субота, 25. август 2012.

Jaume Balaguero: Osvrt na filmove

             Glavni gost ovogodišnjeg Grosman festivala u Sloveniji bio je Jaume Balaguero (suprotno opštem mišljenju, ne izgovara se Haume nego Žaume, zato što je Katalonac, pa treba poštovati čoveka i ime mu izgovarati onako kako to on sam čini).
            U rivjuu za njegov najnoviji, vrlo dobar horor-triler SLEEP TIGHT kazao sam za njega da je "dečko koji obećava", i to i dalje potpisujem. Time hoću reći da je svojim dosadašnjim opusom pokazao da ima ozbiljne potencijale za odličan horor, ali ih dosad uglavnom nije u potpunosti iskoristio, i zato vrhunske stvari od njega tek imamo pravo da očekujemo. Do tada, osvrnuću se ukratko na njegov dosadašnji rad – i na impresije iz druženja sa njim u Sloveniji. Uoči puta reprizirao sam većinu njegovih filmova, i evo kako mi oni stoje, po redosledu nastanka.

THE NAMELESS (Los sin nombre, 1999)
*** (3-)
Odlična atmosfera, izuzetna fotografija kao i sve drugo što ima veze sa vizuelnošću – lokacije, scenografija, svetlo, boje, efekti maske (kao i uvek kod Balaguera). Nažalost, scenario je polu-bulja. Ne znam koliko je tome kriv Remzi Kembel, po čijem romanu je rađen. Kempbel je jedan od onih modernih opštehvaljenih pisaca horora koji me ničim što sam mu do sada pročitao nije oduševio, a počesto je umeo i da me smori. Pošto ima mega-obiman opus, možda mu samo nisam pročitao najvrhunskije stvari, ali... Bojim se da je njegov romačić delom ipak kriv za idejnu površnost i maltene besmislenost u tretmanu te kretenske sekte oko koje se sve vrti, uključujući njenog karikaturalno zlog zlikovca (petparački Krouli) i njegove isprazne tlapnje o potrazi za čistim Zlom – koje su još bezveznije kada na kraju, u surovom ali praznom twistu, otkrijemo KAKO, tačno, i zašto radi to što radi...

DARKNESS (2002)
**(*) (2+)
Tresla se gora, rodio se miš. Ceo film je jedna dugačka i prilično uneventful priprema terena bez adekvatnog payoffa. Priprema je, sama po sebi, sasvim okej: ambijent te kuće je zlokoban, pojedine scene izazivaju nešto jeze... ali sto mu grobova, normalan film ove vrste treba da ima trodelnu strukturu: pola sata pripreme (nagoveštaji), pola sata horor zahuktavanja (počelo je, počelo...) i pola sata kulminativne akcije (sturm und drang)! Umesto toga, ovde imamo preko sat vremena zahuktavanja i desetak minuta prilično kilavog i nezadovoljavajućeg raspleta (plus, završnu scenu koja je dobra kao ideja, ali fali joj impakt). Pritom, kao što je "Zlo" u BEZIMENIMA nekakav apstraktni kliše i trućanje uprazno, tako je i ovde "Tama" nekakva nedefinisana fill-in-the-blanks sila, previše uopštena da bi stvarno bila zastrašujuća.

FRAGILE (Frágiles, 2005)
*** (3+)
Neopravdano skrajnut a zapravo najbolji Balaguerov film do sada, bar što se mene tiče. Zamisao je originalna, gnusna i istinski zastrašujuća (radi se o duhu koji u dečjoj bolnici na jednom ostrvu klincima bukvalno – lomi kosti)! Ne samo što su žrtve najkrhkije koje se mogu zamisliti, nego je i počinilac nevidljiv i neuhvatljiv, što ozbiljno podiže ulog strave. Što reko Panonski Govnar: "Decu vam neću oprostiti!" Odlična lokacija, gusta sablasna atmosfera, nadahnuto vizuelizovan duh (kada se, na kraju, pojavi), puno jeze i nekoliko baš stravičnih scena. Kraj je prilično dobar – najbliže što je Balaguero ikada prišao hepi-endu, mada, kao i uvek, mučno je i bolno, i po život opasno biti dete u njegovom filmu...

