izabrana dela

izabrana dela

петак, 17. април 2020.

Gulova uskršnja poslanica

 


Dragi vernici raspetoga, pustinjskog boga kojeg ste uvezli sa Bliskog Istoka i primili u svoje zelene gajeve i plodna polja na obalama balkanskih reka umesto slovenskih, jednako fiktivnih, ali barem domaćih, i ne toliko protiv života poput Jahveovog čeda; znam da vam nije lako.
             Kao prvo, samim tim što ste vernici to znači da nemate snage da verujete u sebe, svoje sopstvo, svoj zdrav razum i intelekt, kao i u plodove intelekata superiornijih od vaših; potrebne su vam bajke, basne, pričice, infantilne fantazije iz ranog detinjstva čovečanstva koje će vam dati pravac u inače praznim i besmislenim životima i ready-made smisao (pa makar i made in Judea, 2000 years ago).
            Potreban vam je veliki Deda Mraz na nebu, potrebne su vam čike u smešnim haljinama i sa smešnim kapama koji će da vam mrmljaju i poju na nerazumljivom „crkvenoslovenskom“ o fantaziji večnog života, posle smrti, 
pod uslovom da budete pokorni, ponizni pred svakom mantijom, kapom, krunom i pečatom na ovome svetu (popu popovo, šefu šefovo, caru carevo, bogu bogovo); poslušni pred svakom „tradicijom“, „običajem“ i „pravilom“ koje su vam starci utuvili od detinjstva; jer, starci znaju zašto.
            Pošto ne umete da živite svoj život, pristajete da živite tuđi; i u pokornom gaženju stopama jednako zabludelih predaka možete barem da računate na bezbednu toplinu stada; u masi ste sigurni, i ne morate mnogo da trljate glavu šta i kako i zašto i kuda i čemu sve to; ima čoban koji će za to sve da brine; a vi samo pokorno stazom kojom vas drugi vode, dok vas šišaju, sve dok ne dođete pod nož.
            Pošto su određeni prežici vaših ranijih verovanja zaostali u poludupasto-primljenom Hristijanstvu, vi se odajete i paganskim običajima – slavite tzv. „slave“ (orgije ždranja, opijanja i huljenja), navodno u čast nekakvih „svetaca“ (ex-duhova zaštitnika, kulta predaka), farbate jajca i „tucate se“ njima, itd, o čemu vas vaš Hrist nije podučavao, o čemu u Bibliji nema ni reči 
(„I zaista, zaista vam kažem, ofarbajte jaja svoja, pa se onda takmičite čije će najtvrđe biti, jer onaj koji polomi jajca sva, taj će sedeti na prestolu mojemu vo vjeki vjekova“ – gde, tačno, u Bibliji ovo piše?), ali vi se ne zamarate tom šizofrenijom, ako je uopšte zapazite, oni među vama koji se uopšte potrude da pročitaju „svoju“ tzv. „svetu knjigu“: to prepuštate umnijima od sebe. Ima ko će o tome da brine, ne morate baš vi. 


Korona-Kurona, ne boji se Srbin nje: evo joj kurac!

