MAIS NE NOUS DÉLIVREZ PAS DU MAL (1971)

-->

**(*)

3-

pristojna francuska dramica, koja se ponegde vodi i kao horor, a naslov otprilike znači ALI NE IZBAVI NAS OD ZLA. govori o 2 psihopatice koje traže đavola, a na kraju ga i nalaze. katolička škola im ne prija (one bi radije čitale porno romane umesto biblije!), roditelji su im dosadni i ne previše posvećeni, a previše bukvalnog shvatanja bodlera i lotreamona (otkad je pa to literatura za žene?!) vodi ih – uz par usputnih zadržavanja – do ubistva.

usputna zadržavanja su:

1) zavođenje priprostog čobana na livadi dok ovaj ne pobenavi i pokuša da siluje plavu (ružniju od njih dve) u sceni koja je prilično degutantno explicitna, u smislu da je taj glumac bio baš lucky bastard, i da su mu posle ove scene sigurno usta bila puna dlačica iz žbuna glumice koja je, navodno, u vreme snimanja scene bila formalno punoletna, mada ne izgleda baš tako;

2) iživljavanje nad tim istim čobaninom tako što mu – jednu po jednu, da više pati – ubijaju ptičice koje čuva u domu, u sceni koja je prilično degutantno explicitna, u smislu da je ptičica stvarno ubijena pred kamerom zarad 'umetnosti': nema laži, nema prevare, nema lažne tičice!

3) paljenje štale i sena tog čobanina u sceni koja je prilično degutantno explicitna, u smislu da su pravo seno i prava slama korišćeni za prizore požara!

itd.

na kraju, nekog zalutalog domaćina kome se pokvarila kola cure pozovu u svoj zamak (roditelji su, how convenient, otišli na višenedeljno letovanje i ćeru-tinejdžerku ostavili samu) – gde ona plava opet pokuša da se igra igre "daj ćaći dinju", igrajući samo u gaćama pred ovim, sve dok je i on ne zaskoči u još jednoj prilično degutantno explicitnoj sceni, budući da se i ovaj glumac bez mnogo glumljenja ovajdio vatajući, ližući i meseći plavušu – sve dok crnka (mnogo slađa, i sa zanosno psihopatsko-ledenom facom) ne naiđe i sredi ga cepanicom.

naravno, tinejdžerke ubrzo budu osumnjičene za leš bačen u obližnju baru, ali pre nego što ih skembaju, one odluče da pobegnu na svoj osoben način koji neću da vam spojlujem jer se radi o prilično lepom i zabavnom kraju (koji bi bio još lepši i zabavniji da nije lažiran, tj. odrađen sa rudimentarnim 'efektima')!

sad, postoje bar 2 čitanja ovog filma: prema jednom, to je exploatacijska priča o uspaljenim tinejdžerkama koje prave sranja (iz pod-žanra: girls gone wild!), a prema drugom, to je zapravo duboka drama u kojoj su psihopatija, blasfemija, nimfomanija, sadizam, piromanija i drugi oblici igranja s vatrom zapravo simboli prkosa nevinih stvorenja prema odvratnom katolicizmu, školi, porodici, autoritetima i ostalim buržoaskim stegama njihovog nesputanog duha i slobode.

za moj groš, film je suviše exploatacijski i naivan za potonje čitanje, ali čitajući prikaze na netu zaključio sam da su nekim ljudima zaista potrebni tako usiljeni alibiji da bi sebi opravdali gledanje filmova sa polugolim tinejdžerkama (legalno punoletnim). ipak, očigledni su u filmu i neki pokušaji poetizacije mikrokosmosa tih devojaka (ni približno nadahnuti niti živopisni kao u HEAVENLY CREATURES, na koji ovo pomalo liči) ali mislim da se reditelj ipak mnogo više od tih mudrolija i filmadžijstva zadubio u čari one crnokose, s kojom se uskoro posle ovog filma i venčao.