izabrana dela

izabrana dela

среда, 12. фебруар 2020.

BEZIMENI GRAD – H.F. Lavkraft




            Početkom iduće nedelje, verovatno u ponedeljak, raspisujemo pretplatu za dve nove knjige edicije „Poetika strave“. Već sam OVDE detaljno predstavio knjigu OKRETAJ ZAVRTNJA i druge priče o duhovima Henrija Džejmsa, a evo i korice. Autorka ove naslovnice koju gledate je Aleksandra Dević. Njene naslovnice su i „Ukleta kuća na brdu“ Širli Džekson i „Stanar“ Rolana Topora.
            Druga lepotica koju ćete za oko mesec dana imati u svojim rukama je novi izbor Lavkraftovih priča pod naslovom Bezimeni grad. U ovoj knjizi pronaći ćete sve preostale dobre i čitanja vredne Lavkraftove priče koje nemate u drugim vrhunskim izdanjima Orfelina, odnosno koje nisu u NEKRONOMIKONU, ŠAPTAČU U TAMI ili u U PLANINAMA LUDILA. Kada budete sebi nabavili zbirku Bezimeni grad, ona će, zajedno sa tri pomenute knjige, i sa četvrtom koju spremamo za iduću godinu, činiti SVE od Lavkrafta što treba da imate i čitate. Dogodine ćemo objaviti novi prevod romana SLUČAJ ČARLSA DEKSTERA VORDA i, kao dodatak njemu, novelu „Kroz kapiju srebrnog ključa“. Ako, pored tih knjiga, nabavite i Makondovo izdanje (s mojim prevodom, napomenama i pogovorom) SNOVITA POTRAGA ZA NEZNANIM KADATOM, to znači da imate, na srpskom, apsolutno sve što valja od Lavkrafta, i ništa vam više izvan toga ne treba.


            Neke od ovih priča po prvi put se nalaze u prevodu na srpski, dok je manji broj kraćih postojao, ali u inferiornim prevodima i izdanjima koje, ako znate šta valja, treba ignorisati. Šta ima u ovoj knjizi? Evo! Deset priča i jedna dugačka novela („Tumul“)!
            Sve priče su novi prevodi, rađeni specijalno za ovu knjigu, sa engleskog, a ne sa hrvatskog. Prevod je radio naš novi multitalentovani prevodilac, Luka Račić, uz pomni nadzor i redakciju Dr Ghoula.



Bezimeni grad
Usred arapske pustinje nalazi se, i ponekima ukazuje, drevni opusteli grad. Radoznalac dođe u njega, ali – šta se krije u katakombama i tunelima duboko ispod? Nagoveštaj toga vidite na slici sa korice.

Hipnos
Dvojica dekadenata otiskuju se u metafizičke potrage koje ih odvode daleko izvan ljudskog iskustva. Onda, jednoga od njih neko ili nešto počne da progoni u snovima. Ovo je daleki, intelektualniji i poetičniji predak Strave u ulici Brestova.

Mesečeva močvara
Isušivanje jedne močvare u Irskoj ogoliće tragove daleke prošlosti – hram, i stvorove kojima je taj hram bio posvećen...

Grobnica
Mladić sanjari kraj stare porodične grobnice, ali vremenom onaj ili ono iz nje počne da utiče na njega...

Onostran zidina sna
Gejak iz zabitih planina, sada u ludnici, u sebi nosi vanzemaljsku inteligenciju koja upravlja njegovim ponašanjem...

On
Tragalac za starinama usred Njujorka naiđe na Znalca Prošlosti koji ga odvede u svoj stan, i sa njegovih prozora mu pokaže prizore davne prošlosti i daleke budućnosti. A onda, ponešto od toga oživi...

U grobnici
Crnohumorna morbidarija o neprofesionalnom grobaru koji se nađe zatočen u grobnici, i o bizarnom načinu na koji pokuša iz nje da se izvuče... i po koju cenu...

