izabrana dela

izabrana dela

субота, 16. новембар 2019.

POSLE 200 GODINA: DVA VEKA NAUČNE FANTASTIKE




Izašao je, na univerzitetu u Kragujevcu, Zbornik sa prošlogodišnjeg naučnog Okruglog stola o 200 godina SF, sa uvodom i 13 radova, pod naslovom Posle 200 godina: dva veka naučne fantastike. Naslov ovog SF zbornika očigledan je omaž klasičnoj srpskoj horor priči „Posle 90 godina“ Milovana Glišića.
Kompletni bibliografski podatak: Nikola M. Bubanja, urednik, Posle 200 godina: dva veka naučne fantastike. Zbornik radova sa istoimenog Naučnog okruglog stola održanog 28. oktobra 2018. Kragujevac, Filološko-umetnički fakultet, ISBN 978-86-80796-30-7, COBISS.SR-ID 280424716
Izgleda da je ovo prvi naučni zbornik o naučnoj fantastici u istoriji srpskih univerziteta.
Skrećem vam pažnju na jedno kratko ali slatko poglavlje u jednom od radova. Autor je stari znanac pažljivih pratilaca ovog bloga, legendarni, naučnofantastični, nadrealno-neverovatni dr Aleksandar B. Nedeljković – osvrte na njega i neke njegove radove imate pod posebnim tagom na blogu, ako kliknete OVDE.
            Njegov tekst, kao što smo već navikli, nema nijednu odliku NAUČNOG RADA – umesto toga, kao i obično, radi se o jedva koherentnom, skoro-ćaskalačkom skupu nekih subjektivnih zapažanja i impresija pisanom za neki nezahtevniji blog. To ne treba da čudi, jer ovaj "naučni rad" je zapravo i nastao tako što je dr ABN spojio, i neznatno preradio, svoja tri napisa na jednom internet FORUMU. O, da... Ipak, naslov je gromopucatelan: O MOGUĆNOSTI STVARANjA BAZE PODATAKA I DEFINISANjA ZAJEDNIČKIH OSNOVNIH PRINCIPA ZA STUDIJE SF KNjIŽEVNOSTI
            U okviru ovog teksta možete naći i sledeće poglavlje, u kojem se osvrće na moju odbranu doktorskog rada o poetici horora. Prebacio sam ga u latinicu da u tome mogu uživati i oni koji prate ovaj blog a s ovim pismom kubure... Evo šta veli dr ABN:

3. Disertacija o hororu, samo jedna

Fotka nastala na pomenutoj odbrani

Srbija ima i jednog doktora horora, samo jednog: to je Dejan B. Ognjanović – ne Ognjenović – iz Niša, poznat u fandomu kao Gul, engl. Ghoul. Disertaciju sa naslovom Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti odbranio je na Filološkom fakultetu u Beogradu, 22. februara 2012. godine, a mentor je bio prof. dr Zoran D. Paunović. Na odbrani je ona čuvena, slavna sala pokraj dekanata bila prepuna (oko pedeset slušalaca; verovatno su to većinom bili simpatizeri horor žanra), bio je tu, u publici, i dr A. B. Nedeljković koji je napravio desetak stranica svojih ličnih beležaka. Disertacija ima oko 450 kucanih stranica – čak i bez bibliografije.
Odbrana je snimana, tonski, ali i kamerama, od početka do kraja. Možete pogledati dve slike, sa početka, i sa kraja tj. proglašenja o uspehu odbrane (Ognjanović 2012a, b). Odbrana je donela interesantne i visoke teorijske pomake u razumevanju horora. Komisija je – pominjući na primer Edgara Alana Poa – imala generalni stav da horor nije trivijalna književnost, nego je ravnopravan deo svetske kulturne baštine (to je tačno).
Na samom početku svog izlaganja, kandidat se izjasnio da mu nije bila namera da gradi apologiju horora i da ga prikazuje po svaku cenu u pozitivnom svetlu (drugim rečima, da je nastojao da bude objektivan i nepristrasan). Ubrzo je, tokom odbrane, ispoljio čvrstinu, oštrinu i prodornost i zastupanju svojih uverenja.
Kandidatu je rečeno da je „veliki Poovac i Lavkraftovac”, ali mu je i zamereno da je možda i previše drastično kritikovao Stivena Kinga, na šta je Ognjanović objasnio da je Stiven King nosilac jedne „dajdžest-pop duhovnosti, sa jeftinim pulp-efektima” (on je rekao „palp-efektima”); da je Kingova proza prilagođena ljudima koji nisu nešto mnogo religiozni, ali ipak šalju svoju decu na veronauku (ovo, u širem kontekstu jedne opšte sekularizacije horora – to bi značilo da se horor u poslednjih dvesta godina udaljava od religije, od verskih tema, a približava naučnom pogledu na svet) (ali jedno od pitanja je bilo, da li se horor protestantskih autora okomljavao naročito na katolicizam kao izvor demonskih sila – samo na katolicizam, a ne na hrišćanstvo uopšte).
Pred kraj je ova odbrana donela i neka teorijska i druga iznenađenja.
Na primer, kandidat je rekao (citiramo samo približno, po sećanju) da je horor „žanr koji privlači relativno mali broj ljudi, hajde, da ne kažem, specifičnih ljudi, koji ga vole, koji nisu sasvim sa obe noge na zemlji, nego slute da postoje neki univerzalniji mrakovi, iza ove dnevno-političke realnosti”. Ovo je, kao u fizici ona metalna takozvana zvučna viljuška, odzvonilo jednim tankim, dalekim tonom misticizma. Požalio se, i to je verovatno tačno, da neka od glavnih, kanonskih dela horora nisu ni prevedena na srpski, i da u Srbiji ne postoji ni kritika o hororu. Priznao je (opet citiramo približno): „Horor je posvećen neprijatnim temama, koje mnogi ljudi, naročito oni izmučeni ratovima, izbegavaju, jer im ne treba, uz mnogo nevolja, još i da čitaju o stravi”, ali na ovo je usledio i jedan mali, ironični smeh iz publike. Nekim hororistima se, dakle, učinilo da je to smešno.
Parodije horora, postmodernistička poigravanja i persiflaže horora – nisu horor, izjavio je kandidat.
Govoreći sa stanovišta struke, ne možemo a da ne primetimo da je prvi srpski doktorat o naučnoj fantastici (koji je odbranio Zoran A. Živković) imao jednu obuhvatnu, „pokrivnu” temu, sagledao je (u izvesnom smislu) generalno čitav žanr, a tako to i treba, kad naučni radnici prvi put pristupaju jednoj neproučenoj oblasti; pogledati čitav pejzaž (engl. over-view), a kasniji doktorati su išli na uzanije teme, više usmerene na nešto pojedinačno, što će se detaljnije proučavati, dakle: uzani snop svetlosti ali u dubinu.
I ovaj doktorat o hororu, prvi u Srbiji, imao tu generalnost i sveobuhvatnost – tema mu je praktično čitav žanr – pa možemo očekivati da će eventualni budući doktori (i doktorice) horora odabirati neke uzanije teme: pojedine periode, tematske oblasti, autore, itd. Jedna moguća tema bila bi podela na fantastični i ne-fantastični horor; jer, ako se, recimo, u nekom filmu, ludak sa nožem šunja noću po parkovima ili ulazi u kuće, da bi napadao ljude, to može itekako biti horor, iako nema mnogo (ili nema nimalo) elemenata fantastike. Ovakva podela ne postoji kod naučne fantastike, koja je uvek, bez izuzetka, fantastika.
Ognjanović je svoju disertaciju objavio kao knjigu, veoma impresivnu ne samo po obimu nego i kvalitetu, što, međutim, ne znači da su sve tvrdnje u njoj tačne (Ognjanović 2014).

