izabrana dela

izabrana dela

уторак, 30. јануар 2018.

ZLATNI GHOUL za ne-horor postignuća u 2017. godini

  
Evo, pošto smo pre desetak dana mi iz Srpske Horor Akademije podelili Zlatne Gulove za najsvežija postignuća u hororu (listu dobitnika imate OVDE), vreme je da se ZGulovima zakite i oni filmovi koji nisu bili te sreće da spadaju u žanr horora, ali im mi to ovom prilikom nećemo uzeti za Zlo.
Ovo su filmovi, ljudi, žene i ostali koji su se našli ovenčanim od strane strogog ali pravednog žirija. Ispod svega ovoga možete naći i neke moje komentare na ovu ponudu i ove laureate.


ZLATNI GHOUL
Nagrade za ne-horor postignuća
u 2017. godini



ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJI FILM 2017.
Call Me By Your Name


ZLATNI GHOUL
ZA DRAMU
Call Me By Your Name


ZLATNI GHOUL
ZA TRILER
The Looming Storm


ZLATNI GHOUL
ZA AKCIJU
LOGAN


ZLATNI GHOUL
ZA SF
BLADE RUNNER 2049


ZLATNI GHOUL
ZA KOMEDIJU
THE KILLING OF A SACRED DEER


ZLATNI GHOUL
ZA SRPSKI FILM
/


ZLATNI GHOUL
ZA ANIMIRANI FILM
/


ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJI DOKUMENTARAC
SAFARI


ZLATNI GHOUL
ZA "NE MOGU DA VERUJEM DA JE TO DOBRO" FILM
REAL


ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJU REŽIJU
Luca Guadagnino
Call Me By Your Name


ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJI ADAPTIRANI SCENARIO
James Ivory
(novel by André Aciman)
Call Me By Your Name


ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJI ORIGINALNI SCENARIO
Yorgos Lanthimos, Efthymis Filippou
THE KILLING OF A SACRED DEER


