недеља, 12. јануар 2025.

MUDBRICK (KULT MRTVIH, 2024)

 *(*)
2-

 

Ovo nije rivju: ovo je upozorenje. Ne nasedajte na bombastične najave o domaćem „folk hororu“, o „najstrašnijem filmu u novijoj istoriji“, itsl. Ova čatmara je dobra samo za potpalu.

Dobro, ako imate para za bacanje, možete ga ove nedelje pogledati u bioskopima. Ali, ako baš morate ovo da gledate, ako vam moja upozorenja tako malo znače, ako vam je radoznalost jača, ako vas primordijalni atavizmi gone da po svaku cenu pogledate jedan „domaći“ horor smešten u ruralne krajeve, u staro selo, u drevnu čatmaru (kuću od blata) – možete to uraditi i za dž. Ko zna, znaće… (Šifra: Yifi.)

Ovca mi se jagnji, knjige mi se pišu, pa stvarno nemam sad vremena da ovo raščlanjujem na sastavne delove: to ću ostaviti za moju knjigu o balkanskim hororima. Do tada, samo ukratko.

Ako hoćete horor – to nećete ovde dobiti. Ovo je jedna do negledljivosti razvučena, razbrbljana porodična drama u kojoj se odreda antipatični likovi valjaju u beskrajnim scenama ruralnog mizerabilizma, svađe, muke, patnje, nesreće, jauka, suza, gde se mnogo laje a (skoro) nimalo ne ujeda, gde su sve boljke domaćeg filma dignute na kub (loš scenario, mnogo blebetanja, blato neartikulisane psiho-patnje, odbojni i nemotivisani likovi za koje te živo zabole, itd).

Ako hoćete FOLK horor – ni to nećete ovde dobiti, bar ne u zadovoljavajućem obliku. Priča je apsurdna: u nekom selu u Istočnoj Srbiji seljani obožavaju Velesa tako što se mole drvenom totemu na fudbalskom igralištu-livadi ali i random drvetu izvan sela, drže u čatmarama drvene duboreze s nečim što nazivaju Velesom, i stalno ponavljaju „Slava Velesu!“ Hrišćansku crkvu u selu ne vidimo, lokalnu policiju (koju vidimo!) kult Velesa ne zanima, a šta on tačno podrazumeva, kakvo je to božanstvo, kako se štuje - o tome ne vidimo u filmu ni najmanji nagoveštaj.

U NEKAKVOJ vezi sa svime time su i NAVI (nekrštenici), ali to su sve samo krajnje nesuvislo, nedomišljeno ubačene mistifikacije, proizvoljno prepisane iz ovdašnjeg folklora. Glavni lik, Pavle, izgubio je dete dok je bio u Londonu. Nejasno zašto, tačno, nešto nije valjalo s fetusom, a onda ni s brakom… Sad se vraća u svoje rodno selo.

Svi njega nazivaju Navom. Neki ga teraju da se SETI, neki se boje toga da se seti (da je navodno Nav). Kako može Nav da bude odrastao, kad je nav zapravo revenant nekrštenog deteta umrlog pre nego što je moglo biti kršteno? Kako je Nav odrastao, zašto ga film tretira kao nekakvo božanstvo od kojega zavisi milost prema seljacima, letini, stoci… ako je on samo kreatura, poput vampira, vukodlaka, gula, todorca, a ne božanstvo? Zašto na Velesovom totemu stoji urezano NAV?

Ako hoćete DOMAĆI, SRPSKI horor – ni to nećete ovde dobiti. Film je 92% na engleskom, 7% na MAKEDONSKOJ inačici srpskog, i samo oko 1% na srpskom. Ni rečju se u filmu ne pominje SRBIJA, nego će samo ovdašnji gledalac, i to ako je baš oštrook i dovoljno dokon da zagleda sitnice, primetiti uniformu srpske policije, ili da su dokumenta koja lik gleda na srpskom, ili jedva čitljivo ime sela (ČINIGLAVCI) na jednoj zgradi, u jednom kadru.