Zli sveštenik
Rekli su mu da ne dira stvar zaostalu u tavanskom stanu čudnog sveštenika. Dirnuo je. A onda se desilo nešto što nikako nije želeo...

Strava u Muzeju
Šta se krije u zaključanoj odaji jezivog Muzeja voštanih figura? Čovek pod opkladom reši da provede noć na jezivom mestu kako bi to otkrio...

Iz dubina eona

Kakvu tajnu iz dalekih eona krije drevna mumija u jednom bostonskom muzeju?


Tumul
Dugačka novela na nekih 80-ak strana detaljno izlaže misteriju jedne velike veštačke indijanske zagrobne humke, ili tumula, i sablasti viđanih na njoj, izdaleka; i brojnih ljudi nestalih oko nje. A onda jedan odvažni arheolog otkrije da je ona prolaz ka neverovatnom podzemnom svetu u kojem otkriva neverovatnu civilizaciju... i neslućene nivoe košmara...


Ilustracije je uradio naš veliki i neprevaziđeni Nišlija preseljen u Novi Sad, Ivica Stevanović. Prva ilustracija koju vidite u vrhu ovog blog posta je njegov artwork, ili deo njega, za koricu knjige... Zbog Ivice se pretplata malkice odlaže u odnosu na prvobitni plan, ali kad vidite njegove umetnine niko ko ima mozga i ukusa neće mu zameriti da sačeka još koji dan kako bi to sve zasijalo u punom sjaju.

Podrazumeva se, kao i u svim drugim knjigama ove edicije, da je Dr Ghoul: 1) stručno odabrao najbolje priče, i njihove najreprezentativnije, definitivne tekstualne verzije; 2) budno bdeo nad prevodom i izdašno ga anotirao desetinama fusnota; 3) napisao iscrpan i stručan pogovor koji dodatno osvetljava ove priče.
Evo početka tog pogovora...


H. F. Lavkraft: Arheolog snova

„Nova je, zaista, jer sam je načinio sinoć, dok sam sanjao o čudnim gradovima, a snovi čovekovi stariji su od setnog Tira, ili zamišljene sfinge, ili vrtovima opasanog Vavilona.“
- Lavkraft, „Zov Ktulua“


            Mali ostaju mali čak i onda kad se iz sve snage upinju da budu veliki; veliki, pak, ne mogu protiv svoje urođene veličine, čak i onda kad nisu u svom najveličajnijem izdanju.
            Ovim bi se geslom mogao jezgrovito opisati ovaj izbor Lavkraftovih minornijih, ali nikako slabih priča; takvih, naime, koje se retko nalaze u vrhu izbora naj-najboljih, i koje s pravom umeju biti zasenjene prvorazrednim njegovim, iako pravo ne bi bilo da sasvim u mraku, neznane, ostanu, jer u sebi kriju klice, i više nego klice veličine, vredne gajenja, proučavanja i – uživanja.
            Lavkraft, podsetimo, iako je čitav svoj život proveo nezaposlen i u nemaštini, nije pisao za novac, slavu, ugled, poziciju... Pisao je sledeći svoj duboki unutarnji poriv, potrebu koju je shvatao najozbiljnije moguće, čak i kad mu je bilo jasno da svoje pisanje neće objaviti nigde drugde do u petparačkim časopisima sumnjivih estetskih kriterijuma; najozbiljnije moguće, čak i onda kada se bavio delatnošću koja bi se u skoro svačijem drugom slučaju svela na prostituisanje sopstvenog talenta – naime, u „pisanju u najam“. A opet, bilo da je pisao pod svojim imenom ili pod tuđim, „za svoju dušu“, za fioku ili za preživljavanje, on je to radio s podjednakom posvećenošću, sa istovetnim, totalnim ulaganjem sebe, ukratko – za večnost. Pisanje mu je značilo suviše mnogo, značilo mu je sve, a da bi ga zaista mogao degradirati ma kakvom kalkulacijom, suzdržavanjem, prilagođavanjem, dodvoravanjem, sleđenjem ma čijih tuđih načela.
            Ove romantičarske, idealističke, sasvim nepragmatične nazore Lavkraft je programski najavio još na samom početku svoje odocnelo započete spisateljske karijere, u eseju iz januara 1921. godine:

