среда, 1. септембар 2010.

SRPSKI FILM: OBJAŠNJENJE SUŠTINE METAFIZIKE ZNAČENJA I ZNAČAJA


dobro. dosta je bilo zajebancije.

mačka je izašla iz džaka. SRPSKI FILM se, nažalost ili na sreću (čuće se), našao pred SRPSKOM publikom – istina, ne onako kako je bilo zamišljeno i kako jedino i valja, u bioskopima, ali šta da se radi, skriner je procureo pre nekih mesec i po dana, na radost/zgražavanje srbske javnosti; bilo je više nego dovoljno vremena da svako ko je bar malo bio zaintrigiran trejlerom, medijskom halabukom i koječime uredno skine SRPSKI FILM sa neta kao i bilo koji drugi, tako da više nema hodanja na prstima po pitanju spojlera i tsl.

moj prvi text o ovom filmu bio je jedan od prvih (tačnije: drugi) prikaz tog filma koji se uopšte pojavio na srpskom jeziku. moj drugi text o njemu, na engleskom, bio je PRVI prikaz tog filma koji se uopšte pojavio na engleskom jeziku – pre nego što je film odjeknuo u ostinu, texas, i drugde u belome svetu.

u oba ta texta nisam se previše bavio analizom, iz dva razloga: kao prvo, o ovom filmu je nemoguće suvislo pisati a da se ne baviš detaljima koji definitivno spadaju u SPOJLER materijal, što u tim ranim danima, kada film pred širim masama nije ni bio viđen, nije dolazilo u obzir. kao drugo, analiza nije ni bila prioritetni cilj tih textova, već pre jedan impresionistički opis toga šta taj film NIJE, i toga šta, bar izokola, JESTE, a sa ciljem njegove elementarne kontextualizacije u svetu filma i kreiranja koordinantnog sistema u kome ga pre svega valja posmatrati i tumačiti, te građenja osnovnih očekivanja i disklejmovanja nekih predvidivih predrasuda na koje, s tom temom i tim pristupom, nužno mora da naiđe.

sve to nije mnogo pomoglo, jer srbi su srbi, i tu nema pomoći: u prethodnih mesec i po dana, otkako je svaka šuša mogla da na svom monitoru kod kuće gleda skriner SRPSKOG FILMA (nadalje u textu: SF), internet je postao zapljusnut takvom gomilom sajber-fekalija (čitaj: 'mišljenja', 'sudova' i 'ocena' čiji su sirovost, primitivizam, elementarna neukost i estetsko neobrazovanje bili proporcionalni jedino njihovoj nepismenosti). pročitao sam minoran broj koliko-toliko suvislih a negativnih kritika – evo jedne od retkih takvih. u poslednje vreme javljaju se i neviđeno površna i zatupasta izdrkavanja u kojima određeni 'kritičari' posežu za rogobatnim drka-drka-đon diskursom kako bi iza njega sakrili svoje (?), odnosno tuđe palamuđenje nasilno privedeno ovdašnjem povodu.
ali na reakciju me nisu naveli sajber-moroni koji se po kojekakvim forumima i blogovima bave jedino time da li autore ovog filma treba radije poslati psihijatru, haškom tribunalu, dželatu – ili im presuditi po kratkom postupku, gde god se zateknu, kako bi bili zatrti kao štetni. 

štetni: po moralni, religiozni, psihološki i svaki drugi poredak u zemlji u kojoj je svaki poredak odavno narušen (a film se baš time i bavi - al nema za koga!). 

ne, s takvima nemam šta da polemišem. na reakciju su me, pre svega, potakli komentari brojnih prijatelja i poznanika koje smatram lucidnim, pametnim, obrazovanim i kompetentnim da sagledaju složenosti jednog ovako zahtevnog filma – a koji su, takođe, pretežno bili razočarani SF-om i upućivali mu brojne primedbe i zamerke.

daleko od toga da je SF savršen film i da mu se nema šta zameriti, ali bio sam iznenađen uglavnom površnim i/ili promašenim zamerkama ovom filmu.

zbog toga, reših da sednem i ponudim svoje OBJAŠNJENJE SRPSKOG FILMA – odnosno ključnih nedoumica i nerazumevanja vezanih za njegovu zaista osobenu i za ovaj narod potpuno neadekvatnu poetiku.


