izabrana dela

izabrana dela

уторак, 23. јул 2019.

IN FABRIC (2019)



**
2+

            Pogledao sam na Grosmanu najnoviji film Pitera Striklenda, koga inače smatram jednim od zanimljivijih i vrednijih reditelja 21. veka. Na ovom blogu imate svedočanstva moje ljubavi za njegova prethodna dva filma, pa se prisetite i sami šta nekada rekoh za BERBERIAN SOUND STUDIO (2012) i THE DUKE OF BURGUNDY (2014). Bio mi je u samom vrhu liste najočekivanijih filmova ove godine, horor ili nehoror, nebitno, i definitivno najnestrpljivije čekano iskustvo ovogodišnjeg Grosmana.
            Avaj! Film je – bar za mene – skoro totalno razočmarenje. Čak sam se usred festivala vina čuvao treznim za njega, kako bih ga „maksimalno ispoštovao, brate“, ali ne vredi. Možda je baš naprotiv i dapače trebalo ovo gledati pod neakim aditivima, možda i jačim od alkohola, jer ovako, nasuvo, ovo je jedan užasno uninvolving & unrewarding film.
            Naravno, Striko se poduhvatio nemogućeg zadatka – da napravi film o ukleto-zlokobnoj suknji, a da to čak nešto valja, da ne bude Troma. Mislio sam, ako je NEKO u tome mogao da uspe, to je upravo on. Avaj, u tom pokušaju čak i on je propao mizerabilno.
            Kako opisati ovaj film? Najkraće, kao nešto što je, sa više para i talenta i vizuelnog šarenila, mogao napraviti onaj smarač Kventim Dupje (RUBBER). Jer, zaista, IN FABRIC deluje kao spoj nehumano predugačkog vica koji nema pravu poentu i – trolovanja. I zapravo, upućujem vas da se podsetite mog rivjua GUME i uštedite mi dragoceno vreme, jer skoro sve što tamo rekoh o GUMI važi i za ovu ovde DREŠKU.
Predugo... nedovoljno zanimljivo (kako konotativno tako i vizuelno)... hladno... na fletlajnu... bez varnice, strasti, fetišizma... critic proof... isprazna pozerština... itd.
Karikaturalno-smešni Gilderoj u STUDIJU mi je bio prezabavan, a one dve ljubavnice u BURGUNDIJI oku drage i zanimljive; avaj, ovde je i kasting trolujući, jer predivna Sidse Babet Knudsen (by far najbolja stvar u ovom filmu!) u ovom nedelu ima samo epizodu na ivici kameo pojave (vrlo značajne za plot, ali po minutaži – mizernu), 
a umesto toga skoro dve trećine filma imamo gledati zaista negledljivu njušku ove neke engleske crnkinje a potom nekog praznog nikogovića koji izgleda kao nezanimljivija verzija Kalvinovog ćaleta (iz Kalvina i Hobsa). Ako ovo nije trolovanje onda ne znam šta je: dakle, odavno ne videh odvratnije njuške i odurnije likove u nekom hororu, a da nisu oni tridesetogodišnji tinejdžeri iz „5 friends in a van“ slešera.
„Ali, čekaj Gule, pa to je Striko, tu mora da je aj kendija na lopate, to mora biti hipersenzualno iskustvo, da sva čula, a naročito očna, uživaju – barem u toliko možemo biti sigurni?“ – kažete meni sada vi.
C. Iliti: Tsk.
Vrlo malo od toga. U ova dva sata trajanja ima možda max 10 minuta vintage Striklanda, creepy atmosfere, lepih slika, fetišizma, tetkaste idolatrije aljina i ženskinja... Mislim, ne znam ništa o njegovoj „orijentaciji“, ali pošto me je ovaj film toliko iznervirao, počelo je da mi se javlja kako je naš Striko možda ipak – Strina. Odnosno Tetka. U najgorem smislu reči. A ovog puta izvezao je jedan sasvim neupečatljiv goblen.
„Ali, čekaj Gule, pa iz avijona se vidi da je ovo kritika konzumerizma, materijalizma, kapitalizma, ova crvena aljina je Veliki Signifajer, očigledan Simbol otuđenog produkta naših ruku koji dolazi da nas proganja poput duha i kazni za našu idolatriju neke krpe umesto Duha Svjatago i bla bla blaa“ – kažete meni sada vi držeći jednu ruku u gaćama a drugu na Lakanu, Bodrijaru i Džejmsonu, za početak.
Odbijte, sile nečiste! kažem ja. Odjebite. Zabole me za PODtekst ako je tekst nezanimljiv. Kolko puta više da ponovim tu zar-samo-meni-očiglednost?
Ako oćeš da tematizuješ prikrivanje šiptarskih leševa u slučaju Ladnjača, nemoj to raditi kroz mrtvopuvačku fejk dramu-bez-drame na fletlajnu kao što je TERET. Ako oćeš da tematizuješ konzumerizam i kapitalizam, nemoj kroz nezanimljivi, uneventful drkađon – poglej kako je to pokojni (ehhh...) Romero uradio u ZORI MRTVACA pre četres godina. E, TAKO se to radi! Dinamično, zabavno, nadahnuto, s emocijom, s mudima, duhovito, DUHovito, bajo – plus splater, akcija, spektakl, apokalipsa!