ZLATNI GHOUL
ZA GLAVNU MUŠKU ULOGU
TIMOTHEE CHALAMET
Call Me By Your Name


ZLATNI GHOUL
ZA GLAVNU ŽENSKU ULOGU
Dakota Fanning
Brimstone


ZLATNI GHOUL
ZA DETE GLUMCA
Dafne Keen
LOGAN


ZLATNI GHOUL
ZA MUZIKU
Benjamin Wallfisch
Hans Zimmer
BLADE RUNNER 2049


ZLATNI GHOUL
ZA KAMERU
ROGER DEAKINS
BLADE RUNNER 2049


ZLATNI GHOUL
ZA EFEKTE MASKE
Tomo Hyakutake
MUSEUM


ZLATNI GHOUL
ZA DEBI-REDITELJA KOJI OBEĆAVA
Yue Dong
The Looming Storm


ZLATNI GHOUL
ZA TV SERIJU
TWIN PEAKS: THE RETURN


            Što se tiče ZG za naj-film, tu nisam imao dileme: od svega iz ove godine nemam sumnje da ću Call Me By Your Name najživlje pamtiti i najradije mu se vraćati u narednim godinama. Neka zatucani Balkanci drobe o zaverama gej-lobija i guranju ovog filma za Oskare i ostale nagrade „po polit-korektnom ključu“; čak i ako toga ima, i ako i na tu osnovu dobije neku lovoriku, ovo je za mene pre svega jedan film sa srcem i dušom na pravom mestu, jedna snažna, iskrena, nekalkulantska, filmofilski vrhunski oživotvorena ljubavna priča i kao takva – krajnje redak zver, vredan isticanja svuda gde se može jer ovako nešto ne pravi se ni lako ni često.
            The Looming Storm je odličan kineski film o kojem ću, nadam se, uskoro napisati koju; mnogo više od trilera, to je snažna, potresna i, kad zatreba, vrlo uzbudljiva i napeta drama, uslikana toliko moćno da sam se jedva, krajnjim naporima, suzdržao da njoj ne podarim ZG i u kategoriji KAMERE.
            Iako BLADE RUNNER 2049 nije ispao sve ono čemu smo se (nerealno) nadali, u prošloj godini ambiciozniji i bolji SF nismo videli, pa ni tu nisam imao dileme.
            Možda će neko da se buni što sam filmu THE KILLING OF A SACRED DEER ZG dao u kategoriji ZA KOMEDIJU ali verujte, nakon što sam ga nedavno reprizirao, sasvim sam uveren da je to primarni njegov žanr, mnogo više nego recimo horor ili triler kakvim ga najčešće nazivaju. Uskoro ću ovo elaborirati.
            Ludi Austrijanac Zajdl se ponovo zakitio ZGulom, i to svojevrsnim nastavkom filma U PODRUMU kojim se pre par godina podičio.
            Prošla godina je bila jedna od najgorih u istoriji sprskog filma, pa tu nisam imao o čemu ni da razmišljam, a kamoli da nagrađujem; dok za animaciju, takođe, ništa nije delovalo dovoljno privlačno za videti, a to malo što sam video (npr. LOVING VINCENT) je slabunjavo, nevredno ZG-a, pa zato u ovim kategorijama ove godine nema nagrade.
            ZA NAJBOLJU REŽIJU je predvidiviji i, možda, logičniji izbor bio Jorgos, ali rešio sam da ipak nagradim Luku: iako njegova režija nije razmetljiva ni nametljiva, ona je visoko promišljena, sofisticirana i slojevitija nego što na prvi pogled deluje. Ne, nije ovo TV drama koju vade vrhunski glumci i lokacije i superiorni direktor fotografije: ovo je veoma inteligentno promišljen, osmišljen i filmski realizovan FILM (sic), a Luka je bio lucidan dirigent svega toga!
Za najbolji adaptirani scenario sam na kraju ipak nagradio Ajvorija, iako sam u rivjuu tog filma ispoljio rezerve oko nekih njegovih odluka u adaptaciji. To sam učinio, pre svega, jer drugog ozbiljnijeg kandidata u ovoj kategoriji nije bilo, a zatim, zato što uprkos tim rezervama, tu jeste odrađen ozbiljan i dobar posao u adaptaciji romana.
            Timoti Šalame je toliko izdominirao kao glumac prošle godine da tu nikakve dileme nije moglo biti. U međuvremenu je nominovan i za Oskara! Ej, u 22. godini ima da se rve sa Oldmanima i Dej Luisima i Vošingtonima! Čak i ako ne dobije statuu (za šta snažno navijam), ovo je tolika privilegija da ne pamtim kad je zadnji put neko tako rano dospeo tako visoko. I sasvim zasluženo!
            U kategoriji glumice, avaj, situacija nije bila toliko jasna i očigledna, i na kraju sam ZG dodelio po difoltu, a ne nekoj baš epohalnoj preformansi – prosto, bolje od ovoga nije bilo.
            I, na kraju, kad već pominjem dominaciju, pojava tako nečega kao što je bio TWIN PEAKS: THE RETURN naterala me je da uvedem i kategoriju ZG za TV. Ne bih sledio stope onih kolega koji su Twin Peaks tretirali kao FILM i stavljali ga na svoje godišnje naj-liste među filmove; za mene je TP serija, i to izuzetna (da, uz sve rezerve i frustracije koje mi je prouzročila!), a i o njoj ću se uskoro oglasiti – naime, kad je prvo još jednom odgledam u cugu.

            Toliko o tome. Aj' uzdravlje.




субота, 27. јануар 2018.