Inostrani gledalac nema ama baš NIKAKAV signifajer da se ovo zbiva u Srbiji: film je na neku foru dostupan na stranim striminzima, valjda zato što svako govno koje krstiš „folk hororom“ danas ima prođu, ali za nekog Amera, recimo, ovo se možda zbiva u Bugarskoj, ili Makedoniji, ili Rumuniji, ili ko zna gde, u nekoj fantomski nedefinisanoj Ruritaniji, Stiriji, Transilvaniji, Slavistanu...

Zašto likovi (nominalno, po unutarnjim pokazateljima, Srbi) našem protagonisti govore na makedonskom? Zašto mu PIŠU na makedonskom? Zato što tvorce ovoga živo ZABOLE za domaćeg gledaoca, a Amer ionako ništa neće primetiti.

Pavle bi kao trebalo da se nečega SETI, ali ako je čovek decenijama živeo u Engleskoj, i za njega u filmu nema dokaza da uopšte zna srpski-makedonski, sem par fraza („Zdravo“), zašto mu onda pišeš poruku na ĆIRILICI, na makedonskom? 

Sve je ovde napadno fejk, usiljeno i neubedljivo od same premise: naime, čoveku koji je živeo u Londonu umre otac, i ostavi mu – bednu blatnu čatmaru u nekom selištu u izumiranju. I ovaj potegne iz Londona, u „Srbiju“, u to selo, i zapne da nasledi tu čatmaru, da se nastani u njoj, iako tu već odvajkada živi njegov brat Jakov sa svojom ženom i ćerkom! I tu se izrodi čitava frtutma oko te jebene polu-ruševine: čija će biti!

Film je, navodno, inspirisan istinitim događajem – problem je samo što se on, kao, desio posle II svetskog rata. Znači, pre 80 godina! U vreme poratne bede u nekom zabačenom selištu je imalo smisla da se dva brata žestoko i tragično posvađaju oko nasledstva očeve blatne kuće. Zašto bi se jedan Londonjanin u 21. veku svađao s rođenim bratom u nekim ČINIGLAVCIMA u planini oko neke kuće od ćerpiča (mudbrick) – to nam film čak i ne skicira.

Razne su tu stvari nabacane, ali dramaturški kranje nevešto i konfuzno, tako da proizvode frustraciju i otuđenje, a ne misteriju i involviranje gledaoca: ta ćerka je trudna, ali NE sa njenim momkom iz sela. Ne kaže se čije je dete. MOŽDA je čak i očevo (incest, dakle), ali ako je tako, to je krajnje smušeno (ne) nagovešteno. Momka ovaj, Jakov, ubije sekirom usred sela (u mraku, u leđa – ne očekujte splater, jer nema ovde krvi), i nikom ništa – život ide dalje, ni policije ni istrage ni familije ni ništa. Sutra je novi dan, idemo dalje, sve normalno: kam ga onaj – nema ga onaj, ko da nikad nije ni bio.

Inače, muzika je otrcana: ili dramljenje i buka za podizanje strave i napetosti u scenama u kojima ih zapravo nema, ili neki bezoblični ETNO horovi i popevke koje kao da je A.I. smućkala od „kako mali A.I. Đokica zamišlja istočnoevropski etno“.

Pavle ceo film ima istovetan zbunjeno-škiljeći izraz lica, jer ni njemu nije jasno ŠTA igra. Zato ceo film zamišljeno ŠKILJI.

Jakov ceo film ima istovetan namrgođeni izraz lica, ali on barem zna šta igra: Majkla Rukera sa Temua. Zato se ceo film MRŠTI i govori nekim grlenim glasom istočnoevropskog Tarzan-Ingliš zlikovca-krimosa.