A šta si ti tome imao da dodaš, četri decenije kasnije? Ovo bedno aljinče koje bi dekini zombiji pocepali za manje od 5 minuta i produžili dalje po šoping molu. A ti si ga rastego na trajanje skoro isto ko ZORA! Pa daj si malo mere i perspektive, jebote! Glej šta je Onaj đenije uradio u dva sata, a glej šta si ti! Bar 100 minuta ovoga je nekakva jedva gledljiva, al krajnje nezanimljiva rom-kom sapunica.
Tetka, kažem ja. I sve tetkastija.
Inače, kako u razgovoru s nekim insajderima iz filmskog biznisa doznadoh na Grosmanu, Striko je bio vrlo nezadovoljan što za ovaj film nije mogo dobiti svog ljubljenog direktora fotografije, Nika Noulanda, koji mu je usliko dva najbolja filma, nego je morao da uzme rezervu, koja iako nije loša, ipak ne doseže Nikove domete – tako da ovaj Strikov film nema tu teksturu, tu boju, tu gamu, tu draž petinga očnog nerva koju je ranije imao.
Ali, nevezano za izgled, koji je OK-mada-ne-savršen, ovaj film je ubijen još na nivou scenarija a dotučen kastingom, dakle D.O.A. – mrtav već pre prvog snimljenog kadra. Mrtav pre rođenja.

No, dobro – kao što ima ljudi kojima je RUBBER bio super, tako očito ima i onih koji otkidaju na ovo ALJINČE. Ko zna, možda ćete vi biti jedni od tih. Za sada ova ALJINA ne može da se skine, a kad se bude moglo, bacite pogled, ako ste baš radoznali a Gulu-neverujući. Što se mene tiče, zaista ne verujem da ću se ikada više podvrgnuti ovom nedelu jer u njemu zaista nema potreban minimum entertejment veljua za reprizu.
Ovo nikad nije trebalo da bude dugometražni film: 30-ak min. je idealni format za ovu drešku: njenim nasilnim rastezanjem na čak četiri puta toliko dobio se samo jedan udav od XXXL filma.
PS: Srećom, bilo je i daleko boljih filmova na Grosmanu, pa uskoro i o njima.

субота, 20. јул 2019.

INTERVJU: Dr Dejan Ognjanović

  

            Prilikom nedavnog gostovanja u Zrenjaninu (24. maja), gde sam u njihovoj narodnoj biblioteci predstavio ediciju „Poetika strave“ i novu knjigu Kult Gula, dao sam intervju za portal „Zrenjanin danas“. Izvorno je objavljen OVDE, a sada ga u celosti delim sa vama i na ovom blogu. Na fotkama sa mnom je Vladimir Arsenić, urednik časopisa Ulaznica, koji je vodio ovaj razgovor na promociji.


INTERVJU: Dr Dejan Ognjanović

by Aleksandar Petrović
30.05.2019.