FILAŽ br. 14 – Najava i promocija


            Pred sam kraj 2017. godine iz štampe je napokon izašao i 14. broj niškog filmskog časopisa FILAŽ. U ovom trenutku ima ga samo u beogradskoj knjižari „Aleksandar Bijelić“ na Studentskom trgu, a da li će ga, kad i koliko biti drugde – čuće se. U knjižari košta 500 din. a direktno od izdavača, Niškog Kulturnog Centra, značajno manje.
D. Dabić, V. Novakov, S. Savić

            Jedan od pouzdanijih načina da dođete do svog primerka jeste da posetite promociju najnovijeg broja – recimo, u Beogradu će se desiti baš 30. januara u 13h, u novoj zgradi Kinoteke, uz učešće glavne trijade iz redakcije: S. Savića, D. Dabića i D. Ognjanovića. Dođite, saslušajte, podržite, kupite, razglasite!
            U ovom broju od mojih tekstova imate: nekro-esej o Žulavskom, intervju sa rediteljima filma GOODNIGHT, MOMMY i dva prikaza: FURY ROAD i IM KELLER.
            Evo šta sve tu još ima, i to sve na ćirilici:

ФИЛАЖ бр. 14

САДРЖАЈ

зумирање

БАСТЕР КИТОН ИЗМЕЂУ ФЕДЕРИКА ГАРСИЈЕ ЛОРКЕ И СЕМЈУЕЛА БЕКЕТА (2)
Бранислав Милтојевић

ЛАРИСА ШЕПИТКО И ЕЛЕМ КЛИМОВ:
НЕУНИШТИВОСТ РУСКЕ ДУШЕ
Никола Стојановић

ЖУЛАВСКИ:
LOVE WILL TEAR US APART
Дејан Огњановић

ПРИСЛУШКИВАЊЕ И ВОЛТЕР МАРЧ:
OГЛЕД О КРЕАТИВНОМ МОНТАЖНОМ ПОСТУПКУ (2)
Игор М. Тохољ

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА БЕЗ НЕБОЈШЕ ЂУКЕЛИЋА:
ИСТОРИЈА ЈЕДНОГ МАРАТОНЦА
Горан Митић

БРАНИЧЕВСКА КИНЕМАТОГРАФСКА ПАНОРАМА (1):
ПОЖАРЕВАЦ СА КРАЈОЛИКОМ
Горан Митић


фар

66. МЕЂУНАРОДНИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ У БЕРЛИНУ:
ДИСКРЕТНИ ШАРМ БЕРЛИНАЛА
Дејан Петровић

САРАЈЕВСКИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ 2016:
КРИЗНЕ ГОДИНЕ
Срђан Кнежевић