Imaginativni pisac posvećuje se umetnosti u najsuštinskijem mogućem smislu. Nije na njemu da piše pričice za decu, da daje korisne pouke, mućka površne stvari za dizanje elana, ili da didaktički ponavlja nerešive ljudske probleme. On je slikar atmosfere i snoviđenja – lovac na neuhvatljive snove i hirove – putnik u nečuvene zemlje, koje samo najosetljiviji ljudi tek povremeno naziru kroz veo stvarnosti. On ne samo da vidi objekte, već sledi bizarne tragove povezanih ideja koje ih obuhvataju i vode dalje od njih. On je poeta sumračnih vizija i sećanja iz detinjstva, ali njegovi stihovi samo su za osetljive. Sva raspoloženja su njegova, bilo svetla ili tamna. „Ispunjenost“ i „korisnost“ njemu su nepoznate reči. On nije praktičan i nekad umire u siromaštvu, jer svi njegovi prijatelji žive u gradu Nikadiji iznad zalaska sunca, u drevnim mikejskim kamenim hramovima ili u kriptama i katakombama Egipta i Meroja. Većina ljudi ne razume šta on priča, a većina onih koji ga razumeju protive se tome, jer su njegove izjave i slike počesto neprijatne, a ponekad potpuno nemoguće. Ali on ne postoji zarad hvale, niti misli na svoje čitaoce. Njegov jedini cilj je da oslikava prizore koji mu promiču pred očima. (H. F. Lavkraft, „U odbranu ’Dagona’“ u: Gradac, br. 171-172, Čačak, 2009, str. 42.)
           
            Priče u zbirci Bezimeni grad takođe slikaju atmosfere i snoviđenja, hvataju neuhvatljive snove i hirove, nude putopise iz nečuvenih zemalja koje samo najosetljiviji ljudi tek povremeno naziru kroz veo stvarnosti; one slede bizarne tragove povezanih ideja, sumračnih vizija i sećanja iz detinjstva, i čine to pošteno i posvećeno, dosledno i uvek povezano kako sa privatnim mislima, težnjama i opsesijama autora, tako i sa neomitologijom iz njih izraslom. Čak i ako ne dosežu vrhunce jednog „Zova Ktulua“, „Senke nad Insmutom“ ili „Daničkog užasa“ (ali, šta njih uopšte doseže, u svekolikoj književnosti strave?), Lavkraftove „manje“ priče svedoče o istoj poetici, istom svetonazoru, istom pokušaju da se krhkim, nedostatnim rečima dosegne makar nagoveštaj kosmičke strave što detronizuje čovekove antropocentrične deluzije dok se, istovremeno, fantazijom nadoknađuje nepodnošljiva stvarnost.

* * *
            Samo još malo strpljenja: finalnu koricu i druge vizuelne detalje, detalje o obimu (knjiga će imati oko 250 strana) i ceni – sve to dobijate početkom iduće nedelje!
            I naravno, podsećam: nemojte davati svoj novac i poverenje lopovima, plagijatorima i prevarantima poput Bobana Kneževića. Taj mrzitelj horora i mrzitelj Lavkrafta, uprkos tome, bez moje dozvole objavljuje i prodaje moje prevode i izbore Lavkrafta, a sada, navodno, sprema i nekakav svoj „nekronomikon“ skarabudžen od ukradenih Orfelinovih prevoda, i dodatih nekih koje je posrbio iz hrvatskih izdanja.  
Detaljno sam vas na ovu protuvu već upozorio OVDE, pa nemoj posle da bude „Jao, nismo znali, Jao, zašto smo bacali pare na ono đubre, Jao, zašto nam neko nije rekao kakav je to lopovluk i svinjarija...“ itsl.