je, kao i svake godine, došlo tačno 12 posetilaca (mada ne istih: 5-6 je istih, a 5-6 se rotiraju). 

Od prijatelja sa Grosmana dobio sam najbolje evropske kratke horore iz prošle godine, u dva segmenta od po oko dva sata. Od prijatelja iz distr. kuće Mondo macabro dobio sam klasike ALUKARDA: ĆERKA TAME i SATANSKI PANDEMONIJUM. Od poznanika sa Grosmana dobio sam, za dž, vrlo zabavni danski omnibus PREDIVNA LJUDSKA BIĆA...

I, kao što rekoh u mojoj UVODNOJ REČI, „Malo li je sve to, na ovu skupoću?“

Ne znam. Recite mi vi koji ste bili na ovogodišnjem Sloteru, kako je vama bilo? Jeste li imali šta da gledate? Kakvi su bili filmovi?

 

Neke druge impresije i zapažanja:

 

Bilo je spektakularno prvo veče na Slaughter festu - jedna od najposećenijih večeri za ovih pet godina. Prepun bus organizovanog prevoza iz Niša. Odlična atmosfera, opušteno zezanje u creepy ambijentu ali sa ljudima koji (uglavnom) nisu creepy.

 

U NIŠU, u DELI prostoru kod sinagoge experti su pričali o horor animaciji kod nas. Imalo se šta čuti, a i videti na priči o hororu u ex-yu animaciji.

Ova tribina je snimljena profi kamerom, kao i sve prethodne koje sam vodio na Slaughter festu, i biće za koji dan na Jutjubu i na blogu.

 

Posetioci su imali priliku da kupe sebi neke retke a dobre horor knjige na štandovima sa merch-om. Tu su bile GHOUL knjige, tu su bila Crnoslovlja, Meoni, fanzini, Milani, čuda...

Moja prodaja je išla ok, mada duplo slabije nego prošle godine, a i ovi Meonci i Crnoslovci se nisu baš proslavili, mada nešto malo knjigica je ipak i njima otišlo u ruke te šačice koja horor čita.

 

Ambijent je bio siromašniji bez Slančikovih ludih skulptura koje su tu bile prethodne dve godine, ali nije falilo drugih horor ukrasa i sadržaja.

 

Za razliku od sparine koja je vladala većim delom ranijih festivala, ovu godinu upamtiću po nešto svežijim večerima: čim padne mrak, oko 21h i kasnije, kratka majica uglavnom nije bila dovoljna, naročito kraj bazena, gde su mnogi cvokotali, što od strave, što od zime.

 

Bio sam okružen dragim prijateljima, poznanicima, obožavaocima, štovaocima i čitaocima, i njihova pozitivna energija je dodavala mom raspoloženju.

Čisto da nacrtam ako je neko moje gornje objašnjavanje shvatio kao kukanje i mračenje: dakle, naravno da mi nije drago i nisam veseo što su se moja velika očekivanja od ovogodišnjeg programa izjalovila – ali to nikako ne znači da sam bio sumorno i čemerno raspoložen, dapače. Šta da se radi, tu smo gde smo, odavno znam šta da očekujem u ovoj šugavoj zemlji i u ovoj duhovnoj i svakoj drugoj sirotinji, i jedino me lepe stvari danas iznenađuju, a ne ružne.

 

Zlatne macole na SLAUGHTER FESTu 2026. dobili su filmovi:  dugometražni danski omnibus, Predivna ljudska bića (Adorable Humans) i kratki srpski Zlatni majmun autora Petra Pešuta.

Članovi žirija - Igor Stanojević, Ana Marija Grbić i Jovan Ristić - dodelili su i posebno priznanje filmu Gonič autora Mihajla Dragaša. Evo i detaljnijih obrazloženja.

 

„Zlatna macola za kratkometražni srpski horor dodeljuje se filmu Zlatni majmun autora Petra Pešuta. Autentičan u prikazu košmarnog, film prikazuje izobličenu svakodnevicu, na jezovit način tretirajući prostore koji bi po svojoj prirodi morali biti rasterećujući. Inovativnim i ironičnim tretiranjem AI tehnologije, Pešut prikazuje nedoslednost i neumešnost veštačke inteligencije koja nedovoljno dobro simulira stvarnost i time od nje tvori strašne i neprepoznatljive, a ipak  poznate prizore.

„U istoj kategoriji, žiri dodeljuje posebno priznanje filmu Gonič autora Mihajla Dragaša, za kreativni pristup ikonografiji velikog pisca H.F. Lavkrafta.

„Zlatna macola za dugometražni horor dodeljuje se omnibusu Predivna ljudska bića. Autori filmova tvore različite filmske svetove koji zajedno čine koherentni prikaz savremenosti kroz koju se tretiraju bajke H.K. Andersena. Literarni predložak nije, dakle, preveden u film na anahron i očekivani način, svaki film omnibusa samo je inspirisan poznatim bajkama i dovoljno udaljen od njih da predstavlja autonomnu umetničku tvorevinu.“

 

Ima li ko kakvih misli, impresija, iskustava, saveta?

Da vas čujem, tiha većino, vi što "čitate" ali ne komentarišete...