izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 15. април 2010.

LITAN - LA CITÉ DES SPECTRES VERTS (1981)

bizarnim sticajem okolnosti, sudbina je tako htela da mi u roku od samo 7 dana u ruke (tj. na hard) padnu 3 najduže tražena, užasno nenabavljiva, nigde-nepostojeća, brutalno retka, nikad-čuo (za neinicirane) bizaro cult rare weird filma!!! bukvalno decenijama ih jurim: prvo je pao EL AÑO DE LA PESTE (1979), poprilično razočarenje kako ispade, ali sam se barem smirio oko njegovog ganjanja na sve strane.

drugi koji je pao za slobodu je predmet ovog osvrta – LITAN, GRAD ZELENIH UTVARA – a o trećem ću napisati koju u narednim danima.

za ovaj film zainteresovao me je, pre 20 godina, karakteristično štur i nekonkretan, ali ipak nanamljujuć textić u zoćinoj enciklopediji sf-a. uz sve probleme i ograničenja koje ta enciklopedija ima, mora se priznati da je zoća svojevremno, u pradavna vremena pre nego što je postao respektabilan i marketilan pisac, znači dok je još pratio sf i horor, redovno išao na festival fantastičnog filma u trstu, pa zato u njegovoj knjizi postoje i osvrti na neke brutalno retke euro flickove za koje ameri (i oni koji zavise samo od angloameričkih izvora) uopšte ne znaju. recimo, LITAN nije obrađen u hardijevoj (otherwise superiornoj, i nimalo anglocentričnoj!) aurum enciklopediji sf-a, pa čak ni u enciklopediji horora (gde bi ovom nesvrstanom, ali jezovitom filmu ipak radije bilo mesto)!

upornost se isplatila, kao i čačkanje po obodima opskurnog filmofilstva, LITAN je odgledan, i – što je najvažnije – ovog puta nije bilo razočaranja! film je tačno takav kakav sam zamišljao i priželjkivao!

istina, verzija koju sam gledao je na originalnom francuskom, bez titla (trenutno nisu dostupni eng. ili drugi titlovi za ovaj film!) a moj francuski (nešto malo, kao, učen u gimnaziji i na faxu) dovoljan je tek da natucam šta tu ko kome kaže, ali dok ga ne overim u potpunosti, neću da mu dajem numeričku ocenu. za one koje to ipak zanima, ona će sigurno biti negde oko 4- minimum.

LITAN je, to već sad mogu da tvrdim, skrajnuti klasik evropske fantastike: izvan zoćinog osvrta u 3-4 rečenice, nigde u relevantnoj periodici, ili na netu, nisam naišao na textove o njemu. tome su poprilično krivi i sami francuzi: ovaj remek je predugo bio dostupan samo na skrnavom vhs-u, a DVD (sa koga je ovo ripovano) izašao je tek pre par godina – i to, po svemu sudeći, BEZ eng. titlova! ostrvski mentalitet kulturnih idiota! oh, well...


LITAN se čitav zbiva u jednom zabitom planinskom selu kojim dominiraju impresivne prastare zgradurine izjedene vremenom, a pre svega (reklo bi se) magluštinom koja pokriva naselje sve vreme. ne postoji ovde zaplet u nekom ozbiljnom smislu reči – ovo je, pre, organizovano kao jedna beskrajna scena potere, jurnjava od početka do kraja (tj. bez kraja) kroz slikovito mesto, nešto kao najbolji delovi iz SENKE NAD INSMUTOM, samo bez uvoda i priprema, i bez amfibijskih abominacija.

umesto njih, ovde imamo sledeće: pola sela je iz nejasnih razloga pod prilično jezivim maskama (nekakav festival?);

tu je i orkestar manekenoidno-androidnih čudaka u crvenom;

uličice su tesne kao u primorskim mestima (vajb venecije iz DON'T LOOK NOW u spoju sa neimenovanim out of time mestašcima iz priča tomasa ligotija);

kroz sred sela lomataju se slapovi planinske rečice, a na obalama neverovatne gotske građevine napuštenih fabrika i sl. pompeznosti u raznim stadijumima ruševnosti;

ispod sela su pećine, stalaktiti i stalagmiti i voda kroz koju se prolamaju plavičasti zraci (wtf?!) koji ubijaju/rezurektuju (or some such?) one koji u vodu upadnu;

a tu je i ludnica u kojoj doktori izvode bizarne experimente sa nekakvim svetlucavim sokoćalom nad jednim ginger tinejdžerom (potonje je, uz pomenute misteriozne i svakako nenaučne i nevanzemaljske zrake, otprilike jedini razlog da dr. zoća ovo, uz mnogo silovanja, smesti u SF enciklopendiju – ali fala mu enivej!).

film je prožet predivno mistično-nadrealnom atmosferom najboljih euro-gotskih fanta-horora – znači, MALPERTUIS sreće DON'T LOOK NOW sreće PROFONDO ROSSO sreće L'ALDILLA sreće SANTA SANGRE sreće FANTOMASA. ima tu i ligotijevske začudnosti, i jodorovskijevskog karnevala i cirkusa, i italo iracionalnosti (uz pomalo krvi) bliže ruralno-avatijevskoj nego li urbano-arđentovskoj provenijenciji, i palp fantastike (nenaučne!) i nadrealizma (ipak, francuzi su ga izumeli, ne zaboravimo to!) i vintage-fulčijevskog 'jebeš-zaplet-odvrni-ludilo-na-11-i-vozaj-atmosferu' etitjuda.

fascinantan retro ugođaj, kao i zaplet, više duguju klasičnim nemim serijalima (otud FANTOMAS referenca) nego li žanrovskim filmovima kakvi su se pravili na početku 1980ih, čak i u evropi, a očigledna nezainteresovanost za konvencionalnu naraciju u mojim očima dobrodošao je plus (mada će sigurno smetati onima beznadežno zatrovanima holivudskim storitelingom). btw: nigde u filmu nema zelenih utvara.

to što je ovo, pre svega, film atmosfere a ne zapleta ne znači da je ritam spor, naprotiv: kao što rekoh, svih 80ak minuta trajanja sastoji se iz jurnjave kroz maglovite uličice, preko sablasnog groblja, uz padanje u pećine, putovanje podzemno-nadzemnim vodama u mrtvačkom sanduku kao čamcu (!), uz povremena stajanja u ludnici, zatvoru, i drugde, ali bez trenutka dosade i bez ijednog nezanimljivog kadra.


skor se sastoji iz jedne jedine teme – ali ta jedna podseća na fabio fricijeve radove za najbolje fulčijeve filmove, pa tu nemam zamerki na repetitivnost i mestimičnu neadekvatnost te jedne teme (uostalom, kompozitor nije imao vremena za celokupan skor pošto igra glavnog negativca, pa je zato morao da uskoči čajkovski sa nekim svojim filmskim temama!).

iako se neke važne stvari (na kraju) kažu kroz dijalog, najnestrpljiviji slobodno mogu pokušati da ovo overe i na francuskom – ovo je film koji pre svega govori SLIKAMA i zvucima, kako jedino i treba, a ono BLA-BLA može ali i ne mora da se shvati. gledajte ovo otvorenih očiju i otvorenog uma, i – ko razume, shvatiće!