ТОРОНТО 2016:
ПОЧЕТАК ТРКЕ ЗА ОСКАРИМА
Борислав Анђелић

СОЛУН 2016:
СВЕТ ОКРЕНУТ НАГЛАВАЧКЕ
Борислав Анђелић


крупни план

РОБЕРТ ДЕ НИРО:
РАЗЈАРЕНИ ТАКСИСТА У БЕТОНСКОЈ ЏУНГЛИ
Мајк Гудриџ

КРИСТИЈАН МУНЂУ:
ХРАБРИМ ГЛУМЦЕ ДА ГОВОРЕ ТИХО
Невена Матовић

ВЕРОНИКА ФРАНЦ & СЕВЕРИН ФИЈАЛА:
СВИ АУСТРИЈСКИ ФИЛМОВИ СУ ХОРОРИ
Дејан Огњановић

ПЕТЕР БРАЦ:
АЛИСА У ЗЕМЉИ ЧУДА
Рада Ђурица

ДАНИЛО БЕЋКОВИЋ:
ФИЛМОВИ УВЕК ЛИЧЕ НА СВОЈЕ АУТОРЕ
Јелена Тијанић


ракурси

ПОД ЛУПОМ
(SPOTLIGHT)
Дејан Дабић

ПОВРАТНИК
(THE REVENANT)
Срђан Савић

МАРСОВАЦ: СПАСИЛАЧКА МИСИЈА
(MARTIAN)
Срђан Савић

ПОБЕСНЕЛИ МАКС: АУТОПУТ БЕСА
(MAD MAX: FURY ROAD)
Дејан Огњановић

У ПОДРУМУ
(IM KELLER)
Дејан Огњановић

УСТАВ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ
Дејан Петровић

ВЛАЖНОСТ
Иван Велисављевић

ЈЕСЕН САМУРАЈА
Дејан Дабић


кинопис

Ј. ЛОТМАН, Ј. ЦИВЈАН: ДИЈАЛОГ С ЕКРАНОМ
УВОДНЕ РЕПЛИКЕ У ДИЈАЛОГУ СА ФИЛМОМ
Иван Велисављевић

ПРЕДРАГ ДЕЛИБАШИЋ: ГОТОВО ЗАБОРАВЉЕНА ИСТОРИЈА
СЕЋАЊЕ НА РАНЕ ДАНЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ФИЛМА
Раденко Ранковић

***

Ko želi, može i direktno od mene da naruči komad ili dva, po ceni od 400 din (ptt uračunata). Pišite dok ima!




среда, 24. јануар 2018.

DREVNA SVETLA sjaje!



            Veoma sam srećan što mogu i slikovito da se pohvalim onim što Orfelinovi pretplatnici već desetak dana unazad znaju: naime, iz štampe je izašla 9. knjiga naše edicije „Poetika strave“ – zbirka od osam odličnih priča Aldžernona Blekvuda pod naslovom Drevna svetla.

Svih osam po prvi put se nalazi na srpskom, i to u mom izboru, a u prevodu Save Kuzmanovića, koji se već pokazao na prevodu naše prve knjige Blekvudovih remek-dela, Vrbe,  a povrh svega tu su i odlične ilustracije Tijane Jevtić.

Da, Vrbama smo i započeli ovu ediciju, pre četiri godine, i iskren da budem – tada nisam smeo ni da očekujem da će ona zaživeti i doći do čak devet naslova (a u pripremi su još četiri za ovu godinu: dva romana i dve zbirke priča – najava stiže početkom februara).

Ovo tim pre što je Blekvud bio totalna nepoznanica: u to vreme na srpski nije bila prevedena nijedna jedina priča ovog prvorazrednog majstora strave, a budući da nema ni poznatih filmskih ni strip ni video-igričastih adaptacija, odnosno da je njegovo ime prilično opskurno u okvirima tzv. pop kulture (hell, čak i hevimetalci ga retko pominju u pesmama!), nismo znali šta možemo da očekujemo od srpske publike, i to dvojako.
Kao prvo, nismo znali kako će ona reagovati u pogledu kvalitetnog horora koji smo nameravali da joj ponudimo, budući da su ovdašnji čitaoci doskora uglavnom bili navikli na treš izdanja trešoidnih i/ili bestseler pisaca nominalno istog žanra (slab izbor imena i dela; kičaste korice i svekoliki nedizajn; traljavi prevodi; mek povez i loš papir; odsustvo ozbiljnih pratećih tekstova, itd). Kao drugo, dilema je bila i po pitanju prijemčivosti samog Blekvuda, čije ime ovde ipak nema ni izbliza takav status kakav imaju Lavkraft, King, Barker, Simons itd.
Ili ga barem nije imalo do pojave Vrba. A onda se desilo, na moje veliko čuđenje ako ne i zaprepašćenje, da je ta knjiga vremenom doživela i drugo izdanje, što znači da je do sada skoro 2.000 ovdašnjih čitalaca spoznalo i prepoznalo kvalitet Aldžernona Blekvuda.

