izabrana dela

izabrana dela

среда, 01. април 2009.

DEAD SNOW

**
2

evo jednog neopravdano hajpovanog, a zapravo krajnje mediokritetskog horočića iz podžanra 'moroni protiv zombija'.

jedina 2 tračka originalnosti koja ga izdvajaju iz zombi-rulje sastoje se u tome što su u pitanju NORVEŠKI moroni protiv NACI zombija.

norveška baš i nema neku tradiciju horora, zapravo, može se reći da je to jedna od retkih civilizovanih zemalja koja ima manje horora nego čak i srbija: mrzi me sad da tačno čačkam po imdb-u ali po mom subjektivnom osjećaju rekao bih da je ovo tek 7. ili 8. horor koji je norveška ikada napravila. ono što su do sada napravili a ja pogledao (FRITT VILT, VILLMARK, ROVDYR, NABOER) bili su besramni derivati američkih formula: slešera u VILTU i redneck torture porna u ROVDYRU i VILLMARKU, dok je NABOER nešto respektabilniji ali u krajnjem saldu ipak praznjikav pokušaj artsy triler-horora.

a sad, eto, dolazi i DEAD SNOW – besramno nemaštovit i nezadahnut zombi film o grupi morona koji dolaze u udaljenu kabinu u planinama (gde, naravno, mobilni nema domet!) da rade ono što moroni obično rade kad su sa sebi sličnima. btw. ovi moroni su zapravo studenti medicine – ali to je možda i najveći dokaz kakvi su to moroni u pitanju: zar bi neko ko nije moron posvetio svoj život zavirivanju u rupe i šupljine kojekakvih ljuckih bića te brčkanju po njihovim mokraćama, izmetinama, i ostalim izlučevinama? case closed!

naci-zombi momenat je pokraden iz onog (kako je izgledalo na osnovu promo reela) beskrajno nadahnutijeg holandskog filma-u-pokušaju koji već godinama bezuspešno nastoji da sakupi neku siću i bude snimljen. kako vidimo, moronima stvari idu mnogo lakše u životu! iako ni DS nema ne znam koji budget, mora se priznati da to izgleda prihvatljivo: fotografija je odlična, ambijenti tih planinčuga i šuma su slikoviti već po sebi a dobra kamera ih jasno i precizno frejmuje, efx maske su OK, razrađeni (mada brza montaža uglavnom prikriva njihove mestimične šortkaminge) a gluma je prihvatljiva. znači, tehnički to pije vodu – za razliku, recimo, od zombi filma jedne takođe neiskusne zemljice kakva je srbija.

na žalost, kreatori se nisu potrudili da nešto i urade sa svojom premisom o naci-zombijima, koja je toliko bezvoljno i nerazrađeno prezentirana da je to uvredljivo. ajd što uopšte ne saznamo kako i zašto su naci mrtvaci oživeli – i zašto samo oni, iako je i lokalni norveški narod ginuo u tom istom kraju – ali ovi 'zombi' narušavaju toliko pravila žanra da je teško reći da li se radi o neznanju ili nezainteresovanosti autora: ovi zombiji se kreću kao živi ljudi – trče brzo, odsečno kad zatreba, koriste alatke (noževe, itd.), pesniče se tj udaraju nokaute i levom i desnom, krvare obilatu crvenu krv iz svojih rana kao i svaki živi stvor, a ubijaju ih meci u trup – ne mora nužno čuveni 'pucanj u glavu'. pored toga, kad zatreba, creva su im toliko jaka da mogu da izdrže težinu 2 krupna odrasla muškarca u punoj zimskoj (a jedan i ratnoj) opremi koji, o tom crevu, vise nad ponorom.

pri tom vidimo 'srpski sindrom' na delu: iako priča ima potencijala za nešto lokalno i autentično – kroz bekgraund tih nacista u norveškoj II svetskog rata, kroz priču o zlatu koje su napljačkali od norvežana, kroz odnos današnjih norvežana prema nemcima (a, istovremeno, i sa američkom kulturom iz koje slepački prepisuju formule) – NIŠTA se s tim ne uradi sem uobičajene, jedva-gledljive sprdačine bez pravih likova, zapleta ili smisla.

krv na snegu lepo izgleda, ali malo se od toga napravilo. rade tu i motorne testere, i udice, i motori snowmobila i švapski mitraljezi i šta sve ne, al džaba sva ta (često CGI) krv, kad nema duha, nema smisla, nema poente, nema ničega posebnog, različitog od stotina drugih 'moroni protiv zombija' filmića.

ako bih ga poredio sa našom ZONOM, rekao bih da je DEAD SNOW jedan film isto toliko glup, nepotreban i nebitan, te lišen duha i svakog smisla postojanja koliko i ZONA MRTVIH. razlika je samo u tome što je uslikan i režiran znatno bolje od ZONE, što su splatter efekti bolji i raznovrsniji (i pregledniji, tj uslikani tako da se u njima može uživati), što je gluma pristojnija no u ZONI, te što ima više akcije a manje dosadnog tupljenja.
zbog svega toga, DEAD SNOW je nešto gledljiviji i zabavniji film od ZONE MRTVIH, pa mu zato dajem dvojku, naspram (2-) za ZONU.

šta ću kad i moj patriotizam ima granice!

