izabrana dela

izabrana dela

уторак, 15. март 2011.

LJUBAV I BIJES (1978)

**(*)
3-

u okviru akcije 'u brdima, horori' – dok u kinoteci traje još jedna revija srpskih horor filmova – imam zadovoljstvo da narodu razotkrijem jednu dosad nepoznatu fusnotu u ex-yu hororu. u pitanju je naslov koji do sada nigde na netu ili u razgovorima sa kolegama nisam video niti čuo pomenut u kontextu ovdašnjih horora, a otkrio mi ga je aleksandar radivojević, kome i ovim putem zahvaljujem.
 
            odmah da naglasim - LJUBAV I BIJES na moju veliku žalost ipak ne može da se ugura u horor ni uz maximalnu upotrebu sile: realno, u pitanju je istorijska drama, i tu nema pomoći. međutim, film sadrži motiv opsednutosti đavolom (zbog kojega će zaslužiti svoje mesto i u apdejtovanoj verziji FAUSTOVSKOG EKRANA!) kao i dve izvanredne scene horora (!) zbog kojih će dobiti nekoliko pasusa u novoj verziji U BRDIMA, HORORI. dok do toga ne dođe, evo izveštaja za blog.
            film je bosanski, reditelj je bakir tanović, a zasnovan je na noveli "Zapis o Simeonovici i Ahmet Jusufu" novaka simića. dešava se u sarajevu početkom 19. veka (iliti vijeka). srž radnje tiče se mlade i lepe žene (debi uloga merime isaković, jedre ko jabuka) koju praktično kupi bogati i ružni starkelja, trgovac – ali ubrzo nakon svadbe ona počne da se bacaka, vrišti i divlja, tvrdeći da je u nju ušao 'bijes', tj. đavo.
            čiča je vodi kod pravoslavnog popa, koji joj očita molitvu, maše malo krstačom, al od pomoći slaba vajda.
            zatim odu i do katoličkog, ali i njegove litanije su podjednako jalove i beskorisne, pa je ovaj otera rečima: 'čim se križa ne boji, od poganog je sorte. vodi tu nevjernicu.' 
            na kraju je odvede do hodže, koji zakaže "šejtan sabor" – odnosno sesiju isterivanja đavola.
            ta scena, iako ne onoliko duga koliko bih voleo, zaista je jedna od najboljih i najjezivijih scena egzorcizma koje videh u svekolikom hororu, i prosto je šteta što čami zatočena ovde, u filmu koji horor nije, i u kome takva kakva je zapravo štrči kao maltene nepotrebno preterana.
            scena je ne samo vrlo jeziva nego i vizuelno egzotična, budući zasnovana na islamskim verovanjima i običajima: četiri lika stoje na četiri ugla ćilima i uz molitvu padaju u neku vrstu transa klateći se pritom napred-nazad i mumlajući jezive i nerazumljive lavkraftoidnosti.
            za to vreme hodža čita molitve, a 'nevernica' se uvija po tepihu i vrišti – dok ne počnu da lebde testije i lampe okolo, a sa njima se diže i njeno telo, levitira kao linda bler u EXORCISTU a onda se, slično njoj, ubrzo spusti nazad (the power of allah compells you!).
            sve to biva u polumračnoj prostoriji, što pojačava zlokobnost atmosfere, ali bez obzira na mrak, mora se reći da su efekti lebdenja stvari i ženskog tela izvedeni na sasvim zadovoljavajućem tehničkom nivou za film tog vremena, tj, nimalo ne zaostaju za italo đavolijadama iz '70ih, čak ih prevazilaze jer je sve to bolje inscenirano i režirano i nema treša nego je baš serious shit!
            ipak, ni alah ne pomaže, nego na kraju slučaj rešava pustinjak za koga se priča da je sveti čovek i iscelitelj, iako se radi samo o liku užasnutom grozotama rata (u flešbeku vidimo njegovu prelomnu tačku, kada je tokom jednog silovanja neki od njegovih kompanjona izbliza pucao u glavu uplakanom detetu od 3-4 godinice: nije baš splatter explicitno, ali je ipak gadno i žestoko upriličeno).
            on će, na kraju, da razreši misteriju, 'izleči' ženu, ali ne i sebe, itd. da ne spojlujem pošto filma ima na divxu pa pogledajte sami, ali mislim da je svakome jasno da u jednom ex-yu filmu iz tog doba, koji ne režira kadijević, rasplet može biti samo strogo ovozemaljski (psiho-sexualni).
            struktura filma je, inače, skoro besramno oslonjena na RAŠOMONA, i sve ovo što sam gore jasno i pregledno prepričao zapravo otkrivamo nimalo linearno, već fragmentarno, iz usta nekolicine naratora (uključujući priču unutar priče) koji svoje vizure iznose pred razbojnika i zulumćara koji ih je zarobio i traži dukate a ne bapske priče (odličan i nenamerno smešan gidra)!
            pored opisane scene musli-egzorcizma, apsolutni hajlajt filma je prekratka, ali fascinantna scena vizije u kojoj se zloguki čiča, tj. suprug, mladoj nevesti ukaže kao demon.
            baš kao i scena isterivanja, i ova ovde odlikuje se upečatljivom i originalnom vizuelnošću:
            vaistinu, među hiljadama horora koje sam odgledao do sada, još nisam video ovu ideju –
            oko koje išeta iz duplje i dođe do sred čela (dok je ono drugo gadno iskrenuto i iskrivljeno)
            što sve proizvodi zaista unikatnu i nezaboravnu masku koja je, eto, acu r. progonila u detinjstvu, a to može da učini i današnjem oguglalom horor gledaocu.
            a ako se pitate – ko je uopšte u jednom bosanskom filmu mogao da napravi ovako složen efekat maske u vreme kada je tada dvogodišnji miki lakobrija još piškio u gaće, mogu da ponudim samo svoj educated guess.
            na špici su navedeni samo nekakvi anonimni šminkeri koji ovu scenu sigurno nisu mogli da realizuju. ja sam ubeđen, iako za to nemam dokaza, da je taj kratki kadar odradio jan švankmajer lično!
            pre nego što počnete da gunđate, podsetiću da je švankmajer takođe kreirao kreature 3 godine posle ovoga, u GOSTIMA IZ GALAXIJE (1981), rađenim u koprodukciji sa čuvenim češkim studijem BARANDOV.
            taj isti studio jedan je od producenata i ovog filma.
            na kraju, za sve one koji budu opravdano zainteresovani ovim opisima i slikama, da expliciram: ove dve scene su JEDINI horor u celom filmu, ostatak je drama, umereno zanimljiva i gledljiva (osim disproporcionalne, neumereno dugačke scene svadbe bez ikakve svrhe i smisla) i sa određenim potencijalima u konceptu koji su mogli da budu znatno ubedljiviji i emocionalno pregnantniji nego što jesu, kako u pogledu merimine nezavidne drame, tako i odnosa sa prekasno uvedenim i nedovoljno razrađenim likom ratnog heroja i 'sveca' i njegovog 5-do-12 odnosa sa merimom. ipak, egzotičnost ambijenta i likova te intrigantnost koncepta dovoljni su da pruže umerenu zabavu najradoznalijima.