1. A GDE MU JE FUTROLICA ZA PIŠU?

jedan od temeljnih kamenova spoticanja u percepciji i recepciji ovog filma jeste njegova – (ne)realističnost. kažu ljudi: ovo je fejk. ovo ne postoji, nije ubedljivo. te, kakva porno zvezda u zemlji u kojoj je porno-produkcija za sprdnju (vidi MADE IN SERBIA). te, kakav jad i beda kad taj miloš živi u bogatoj kućerini i hrani se isključivo skupocenim viskijem. te, ne izgleda snuff tako (znaju ljudi!). te, izveštačeni dijalozi – 'moj komšija sima ne govori tako. a ni ja!' i sve u tom stilu, sve do toga da li veštački izgledaju beba, milošev kurac itd.

problem sa srpskim gledaocem jeste u tome što njemu i da prikažeš ULAZAK VOZA U STANICU, on će da se sklanja iza sedišta da ga ne zgazi voz.

i to je neizlečiv problem. naročito kad se radi o domaćem filmu.

kad su tu brus vilis, šrafenceger, roko zifredi i drugi poznati glumci – onda je drugačije: nema veze dal su ti kriminalci ubedljivi il nisu, dal ti alieni slede zakone fizike as we know it, dal te fufe koje roku puše uopšte dišu, itd. u tim filmskim FANTAZIJAMA, uslovnosti žanrova prihvataju se zdravo za gotovo, i niko ovde nikada neće reći da mu je, npr. dijalog u DIE HARDU neubedljiv. jipi-kaj-ej, madrfakrs!

međutim, kad je u pitanju percepcija domaćeg filma, onda se tu prihvata i dopušta strogo ULAZAK VOZA U STANICU estetika. eventualno POLIVENI POLIVAČ. već neki eventualni pokušaj ulaska srba u melijesovu teritoriju doživljavao bi se kao 'prećerivanje s fantazijom'. uostalom, u isto to vreme dok su svetski geniji poput melijesa, murnaua, langa, drejera, kristensena i drugih 'prećerivali s fantazijom', šta su radili srbi? KARAĐORĐA, NEVINOST BEZ ZAŠTITE – slike iz 'života' (i romantizovane 'istorije') kakve poznajemo. i od toga, u narednih 80ak godina nisu daleko odmakli, sem u smislu kolora i ton-filma. uz vrlo retke izuzetke, koje sam nedavno predstavio montrealskoj i svetskoj publici u programu SUBVERZIVNA SRBIJA.

ali, ti izuzeci nisu mogli da promene vladajuću paradigmu. zapravo, mnogi od njih joj i dalje, u formalnom smislu, donekle pripadaju (VARIOLA VERA, recimo). oni koju su dublje zašli u movie-movie land (bio to kadija sa svojim gotikom SVETO MESTO, ili zeka sa svojim retro-slešerom T.T. SINDROM) – nisu se dobro proveli kod srpske publike, a ni kritike. 

čudni su. drugačiji su. nisu realni

'to ne postoji. nije ubedljivo. ta dramaturgija, ti likovi, te situacije – nisu prepisani iz dnevnih novina. ja i moj komšija sima ne razgovaramo tako kad se sretnemo. da smo se mi našli u cipelama junaka tih filmova, mi bismo to sve drugačije.'

znači, narod koji kao stado ovaca uredno guta one izrežirane, manipulativne 'REALITY show' zavrzlame i prima taj REALITY kao direktan prenos stvarnosti i pali se na 'prozor u svet' estetiku, očekuje to isto, i ništa drugo sem toga, i u (domaćim) igranim filmovima. (vidi i počuj pesmu: 'da li ti znaš za neki drugi ritam???')
i eto vam ga onda koljević, nezaobilazni laureat srpskih festivala, da vam objasni stvarnost, da vam je prikaže tačno takvu kakvu je znate, u svoj njenoj banalnosti i ništavnosti. dok se SRPSKI FILM uglavnom prikazuje na 'posebnim' projekcijama, koljevićeva ŽENA SA SLOMLJENIM NOSEM hara i kupi sve žive nagrade (začudo, nekim frik eksidentom, u vrnjačkoj banji je radivojevićev scenario uzeo prvu nagradu ispred slomljenog nosa koljevićevog!).

aca je, inače, već napravio genijalnu parodiju na koljevićevski pristup likovima i dijalozima u svojoj drami SAMOUDICA. navodim parče otuda, u kome bosančeros kolja (!) dolazi sa svojom dramom ŽENA SA JEDNOM KRAĆOM NOGOM (!), oličenjem te jedine jebene 'poetike' koju domaća publika uopšte može da pojmi, a koju 'kolja' (tj. aca, ironično, kroz njegova usta) opisuje: "To je jezik običnog svijeta, glas normalnih ljudi. To su mala čudesa svakodnevice, emocije koje struje međ’ malim diskretnim dušama koje žive od danas do sutra, vapiju za kontaktom, ono malo duše…"

evo kako ta nakaradna perverzija od 'relističkog' i 'uverljivog' diskursa izgleda u acinoj parodiji, a imate je u skoro svakom novijem srpskom filmu – ali ne i u SRPSKOM FILMU!