Otud je pojava nove zbirke njegovih priča bila neminovna. I odmah da naglasim – glavni razlog za ovu knjigu je činjenica da Blekvud ima toliko mnogo vrlo dobrih i odličnih priča; vaš fidbek nam je samo dao krila da vam i njih predstavimo.
Elem, neki horor pisci svoj vrhunski uticaj postižu u relativno malom broju dela: skoncentrisano, izoštreno uspevši da sve svoje zaista najbolje stvari fokusiraju u 5-10 priča, taman za jednu poveću knjigu. Takvi su, recimo, Le Fanu i Maken. Naravno, ko se primi na njihove fantastične svetove, može da „šara“ dalje i iščitava i njihove druge priče – ali garantujem da neće naći ništa bolje od onoga što sam već probrao za zbirke priča kod „Orfelina“.
S Blekvudom je nešto ređi slučaj: naime, on je svoje kvalitete rasprostro kroz daleko veći broj priča; odnosno, mnogo veći deo njegovog opusa (oko polovine, ako ne i malo više) je iznadprosečan, mnogo više njegovih priča može se nazvati vrlodobrim, odličnim i izuzetnim, i po tome je on sličan svom sledbeniku, Lavkraftu. Naravno, i po mnogo toga drugog, ali o tome možete čitati u mojim pogovorima (i u Poetici horora iz koje je sve ovo proizašlo).
To, praktično, znači da ako odaziv na Drevna svetla bude dobar kao na Vrbe, možete očekivati najmanje još jednu ako ne i dve zbirke Blekvuda u narednim godinama. Jeste; ima on najmanje još 15-20 priča i novela za koje mogu potpisati da su natprosečne i vrlo vredne pažnje. Ali do tada, prvo apsolvirajte OVU zbirku.

Drevna svetla nije navrat-nanos nabacana gomilica priča: radi se o konceptualnoj zbirci za koju sam odabrao najbolje Blekvudove priče u kojima je njegova opsesivna tema – PRIRODA – najsnažnije prisutna. 

A zahvaljujući lutalačkom životu ovog pisca, u njegovom slučaju Priroda je veoma raznovrsna, i ove priče vas vode na jezovita putovanja od prividno pitomih engleskih vilonosnih šumaraka do divljih kanadskih šuma i jezera gde caruju duhovi životinja i stari indijanski bogovi, pa do nedostižnih(?), snegom okovanih  vrhunaca švajcarskih Alpa čija fascinantna lepota zavodi i ubija, pa nazad do engleskih pustara i vresišta u čijem gustom rastinju u posebnim noćima zrače vilinske staze...


Ali kad kažem "vilinske" - ne očekujte ljupka i benevolentna bića iz Diznijevih crtaća, već čudne, jezive i često zloćudne "vile" sličnije "malom narodu" iz Makenovih priča...


Ukratko, veliki je Blekvud, u šta ste se već uverili u Vrbama, a što dalje možete potvrditi Drevnim svetlima. Ovu knjigu i dalje možete naručiti kod Orfelina, ima je u svim većim knjižarama u zemlji, a ako je želite direktno od uredniak edicije – možete je naručiti i od mene (dok traju zalihe). Cena je 900 din + ptt, dakle ukupno 960 din. Pišite na dogstar666 at yahoo dot com i naručite svoj primerak...

понедељак, 22. јануар 2018.

Devet godina Kulta!!!