Prošlog petka, 24. maja u Gradskoj narodnoj biblioteci “Žarko Zrenjanin” predstavljena je edicija “Poetika strave” izdavačke kuće “Orfelin” iz Novog Sada. Gost biblioteke ovim povodom bio dr Dejan Ognjanović, urednik edicije, pisac svih pogovora i prevodilac pojedinih knjiga iz edicije, sa kojim smo popričali o aktuelnostima vezanim za pomenutu ediciju, dotičući se pritom i drugih tema:

Počećemo od onoga što je taze. “Dnevnik noći” zbirka priča Tomasa Ligotija i četrnaesta knjiga u ediciji “Poetika strave” je izašla. To je već druga zbirka priča Tomasa Ligotija u ediciji. Prva je objavljena pod naslovom “Pisar tame”. Koja je suštinska razlika u koncepciji ove dve zbirke?

- U Orfelinu, istina je, češće objavljujemo zbirke priča nego romane, jer je, po meni ali i mnogim proučavaocima horor žanra, kratka forma najpodesnija za vrhunska dela tog žanra. Kada izdajemo zbirke klasičnih autora, onda su zbirke koncipirane kao „best of“, odnosno, po mojoj proceni, najbolje, najreprezentativnije priče datog autora. Kod novijih autora, u koje i Ligoti spada (a ovo, npr. važi i za Roberta Ejkmana), objavljujemo njihove zbirke onako kako su one već izvorno koncipirane od strane samih autora. Konkretno, sadržaj i Pisara tame i Dnevnika noći je upravo onakav kakvim ga je sam autor, Ligoti, osmislio, a u tim knjigama naši dodaci se sastoje u vidu pratećih eseja, mojih detaljnih pogovora i iscrpne biografije autora, kao i originalnih domaćih ilustracija.

Ove dve zbirke su jedinstvena prilika da se čitalačka publika upozna sa Ligotijevim delom prevedenim na srpski, ako ne računamo roman “Nedovršeni posao”, ranije preveden i objavljen od izdavačke kuće “Booka”. Kakve su reakcije čitalaca na Ligotija?

- Svet, ikonografija, pa i stil ovog pisca pomalo su osobeni, i netipični za prosečnog ovdašnjeg čitaoca, a naročito onog koji je do sada bio svestan samo Stivena Kinga i njegovih sledbenika kao paradigme horora. Ligotijev svet je pomereniji, ekscentričniji, i crnji, daleko mračniji i zlokobniji od prosečnih američkih horora, ali i književniji, jezički bogatiji, pa je stoga bilo rizično krenuti s njegovim pričama. Na svu sreću, naši čitaoci su pozitivno reagovali na njega, jer su već navikli da im Orfelin nudi nešto drugačije, horor koji se razlikuje od konvencionalnih, pa je tako i Ligoti našao svoju publiku ovde. Prvi tiraž od 1.000 primeraka Pisara tame samo što nije rasprodat, pa je i to bio signal da nastavimo sa planom da objavimo i ostale njegove zbirke.

Tomasa Ligotija smatrate najvećim živim autorom horor literature. Njegova kombinacija nasleđa H.F. Lavkrafta sa filozofijom neutešnog egzistencijalnog pesimizma, nihilizma i antinatalizma, odnosno pod uticajem autora kao što su Emil Sioran, Tomas Bernhard, Vilijam Barouz, Bruno Šulc, Rolan Topor, Geza Čat i drugih; zaista ga čini posebnim autorom koji prevazilazi uskožanrovske teritorije. Šta ga još čini posebnim?

- Ligotijev mračni svetonazor i posvećenost košmaru kao pravoj istini ovoga sveta izdvaja ga od cvrkutavo-razdragane i suštinski utešne horor proze ogromne većine njegovih američkih savremenika. Stoga nije ni čudo da se on u svojoj prozi više oslanja na evropske autore koje ste nabrojali, a da mu je od kolega po žanru i dalje najbliskiji H. F. Lavkraft, s kojim deli neveselu sliku o položaju čoveka u univerzumu. 

Možete li nam otkriti sledeći izdavački poduhvat u okviru edicije “Poetika strave”? Šta nas čeka u narednom periodu?