            primer ovog filma pokazuje koliko je bogatstvo ex-yu kinematografije, i ukazuje na mogućnost da iz mrakova i budžaka ovdašnjeg filmotvorstva iskrsne još poneki hororičasti i hororoliki naslov!
            baš zbog toga, iskoristiću ovu priliku da ukažem na jedan moj 'horor' iz detinjstva koji još uvek nikako da a) identifikujem, a time ni da  b) lociram
imam samo vrlo mutno sećanje iz dubina detinjstva, što će reći da sam to gledo na TV negde između 1979. i ne kasnije od 1984: u pitanju je domaća TV drama (možda u 2 dela, nisam siguran), možda hrvatska (ili čak bosanska), dešava se uoči ili tokom nekog rata, pre bih rekao I nego li II (pamtim neke uniforme koje bih u retrospektu reko da su austrougarske) i sećam se samo 2 detalja: 
1 - scena u vozu, kad neka seljanka u nošnji, šarenoj al pretežno beloj, sedi i drži između nogu pletenu korpu pokrivenu belim vezenim pokrovom - na koji, u jednom trenu, počnu da padaju kapi krvi (njene) - ne pamtim šta biva dalje pa ni da li se radilo o menstruaciji ili nečem gorem. u to vreme ionako nisam imao pojma o menzisu tako da mi je bilo dovoljno upečatljivo da vidim krv između njenih nogu za horor. ipak, prilično sam siguran da to krvarenje izazove neku vrstu panike među putnicima u vagonu i da nije bilo benigno.
2 - zaplet delom ili centralno ima veze sa doktorom jeziva lika ili ugođaja - ne znam dal je to baš bio fabijan šovagović, ali ako nije, onda je svakako neko sa sličnim ugođajem spookinessa. dakle, naglašavam: možda fabijan tu igra, ali je isto tako moguće i da to NIJE on: njega pominjem više kao referentnu tačku mog ugođaja tog lika a manje kao definitivni fakat čija filmografija nužno sadrži ovo što tražim! taj doktor (možda!) vrši nekakve experimente na ranjenicima iz rata - ili ih možda samo neortodoxno leči - ili već radi nešto što mi je tada delovalo vrlo mračno i jezivo i ko zna kad bih to našao sada da li je to sve uopšte tako hororično kako je meni u tom dobu, kad sam imao 6-9 godina, delovalo.
glavni junak je možda mladić koji putuje tom doktoru da mu bude asistent.
previše možda, ali ovo sam gledo tako davno da imam samo impresije u dubini mozga, a sem scene u vozu ne pamtim nijednu konkretnu sliku (sem, možda, da se to bar delom dešava u nekoj kuli, ili zgradi sličnog, gotskog ugođaja).
any idea?

PS: takođe još uvek tragam za hrvatskim filmom NEMIR čiji poster ovde kačim (kurtezijom samira bastonija, lakobrijinog efx asistenta). iako sumnjam da se radi o hororu čak i u najširem smislu reči – verovatno je neka psiho drama ili ko zna šta – ipak, ovaj plakat ukazuje da bi se tu ipak moglo iščačkati ponešto hororično! ili grešim? ko zna nešto o ovome, ko je gledao film, ili još bolje, ko ima linkove za skidanje – neka javi!