среда, 25. новембар 2009.

NIGHTMARE DETECTIVE 2 (2008)


**(*)
3-

šinja cukamoto je najpouzdaniji živi reditelj horora, u smislu da promašaja praktično nije ni imao, da je sve što je do sada pravio –u okvirima horora ili šire – bilo u najgorem natprosečno ako ne i genijalno, a u uže-žanrovskom smislu on je svakako najinovativniji horor reditelj, i zaista jedan od retkih koji zaista a) žele i b) UMEJU da proizvedu stravično-napeto-žestoke scene.

NIGHTMARE DETECTIVE je bio njegov prvi full-blown horror, iako tih elemenata ima u skoro svim ranijim filmovima (a najviše u trashy detinjastom HIRUKO THE GOBLIN). u ND1 je vrhunskom upotrebom zvuka, muzike (uvek pouzdani i nenadmašni ču išikava), svetla/senke, montaže, hiperkinetičke kamere i žešće krvopljusnih efekata kreirao jednu sjajnu horor epopeju i jedan od retkih novijih podsetnika na to zašto smo jedno vreme u japanu videli najveću uzdanicu modernog horora.

nastavak je znatno slabiji. ipak, imao je dobre namere, i zato ću prema njemu biti blaži nego li da je, recimo, propao zbog nekog beslovesnog prodavanja dupeta producentima, tinejdžerkama ili već tako nekoj ciljnoj grupi.

deo razloga što mi je znatno manje prijao jeste taj što je horror ovde značajno smanjen: krvopljusa nema ama baš nimalo – da nema nešto malo karikaturalnih zombija-dece izginule na exkurziji (omaž izviđačima iz DELLAMORTE DELLAMORE? šta će to u ovom filmu?) ne bismo ni kap crvene videli! što je još gore, i scene strave i pogibije ovde su beskrajno ublažene – samo jedna je on-screen, a ovo ostalo, ništa se ne vidi. build-up do njih je takođe inferioran – pristojan, za nečije tuđe standarde, ali ne i za cukamotove. taj build-up je dodatno bezvezan što se dešava u (bizarno scenografski stilizovanom) ženskom školskom WC-u, koji ubija stravu i sve nepodnošljivo blizu prinosi – (nenamernoj? svakako nesmešnoj) komediji. znači, jedina duža, elaboriranija, žešća horor deonica u filmu počinje tek oko 60-og minuta.
cukamota ovde kao da nije zanimao horor nego drama. OK, pošteno. nemam ništa protiv. cukamoto je zabavan čak i kad pravi sportsku dramu (TOKYO FIST!), znači moj problem nije u žanru. problem je šta je s tom dramom uradio.

nastavak se bavi traumom našeg detektiva, čija majka je svojevremeno bila uplašena od svega – dakle ne fobija od ovoga ili onoga, nego od života uopšte. super, vrlo cukamotovski. vrlo japanski. da sebi prekrati muke, obesila se na oči svog sinčića (circa 4 godine).on sada pokušava da se nosi s tom traumom rešavajući slučaj jedne druge osobe uplašene od života samog – studentkinje koju su njene 'drugarice' zatvorile u šupu i tako dovele u stanje neke vrste kome (od straha). a kad umre, ona krene da košmarima davi ove vrle djevuške. ona, praktično, i nije monstrum, već samo vrlo uplašena osoba…

sve to možda lepo zvuči prepričano, ali u filmu traje previše, predugo, gnjavi, vrti se u krug, ponavlja se, i ne dovodi ni do kakve poente niti pay-offa. zakoni cele te fore s košmarima su krajnje konfuzni i proizvoljni, a u svojoj II polovini film previše poseže za iritirajućim san-u-snu-u-snu-unutar-sna… skokovima i prelazima. njih i inače mrzim, a ovde ih ima baš previše, toliko da u nekom trenutku prosto prestane da me bude briga za bilo šta što će u narednom trenu da bude poništeno još jednim 'oh, it was only a dream' twistom.
detektiv je i ovde izmučen i smoren i sav u jednom tonalitetu, ali sada je akcija koje je deo mnogo sporija i nezanimljivija, pa se deo njegove smorenosti nevoljno prenosi i na gledaoca. prostije rečeno, previše je fletlajna u ovom filmu, a to malo skakanja s nivoa ravne crte premalo je i prekasno.