- Do Sajma knjiga u oktobru objavićemo još tri nova naslova edicije „Poetika strave“, i to: Pauk i drugi užasi H. H. Eversa, moj izbor deset najboljih horor priča velikog, i nekada veoma popularnog nemačkog pisca s početka 20. veka. Naslovna priča „Pauk“ je jedna od najčešće antologizovanih, i u svetu i kod nas, ali tek u ovoj knjizi imaćete priliku da po prvi put na srpskom pročitate i druge njegove priče, jednako odlične, germanski mračne. Zatim, Deca noći i druge horor priče Roberta E. Hauarda, Lavkraftovog savremenika i dopisnika, a u hororu definitivno i njegovog učenika. Poznat je kao tvorac Konana, pisac fantazije i avanture – upoznajte ga sad, po prvi put na srpskom kako dolikuje i u mračnom, horor ruhu. Najzad, Mračni bogovi T. E. D. Klajna. Jedan od najkvalitetnijih savremenih pisaca horora premijerno će na srpskom biti predstavljen sa svojom epohalnom zbirkom novela iz 1984. godine, u mom prevodu. U pitanju je osavremenjeni Lavkraft u urbanom ambijentu Njujorka, Majamija i drugde.

Sada ćemo se okrenuti ka vašem stvaralaštvu, počevši od “Poetike horora”, naučne studije zasnovane na vašem doktorskom radu “Istorijska poetika horor žanra u angloameričkoj književnosti”. Kako je u akademskim krugovima dočekana ova studija?

- Mali izdavač i skromna promocija nisu ni mogli ni hteli da ovu knjigu bilo kome „guraju“ odnosno naturaju, ali ona je bila primećena tamo gde treba: bila je nominovana za nagradu „Nikola Milošević“ za esejističku knjigu, i ušla u vrh od tri naslova, ali žiri nije bio sasvim kompetentan da se nosi njenom tematikom. Ono što nije dobila kroz medijsku halabuku ili mnogobrojne prikaze dobila je kroz činjenicu da je prihvaćena kao referentno delo na koje često nailazim u bibliografijama novijih radova koji se makar dotiču horor tematike.


Već deset godina blog koji vodite pod nazivom “The Cult of Ghoul” predstavlja “sigurnu kuću” za sve ljubitelje horor kinematografije, književnosti, stripova i ostalog. Povodom desetogodišnice postojanja bloga, objavljena je knjiga “Kult gula” u kojoj ste napravili izbor najboljih tekstova objavljenih na blogu. Kakav je prijem ovog izdanja?

- Prijem je prevazišao moja suzdržana očekivanja, jer knjiga je kroz pretplatu sebe praktično već otplatila, a više od pola tiraža je do sada, dva meseca od izlaska, već rasprodato. Stalno dobijam mejlove od zadovoljnih čitalaca, a ovog leta i jeseni biće održano i nekoliko promocija u Srbiji i regionu kako bi se ta knjiga dodatno približila novim čitaocima.


Okušali ste se i kao autor horor romana. Koliko ste sa ove distance zadovoljni romanima “Zavodnik” i “Naživo” čije ste autor? Možemo li očekivati još neki roman, zbirku priča ili slično?

- U onoj meri u kojoj je pisac uopšte nadležan da sudi o sopstvenim delima, recim oda sam prilično zadovoljan svojim romanima. Naživo je dugo vremena bio rasprodat, i upravo ovih dana objavljujem, u sopstvenom izdanju, njegovo treće i ultimativno izdanje, sa redigovanim tekstom i brojnim dodacima. Oba romana imaju kultni status, što se vidi i kroz činjenicu da često od čitalaca dobijam spontane fotografije mojih knjiga, načinjene u svim slikovitim i jezovito-prikladnim delovima sveta. Što se tiče nove proze – postoje gotove a neobjavljene priče, i postoje planovi za roman, ali da li će se i kada nešto od toga realizovati, radije ne bih u ovom času slutio.

Na kraju pitam Dr Dejana Ognjanovića kao filmskog kritičara – kakva je situacija trenutno u svetskoj horor kinematografiji, a kakva u domaćoj? Kada ćemo dočekati nekog novog Kronenberga, Karpentera, Arđenta, Fulčija, Bavu, Romera ili pak Đorđa Kadijevića? Šta je dobro izašlo u poslednje vreme?