  
            Jeste: na današnji dan, pre tačno 9 (DEVET!) godina u kiberprostoru je rođen Kult Gula, tj. upravo ovaj blog koji sada čitate!
            Fast-forward 9 godina i 2099 postova (sick!) kasnije, i evo nas, i dalje ovde mrsimo o hororu, mraku, ludilu ko da smo juče s tim krenuli... 
Neki od vas su veterani i čitaoci od samog početka (pa i prapočetaka, na nekim forumima koje nećemo imenovati, i na mom kratkotrajnom, nesrećnom sajtu...), drugi su se priključivali kasnije, tokom ovih 9 godina, neki od vas su ovde, praktično, od juče... 
Ali svejedno, ako ste ovde namerno i svesno, ako se ovde vraćate znajući šta tražite, ako niste na ovo mesto zalutali tražeći „pas jebe ženu video“ ili neznamnijakakve gugl-idiotizme – dobrodošli, i hvala na poverenju i pažnji!  
Ovaj blog postoji pre svega zbog vas; ja, zaista, imam vrlo malo od njega u bilo kom utilitarnom smislu. Zapravo, strogo gledano, pragmatično mereno, sati i sati i stotine sata koje posvećujem pisanju, uređivanju i drugim radnjama oko održavanja i popunjavanja ovog bloga znače desetine i desetine nepogledanih filmova i nepročitanih (tuđih) knjiga – ili nenapisanih (mojih) članaka i knjiga!
Ali, nema veze; pisaću i dalje i na blogu, a ne samo na tzv. „ozbiljnim“ mestima, jer mi se tako može i hoće – i jer je to moj križ.
Inače, tokom prošle godine poseta blogu je nešto porasla u drugoj polovini, i statistički gledano stvari stoje lepše no ikada. Evo nešto cifara koje govore o tome, i nekim drugim stvarima.
Ovaj post koji sada čitate je 2.099. po redu od nastanka bloga. Matematika je jasna: prvi naredni biće jubilarni, dve 'iljade i stoti! Kad se ta cifra podeli sa 9 godina dobija se prosek od 233,3 postova godišnje. To je jebeno mnogo! 
Tim pre što ovo nije neki copy-paste blog, sastavljen od tuđih tekstova, jutjub ili kakvih drugih linkova, torenata i neznamčega. Kao što znate, ogromnu većinu sadržaja ovog bloga čine originalni, autorski tekstovi – bilo da su pisani direktno i specijalno za blog, ili su na blog preneta moja pisanija prvobitno izašla u nekom magazinu ili knjizi. 
Okačiti preko 2.000 takvih tekstova za 9 godina – to, prosto, nije normalno. Ako je još neko na ovim prostorima, a i šire, uradio tako nešto, voleo bih da čujem i vidim ko je opstao toliko dugo, ko je objavio toliko mnogo.
Šta je bilo najčitanije na blogu u prošlih osam meseci? I koliko je bilo čitano? Evo – naslovi i linkovi su tu, i u zagradi broj koliko je puta otvoren dati tekst:




































Eh, da sam dobio po 1 dinar od svakog čitaoca svakog od mojih tekstova...
Ali, dobro, nećemo sad o tome; vratimo se statistici.

Poseta blogu u poslednjih godinu dana


Poseta blogu u poslednja tri meseca
Eh, da imam po 1 dinar od svakoga ko jednom dnevno ovde svrati... Ali, naravno, to se neće desiti... Ništa slično, ni blizu.
Nego, hteo bih da čujem vaše mišljenje o jednoj stvari koja mi je nedavno pala na pamet. Elem, red je da nekako pompeznije obeležimo DESET GODINA BLOGA. Šta mislite o tome da iduće godine u ovo vreme objavim KNJIGU IZABRANIH BLOG TEKSTOVA?

Nešto kao: Najbolje iz prvih 10 godina?
Da li bi iko to kupovao? Da li bi dovoljno Srbalja dalo pare za tekstove koje mogu da čitaju dž ovde, onlajn, tako da se takav pothvat isplati?
Ima li smisla cimati se s jednom takvom knjigom?
Treba li to MENI uopšte, u ovoj fazi moje tzv. karijere, a naročito kad imam što na umu, što na drumu, što u kompu, zametke nekoliko ozbiljnijih knjiga od toga?
Da li biste to voleli da imate? Šta biste u tome želeli da bude, kako da bude koncipirano, šta da sadrži?
Ajde, beknite, pa ako vidim dovoljno interesovanja, dogodine u ovo vreme možda izbacim jednu komemorativnu knjižicu posvećenu ovom blogu i njegovim čitaocima...

Do tada – da smo živi i zdravi!