ponavljam: ovde naglašavam nedostatke jer sam od cukamota očekivao mnogo više. međutim, čak i ovakav kakav je, cukamoto je verovatno potpisao najbolji japanski horor u poslednje dve godine, barem od onoga što mi je palo šaka. na plus strani, ima i ovde odličnih zvučnih efekata, glasne muzike, uspešno-jezivih duh-žena koje gmižu ka žrtvi te nekih creepy vizuelnih fora koje ne bih previše otkrivao.
zato, preporuka, ali uz oprez.

DILAN DOG: Definitivno izdanje!


DILAN DOG: Definitivno izdanje!
Kao što sigurno znate, izdavačka kuća pod bleskastim imenom VESELI ČETVRTAK ispala je ozbiljnija od nekih drugih, sa 'ozbiljnijim' imenima, bar što se tiče izdavanja DILANA DOGA među Srbljima. Ovaj sjajni horor (and so much more) strip svoju premijeru je imao u DNEVNIKOVIM izdanjima na žutom roto papiru i sa skrnavom štampom u kojoj su se gubile finese crteža često mnogo pažljivije i detaljnije senčenog, i sa suptilnijim prelivima u tonalitetu senki nego li u retard-estetici Zagora i drugih im izdanja. Još uvek pamtim (i čuvam!) 1. broj Dnevnikovog DILANA DOGA, kupljen tada kada je i izašao, septembra 1986. (ili beše 1987?) koje je toliko šugavo odštampano da su u toj verziji skoro sasvim izgubljene one Stanove šrafure i vizuelni efekti!
Na svu sreću, GAY THURSDAY je – pored izdavanja novih epizoda Dilana (koje su i ovakve i onakve, ali najčešće ni prineti starim, klasičnim) – pokrenuo kolekcionarsku bibilioteku DILAN DOG u kojoj se ponavljaju stare, najbolje epizode na kojima je i izgrađena reputacija ovog stripa.
Ali ne! Ovo nije samo puko ponavljanje – DILAN tek u ovoj varijanti najzad biva dostojno i dostojanstveno predstavljen!
1) Štampa je izvrsna, na kvalitetnom papiru, i crnilo je tek sada – CRNO, a ne SIVO kao u DNEVNIKOVIM izdanjima;
2) Stripovi su sada u TVRDOM povezu, sa koricama tako čvrstim da nekoga njima možete i da ubijete (i tako dokažete tezu glupih čika i teta da horor stripovi izazivaju nasilje), što im obećava TRAJNOST koju jedva prilepljene i nakon prvog čitanja raskupusane DNEVNIKOVE sveščice mogu samo da sanjaju;
3) TRAJNOST pored tvrdog poveza obećava i ŠIVENJE – trebaće vam mnogo truda i sadizma (+ gluposti) da OVO uspete da raskupusate!
4) Nove, specijalne korice radio je Corado ROI, jedan od najboljih crtača ovog dugovečnog serijala;
5) Rađeni su novi prevodi, znatno bolji od (istina, solidnih) iz ranijeg izdanja;
6) Svaki od tomova u ovoj ediciji sadrži po 3 (tri!) epizode, što ukupno čini 300-ak strana odličnog stripa na jednom mestu;
7) I na kraju, ali posebno vredno hvale: svaki od ovih tomova praćen je propratnim textovima, pisanim originalno i specijalno za VČ, a u kojima se dodatno osvetljavaju razni aspekti sveta Dilana Doga.
Tako, u I tomu imamo prve 3 epiozde Dilana – DOKTOR KSABARAS (pardon, sada je to u doslovnom prevodu sa italo originala: ZORA ŽIVIH MRTVACA), DŽEK TRBOSEK i NOĆI PUNOG MESECA. Osim njih, tu su i tekstovi: O Ticijanu Sklaviju, "ocu" Dilana Doga, piše Marko Šelić na pune 4 strane, dok Draško Roganović na isto toliko prostora piše, vrlo nadahnuto i zabavno, o Dilanovom pratiocu, tačnije – njegovom holivudskom uzoru, Gruču Marksu.
II tom sadrži epizode DUH ANE NEVER, UBICE i DEMONSKA LEPOTA, a od tekstova, tu su dva gigantska: čak 12 stranica pomne frojdovske analize filma DELLAMORTE DELLAMORE iz ordinacije Marka Šelića, plus 9 strana texta o "Đavoljem trileru" (to je ona muzičica koju Dilan stalno duva u svoju frulicu) koje je napisao i komponovao Borislav Stanojević.
Od trećeg toma počinje kataklizma, jer se timu Dilano-istražitelja pridružuje i Dejan Ognjanović – ovog puta unajmljen da rasvetli misteriju plakata filma THE ROCKY HORROR PICTURE SHOW na zidu Dilanove dnevne sobe. Tekst zauzima 5 strana, a ilustrovan je i kadrovima iz tog filma. Pored ovog texta, extra dodatak na ovom DVD-u je i studiozna anal-iza toga kako je u epizodi ZONA SUMRAKA Sklavi uspeo da pomeša mesmerizam, E. A. Poa i film MRTVI I SAHRANJENI. One koji ova izdanja kupuju zbog stripova a ne zbog ovih nadahnutih textova možda će zanimati da se u ovom tomu nalaze epizode kojima je hronološki tu i mesto, dakle: ZONA SUMRAKA, POVRATAK ČUDOVIŠTA (ovo se ranije kod Dnevnika zvalo OČI ZLA) i ALFA I OMEGA.
Najzad, u najnovijem (za sada), četvrtom tomu koji je upravo ovih dana izašao i već je u prodaji, stripadžije imaju naredne epizode iz ciklusa o Dilanu, a filozofi i mudrijaši mogu da čitaju: 1) o VESU KREJVENU, koji je zaslužio da čak 6 ulica u Londonu nosi njegovo ime, a u textu Dejana Ognjanovića saznaćete i čime je to zaslužio; 2) pored toga, u dodatku se pojavljuje i tekst Marka Šelića "Smrt, lično ona" o razvoju lika Smrti kroz serijal DD. Posle toga sledi tekst o autorima Dilana koji su radili na ovom broju Biblioteke DD.
I to je sve, narode – za sada!
FOTO: VESELI UREDNIK VESELOG ČETVRTKA

