EL AÑO DE LA PESTE (1979)

 ** 

 2 

najzad je dolijao! film koji jurim već 20ak godina – a gledao ga pre 30-ak – sa prizorima koji su mi se urezali u sećanje i bla bla bla, opskurni mexički film za koji niko koga sam ikada pitao nije ni čuo a kamo li gledao a kaaaamo li da ga poseduje u bilo kom obliku ili formi – konačno mi je pao šaka, uz malu pomoć CG prijatelja (gde CG označava i jednu bivšu bratsku republiku a sad državicu, a vala i jednu piratsku lokaciju koju ja ne pohađam).

znači, sve donedavno ovo nije bilo moguće naći ni u kakvom obliku, s titlom ili bez, vhs ili dvd rip, whatever – ništa!

a sad, napokon, pogledah ovaj solidan ali nespektakularan vhs rip, bez titla. priznajem, moj španski je prilično rudimentaran, ali film je ipak 'vajanje u vremenu', dakle – vizuelno-plastična umetnost, pa ću sebi ipak dopustiti izvesne sudove iako nisam razumeo baš mnogo od tih grdnih bla-bla-truć dijaloga.

odmah da kažem - EL AÑO DE LA PESTE je savršena ilustracija onoga što je svaki filmofil bar jednom u životu doživeo: imate film koji ste gledali kao klinac, sa 7-8-9 godina, i on vas prestravio, šokirao, oduševio, kidali ste se od smeja, ili šta već. i onda ga ne pogledate deceniju-dve. pa vam padne u krilo posle 15-20-30 godina, i kad ga opet vidite, upitate se: 'damn, zar je ovo ONAJ film? pa u mojoj glavi je izgledao beskrajno bolje – strašnije, lepše, bogatije, smešnije…'

ja sam jedva prepoznao film koji sam sve ovo vreme nosio u glavi. pre svega, uopšte ne patmim da je bio ovoliko spor, brbljiv i dosadan. da li je moguće da sam sa 8 godina bio tolerantniji prema BLA-BLA-BLA- filmovima nego sada, kao mator konj? izgleda da jesam. a titlovi s tim nemaju mnogo veze. ovo je definitivno jedan statičan, spor, uninvolving film. ne znam da li bi neki današnji 8-ili-9-godišnjak DANAS izdržao i 15 minuta ovoga, a kamo li svih 106 minuta!

moj detinji, neiskvareni um izgleda da je bio toliko šokiran-opčinjen sa tih par minuta prizora sakupljanja leševa sa ulica i njihovog trpanja u kamione i odvoženja u masovne grobnice gde ih zalivaju dezinfikujućom penom da je to dodatno nafilovao i ulepšao u odnosu na realnost tih prizora danas, koji izgledaju značajno benignije i nespektakularnije. ima tu par solidnih kadrova, ali ipak čitavu tu intonaciju vanrednog stanja, leševa koji se kao krpe bacaju u kamione za đubre beskrajno bolje je uhvatio i filmovao kronenberg u RABIDU.

ok, možda je nehumano bilo koga, a kamo li ovog sirotog mexikanera, porediti s jednim od najvećih reditelja, ali on drastično pada čak i u poređenju sa, recimo, VARIOLOM VEROM gorana markovića. dođavola, trebalo bi u školama praviti double-bill GODINE KUGE i V. VERE da se uče deca kako se pravi film koji uspeva da funkcioniše i kao zabava i kao poduka (tj. u kome su i žanr i idejni angažman srećno spojeni). jer, ova 2 filma su nebo i zemlja. felipe fazals (CANOA ) je jedan smarački, prozaični dokumentarista koji ume, s vremena na vreme, da namesti poneki solidan kadar, ali ne ume (niti želi) da priča priču, pravi dramu, saspens, emociju: ne, nego suvoparni politički letak.

ok, poštujem angažman, al onda se angažuj u nekoj stranci, postani poslanik, pa se u skupštini bori za prava sirotinje i ovih i onih, a nemoj svetu umetnost filma da banalizuješ ovim prozaičnim sličicama i tiradama. sve što sam reko o KANOI – vidi rivju – kažem i sad, i podvlačim, i za GODINU KUGE. da napravim paralelu sa pozorištem – ako je kronenberg = šexpir, kazals je nekakav poor man's tornton vajlder. on je predstavnik jednog duboko antifilmskog koncepta koji iz srži prezirem.