KOLJA:
“Dobar dan”.

RADMAN:
“Kako ste mi vi danas, Mersiha?“

KOLJA:
“Eh, što vam ja mogu reć’ o tome. Kao i ovo vreme.“

RADMAN:
“Da, da. Danas se nešto naoblačilo. Do juče je sijalo sunce.”

KOLJA:
“Na prognozi rekoše da će od sutra bit’ bolje. Čime vas mogu ponudit?”

RADMAN:
“Ja bih kilo šećera.“

KOLJA:
“Izvol’te. Želite li još nešto ?”

RADMAN:
“Možda, ako još imate malo onog keksa. Onog slatkog, sa cimetom.“

KOLJA:
“Onog što sam vam prodala pre neki dan?”

RADMAN:
“Da, baš tog. Izvrstan je.”

KOLJA:
“Samo ga moram sad pronać’. Mislim da ga je ostalo još na onoj polici.”

RADMAN:
“Samo ga vi potražite. Ne morate žuriti.”

KOLJA:
“Nemojte brinut. Rekla bih da ga sigurno još ima. Nije mnogo kupaca prošlo ovuda otkad ste vi bili.”

RADMAN:
“Ma nije valjda.”

KOLJA:
“Jes’, jes’.”

eto, to su dijalozi s kojima srpski gledalac nema problem. mogo bi srbin do sudnjega dana da gleda ovaj transkript 'stvarnosti' i da mu ama baš ništa u tome ne zasmeta – čak, plakao bi za još!

u istoj drami, međutim, 'zlikovac' RADMAN (tj. aca) na čitanje gornjih dijaloga reguje ovako:

"Ne, ne, ja ne mogu više. Od ovog sranja će mi mozak istruliti, sunce ti jebem. Direktan prenos iz bakalnice. Ovo kao da nije živ čovek pisao, nego diktafonska ameba koju je neko ispljunutom žvakom zalepio za potrošačku korpu da prisluškuje narod. Koliko ćemo još jebenih rafova i polica da obiđemo dok se sve ne završi? Komad traje koliko je samoposluga velika, jel’ tako? Ta nakaza sa kraćom nogom će tumarajući da nas sprovede kroz celu bakalnicu, dok ne krepa na patosu sa teglom kiselih krastavaca i ovaj matori je ne zaskoči i nabije joj najveći krastavac u dupe, jesam li u pravu? Reci, reci!"

naveo sam ovaj odlomak iz nekoliko razloga:

- da ilustrujem 'poetiku' protiv koje SRPSKI FILM ne da ustaje, nego urla i pesnicom udara u sto!

- da pokažem da scenarista SRPSKOG FILMA može, kad poželi, da piše 'uverljive dijaloge' u smislu 'uverljivosti' koju ovdašnja publika jedino i može da pojmi;

- da ukažem na tendenciju da u acinim radovima 'zlikovac' teži da ima srbendističko ime (RADMAN, VUKMIR...) ali da, često, takav lik –makar povremeno- postane glasnogovornik pojedinih acinih nazora.

- da uvedem paralele SAMOUDICE i SRPSKOG FILMA kojima ću se, možda, baviti kasnije, jer mislim da se ova dva dela na vrlo rečite i otkrovenjske načine nadopunjuju.


2. "YES, MILOŠ! THAT'S CINEMA!"

čemu sve ovo?

prosto, hoću reći da SRPSKI FILM, pre svega, pripada sasvim drugoj vrsti filmskog diskursa od uobičajenog i jedinog na koji su srbi navikli – onog koljevićevskog, parodiranog gore. na to sam pokušao da ukažem još u svojoj prvoj kritici – u kojoj sam govorio šta srpski film NIJE, upravo s namerom da ga distanciram od uobičajenog kvazi-realizma naše nazovi-kinematografije: "ne postoji ovde nikakva simpatična komšinica radojka, niti piljar sima, niti taxista radoman, niti stari drug iz vojske kapetan dragan... nijedan predstavnik bulumente koja inače napučuje srpske filmove, tv serije, romane, priče, magazine, dnevne novine – svi ti mediokriteti, ti srećni ljudi, ordinary people, normalni ljudi, sve te zone zamfirove u potrazi za boljim životom u svoj toj ravnici ili u selu koje gori itd. itd."