Ne znam da li je veće uživanje držati u rukama ove divno odštampane i opremljene stripove i najzad ih čitati kako to zaslužuju, ili biti počastvovan da za njih još i pišem! U svakom slučaju, ako do sada niste otkrili DILANA DOGA, jedini alibi vam je da ste živeli u nekoj rupi izvan civilizacije, ili da ste vrlo, vrlo mladi.
Ako su vam ova izdanja do sada promakla, ne tugujte.
Za sva propuštena izdanja edicije Veseli četvrtak možete se obratiti KLUBU ČITALACA putem mejla:
klubcitalaca@veselicetvrtak.com, telefonom: 011 271 0 488, ili ih možete kupiti u maloprodajnim objektima TRAFIKA.
Takođe, sva izdanja Veselog četvrtka možete kupiti u Beogradu, u strip knjižarama Darkwood (Lomina 5) i Alan Ford (Bulevar Arsenija Čarnojevića 85b).
Biblioteka Dylan Dog izlazi od juna ove godine u dvomesečnom ritmu. Biblioteka Dylan Dog se ne može kupiti na kioscima. Cena svake knjige (sa tri stripa unutra, ponavljam!) pojedinačno je 1400 dinara, ali zahvaljujući KLUBU ČITALACA Veselog četvrtka, svi članovi imaju osnovni popust od 20%, što bi onda cenu knjige činilo 1120 dinara. Popust u KLUBU ČITALACA se vremenom (čitaj: kupovinom) povećava, pa cena u tom slučaju pada još više; i svoj popust možete ostvariti uz člansku kartu pri narudžbinama preko telefona, e-maila, ili u maloprodajnim objektima TRAFIKA.
Kakva besramna reklama, a? Šta mogu kad mi je najslađi leba koji pisanjem za Dilana Doga zarađujem i još o istom trošku mogu da uživam u ovim sjajnim stripovima!