Najbolje da se ne postavljaju nikakva pitanja, da se ne talasa, kako vas je otac naučio. Ćuti i slušaj. Ima zašto je to tako. Valja se. Taki je običaj. Tako je rečeno. Tako treba. Tako se radi u naše selo otkad je sveta i veka. Tako rekla baba Petkana.
Zato, obožavajte crkvene poglavare optočene zlatom i draguljima koji žive u velelepnim dvorcima i voze najskuplja kola, i nemoj da se pitate kud se dedoše siromaštvo i skromnost koje je vaš Isus, navodno, propovedao; obožavajte sve te Kačavende, znane i neznane, koji vam doslovno jebu decu vaspitanu da ćute i trpe, 
obožavajte njihovu svilu i kadifu, njihov mermer, njihovo podno grejanje, njihovu slobodu od poreza i ikakvih obaveza i svetovnih normi, obožavajte njihovu državu-u-državi, makar Srbija, nominalno, po višestruko-pregaženom Ustavu, bila svetovna, republika.
Nemoj Zmija da vas je ujela (Zmija mudrosti i saznanja, znana i kao Lucifer, Lučonoša) pa da pitate šta je „Majčica Crkva“ uradila da pomogne svom stadu u ovim danima pošasti: da li su ponudili nešto od svog nekontrolisanog, neprebrojanog i neoporezovanog blaga za kupovinu respiratora i lekova i medicinske opreme? 
Da li su ponudili svoja grdna imanja da se na njima karantinišu zaraženi sa slabijom ili neispoljenom kliničkom slikom, umesto što drežde po sajmovima i halama? Da li su narodu, koji ih parama obasipa za svaku dubioznu „uslugu“ (od krštenja do sahrane, na svakom koraku je neki crkveni reket), 
uzvratili bilo kakvom donacijom ili pomoći osim beskorisnih bla-bla molitvi i još beskorisnijih besplatnih crkvenjačkih praznoslovnih bla-bla časopisa? Nemoj slučajno to da pitate.
Nalazite se sad u dubiozi šta da činite: da li da slušate ono kako ste navikli, ono „valja se“, ono „tako treba“, ono što većina vas i ne zna šta znači, čemu služi i zašto je baš tako, ali od malih nogu su vas zaglu- ovaj, vaspitali da je takav običaj, tako je odvajkada bilo, ili pak, s druge strane, da slušate šta kažu razum, nauka, tzv. „struka“ (doktori), država i zakoni zemlje u kojoj živite. Da li da slušate Državu, ili Državu-u-Državi? Razum ili Veru?
Kažem, nije vam lako. Jer sad je stani-pani (pa makar i ne došli Normani). Sad, kad je zavladala Korona (ili Kovid-19, ili kako god ovu kugu nazvali), vaše fantazije se sudaraju sa stvarnošću na način koji ne dopušta njihovu koegzistenciju. Neko tu mora da popusti. 
Ili je vaša Vera istinita, i iza nje stvarno stoji nešto Onostrano, Metafizičko, Natprirodno, i to Onostrano, taj vaš „bog“ vas stvarno štiti od banalnog, sitnog, nevidljivog, prizemnog, materijalnog, najsmešnijeg virusa 

– ILI je to vaše sve vreme bilo prazna priča, bajka za nedoraslu decu i kukavice, tlapnje za sledbenike inercije, za podanike, za stado; rutina, dresura, forma bez suštine, rituali bez pravog, opipljivog dejstva.
Jel verujete u tzv. „Svetu Tajnu“? Ali ne kobajagi, nego stvarno, da se tu dešava transsupstancijacija, preobražaj ovozemaljskog leba i vina u, doslovno, Isusovu krv i meso?
Da li zaista, ali baš zaista verujete u ovo što je Isus, navodno, rekao:

„Zaista, zaista, kažem vam, ako ne jedete tela Sina Čovečijega i ne pijete krvi Njegove nemate života u sebi. Ko jede moje telo i pije moju krv – ima život večni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan. Jer moje je telo pravo jelo, i moja je krv pravo piće. Ko jede moje telo i pije moju krv – ostaje u meni i ja u njemu... To je hleb koji je sišao s neba. Ne kao što su ocevi jeli i mrli; ko jede ovaj hleb živeće doveka“ (Jn 6, 53-58).


            Verujete li da, ako ne jedete taj crkveni lebac, odnosno tela Sina Čovečijega i ne pijete krvi Njegove nemate života u sebi?
Verujete li da ako kanibalizujete Isusovo meso i krv (bez creva, i bez majoneza) - imate život večni, i On će vas vaskrsnuti u poslednji dan?
Verujete li da, ako to jedete, ostajete u Njemu i On u vama?
Verujete li da je to što vam u crkvi daju „hleb koji je sišao s neba“?
Verujete li, ali zaista, zaista, da ko jede ovaj hleb živeće doveka?
Ako stvarno verujete, ako je vaš odgovor na sva gornja pitanja GROMOGLASNO DA (!!!), onda nemate čega da se bojite. Isusovo meso i krv štite vas od svega.
Ako je, pak, vaš odgovor na gornja pitanja nešto kao: „Eh, pa to je samo simbolički, samo metafora, samo se tako kaže, nije to baš doslovno tako, to je samo običaj, tradicija, nešto što se radi na određeni način u određeno vreme jer su nas tako stariji naučili...“ – onda bolje #ostanitekodkuće
I priznajte sebi da su sva ta crkvenjačka nagvaždanja u koja ste se do sada pretvarali da verujete samo trla-baba-lan da joj prođe dan u nekoj pradavnoj judejskoj pustinji koje nema nikakve veze sa današnjim trenutkom i savremenim čovekom 21. veka.
Bokili objasnio!