dakle, SRPSKI FILM u srpski film donosi jednu novu paradigmu – nemimetički, visokostilizovani odnos prema realnosti. ovo je FILM koji se dešava u FILMSKOM svetu čiji je odnos prema realnosti metaforički, a to je direktno na liniji onoga što je kronenberg radio u 1970im i početkom 80ih, samo ovde sa još naglašenijim filmofilstvom tj. aluzijama na filmičnost svega (otud i taj naslov, i konstantne aluzije na FILM tokom celog... eh, filma). 

jedini koji je među domaćim kritičarima ovu veliku istinu za sada napipao pre mene jeste vladimir kolarić, koji u svom textu 'Odbrana umetnosti u Srpskom filmu Srđana Spasojevića' ističe:

"Upravo ovakvo „odricanje“ autori Srpskog filma pripisuju pornografiji, koja kod njih predstavlja metaforičku zamenu za pseudodokumentarističku formu koja hara evropskim festivalima, presudno oblikujući današnju sliku o filmu kao umetnosti i mediju. „Retorički“ karakter njihovog filma upravo počiva na dominaciji metafore, čija striktna upotreba značajno povećava modelizacijsku moć dela: „Prema tradicionalnoj definiciji metafora je prenošenje značenja riječi s jedne razine smisla na drugu: kao pjesnička transpozicija ona nema ništa zajedničko sa zbiljom“."

pazi sad dobro, jer evo je glavna poenta: glavna tema SRPSKOG FILMA nisu oni drka-đoni i trućanja odozgo. po principu poovog 'ukradenog /purloined letter/ pisma', odgovor koji niko nije ni naslutio krije se svima pred nosom, u tom naslovu koji zbunjuje (i ljuti) toliku rulju.

glavna tema SRPSKOG FILMA je - srpski film.

SRPSKI FILM je, dakle, meta-film, jer se iznad svega bavi - srpskom kinematografijom! drugim rečima, on se bavi manje hororima naše stvarnosti a više hororima njenog filmskog 'beleženja' u nakaradnoj dominantnoj estetici kojoj se odupire

da ne budem pogrešno i reduktivistički shvaćen – koljevića uzimam samo kao paradigmu – da ne kažem karikaturu – ali ostali varijeteti sličnog banalno-prepisivačkog mimetičkog odnosa prema stvarnosti nalaze se i kod, recimo, paskaljevića, starmalog arsenijevića, perišića i svih ostalih mega-nagrađivanih domaćih reditelja u poslednje vreme. (i još jedno pojašnjenje: ovo nije napad na realistički diskurs per se; on je validan, 'legitiman' što bi reko dimbo, i on takođe može da pruži visoko-vredne naslove – kadijin PRAZNIK, recimo, kao vrhunski primer /mada bi se moglo reći da se tu MITSKO skoro neprimetno uvlači u REALISTIČKO, i da je film, kao što i jeste, daleko izvan pukog selektivnog reprodukovanja nekakve 'objektivne' /pa još istorijske!/ stvarnosti; mda, kad bolje razmislim, možda bi rani, dobri filmovi gorana markovića bili bolji primer za prilično pametno i vredno korišćenje realističkog diskursa u našoj tada još uvek kinematografiji...)

pošto sentiment revolta protiv takve 'kinematografije' natapa SF, sasvim je logična estetika hiperbole kako bi se uhvatio ukoštac sa prikazivanjem takvog stanja stvari. sad, priznajem da jeste rizično baviti se realnošću kroz diskurs koji NIJE realistički, i koristiti likove i dijaloge prikladnije žanrovskom filmu, ili stripu, nego li uobičajenom srpskom 'dobar dan, komšija' filmu – ali mislim da se SF junački izborio sa time, o čemu najbolje svedoči to da taj film SAVRŠENO funkcioniše u prevodu na engleski. bilo je svakakvih kritika na njegov račun u americi i engleskoj, ali niko nije reko ono što mnogim srbima smeta: to, da su dijalozi 'neuverljivi'. oni, istina, zazvuče tako povremeno, srpskim ušima, ne toliko zato što su loše napisani koliko zato što nisu baš uvek i svuda najadekvatnije IZGOVORENI od strane glumaca koji, jadni, nisu navikli na takav pristup i takvu glumu. kao što sam odmah u svom prvom rivjuu kazao, meni su zaškripali samo u onoj sceni u letnjoj bašti na reci, i nigde više.