Obojicu glavnih likova igraju trećerazredni engleski glumci za koje niko nije čuo, i to s pravom. Poneko ih je možda video u ponekoj epizodici u nekom trećerazrednom filmu ili drugorazrednoj TV seriji. Zašto su baš oni angažovani da igraju SRBE u filmu koji je skoro ceo NA ENGLESKOM? Jel će možda neko da plati da gleda ovaj film zbog njihovog star powera?! Razumem da Tuki dovede Kena Forija ili Franka Nera na tezgu u Srbiji, jer posle s tim imenima može da proda svoj film u tuđini. Kome će OVO da se proda na konto imena Endrju Hauard (Jakov) i Filip Brodi (Pavle)? Što je najgore, oni se muče, bore, koprcaju s tom konfuzijom koja im je napisana – možda po sebi i nisu tako loši glumci kako ih ovaj film prikazuje, ali nedokuvan scenario im vezuje ruke i tu nema beganja.

Ko je uopšte zlikovac ovde? Pavle-Nav, Velesov poslanik (?!) iz Londona (!) koji je zaboravio šta je (!!!)? Ili Jakov-portret seoskog ubice, žrtva bratove pohlepe, a možda i otac svog unuka? Za koga uopšte da navijamo ovde, i zbog čega? Šta je uopšte dramski konflikt: udario brat na brata? OK, ali to nije psiho-socijalna studija, niti je arhetipska parafraza Kaina i Avelja – ako je jedan od njih natprirodno biće (nav)!

Umesto horora imamo neubedljivu, razbrbljanu i repetitivnu dramu bez ikakvih prijemčivih elemenata. Umesto drame imamo motivacijsku i karakternu konfuziju gde ljudi rade nemotivisane i GLUPE stvari sve vreme, bez posledica.

Samo jedan mali detalj: Pavle je zapeo da dobije Potvrdu o smrti svog oca, kako bi mogao da sredi nasledstvo, tj. da sebi prebaci tu jebenu blatnu kuću. Začudo, ovo zabačeno selište sa jedva 20 duša IMA nekakvu zgradu lokalne uprave, i u njoj ŠALTER (!), na kojem piše „Šalter“. 

Iz nejasnih razloga su prema njemu neljubazni i tetka za šalterom, i pajkan koji ga TERA ODATLE (Zašto? Zato!). Malo kasnije, taj pajkan uzme i ode iza te štale koja glumi policijsku stanicu – i napolju, naočigled okoline, zapali taj dokument. Zašto pajkan pali taj papir uopšte? Zašto ga pali napolju, na vidnom mestu, a ne u klozetu ili negde zaklonjeno??!!

Debilana, nebuloza i – silovanje. Jer, ako na ovo prvo nema smislenog odgovora, na ovo drugo imamo bar nekakav: scenarista i reditelj ga je naterao da tu nemotivisanu i glupu radnju obavi napolju kako bi ga neko VIDEO i potom odneo dopola sagoreli dokument Pavlu. Na kojem je ĆIRILICOM, na makedonskom, napisao da TREBA DA SE SETI. Umesto da mu lepo KAŽE u lice to čega treba da se seti…

Po svojim dometima, ali i opštem pristupu, ovaj film je sasvim uporediv sa nedavnim VAMPIROM, od pre par godina, koji nisam stigao da vam na blogu prikažem, jer nije ni vredan rivjua (ista ocena: 2-). Znači, nesuvisla exploatacija lokalnog ambijenta i folklora od strane netalentovanih mistifikatora nesposobnih da skockaju smislenu (a kamoli jezivu) priču, nego trpaju sve čega se dosete, ali pošto su im kapaciteti ograničeni, rezultat je samo udica za naivne, odnosno dosadan, prazan, glup film bez jeze i bez smisla.

P.S. U filmu ne postoji nikakav KULT MRTVIH, dakle čak i u (pod)naslovu vas lažu…

P.P.S. Da ne bude da imam nešto protiv tvoraca ove budalaštine, priznaću im dva kvaliteta: 1) direktorka fotografije je odradila odličan posao i uslikala ovo daleko bolje nego što zaslužuje, odnosno na svetskom nivou za ovaj (nizak) nivo low budget produkcije, i 2) CGI efekti sa zmijama su, takođe, na svetskom nivou za ovaj (nizak) nivo low budget produkcije.