BABY BLUES

**(*)
3-

dobro, mada ne previše maštovito napravljen film o krajnje upitnoj temi, ili još preciznije: sa krajnje problematičnim pristupom njoj. konkretno: ovo je slasher u kome umesto teens in peril imamo KIDS in peril.
umesto sisatih fufica koje juri maskirani manijak, ovde imamo 1 bebu, 2 dečaka od otprilike 10 i 6 godina i curicu od oko 7, koji beže pred svojom pomahnitalom MAJKOM, koju su sjebali postporođajna depresija (bejbi bluz iz naslova) i pretežno-odsutni muž.
što je još gore, natpis na početku tvrdi da je ovo inspirisano istinitim događajem.
sad, ja zaista nisam neki moralista i trudim se da filmovima prilazim na najotvoreniji mogući način, ali u ovom konkretnom slučaju prosto nisam mogao da se otrgnem od neminovnog gađenja, ili barem zbunjenosti, konceptom u kome je 1 istinit, ogavni, traumatični događaj upotrebljen za žanrovsku exploataciju horror-slasher provenijencije. prosto, upitan mi je entertejment velju ovog materijala, i toga kako je tretiran. mučenje tinejdžerki i devojaka mogu da prihvatim, ali devojčice i dečkiće ispod 10 godina koji plaču i cvile, zbunjeni i uplašeni, pred svojom poludelom majkom... to je ne samo neprijatno nego i neukusno, i ružno.
da se razumemo, sama činjenica da je esencijalno ovo KIDS IN PERIL movie nije po sebi loša: postoje izvanredni filmovi sa tim pristupom (npr. NIGHT OF THE HUNTER, u kome r. mičam proganja 2 deteta približno istog uzrasta kao ovi ovde u BLUZU), pa čak i oni koji svesno ali promišljeno balansiraju na granici neukusa (kao genijalni TRAS EL CRISTAL). ovde nema ni poetizacije HUNTERA ni art-exploatacije-exploracije CRISTALA: BABY BLUES je puka ilustracija koja čak ne počinje suviše loše (gluma je odlična, likovi i dijalozi ubedljivi...) ali se vrlo brzo srozava u slasher kliše preterivanje koje devalvira svu dramu i muku i patnju i svodi ih na, rekoh već, krajnje problematičnu 'zabavu'.
no dobro, čak i ako načas prihvatim da dečji plač i suze i strah mogu imati entertejnment velju, jedna druga stvar mi ne da mira: u bizarno-nepromišljeno strukturisanom filmu, majka je praktično svedena na monstruma i izvor strave, a otac (evidentni sukrivac za njeno ludilo in the 1st place) – na kraju biva skoro iskupljen, kao 'konjica' koja stiže u zadnji čas i SPAS. istina, film prikazuje i njegovu krivicu, ali ona je i kvantitativno (minutažom u filmu) i kvalitativno (insistiranjem na tome u zapletu) sasvim diminutivna i subordinisana kolosalno karikiranoj majčinoj 'krivici'. utoliko, baby blues zauzima neverovatno reakcionarnu, muškošovinističku i neobjektivnu, jednostranu vizuru koja bi u fras bacila robina wooda!
ove 2 gigantske zamerke na stranu, film je fino uslikan, pristojno režiran, a SVI glumci su odlični (majka izgleda kao poor man's mix između angeline jolie i beatrice dale). glavni klinac je odličan, a pohvalno je (dubiozno!) i to što nema zaslađivanja – nekoliko deteta (da ne spojlujem baš tačan broj) ZAGINE pre kraja filma!

OPSEDNUTOST I EGZORCIZAM U SRBIJI – Danijel Sinani

Evo još jedne zanimljive knjižice koja mi je nedavno pala šaka zahvaljujući počiniocima i njihovim saučesnicima a koja se, uslovno govoreći, može povezati sa hororom u Srbiji.

Istina, u pitanju je antropološka studija određenih narodnih verovanja a ne neko senzacionalističko ili žanrovsko naklapanje, ali mislim da bi ovaj rad morao da zanima svakoga ko prati horor, bilo kao konzument, bilo kao stvaralac u pokušaju. Naročito za pisce, ovde ima obilje inspirativnog, originalnog materijala koje je dr Sinani sakupio na terenu, tj u selima u okolini Knjaževca.

Materijal se sastoji iz priča lokalnog stanovništva o raznim fantastičnim fenomenima iz svog iskustva ili iskustva sebi bližnjih, a koja se pretežno tiču vidovitih osoba, proroka i iscelitelja. Sad, kakve veze oni imaju sa OPSEDNUTOŠĆU, pitate se vi? Pa, veza je u tome što većina njih tvrdi da svoje vizije i saznanja dobijaju od neke više sile, a pojedini su i bukvalno u transu kada 'im se javlja' to što treba. Zato, odmah naštelujte svoja očekivanja: nema ovde priča o opsednutim tinejdžerima koji se bacakaju po krevetima, prave razna sranja a onda ih vode u pravoslavne manastire na obrede isterivanja. Na žalost. Izgleda da se te stvari retko dešavaju kod nas. Ja sam slušao o nekim slučajevima, ali ta vrsta opsednutosti, a kamo li egorcizma, vrlo je malo zastupljena u prikupljenoj građi za ovu knjigu. Neki Velikosrbin rekao bi: dok kod katolika Đavo vodi glavnu reč, pa opseda narod, ovde kod nas Bog je jači, tako da kada ljudi uopšte budu opsednuti, u njih ulazi neka dobra sila, koja pomaže ljudima, umesto da psuje kao kočijaš i bljuje gustu čorbu od graška.

Dakle, evo samo nekih od hajlajtova iz sakupljene građe: žena kojoj 'vasione javljaju'; vidovnjak koji po imenu oslovljava posetioce i pre nego što mu se predstave; rituali 'ovijanja' kuće mrtvačkim kostima i vodom od kupanja mrtvaca; mesta koja 'ošamućuju' prolaznike koji gube put i lutaju kao omajani; duše prizvane od medijuma gube svoje mesto u raju i potom lutaju po zemlji; ljudi koji 'nisu ispravni' za u crkvu; ljudi kojima se 'raščepe usta' kad su pod dejstvom 'sile'; nevidljiva sila koja diže ženu do visine I sprata, a onda je spušta na zemlju, itd.

Ovaj materijal zauzima 30ak stranica u knjizi koja ih ima oko 190. Uvodni deo daje opširan pregled inostranih teorija opsednutosti, naravno, zasnovanih na pretežno zapadnom iskustvu, ili na egzotičnim afro-azijskim primerima, bez slovenskih, a kamo li srpskih radova – jer srpskih uopšte i nema. U tom pogledu, Sinanijev rad je uistinu pionirski, ali njegovi kvaliteti su mnogo veći od puke činjenice da je prvi. Izlaganje teorijske građe, sakupljanje etnografskog materijala, i njegova iscrpna analiza na kraju svedoče o visokom akademskom i intelektualnom nivou i upućenosti u materiju, zbog čega i ova knjiga ima Ghoul's Seal of Approval.

Izdavač je Srpski Genealoški Centar i Odeljenje za Etnologiju i Antropologiju Filozofskog Fakulteta u Beogradu.

Kupovina: u knjižari Inicijal u Kneza Mihaila (desno od IPS -Akademije) ili od izdavača (Srpski genealoški centar) na 063 250 271.