da sumiram: SF se dešava u movie-movie landu u kome ništa ne treba doslovno shvatati (da, ovo je najteži, nepremostivi problem za srpskog gledaoca, naviklog da ekran ili bioskopsko platno doživljava kao 'prozor u svet' koji mu diktafonski, skriveno-kamerski, reality-showovski potkazuje stvarnost). SF se, pre svega, obračunava sa filmskim 'potkazivanjem' stvarnosti, pa tek onda stvarnošću kao takvom: on je najvitalniji & najljući baš u svom obračunavanju sa srpskom kinematografijom (i njenim banalnim, saučesničkim, dodvoravajućim, pizdunskim odnosom prema slikanju 'stvarnosti'). to počinje već od duhovite najavne špice, u kojoj prvo vidimo kitnjasti liciderski zonozamfirovski natpis SRPSKI FILM (praćen nekakvom veselom harmonikom) pre nego što preko njega tresne i zgazi ga i u zemlju ga sabije drugi, pravi natpis: "Film Srđana Spasojevića: SRPSKI FILM"!

jebote, koliko slep i glup treba neko da bude pa da ne uoči značaj ovoga? već od prve sekunde, SF jasno iznosi čime se bavi! a idioti se još pitaju ZAŠTO se uopšte zove tako!? hello! ne zove se SRPSKI horor, niti SRPSKI psiho, niti SRPSKA upola s lukom – fuck, zove se SRPSKI jebeni FILM zato što se pre svega bavi gaženjem toga šta se do sada ovde nazivalo filmom, a glavni razlog za tu temu nije puka 'frustriranost autora što im se ne daje da rade' (mada, ne bih sasvim isključio i taj – u datom kontextu sasvim razumljiv momenat!) nego frustriranost dosadašnjim banalnim, kukavičkim, indirektnim, kompromitovanim, estetski inferiornim i bedastim načinom FILMSKOG odnošenja prema toj stvarnosti, sa vrhuncem (ili dnom) u 'realizmu' putem child abuse-a autistične dece u SNU ZIMSKE NOĆI by paskaljoni, koji nikome ne smeta i nikoga ne tangira: 'o, je, tak normaljno' što reko svojevremno tirke pišući o najboljem kronenbergovom filmu. 

znači, kad paske zlorabi autističnu decu, to je okej, to je umetnos; 

kad spaske (indirektno) jebe dečju LUTKU, to je odma exploatacija, smak sveta, poziv na linč i lomaču, diže se kuka i motika: "NA SMRT! NA SMRT! NA SMRT!" (vidi VEĆ VIĐENO)

insistiram da se pod OBAVEZNO pogleda gornji insert na jutjubu iz ŠOK KORIDORA – zato što u njemu kulminira emisija na temu 'pedofilije', pa da o istom trošku vidimo šta radivojević ima da kaže na temu perverzije koju brojni slepci i retardi tvrde da SRPSKI FILM promoviše (!), a kad se to apsolvira, onda je apsolutno neophodno i fundamentalno za razumevanje SF-a da se vidi i drugi deo inserta, u kome se on direktno osvrće na paskaljonijev 'child abuse' (i abuse retkih gledalaca tog zlodela) što kulminira insertom iz istog. 

bez gledanja ova dva odlomka iz ŠOK KORIDORA sami ste krivi ako ostanete u mraku po pitanju razumevanja SUŠTINE METAFIZIKE ZNAČENJA SF-a.

ampak, svako ko ih pogleda –a uz pomoć mog uvoda, i donje elaboracije – smesta će biti prosvetljen šta je glavni motor a šta glavna tema filma.

šta, i dalje ne verujete da SF uopšte NIJE o tome da "strukturalna kauzalnost daje socijalnim poljima poluautonoman status, čime relativizuje pojam totaliteta i daje veću slobodu pojedinim dijelovima, ali ne i apsolutnu slobodu, čistu specijalizaciju koja je buržoaski ideal"?!

treba vam malo više dokaza da tema SF-a nisu gorenavedenome slična trabunjanja nego nešto daleko jednostavnije – odnosno, da je tema SRPSKOG filma ipak, pre svega – srpski film?

ok, evo vam.