            To sve, na ćirilici, izgleda ovako:
 

Ovaj zbornik trenutno se još ne prodaje u papirnom obliku, ali, u elektronskom obliku možete ga preuzeti ako kliknete OVDE.
Zbornik ima uvod i 13 radova.
Broj 13 takođe ukazuje na srodnost SF-a i horora, a ona se ogleda i u činjenici da se, osim dr Ghoula, u ovom zborniku pominju i obrađuju još neke horor teme, kao npr. romani FRANKENŠTAJN Meri Šeli i NAKOT Gorana Skrobonje, ali i druge pažnje vredne teme i dileme. Evo sadržaja, pa vidite sami:

            Ujedno podsećam: i dalje je u ponudi jedini primerak smehotresnog pokušaja udžbenika pod nazivom HISTORY OF THE BRITISH AND AMERICAN CIVILIZATION by Aleksandar B. Nedeljkovich 

Ovako autor, dr ABN, opisuje svoju knjigu: "To je autorovo zhivotno delo, koje sumira njegovo ukupno poznavanje ove oblasti i njegov pogled na svet (a ima i poprilican broj po glavlja o knjizhevnosti, ali, kratkih; naucna fantastika, horor i fantazija su dobili ono mesto koje, po svojoj knjizhevnoj vrednosti, realno zasluzhuju). Knjiga je izrazito futurski i internetski orijentisana, a poslednje dve reci knjige (glavnog teksta) glase: will be."
Da se ovo prodaje kao fiction, ovo bi bilo vrhunsko postmodernističko delo, na tragu HAZARSKOG REČNIKA, samo mnogo smešnije!
Pisano je konverzacijskim tonom – 'da vam čiča objasni' – koji nema ni u naznakama natruhe AKADEMSKOG PISANJA: ni fusnote, ni citati, ni izvori/autori ne navode se za (mestimično VRLO slobodne i extravagantne) tvrdnje i tumačenja, što svemu tome daje ton (i vrednost) kafanske rasprave. Znači, uzeo čiča banku i priča li priča o istoriji Engleske, Amerike i Srbije, istovremeno.
Vidite: Dr Nedeljković u svom UDŽBENIKU, pišući o američkim nobelovcima, na njihovom spisku spontano usklikne kraj Hemingvejevog imena: 'the most deserved!' 
Vidite: u 'major authors' amer. knjiž. I polovine XX veka ABN ladno ubraja Isaka Asimova i Margaret –prohujala– Mičel (zajedno sa, zapanjujuće, Lavkraftom!) dok u 'lessers' u isti koš natrpa Paunda, Čendlera, Roberta E. Hauarda (!) i Zejna Greja zajedno sa Drajzerom i Štajnbekom!
Učite: u 'majors' iz II polovine XX veka ABN tura i Agatu Kristi i Tolkina i Karla Segana, a u 'lessers' Nabokova, Apdajka i M. Etvud!
Unikatni smehotres!
Cena: 950 din + 80 za ptt

* * *

Za kraj, nešto što nema blage veze s prethodnim, ali želim da vam na vreme skrenem pažnju na jedno zanimljivo predavanje u Beogradu u ponedeljak: da sam tada tamo, svakako bih svratio na njega.


среда, 13. новембар 2019.

GHOUL SHOP (Jesen 2019)

  

            Jesenje kiše i magle, tmurni i kratki dani, oblaci, vladavina mraka... Idealno vreme da se čita malo mračnjačke literature!
            Evo šta je novo i staro Ghoul ponudio u svom dućanu.
            Ako vas nešto odozdo zanima, pišite što pre na dogstar666 at yahoo dot com da rezervišete sebi primerak i da se sve dogovorimo!

            Pre svega, pravim čudom iskopao sam dva primerka moje odavno rasprodate i nenabavljive knjige FAUSTOVSKI EKRAN: ĐAVO NA FILMU!
            Godinama je već nema nigde da se nađe, pa zato ako vam je promakla kad je trebalo, ako vam samo ona od mojih knjiga fali – ne oklevajte predugo: ovo će da ode za minut ili dva!
            Ja ću jednog dana uraditi dopunjenu verziju ove knjige, ali kada će se to desiti – ne smem da obećavam. Sigurno ne u narednih par godina.
            Detaljnije o ovoj knjizi OVDE.