čak ni to što je g.g. markes saučestvovao na scenariju nije bog zna kako pomoglo: ovde ne postoji dramaturgija, ne postoji drama, jedva da se razlikuje par likova ali nijedan nije zaista glavni u smislu da film gledamo pretežno iz njegovog ugla ili da pratimo pretežno njega, nego je to sve konstruisano kao jedan kolaž fragmenata iz 'sveznajuće' perspektive koja nam se dodatno nabada na nos konstantnim natpisima – kad god se pojavi neki 'lik', na ekranu se (uz iritirajuće zvuke kucaće mašine!) otkucava njegovo ime, starost, i pozicija – npr. "dr. felipe kaetano gonzales, 48 godina, šef bolnice u nju meksiku" itsl. fuuuck that!

bilo bi zanimljivo saznati da li je marković video ovaj film pre nego što je krenuo u V. VERU – sasvim je moguće da jeste, jer je KUGA bila prikazana u okviru revije mexičkog filma u beogradu negde 1980. ili 1981. (a ubrzo za njom je bio i na tv, jedini put, kada sam ga premijerno i gledao). postoje neke daleke paralele između ova 2 filma: pre svega, transparentno korišćenje epidemije za kritiku 'totalitarističke' vlasti (karantin, vanredno stanje, nesposobni nadležni, zataškavanje, umanjivanje opasnosti, spasavanje svoje familije a ostale ko jebe, represija od strane vojske i policije itd.).

postoje, takođe i neke paralele na nivou detalja. recimo, i kod kazalsa ima neki dečak – samo što idiot ništa ne uradi s njim, ni drama, ni zebnja, ni tragedija: dete se razboli, ode u bolnicu, i više i ne saznamo dal je preživeo ili šta. u poređenju s ovim, čak i onaj gnusni markovićev 'kalimero' je mega dostignuće! zatim, tu su zlokobne čike u skafandrima i sa gas-maskama – u mexiku su žuti, i nekako manje strašni. kod markovića je to mnogo umešnije (dramski, ikonografski) upotrebljeno. najzad, tu je i kazalsov half-assed 'it aint over yet' kraj – naime, u prvoj polovini filma jedno detence, verovatno zaraženo, u supermarketu, dok mama šopinguje, sebi na jezik istrese malo paste za zube, a keva zatvori tubu i vrati na raf. pred sam kraj, jedan od glavnih političara pere zube pa možemo da pretpostavimo da će ta pasta zaraženo-okačena na raf u prvom činu da opali u ovom, završnom. ipak, konotacije i implikacije toga beskrajno su banalnije i mlitavije od usiljene (i logički izrazito neubedljive), ali ipak potentne upotrebe one variola-frule kojom berček preteći maše na kraju VARIOLE.

sve u svemu, EL AÑO DE LA PESTE je film koji pokazuje da 'some stones are better left unturned': sve ovo je u mojoj glavi izgledalo beskrajno pompeznije, šokantnije, žešće i bolje. dobar rimejk ili varijacija na temu tek treba da se napravi. ne, KUGA luisa puenza NIJE taj i takav film, mada u poređenju s kazalsovim to ipak barem jeste FILM (prilično šupalj, jednodimenzionalan i zaboravljiv, ali ipak film).

oh, well. šta da se radi? ghoul tells it like it is. GODINA KUGE se rasteže ko gladna godina, a na kraju ne isporučuje ništa više od jednog providnog pamfleta minornih filmofilskih kvaliteta. fotke koje sam skinuo su, maltene, jedini prizori vredni gledanja u celom filmu, pa se ne dajte zavesti njima da čitava KUGA ovako izgleda. jok. to je 100 minuta 'talking headsa' i možda 5-6 minuta kuge. at best.