prvi kadrovi koje uopšte vidimo u SF-u zapravo su FILM u filmu! nadalje vidimo još grdne druge inserte iz FILMOVA – prvo iz igranih (pornića), a u drugoj polovini se granica film/stvarnost sasvim briše, jer glavni junak mora da preko FILMOVA (dok. snimaka) rekonstruiše stvarnost – budući da mu je mozak/memorija izbrisana, film postaje JEDINA stvarnost

tome dodati inscenaciju brojnih scena u kojima razni frejmovi (prozori, vrata, okna, šoferšajbne itsl.) insinuiraju 'film u filmu' odnosno 'kadar u kadru' – kao, npr. prva pojava marka, miloševog brata (istovremena aluzija na HALLOWEEN i telegrafisanje da taj baja nije good guy)! nerealnu (i nadrealnu) pojavu doktorke na onom pešačkom prelazu, pred kraj, takođe vidimo kroz frejm od šoferšajbne. štaviše, on gura ruke kroz prozor vrata i vata je za sise baš kako je mnogi srbin hteo da pruži ruke ka platnu ili ekranu i izvaćari mnogu glumicu. da, KAO NA FILMU. that's the whole fucking point!

pored toga, ne zaboravimo da se kulminacija odigrava u naglašeno teatralnom, odnosno studijskom okruženju: welcome to the reality studio, što bi reko barouz – gde je vukmir privremeni impresario i papet-master direktor. 

počeli smo od kadra u kadru (pornić na TV-u, sa DVD-a) a završavamo u stilu ALL THE WORLD'S A STAGE (štono reko BARD) u kome se sama 'stvarnost' raskrinkava kao konstrukt režiran od strane delimično vidljivih, ali i nevidljivih papet-mastera (budući da finalni kadrovi otkrivaju da i iznad papet-mastera ima veći papet-master – ubiješ jednog, bez problema iz kanalizacijske oligarhije izmili drugi).
THE SHOW MUST GO ON!

neprestane diskusije sa filmičnošću, samosvesna i aluzivna upotreba filmskog jezika, filmski citati itd. – svi oni imaju za cilj, pored ostalog, da nas neprestano podsećaju da gledamo FILM, ali ne bilo kakav, nego film koji svesno i sistematično gazi sve ono što se inače uobičajeno naziva 'srpskim filmom'.
u tom smislu, fundamentalno pitanje razumevanja SF-a vezano je za newborn porn.


3. "ZAR JE MOGUĆE DA TI NE RAZUMEŠ?!"
odnosno: RODILO SE, VALJA GA JEBATI

dobro, sve je to lepo i krasno – muvilend, metafore i sve ostalo – ali, ipak, ostaje (bar) jedna stvar koja ljude i dalje kopka – zašto bebu? ZAŠTO BEEEEBUUUU???
ovo pitanje se grana na nekoliko potpitanja: 

a) da li je DOPUŠTENO prikazivati tako nešto? 

b) da li je neophodno PRIKAZATI tako nešto? 

c) ČEMU TO SLUŽI u ovom filmu, i da li se bez toga (ipak) moglo?


a) oko dopuštanja se neću mnogo baviti: NARAVNO da je u ljubavi, ratu, exploataciji i umetnosti SVE dopušteno, pa i razni oblici (fiktivnog!) nasilja prema bebama. 

anti-bebi nasilje ima dugu tradiciju na filmu, još od scene crnog sabata u klasičnoj HAXAN-VEŠTICI b. kristensena (1922) preko klanja bebe u satanističke svrhe rukom kristofera lija lično u TO THE DEVIL A DAUGHTER iz 1975. (videti FAUSTOVSKI EKRAN za detalje) pa do zombi-bebe koju šutiraju i levo i desno u filmu oskarovca pitera džexona BRAINDEAD (1995) i do bezbrojnih novijih tromatoznih i tromatoidnih direct-to-DVD hororčića (vidi: FEAST 2) u kojima se to, istina, koristi pretežno u komično-splatter (!) svrhe. bilo da je svrha geg (!) ili društvena kritika (DUMPLINGS, recimo), bebe nisu zaštićena sorta – na filmu. odnosno, prave bebe jesu, ali lutke koje ih 'glume' nisu.
b) oko toga da li je ta scena morala baš da bude PRIKAZANA, ili je – kad je već bolesni scenarista tako nešto zamislio – bilo bolje da se to samo izokola nagovesti, e, tu već postoje dileme čak i kod samoproklamovanih žanrovaca i ljubitelja splatera, horora, nasilja, treša i čega sve ne.