            Na raspolaganju su
            Primerak 1: besprekorno očuvan, samo na zadnjoj korici ima majušnu, jedva primetnu diskoloraciju – inače čvrsta, nečitana, bela, čista, virgo intakta.
            Cena: 1.300 din + 80 din ptt
PRODATO! 

Primerak 2:
besprekorno očuvan, samo na prednjoj korici ima malu diskoloraciju – inače čvrsta, nečitana, bela, čista, virgo intakta.
            Cena: 1.200 din + 80 din ptt
PRODATO! 

            Primerak bez ikakve mrlje prodaje se za 2.000 din, pa vi vidite...


            NAŽIVO
            Ako vam je promakao moj (o)kultni roman, pohitajte i nabavite ga sada.
Detaljnije o ovoj knjizi OVDE.
Cena: 800 din + 80 din ptt


            KULT GULA: PRVIH 10 GODINA
         Još nemate pri sebi izbor najboljih tekstova sa ovog bloga? To se smesta mora ispraviti!
            Detaljnije o ovoj knjizi OVDE.
            Cena: 900 din + 100 din ptt


            ZAVODNIK, I izdanje
            Ako neko želi prvo izdanje, u mekom povezu, po nižoj ceni od tvrdog, Orfelinovog, imam još samo 3 primerka!
            Detaljnije o ovoj knjizi OVDE.
            Cena: 500 din + 80 din ptt


            KRALJ U ŽUTOM – R. V. Čejmbers
            Kultna knjiga, zbirka horor i dekadentnih priča, s pogovorom dr Ognjanovića. Drugo izdanje, upravo izašlo – sa koricama u dve verzije, crnoj i žutoj.
            U ponudi imam 2 žute i 3 crne. Naglasite koju hoćete pri javljanju!
            Detaljnije o ovoj knjizi OVDE.
            Cena: 600 din + 80 din ptt
UPDATE: OSTALA MI JOŠ SAMO JEDNA ŽUTA; CRNIH VIŠE NEMA!


            PESKAR I MAJORAT – E.T.A. Hofman  PRODATO! 

            Dve vrhunske horor novele koje su snažno uticale na horor žanr – praćene pogovorom dr Ognjanovića i finim ilustracijama braće Gajić.
            Detaljnije o ovoj knjizi OVDE.
            U ponudi imam samo 1 primerak. Ide onome ko se prvi javi!
            Cena: 1.000 din + 100 din ptt


            NEKRONOMIKON – H.F. Lavkraft
            Svaka domaćinska kuća treba da ima ovu knjigu! Još je nemate? Pa, šta čekate? Da zvezde budu gde treba?
            Detaljnije o ovoj knjizi OVDE.
            Cena: 2.300 din + ptt po dogovoru (zavisi hoćete li Post expres ili običnu tiskovinu ili nešto treće)


            PAUK I DRUGI UŽASI – H.H. Evers PRODATO! 
            Jezive, stravične, gnusne, dekadentne priče nemačkog majstora + esej o Pou!
            Detaljnije o ovoj knjizi OVDE.
            Cena: 900 din + 80 din ptt


            MRAČNI BOGOVI – T.E.D. Klajn PRODATO! 
            Najnovija knjiga iz edicije „Poetika strave“ – 5 vrhunskih novela savremenog horora – preveo i pogovorio dr Ognjanović.
            Detaljnije o ovoj knjizi OVDE.
Cena: 1.100 din + 100 din ptt


            MORIAH – Daniel Mills  PRODATO! 
            Mračan, sumoran i težak roman savremenog autora koji se zakitio mojim blurbom na korici, iz mog prikaza za Rue Morgue.
            Detaljnije o ovoj knjizi OVDE.
            Cena: 800 din + 80 din ptt


            THE VAMPIRE'S BEDSIDE COMAPNION – Peter Underwood
            O vampirima iz različitih uglova + 4 vampirske horor priče!
            Cena: 400 din + 80 din ptt
           

            ČUDESNE PRIČE – Natanijel Hotorn 
            Fantastične priče iz klasične starine u Hotornovoj obradi.
            Cena: 400 din + 80 din ptt