- Bojim se da je prošlo vreme Titana poput gorenabrojanih, i da se danas moramo zadovoljiti drugorazrednim rediteljima i filmovima koji, na mojoj strogoj skali, na kojoj ocena 5 znači „remek-delo“, jedva dosežu do trojke ili 3+, najviše 4-. Razlozi za to su složeni, ali ukratko, moglo bi se reći da su današnji autori u mladosti gutali previše treša a nedovoljno prave kulture (za razliku od starijih, prethodnih generacija), pa im zato u radovima fali dubine i slojevitosti, ali i snage, i trajnosti. Pošto u novije vreme ništa od mene nije dobilo više od 3+ radije ne bih ni pominjao nikakve naslove.


U ime redakcije portala “Zrenjanin danas”, zahvaljujem na razgovoru. 


уторак, 16. јул 2019.

GROSSMANN 2019: Ko je Nindža a ko Mindža?

  
         Naslov aludira na dvoje glavnih gostiju ovogodišnjeg Grosman festivala filma i vina.

Kao prvo, tu će biti Sam Firstenberg, reditelj takvih doprinosa svetskoj kinematografiji kao što su American Ninja, Revenge of the Ninja, Ninja III: The Domination, Avenging Force itd.
Pored njega dolazi i Christina Lindberg, zvezda mekih pornića iz 1970-ih, ali i legendarnog revenge-exploitation flicka Thriller: A Cruel Picture kojeg najtoplije preporučujem onima koji ga još nisu pogledali. Exploatacija je retko kada bila tako exploatativna i zabavno-brutalna kao usred 1970-ih, pa još u Švedskoj! Inače, Kristina je igrala i u kultnom japancu, Sex and Fury Norifumi Suzukija – dakle, ima ženska opus!
Na Grosmanu će, pored podsećanja na daleku prošlost, predstaviti i svoj super-sveži hororčić, Black Circle koji je režirao Adrián García Bogliano. Pisao sam ovde na blogu o barem dva Boljanova filma, i to PENUMBRA (2011) i HERE COMES THE DEVIL (2012) – dakle, ima on potencijala, ali ume i da omane; videćemo šta je ovog puta sočinio.
            Pored toga, na festivalu će biti Claudio Lattanzi, koji je svetskoj kulturnoj baštini doprineo filmom Zombie 5: Killing Birds (pogledajte samo te juzer komentare na IMDB-u!), ali povod za njegov dolazak je dokumentarac koji je napravio o Mikeleu Soaviju. On dobro poznaje Mikelea jer mu je bio asistent na filmovima Aquarius i The Church. Razgovor sa njim pre dokumentarca vodiće dr Dejan Ognjanović.
            Naročito me veseli što će tu biti i Severin Fiala, koreditelj filma Goodnight Mommy (Ich seh Ich seh,2014). On će predstaviti svoj deo u omnibusu The Field Guide to Evil (od mene lepa trojka; možete ga već pogledati onlajn, ali mene veseli što ću ovaj eye-candy raskoš videti na velikom platnu!). Razgovor sa njim pre filma vodiće dr Dejan Ognjanović.
            Nažalost, na Grosmanu ove godine nećemo videti njegov/njihov najnoviji horor, The Lodge, koji upravo kruži prestižnim festivalima (npr. eno ga na Fantaziji koja traje upravo ovih dana).
            Što se tiče mog učešća, kao i svake godine, i ove ću predstaviti najnovije knjige na kojima sam radio a izašle su između dva Grosmana: ovog puta ima ih nešto više nego obično – neke Orfelinke, neke moje, iz Ghoul pressa. Konkretno, evo zvanične najave:
Dejan Ognjanović will present new titles in the book series „Poetics of Horror“, a line of horror classics unique in the Balkans: a new translation of H. P. Lovecraft's At the Mountains of Madness and a new, expanded edition of Necronomicon, with Lovecraft's best tales; plus, Robert Aickman's Wine-Dark Sea, Roland Topor's The Tenant and Thomas Ligotti's Noctuary.
Dejan will also present his two latest books: The Cult of Ghoul: The First 10 Years – a selection of the best writings (2009-2019) from his popular horror blog, and In Vivo, the third edition of his cult horror novel about a Serbian cinephile who comes accross an occult video recording which starts reshaping his perception of war-time (1990s) reality...
Od gostiju još vredi istaći Mikija Lakobriju, najvećeg majstora za efekte maske na Balkanu: on će tu biti kao deo ekipe Poslednjeg Srbina u Hrvatskoj (vidi moj rivju OVDE!), ali imaće i radionicu maske, i sarađivaće na ovogodišnjem Zombie Walku.
Filmski program na Grosmanu ove godine je veoma jak, jedan od najjačih u novijoj istoriji, i imaće tu možda i previše toga da se pogleda (ali trudiću se da konzumacija vina zbog toga ne trpi previše)!