evo, recimo, smehotresnog komentara dimitrija vojnova, veeelikog žanrovca, ex-kritičara koji se inače po pitanju SF-a nalazi u nebranom grožđu: em je njegov tatko bio direktor tog filma, em ga je pisao njegov drugar, em film nominalno trpa u fantomsku kategoriju 'novog srpskog filma' koju je sam izmislio. znači, dimbo mora – po porodičnoj, drugarskoj i partijskoj dužnosti – da, kiselo i neiskreno, ali na rečima ipak podrži SF, mada se njegova 'podrška' filmu sastoji u tezi da je to 'pristojna exploatacija (za srpske uslove) – i to je sve'.

evo šta je vojnov jr. kazao o problematičnoj newborn porn sceni na forumu novih kadrova:
"No, kad smo došli kod deteta, podeliću sa tobom jedan utisak. Ja nemam dece, ali sam pre neki dan krstio mog malog kuma, držao ga u naručju i moram priznati posle toga sam pomislio na scenu iz SRPSKOG FILMA. Početak mog razmišljanja je bio sličan tvom. Prosto, upitao sam se "čemu takva scena?" sa tim novim iskustvom koje nisam prethodno imao kada sam gledao film, kako neko može da od svega što mu padne na pamet kada vidi neku bebu, pomisli na takvu jednu gadost. Ali, razmišljajući tada, shvatio sam da to nije umobolno, nimalo perverzno, više histerično, da je to neko nezadovoljstvo koje autori ispoljavaju na takav način, da to nije nikakva patologija, nego prosto eto, ne znam ni ja, bes izražen kroz takvu scenu. I to je bes koji je negde autodestruktivan, ne samo po čovečnost, nego rekao bih da se ta scena ponajviše obila o glavu samom filmu. Pre ovog krštenja, o toj sceni ruku na srce nisam ni razmišljao na ovaj način, priznajem. Pila mi je vodu kao deo priče, ali sada ne mogu da na nju ne gledam drugačije. No, isto tako mislim da je taj prvi, neopterećeni utisak verovatno trezveniji."
kad vidim na kakvo preispitivanje sopstvene poetike i žanrovskih nazora je dimba naveo jedan bliskiji dodir sa BEBOM, prosto se pribojavam da zamislim kakve bi revolucionarne konsekvence na njegove kritičke sudove imao eventualni bliskiji dodir sa nekom ženom?

kakvim li će novim očima da gleda na sve one filmove darija arđenta u kojima se ti opskurni objekti žudnje – kasape i kolju!!! 

"kako neko može da od svega što mu padne na pamet kada vidi neku devojku, pomisli na takvu jednu gadost?!" nikako, eto kako.

BANG: odoše svi argento vhs-ovi i divxi kroz prozor pravo u kontejner; BANG: ode sva dosadašnja teorija i estetika žanra, ode sve niz rijeku, jer je kritičar u (odocnelom) sudaru sa stvarnim životom spoznao 'pogubnost' horor-estetike! 

tako i ovde: uzeo bebu u naručje, i odma – ljulja se estetika!

htedoh reći da čak i navodno najjači žanrovci pokleknu pred nežnošću i ljupkošću jedne bebe (pa i kad je lakobrija pravi). da i ne govorim o dimbovim površnijim i prozaičnijim štićenicima i saučesnicima, poput đ. bajića, koji u svom popboks rivjuu na svoj standardno kratkovidi i ništa-ne-razumevajući način napisa, i ostade živ:
"Ako se oproste koja scena viška (među koje spada i pominjani snuff porođaj, jedan od retkih prizora u filmu koji ne proizilazi iz priče i koji je očigledno tu samo kontraverze radi) i flešbekovima zagušen poslednji čin..."

znači, bajić 'oprašta'.
znači, 'scena viška'.
znači, 'ne proizilazi iz priče'.
aha, znači 'očigledno tu samo kontraverze radi'. (btw: kaže se kontrOverza, ali bajić, iako predaje srpski u srednjoj školi, oduvek već notorno kuburi s tim jezikom.)
pa, pre nego što se posvetim tome da li je ova scena višak, i da li proističe iz radnje ili iz bolesne mašte autora – prvo da vidimo KAKO je prikazano i ŠTA je prikazano.
pre svega, u pitanju je 'film u filmu' koji vidimo na platnu u vukmirovoj kući.
zatim, vidimo ga miloševim očima, jer njemu se on prikazuje.
najvažnije: on mu se pušta s razlogom, a ne zato što vukmir hoće da utuca malo vremena dok doktorka stigne sa posluženjem.
film u filmu je snimljen tako kao da je namenjen miloševoj vizuri, a ne vizuri potencijalnih kupaca takvog filma – naime, tu kontroverznu (zapazi: sa 'O'!) radnju zapravo i ne vidimo direktno, pornografski explicitno hard-core uslikanu. akcija je slikana kao u onim soft-verzijama pornića koji se snimaju sa više kamera, pa se ista akcija, zavisno od ugla snimanja konkretne kamere, može montirati kao soft ili kao hard. znači, u ovoj varijanti koju vidimo u filmu, snimano je iz takvog ugla da se penetracija i genitalije ne vide (ili ih barem miloš, a s njim i mi, ne vidimo).

