DANGEROUS ANIMALS (2025)

Imao sam solidna očekivanja od ovog filma, a on mi je pružio čak i za nijansu više, odnosno smatram ga blago natprosečnim i gledanja vrednim. Prijao mi je od početka do kraja! I to uprkos činjenici da su mi prethodna dva filma ovog reditelja, Šona Birna, bila blago ispod proseka, iako su na ovaj prvi svi fanovi i kritičari otkidali.

            Da vas prvo ukratko podsetim na njegov minuli rad.

 

THE LOVED ONES  (2010)

Australijski The Loved Ones možda ima na pameti satiru o današnjim muško-ženskim odnosima kroz priču o jednoj nesuđenoj kraljici mature koja otima poželjne momke i muči ih u svom domu (uz očevu pomoć!) ne bi odabrala pravog – ali ovaj dobro uslikani "torture porn" ne uspeva do kraja da osmisli svoj sadizam, niti da nas istinski zainteresuje za sudbinu prerano svezanog mladića začepljenih usta.

 

THE DEVIL'S CANDY (2015)

Više sam očekivao od ovog filma o mladom porodičnom čoveku kojeg opsednu mračne sile dok slika nekakve pop-satanističke slike i sluša hevi metal. Upitno je povezivanje metala sa ubilačkim nagonima, a razvoj zapleta i, naročito, njegova kulminacija, prilično su predvidivi, konvencionalni, nedovoljno snažni i upečatljivi (kraj je dodatno pokvaren slabim CGI efektima vatre, tj. požara). Ipak, ima tu dovoljno šarma, solidne glume i zanimljive situacije da ga vredi pogledati.

 

DANGEROUS ANIMALS, na nivou premise, može zvučati kao još jedna beslovesna šarksploatacija – serijski ubica specijalizovao se da na svom brodiću vozi turiste, pa da ih u kavezu spušta da „plivaju s ajkulama“, a onda da ih vrati nazad. Samo, nekad mu tako ćune, pa ih ili ne vrati nazad, ili vrati na palubu, prikolje, pa baci ajkulama. Barem ove muške. Ženke, pritom, zadrži malko sebi za zabavu u specijalno okovanoj ćeliji na brodiću…

„Pih, šta sve više neće dizmisle,“ kažete vi, „ne znaju više šta da rade s tim ajkulama – slali su ih u Veneciju, u tornado, u slatku vodu, u svemir, gde sve ne – i sad eto došlo na red da ukrštaju psiho-slešer s ajkulama. Yawn!“

Međutim, NE!

Ovo je, zapravo, odlično napisan i režiran film, s nekoliko scena ozbiljnog saspensa – čega ne bi bilo da nemamo a) odličnog, ubedljivo sumanutog psiha s kojim nikad ne znate na čemu ste i b) iznenađujuće simpatičnu glavnu junakinju koja nije otrcani kliše omoćene junakinje koja se očas posla skine u majicu na bretele i krene da jebe sve po spisku našem psihu. (Ovaj, nažalost, ne NAŠEM Psihu, nego ovom Australopitekusu.)

A povrh toga je još i veći raritet, muški pozitivni lik koji je takođe simpatičan, prijemčiv – nije ni toksičan, ni levo smetalo, ni gej, ni crnac, ni sebična budala, nego eto tako neka dobričina koju bi svaka majka poželela za zeta, pa to je iskakanje iz šablona odavno neviđeno!

Uglavnom, kad imate prijemčive likove za koje navijate i snažno im želite da prežive, i kad imate psiha koji je žešće nepredvidiv i zajeban, a film nam je već od samog početka pokazao da neće biti nežan prema svojim junacima, imate onu najređu situaciju u hororu: ne navijate za ubicu (kolji! davaj harpun! sekirče! mačetu! nek šiklja crveno! što maštovitije!) nego navijate da se ovi „naši“ spasu i da se uzmu na kraju!

Da, to je možda i naročiti EXTRA kvalitet ovog filma: iza svih tih napetih scena igre mačke i miša, saspensa i šokova i iznenadnih krvoliptanja, iza likova okačenih tik iznad vode napučene ajkulama itd. gde ste X puta u fazonu: „Auh, kako li će IZ OVOGA da se spase!“, krije se jedna bizarna, otkačena, nesvakidašnja ljubavna priča! To je kao neki neočekivani unutrašnji extra sloj na sladoledu koji je već i pre toga bio odličan!

Dakle, ona je tako neka samotnica koja živi u kombiju kojim putuje i pomalo sitno kraducka po dragstorima. On je surfer. Vidi je u krađi, ali to je samo početak muvanja koje dovede do jednonoćnog stenda. Učini se da se tu stvori i neka nadkarnalna konekcija, ali usred noći ona iščezne dok on ode da spremi neko postkoitalno meze.

Nju ubrzo zatim otme psiho (da, on lovi i na kopnu, ne samo na moru: he’s a land shark!), ali naš surfo se ne predaje lako: on oseća da Ona je Ta, i sluti da je i ona osetila da je On za nju Taj, ali beži, jer se boji vezivanja. E pa sad će da dobije vezivanje, bukvalno, lisicama, u psiho-ćeliji na brodu. Međutim, surfo će da prevrne i nebo i zemlju, a vala i vodu, da nađe svoju curicu.

ALI! Da li će mlađarija da preživi ludaka i spanđa se u hepiendu, ili je ovo jedan od onih nemilosrdnih ciničnih (australijskih!) horora u kojima svi ginu, pa i Dobrice – to sami proverite. Vredi.

Da li film do kraja igra pošteno s tim (u mnogim scenama – pravim, živim) ajkulama?

Pa, ne baš. Ima tu nekih HOW CONVENIENT situacija koje zaista ni kamen soli ne bi zasolio dovoljno da se progutaju (u jednom trenu neko sa raskrvavljenom rukom prepliva bar kilometar kroz ajkulama-gustu vodu, i ništa; u nekom drugom imamo ono: samo plutaj i ne maši ručicama i nožicama i ajkula ti neće ništa, itd), ali ovo što bi mi smetalo u nekom drugom filmu, u ovom nije, bar ne toliko da ga potopi, jer je bilo drugih vrednih i lepih stvari da ga održe na površini.

Na samom samcitom kraju, recimo, film prilično odvažno ode u napadnu metaforičnost (s ajkulom koja na sebi ima ogroman ožiljak – baš kao i naša junakinja, metaforički govoreći), što mi je, OVDE, bilo prihvatljivo i smisleno. Sve u svemu, ovo je savršen film za letnje dane, a naročito vama koji idete na more.

Što se mene tiče, ovo je bilo: dođi zbog psiha i ajkula, ostani zbog simpa ljubavne priče. I jedno i drugo izvedeno je vešto, zabavno i s dušom.