Films to Keep You Awake: TO LET (Películas para no dormir: Para entrar a vivir, 2006)
*** (3-)
Ovde je priča izrazito besmislena i bez ikakvog privida poente (osim ako poenta nije: čuvaj se psihotičnih stanodavki u jezivo zapuštenim bad-news zgradurinama u sumnjivom delu grada), ali je svejedno od nje napravljen izgovor za vrlo dobar horror rollercoaster. Kao da je Balagueru malko dosadilo da se bavi slowburn atmosferičnim gotikom, pa ovde pruža zaokret prema dinamičnom i efektnom hororu koji je pun akcije, napet, zabavan i uzbudljiv tokom sveg vremena trajanja. Takođe, i ovde uspeva da postigne onaj u hororu retko viđen, dragocen efekat nepredvidivosti – pritom mislim na konkretne situacije (znate ono: "Auh, kako li će se IZ OVOGA izvući?") a ne na rasplet, koji se može naslutiti. Imajući u vidu da je ovo rađeno za TV, TO LET je definitivno iznad proseka made-for-TV filmova. Zapravo, fali mu manje od 10-ak minuta pa da se može smatrati dugometražnim filmom.

REC (2007)
*** (3-)
&
**(*) (3-)
Oba Reka su živahni, zabavni, mračni i gadni horor-rolerkosteri – ponovo, kao i u TO LET, imamo jurnjavu uz i niz mračnu gotsku zgradurinu, ali ovog puta sa pomahnitalima, odnosno zombijima, odnosno opsednutima, odnosno... ne sumnjam da nas čeka novi twist u predstojećem IV delu po pitanju toga šta su zapravo ovi. Alieni? Anyway, uz sve zadrške koje imam prema formi found footage kao takvoj, moram reći da oba ova filma predstavljaju sam samcit vrh njegove kvalitetne upotrebe (zajedno sa nekim nedostacima, ali manje izraženim ovde nego u produkcijama sirotinjskijeg budžeta i rediteljskog talenta). Da se ne bih ponavljao, kliknite na ovaj link da se podsetite šta sam povodom REC 2 kazao o svemu tome.

Najzad, o njegovom najnovijem filmu već sam pisao na blogu, pa evo te kratke kritike:

            Da sumiram: Balaguero definitivno ima izgrađen stil, ima oko za upečatljivu sliku, atmosfera i vizuelnost su mu svakako jake strane, tendencije ka drami i karakterima su takođe za pohvalu. Opus mu je izrazito ujednačen, bez velikih padova. Podjednako dobro se snalazi u suzdržanim nagoveštajima i jezi kao i u razuzdanom užasu i horor akciji, a vala ume efikasno da upotrebi žešće efekte maske i da prolije krv sa impaktom kakav se u hororu sve ređe viđa. Dakle, pokazao se kao majstor u širokom dijapazonu horora, od najtišeg do najbučnijeg, od suptilnog do najsirovijeg, dokazao je da ume mnogo toga – samo još da to svoje umeće adekvatno osmisli nekim pametni(ji)m scenarijima i da pruži priče koje će zaista biti za antologije. 
Glavni nedostaci su mu odsustvo intelektualne dimenzije odnosno žanrovske refleksije – kad krene da nakalapa o "Zlu" i "Tami", to su apstrakcije, opšta mesta, fraze ništa bolje od onih Zekinih iz T.T. SINDROMA o "Kloaci". Jasno je da je Balaguero reditelj intuitivac, a ne kontemplativac, i to je okej. On nije čovek od mnogo reči. Ipak, malo više pameti i promišljenosti ne bi mu škodilo. Većina njegovih filmova, čak i kad nagvaždaju o "nečemu", zapravo nisu ni o čemu – tanki su psihološki i motivacijski i konotativno. Ovo ponajviše važi za THE NAMELESS, DARKNESS, TO LET i REC filmove (zbog toga su neki, poput Marcela Štefančiča, "prinuđeni" da u njihovu prazninu projektuju svoje socio-opsesije – npr. REC kao film o 9-11!).
FRAGILE je vrhunac njegovog gothica, SLEEP TIGHT njegovog triler-horora a pretpostavljam (nadam se) da će REC 4: APOCALYPSE da bude vrhunac njegovog horor-rolerkostera. Kad to izbaci iz svog sistema i zaokruži REC priču, očekujem da se posveti pravljenju nečega zaista vrednog i izrazito natprosečnog. E, onda ćemo videti da li ovaj dečko, pored obećavanja, ume i da deliveruje nešto za enciklopedije (odnosno, jače od trojke po Ghoulu). On to ume i može... A da li će...?