            U ODVAJANJU – Ilija Bakić  PRODATO! 
            Prvorazredne SF priče našeg najboljeg pisca fantastike, Ilije Bakića. Tvrd povez, nečitano.
Cena: 500 din + 80 din ptt


SUZE I SVECI – Emil Sioran  PRODATO! 
Filozofija beznađa i nihilizma: crnilo, ali prelepo poetizovano i sa dušom iskazano.
Cena: 400 din + 80 din ptt



PRIČE O DUHOVIMA – M.R. Džejms PRODATO! 
U ovom izboru je i nekoliko priča koje ja nisam uvrstio u ZAZVIŽDI...
Tvrd povez, ćirilica.
Cena: 400 din + 80 din ptt


PLAMENA PIRAMIDA – Arthur Machen PRODATO!
Tri Makenove priče strave, na hrvatskom, sa Borhesovim predgovorom.
Cena: 200 din + 80 din ptt


KARMILA – Šeridan le Fanu
Legendarna vampirska novela. Samo ona.
Cena: 200 din + 80 din ptt


IZBOR NEVESTE – E.T.A. Hofman PRODATO! 
Klasik fantastike, sa elementima proto-nadrealizma i humora apsurda, romanse, fantazije i blagog horora.
Mek povez, 131 strana.
Knjiga je u veoma dobrom stanju.
Cena: 200 din + 80 din ptt


            VELIKO ZAVEŠTANJE – Fransoa Vijon  PRODATO! 
            Poezija velikog, mnogohvaljenog pesnika.
            U predgovoru (veoma obimnom) štamparskom greškom fali 6 strana, ali u poeziji, u samim pesmama, ne fali ništa.
Cena: 200 din + 80 din ptt


FILAŽ # 13 PRODATO! 
Pretposlednji broj najboljeg domaćeg filmskog časopisa (mada je u štampi najnoviji, 14-ti!). Iz sadržaja izdvajam eseje FILMSKO PREISPITIVANjE: ANDREJ TARKOVSKI – REDITELj I MISLILAC VJERE Dr Radoslava T. Stanišića i  SISTEM DOKTORA DIKA I PROFESORA LEMA: KNjIGA I FILM PO NjOJ (A MOŽE I OBRNUTO) Gorana Stankovića. Tu je i intervju sa rediteljem genijalnog filma THE ACT OF KILLING (DžOŠUA OPENHAJMER), prikazi filmova MEĐUZVEZDANI (INTERSTELLAR) Srđana Savića i NIČIJE DETE Dejana Ognjanovića, itd.
Kompletan sadržaj imate OVDE.
Cena: 350 din + 100 din ptt
  

HISTORY OF THE BRITISH AND AMERICAN CIVILIZATION 
- Aleksandar B. Nedeljkovich 
 
Ovako autor, dr ABN, opisuje svoju knjigu: "To je autorovo zhivotno delo, koje sumira njegovo ukupno poznavanje ove oblasti i njegov pogled na svet (a ima i poprilican broj po glavlja o knjizhevnosti, ali, kratkih; naucna fantastika, horor i fantazija su dobili ono mesto koje, po svojoj knjizhevnoj vrednosti, realno zasluzhuju). Knjiga je izrazito futurski i internetski orijentisana, a poslednje dve reci knjige (glavnog teksta) glase: will be."
Da se ovo prodaje kao fiction, ovo bi bilo vrhunsko postmodernističko delo, na tragu HAZARSKOG REČNIKA, samo mnogo smešnije!
Pisano je konverzacijskim tonom – 'da vam čiča objasni' – koji nema ni u naznakama natruhe AKADEMSKOG PISANJA: ni fusnote, ni citati, ni izvori/autori ne navode se za (mestimično VRLO slobodne i extravagantne) tvrdnje i tumačenja, što svemu tome daje ton (i vrednost) kafanske rasprave. Znači, uzeo čiča banku i priča li priča o istoriji Engleske, Amerike i Srbije, istovremeno.
Vidite: Dr Nedeljković u svom UDŽBENIKU, pišući o američkim nobelovcima, na njihovom spisku spontano usklikne kraj Hemingvejevog imena: 'the most deserved!' 
Vidite: u 'major authors' amer. knjiž. I polovine XX veka ABN ladno ubraja Isaka Asimova i Margaret –prohujala– Mičel (zajedno sa, zapanjujuće, Lavkraftom!) dok u 'lessers' u isti koš natrpa Paunda, Čendlera, Roberta E. Hauarda (!) i Zejna Greja zajedno sa Drajzerom i Štajnbekom!
Učite: u 'majors' iz II polovine XX veka ABN tura i Agatu Kristi i Tolkina i Karla Segana, a u 'lessers' Nabokova, Apdajka i M. Etvud!
Unikatni smehotres!
Cena: 950 din + 100 za ptt