KNOWING (2009)

**
2

znajte: ovaj film je sranje.

ne treba veliko znanje da se to uvidi već od početnih minuta, u kojima upoznajemo nika kejdža - tu pošast savremenog filma i kugu za svaki projekat koji bi bez njega možda i imao neku mrvicu šanse. on igra profesora na brutalno-mega-prestižnom MIT-u (masačusetski intitut tehnologije), gde tim brainiacima –kremu kremova matematičarsko-fizičarskih genija koji se uopšte može zamisliti- drži predavanjce kakvo bi bilo uvredljivo i od nekog nastavnika fizike u 7. razredu osnovne škole: on prvo prošeta sa studentima kroz par elementarnih podataka o suncu (udaljenost od zemlje, veličina, toplota na površini i unutra) koji, smesta slutimo, mora da će biti bitni u kasnijem razvoju filma – i pazi, zaista sunce zaigra glavnu ulogu kasnije! kakva slučajnost! ali, problem za nika je to što on zapravo VERUJE da svetom upravlja slučaj – što studentima explicitno kaže na kraju časa (iako bi svaki respektabilni profesor izbegao da iznosi svoja privatna verovanja na predavanju).

time se nik smesta pozicionira u udobni kalup onih bezbrojnih modernih junaka koje je neka tragedija u životu (najčešće smrt žene ili deteta) navela da izgube veru u smisleni poredak, ali ne berite brigu, u ovim scenarijima ti likovi OBAVEZNO budu stavljeni na kušnju tako da, nakon niza užasnih priključenija, oni na kraju shvate da smisao i red postoje i da su melanholija i beznađe i nevera samo posledice ograničene vizije: jednom kada –uz pomoć vanzemaljaca, đavola, duhova, vampira ili čega već – ti likovi 'otvore oči' – pečeni su za Povratak Veri.

to je šablon koji je uspostavio bletijev EGZORCIST, a kasnije je zlorabljen u čitavom nizu inferiornih ili bar idejno upitnih žanr-filmčića (SIGNS, EXORCISM OF EMILY ROSE, THE END OF DAYS, THE PROPHECY, THE EXORCIST 3...). patern je jasan: na početku filma, junak je zapušten, tužan i smrknut, obavezno pije i kunja dok se valja po dertu svog čemera i verbalno proklinje boga, smisao, poredak, i veruje samo u haos i beznađe; kad đavoli i ostale sotone počnu da prave sranja, on shvata da smisla ima, da je svet složeniji nego što izgleda i da je čak i on, tako izgubljen, deo neke veće i smislenije, svakako ne haotične, priče.

o ovome sam pisao u FAUSTOVSKOM EKRANU pa ne bih previše o zamornom, podmuklo katoličkom podtextu koji se provlači kroz ove zaplete koji u svojoj srži imaju zaplet povratka zabludele ovčice nazad u stado vernika. avaj, sada, 2009-te, kada imamo već desetine filmova o tim neobrijanim alkoholičarima koji se u dubokim noćnim časovima prisećaju svojih preminulih putem video snimaka bivših proslava sa nasmejanim ženama/decom, taj lik i ta situacija mogu da izazovu samo zlobni podsmeh kod iole rafiniranog gledaoca. ali njima se KNOWING ne obraća. KNOWING je za ove što ne znaju ništa i koji padaju na ove jeftine fore. konkretno: iz čemera beznađa i nevere kejdža vade črčkarije neke goth-emo curice od pre 50 godina koje samo ciniku mogu da deluju kao HAOS od brojeva: nik ne bi bio nik da u tom haosu ne uvidi SISTEM – datume i geografske širine mesta velikih nesreća kao i broj žrtava. of kors, how conveniently, ispadne da je mega sranje predviđeno za samo nekoliko dana od datuma pronalaska te artiške. može li iko da spreči kataklizmu?

meni je ovaj film bio najavljen kao "kukavičje jaje" unutar holivudskog filma, zato što nik kejdž ovde ne samo što ne spreči katastrofu (sunce je ipak malo jače čak i od nika!), nego i sam zagine na kraju zajedno sa milionima američana. ne nasedajte na to: ovo je ipak samo kukavičje GOVNO. da li nik preživi nebitno je – važno je da je VERA potvrđena na krahu filma. iz vernika u HAOS nik postaje vernik u SISTEM i SMISAO, a to je jedina idejna poenta ovih spektakala. nik ne gine kao živinče sprženo na skari – poput većine ostalih bespomoćnih zemljana, recimo – ne, deco: nik gine dostojanstveno, uspravno, dok grli svoju majku i oca (propovednika, dakle – popa)!

što je još zabavnije, na kraju ispadne da IMA NEKO TAMO GORE KO SVE TO POSMATRA – baš nikov sin (iz razloga koji su mi promakli) je IZABRAN da bude novi ADAM: nekakvi alieni dođu u svojim fensi ezekiljevim kočijama (fino to izgleda; bar su CGI dizajneri ovde radili nešto vredno pažnje) i odvedu klinju, zajedno sa jednom curicom, u nekakve rajske prostore, pod nekakvo novo Drvo, da se ponovo množe (i glože) i tako omoguće Novi Svetski Poredak na Nekom Drugom Svetu.

novi početak.

raj.

svetlucavo drvo nared poljane suvozemnih anemona (!).

hepi-end!

dečkić i curica imaju sve vreme sveta da se igraju doktora. (nadajmo se da su alieni obavili nužne ginekološke preglede, for what they're worth u tom prepubertetskom dobu: ako ispadne da je curica frigidna ili neplodna, ili da dečko raste u homosexualca, ode ljucka rasa u propas! zaista mi izmiče logika uzimanja 2 DETETA koja neće moći da se bave priplodom bar još 3-4 godine za novog adama i evu... valjda ta đeca nisu toliko iskvarena kao današnji tinejdžeri? valjda u raj mogu da uđu samo nevini???...)

ko se ne izbljuje na kraju filma, nije normalan!

ovo je jedan od najeklatantnijih idiosinkratičnih holivudskih spojeva nepodnošljivo zašećerene ideologije sa obezljuđenim senzacionalizmom bez trunke duha, duše, muda, srca ili ikakvih vitalnih organa.

boza. i to otrovna na duge staze.

coca cola je to!