Ali imajte na umu: i jedni i drugi, i oni što su dreknuli DA i oni što su promucali „pa, ne baš stvarno...“, da ste po Ustavu slobodni da verujete u šta god hoćete: u Šivu, u Višnua, u Dambalu, u Barona Samedija, u Muhameda, Ktulua, Jog-Sotota, u Kali, u Magnu Mater, u Kozu sa Hiljadu Mladih, u Satanu, u šta god izvoljevate verovati.
ALI, znajte da se sloboda svakog čoveka prostire samo do slobode drugoga čoveka; odnosno, da ako praktikujući svoju slobodu da verujete u ma kakve fantazije, ugrožavate slobodu drugih ljudi, koji ne dele vaše halucinacije, priželjkivanja i verovanja. A onda na to nemate pravo, jer svi su ljudi jednaki i svi bi trebalo da imaju istu slobodu.
Konkretno, pošto je pandemija  korona virusa povod za ovu propoved, to znači: 1) vi, nažalost, imate pravo* da jedan za drugim, desetine i stotine vas, ližete jednu te istu kašičicu kojom vam pop daje „Isusovo meso i krv“, i da verujete da ste pod specijalnom Isusovom zaštitom, da virus iz pljuvačke onog što je kusao pre vas neće da zarazi vas, i da vaš virus neće da uđe u usta onoga ko kusa tom istom kašičkom posle vas. 
Oni čija je vera u Isusa malo manja tvrde, „naučno“, da ih ne štiti Isus nego srebro od kojega je kašička. BREAKING NEWS za vas: srebro ima određeno antibakterijsko dejstvo, ali NEMA antivirusno, a virus je ono što nam ovih nedelja sreću kvari, a ne bakterija.
(*Tačnije rečeno, nemate pravo, jer vrhovni poglavar vaše Crkve navodno se dogovorio sa „Šefom“ da se ove godine masovno lizanje kašike odlaže – ali, na delu, kako vidimo u brojnim crkvama u Srbiji i regionu, lizanje se i dalje nesmetano odigrava i niko se zato ne uzbuđuje.)
Ali, 2) zbog onih koji u vaše fantazmagorije ne veruju, i koji se radije priklanjaju onome što kažu nauka i zdrav razum, vi nemate pravo da njih dovedete u opasnost tako što ćete, ako se zarazite na toj dvesta-usta-lizanoj kašiki, potom da, ne sluteći, zarazite i njih, nesluteće.
Da nacrtam: nije problem, po sebi, to što neko hoće da se „pričesti“, nego što taj čin, načinom na koji se izvodi, tradicionalno, gde desetine i desetine ljudi kusaju istom kašikom, predstavlja ozbiljan rizik od zaraze kojom bi bili obuhvaćeni ne samo „vernici“ nego i sve druge osobe koje im se potom, izvan crkve, nađu na putu, u prodavnicama, u poštama, na ulici, u zgradi, itd. 
Taj koji se danas „pričestio“ neće odmah potom da ode u karantin (kao što bi bilo jedino pravo, zbog drugih), ili da se zabarikadira u svoj dom idućih mesec dana: sutra će taj ili ta da ode u poštu ili u vašu bakalnicu...
Ovu poslanicu ilustrovaću prikazom moja dva nedavna susreta i sukoba sa tzv. „vernicima“ Srpske Pravoslavne Crkve, jer mislim da su vrlo rečiti za psiho-profil tih ljudi (ogromne većine; verujem da ima i izuzetaka, ali oni se uče napamet).

Ovo prvo dešava se na zidu jedne nedavne FB frendice, gde njene pobožne drugarice, vidim, zahvaljuju „Bogu“ zato što je Australiji, nakon više nedelja katastrofalnih požara koji su spalili više od pola kontinenta, poslao kiše i oluje. Evo, vidite sami.




Ovo drugo upravo je bilo inicirano mojim fejsbučkim zgražavanjem nad činjenicom da tzv. „hrišćani“ uporno odbijaju da vide potencijalnu opasnost u nehigijenskom načinu na koji se vrši tzv. „pričešće“, i svaku kritiku na tu temu vide kao „inkviziciju“ (pazi ko se javlja!), kao „progon neistomišljenika“ (vidi ko to govori!).
Dakle, ta osoba je, videvši taj moj post, mene prvo anfrendovala, a onda pokušala nešto da prokomentariše ispod tog mog posta. Budući da onaj ko mi nije frend ne može da komentariše – ništa lično, niti za nju specijalno, tako je podešeno za sve, šta ima stranci da mi šaraju po zidu – ona je na svom zidu krenula da laže kako sam ja nju blokirao, ne dam joj da iznese svoje mišljenje itd, a onda se odlučila da se i meni lično obrati putem privatne poruke. Evo te poučne i nadasve hrišćanske prepiske da nad njom meditirate u uskršnjem karantinu. (Pošto je ova modelsica sa tri fakulteta, ujedno verkinja i piškinja, na fejsu pod lažnim imenom a ne krštenim, nisam se baktao sakrivanjem njenog lažnog imena.)