Od onoga što sam sebi zacrtao da pogledam, najviše me privlače sledeći:

Super uzbuđen:
In Fabric
       najnoviji film Pitera Striklenda
(baš žalim što nikako nije mogao naživo doći!)


Intrigantno deluju:

Black Circle
Here Comes Hell
X - The eXploited
Four Hands
Abrakadabra
Werewolf
God's Hill

Rado ću reprizirati:
Thriller - A Cruel Picture
The Field Guide to Evil

Idealno za stanje pijanstva:
Iron Sky: The Coming Race
The Curse of Valburga – novi film reditelja IDILE
Why Don't You Just Die!
The Dead Don't Die – novi Džarmušov zombi film

Zabavni dokumentarci:
Category III: The Untold Story of Hong Kong Exploitation Cinema
Christina Lindberg: The Original Eyepatch Wearing Butt Kicking Movie Babe
Aquarius Visionarius - The Films of Michele Soavi
All Eyes on Lenzi: The Life and Times of the Italian Exploitation Titan
George Romero - An Independent Man

Detaljnije o svim ovim filmovima (opisi + trejleri) potražite na sajtu festivala.
Dakle, biće tu nindže, biće mindže, vino, gulovi, zombiji, vino, Srbi, Hrvati, vino, Slovenci, i naravno – mnogo vina!
Ko god je u blizini – pa i u daljini, ali zna šta valja, nek potegne do malog ljupkog Ljutomera na ovogodišnju orgiju dobre zabave uz horore, akcije, exploataciju i – vino!

субота, 13. јул 2019.

DUBOKO CRVENO: ITALIJANSKI HOROR FILM (Predavanje)

  

            Imam zadovoljstvo da vas pozovem na predavanje o italijanskom horor filmu koje ću održati u ponedeljak 15. jula. Detalji su ispod.

Šta: 
DUBOKO CRVENO: ITALIJANSKI HOROR FILM

Ko: 
Predavač Dr Dejan Ognjanović

Kad: 
ponedeljak 15. jul 2019.

U koliko sati: 
17.30 h

Gde: 
EU info centar, Beograd

GDE?!: 
Kralja Milana 7


NAPOMENA: Ulaz je slobodan, ali zbog organizacionih razloga, molimo vas da svoje prisustvo potvrdite na e-mail info@euinfo.rs.


Italijanski horor film pruža dah svežine za ljubitelje ovog žanra sposobne da pojme i prihvate nešto značajno različito od paradigme američkog horora koja dominira svuda (bioskopi, televizija, strip).
Italija, za razliku od većine zapadnoevropskih zemalja, nema pomena vrednu tradiciju fantastičnog filma sve do sredine 1950-ih, kada počinje veliki bum, prvo preko filmova velikih inovatora, Marija Bave i Rikarda Frede, a zatim, tokom 1970-ih u delima njihovih naslednika, a pre svega slavnog Darija Arđenta. 

U njihovim delima gradi se čarolija zasnovana na logici sna (košmara), a izrazitim audio-vizuelnim zahvatima nastaje mračna i morbidna poezija na filmu koja je očaravala brojne filmofile, uključujući Martina Skorsezea i Kventina Tarantina. 

U ovom predavanju ukazaće se na kamene temeljce italijanskog horora, i na njihove temeljne tematske i stilske odlike, ali biće skrenuta pažnja i na manje poznate naslove i nepravedno zapostavljene autore.

Predavanje će biti ilustrovano insertima iz filmova.

            Ako neko u Beogradu želi moj roman NAŽIVO i/ili knjigu KULT GULA a nije ih do sada nabavio, neka mi se javi unapred na mejl dogstar666 at yahoo dot com kako bih sa sobom poneo primerke naživo.


            Vidimo se!