NJEŽNI RAT - T. Breton i D. Beneich   PRODATO! 
Informatički triler (Delta / Mladost, 1987) 
Cena: 200 + 50 za ptt 


понедељак, 11. новембар 2019.

DOCTOR SLEEP (2019)


***
3

            Počeću ovaj rivju sa nekoliko tvrdnji koje su za mene truizmi, ali za mnoge hororfile, nažalost, i dalje nisu.
1) Što se mene tiče, THE SHINING je daleko najbolji film „inspirisan“ Kingom: od vrlo dobrog žanrovskog romana blago pokvarenog slabim krajem (ali i još nekim stvarima – vidi moju analizu u knjizi POETIKA HORORA) Kjubrik je napravio VANŽANROVSKO remek delo, u smislu da je Kingov roman odličan horor ali tek osrednja književnost, dok je Kjubrikov film odličan i kao horor ali i prosto kao PERFEKTNO NAPRAVLJEN FILM.
2) THE SHINING je remek delo, ZBOG Kjubrika, a UPRKOS kretenu Kingu. Ako sam film već nije dovoljan dokaz toga, vidi svaku Kingovu izjavu povodom tog filma, kao i tu nesrećnu TV adaptaciju njegovog kućnog reditelja, jadnog Mika Gerisa.
Predsednik odbora SNS-a u Donje Dudulajce
Svaka izmena koju je Kjubrik uneo u radnju je NABOLJE, film je režiran BEZ GREŠKE, a ritam je onakav kakav toj priči i onome što je Kjubrik njome hteo NAJBOLJE ODGOVARA. To što nema malo više jurnjave noževima pre završnice, što nema više konvencionalnih horor scena i debilne pirotehnike na kraju – eh, pa ovo i nije horor za decu i tinejdžere, nego za odrasle.
            3) King je budala po pitanju skoro svega vezanog za Kjubrikovo ISIJAVANJE, pa je tako isprva hteo da zabrani da se ova filmska adaptacija njegovog romana DOKTOR ZZZ vizuelno i narativno nadovezuje na Kjubrikov film. Elem, King je svoj hotel u ISIJAVANJU na kraju spalio; kod Kjubrika on ostaje čitav na kraju.  
U Kingovom nastavku, kulminacija se dešava na zgarištu, u ruševinama. Flanagan je hteo, i na kraju dobio, da se njegov klimax dešava u netaknutom, čitavom hotelu koji znamo i volimo već skoro 4 decenije: dakle, nastavlja se na film a ignoriše roman.
            Što se tiče ove filmske verzije, u režiji Majka Flanagana, moram reći da sam prijatno iznenađen: radi se o natprosečnom, vrlo dobrom horor filmu, prijatnom za gledanje, sa sasvim respektabilnim kvalitetima. Da bi se u njemu uživalo kako treba, ipak treba dodati još jedan truizam:
            4) Flanagan nije Kjubrik; a za pohvalu je što to i ne pokušava da bude. DOKTOR ZZZ je svoja zverka, donekle uozbiljena verzija Kinga, ali ne do nivoa artizma i remek-dela, nego samo do nivoa jednog dobrog, poštenog horora, čiji su stil i vizuelnost konvencionalni ali pristojni. Dakle, u samom startu treba odbaciti nerealna i glupa očekivanja da se pravi dabl-bil sa Kjubrikovim ISIJAVANJEM, i da neko očekuje da se DOKTOR ZZZ prirodno „nalepi“ na prethodni, kao more of the same
Ovaj film NIJE nigde blizu ni stila, ali ni teme, prethodnog romana i filma, i samo budala će uopšte upoređivati babe i žabe. Znači, s druge strane, ko ovome priđe sa svešću da ne treba da očekuje vaskrslog Kjubrika – i sa svešću da je zaplet radikalno drugačiji, sasvim različit od onoga u ISIJAVANJU – taj će moći da uživa u onome šta ovaj film JESTE, umesto da sve vreme gunđa, zakera i zamera šta on NIJE.
            DOKTOR ZZZ donosi jednu novu mitologiju, o grupici energetskih vampira koji se hrane isisavanjem dece koja imaju dar „isijavanja“, a putuju diljem Amerike u kamionu-prikolici, pri čemu su mnogi od njih stari vekovima, a neki, navodno, i milenijumima. Tipično za Kinga, on je ovde zapravo pokrao predložak za film NEAR DARK, samo što je u prikolicu umesto „običnih“ vampira (koji piju krv i beže od sunčevog svetla) metnuo nešto specifičniju sortu, kojoj sunce ne smeta a umesto krvi, kako već rekoh, „piju“ detinje isijavanje.
            Zahvaljujući dobrom kastu, a naročito glavnoj „vampirici“ (odlična, jeziva Rebeka Ferguson), ova sličnost nije previše očigledna, odnosno ovo uspeva da zaživi nekom svojom pričom bez prenaglašenog osećaja derivativnosti. 
Ako tome dodamo Juena MekGregora, koji je prosto rođen da igra everymana – tačnije, da udahne dušu u jedan otrcani kingovski kliše još jednog lečenog alkosa i načini ga iole živim i dopadljivim likom – plus dve odlične, talentovane curice, crnu malenu i plavu tinejdžerku, može se reći da ovaj film ima čvrsto uporište u likovima i drami – a sa takvim korenom i horor, kad dođe, biva efektniji. Flanagan je dokazan na tom polju, i ni ovog puta ne izneverava u svom trejd-mark spoju drame i horora, humanosti i strave.
            Ideja je gadna u osnovi, i pruža Kingu još jednu priliku za rabljenje jednog od njegovih najjeftinijih trikova – „kids in peril“. Dakle, imamo ovde gledati ove sado-vamp-pedofile kako spopadaju neku đecu po putevima i zabitima Amerike, uvlače ih u svoje vozilo, a onda – u jednoj zamalo pa preterano dugačkoj i neprijatnoj sceni, imamo videti i krvavu pogibiju jednog dečaka (onaj isti iz PREDATORA i još 200 novijih filmova) koga ova rulja, da prostite, isisa. 
Mučna scena, koja je čak i nekim ogrezlim horordžijama (npr. ex-urednik Fangorije!) bila previše, ali koja, mnijem, jeste bila potrebna kako se ne bi „zasladilo“ ili pod tepih gurnulo Zlo koje je u centru ove storije. Bez ovoga ne bi bilo ni katarze kad kasnije (spojler?) ovi vampiri krenu da ginu jedan po jedan, a neki i u masi.
            Dakle, ideja je intrigantna, tretirana je sa dovoljnom dozom ozbiljnosti i veštine, dobri glumci je adekvatno nose, a pripovedanje je odlično odmereno i uprkos isprva-zabrinjavajućem trajanju od 2,5 sata mora se reći da je to prikladna dužina za ovu priču, odnosno da film ima sjajan ritam, lišen nebitnosti i digresija i razvlačenja. Naprotiv, daje sasvim dovoljno vremena da se saživimo s likovima i zainteresujemo za priču, i ima prikladnu dinamiku koja nije po-mozak-uvredljivo protrčavanje, nego je baš kako treba.
            Prijatno je gledati visokobudžetni horor film koji je, zapravo, dobar – i koji razvija neku svoju neomitologiju. Retko imamo priliku pogledati horor epik a da nije nabudžen bilo SF-om bilo akcijom, nego je čist horor, ali sa velikom temom i velikim opsegom lokacija i likova – a da, istovremeno, NIJE detinjarija a la TO. DOKTOR ZZZ, uprkos svom naslovu, neće vas baciti u san, nego će vas razbuditi, rasaniti i zainteresovati.
            Budući da bezrezervno obožavam Kjubrikov SHINING kao besprekorni masterpis, pribojavao sam se da li će i koliko da ga oskrnave ovde, u toj završnici, kad se Den vrati u Hotel Vidikovac – ali i na tom polju moram da čestitam Flanaganu na tome što je uspeo da „ispoštuje“ Kjubrika, a da ne ispadne jadan i glup hteo-nehteo ulazeći, povremeno, i u njegove cipele.
            Povratak u Vidikovac sa sobom nosi grdnu dozu nostalgije i užitka skoro iracionalne prirode svakome ko, kao ja, obožava taj film, ali nevezano za priliku za još jednu šetnju dobro poznatim hodnicima (zbog koje sam razmatrao da bacim pogled čak i na onu Spilburgerovu bljuzgu READY PLAYER ONE, ali nisam se još na to naterao!) – postoji tu jedna izvanredna scena koja, javlja mi se, nije u romanu (koji nisam čitao), nego je Flanaganova dorada i dodatak, koja osmišljava ceo ovaj Povratak, tj. izdiže ga iznad memberberry retro-exploatacije nostalgije.
            Da, mislim na scenu u kojoj odrasli Deni, tj. sada je Den, dođe u Zlatnu salu Vidikovca i tamo susretne novog barmena... svog tatka! Šteta je, samo, što za taj lik nisu iskeširali jedno milionče, da im Džek dođe na 2 minuta, eventualno da ga kompjuterski podmlade, ili sasvim da ga rekreiraju u kompjuteru, jer ma koliko se dati glumac tu trudio, Džek je, jbg, nezamenjiv!
            Javlja mi se da je upravo ova (dodata) scena bila prelomna u ubeđivanju Kinga da dopusti Flanaganu da se osloni na Kjubrika. Ako je tako, a kladim se u svoje brkove i ne zvao se Lorimer da je baš tako, onda je tom prilikom King ispoljio nešto malo naknadne pameti, i priliku da, svesno ili nesvesno, prizna da je Kjubrik sve vreme bio u pravu, 
i da je njegova verzija potentnija od njegovog treš romana ne samo po sebi, nego i kao podloga za nastavak. Divna je to i suštinski dirljiva scena, jer u njoj se Den rve sa glavnim problemom svog (i svačijeg) života – sa opasnošću da postane isti kao svoj Tatko...
            Dobro, budući da se ovde ipak radi o Kingovom romanu, naravno da imamo melodramu i patetiku u vezi sa time kako je tretirana Smrt i zagrobni život, pre svega u scenama u kojima naš Den zaradi svoj nadimak, DOKTOR ZZZ – odnosno, kada otpravlja na onu stranu starce u staračkom domu, koji svi odreda umiru mirno, tiho, samo se ugase: 
niko u ropcu, u agoniji, groznici, beslovesti, niko u krvi il' govnima, nego svi dostojanstveno, smireno, plemenito, dok kraj sebe svide svoje pokojne žene i muževe kojima idu da se pridruže u, valjda, vječnosti... kao da samo mirno zaspu, i to je sve. ZZZZZ...
            Sve u svemu, kako sam se nadao/bojao, super sam se udao. Flanagan ume i od bisera (Ukleta kuća na brdu) da napravi govno (TV serija), tako da je valjalo biti oprezan... Ali, u ovom slučaju je od (verovatno) osrednjeg romana napravio vrlo dobar horor.
Sam-samcit kraj, zadnjih 5 minuta, je slabašno, njanjavo, ali ono pre toga je prilično dobro i respektabilno, i kako stvari stoje, DOKTOR ZZZ će mi sigurno biti u top-10, a možda čak i top-5 horora ove godine. Sasvim prijatno bioskopsko iskustvo koje preporučujem onima koji su u mogućnosti. Činjenica da nije razvalio bioskopske blagajne - kao, recimo, infantilni TO - samo je pokazatelj da se radi o nešto boljem, zrelijem filmu.