zašto tako? kažu neki bukvalisti – to je fejk! nije logično da se ne vidi money shot! ako već snimaju newborn PORN, onda treba da slikaju prodiranje u bebeće meso, bez finoće i zaklanjanja.

da, to važi ako jedino poznajemo i prihvatamo 'prozor u svet' logiku. logiku 'realnosti'. 

'real dragons don't talk like that!'
'pravi' newborn porn ne bi tako izgledao...
možda. ali to ovde uopšte nije bitno.

OVAJ newborn porn, u OVOM filmu, namenjen je MILOŠU. njegov smisao i uloga i značaj i značenje imaju samo i jedino veze u kontextu miloševe putanje kroz film.

odgovor se nameće sam, svakome onome ko je dovoljno lucidan i dovoljno pažljiv i uvežban da GLEDA filmove. 

svakome ko nije zaista preispoljni idiot nesposoban da razlikuje filmsku sliku od stvarnosti – igrani od dokumentarnog filma –prikazani predmet od načina na koji je prikazan itd. – svakome takvom (dakle, upadljivoj manjini, u srbiji) jasno je –pažljivim čitanjem slike i zvuka i načina na koji su ukomponovani u toj sceni – da autori SRPSKOG FILMA imaju očiglednu, čak za moj groš PREnaglašenu distancu u odnosu na to što prikazuju. oni ovu odvratnu scenu – na kojoj počiva ceo film! – snimaju i prikazuju kao odvratnu, a ne kao napaljujuću, ili cool (ništa od 'wow, brate, pojebasmo bebu, aha ha haaa, al smo zajebani, ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine!' taj nivo filmskog 'razmišljanja' možete očekivati u nekom od nastavaka PACIJENTA, ali ovo ipak nije treš nego ozbiljan filmmejking).

ma nemoj, a gde se to vidi?! – urla histerična gomila koja je, na prvi nagoveštaj da će sirota mala bebica u sceni da najebe, smesta krenula da potpaljuje vatru, da sprema baklje, vile, kose i sekire i da kreće u rulji ka zamku doktora srđanštajna da mu se čoporativno najebe familije zbog toga šta je, zlotvor, uradio slatkoj maloj bebici.

evo, specijalno za članove fejsbuk grupe 'zabranite srpski film' i ostale interesente, ghoul će da nacrta.
distanca prema sadržaju predmetno-prikazivačkog plana te scene vidi se (i čuje): 

a) u izbegavanju explicitnosti (mnogo više je tu nagovešteno nego što je prikazano – malo je filmova, nakon TEXAŠKOG MASAKRA huperovog, sa ovakvom veštinom, najgore stvari tako vešto insinuirala i iz VAŠE, gledalačke glave PRIZVALA, umesto da ih je na samom ekranu direktno PRIKAZALA); 

b) u pribegavanju snažnoj sugestiji kroz zvučni dizajn, a naročito kroz plač bebe; 

c) još explicitniji autorski KOMENTAR – koji implicira da je scena koju gledamo odvratna a ne nekakva cool zajebancija – nalazi se u extradijegetičkoj muzičkoj temi koji ovu scenu prati: mračna i teška industrija, kao iz linčovih filmova, potcrtava KOŠMARNI, gnusni aspekat scene i pojačava ga do skoro nepodnošljivog nivoa. za moj ukus, recimo, takav komentar kroz saundtrek na tom mestu je izlišan, redundantan, drugi aspekti te scene za moja filmofilska osjetila sasvim dovoljno ukazuju na to ŠTA gledam i kako bi svaki normalan čovek prema tome trebalo da se postavi, ne treba mi skor da mi ilustruje 'UUU, OVO JE STRAAAAŠNO, UUUUŽASNO!' – ali, prosečnom srpskom gledaocu ne da je tako nešto suvišno, nego to očito nije ni registrovao – jer, na ekranu je upravo onaj voz koji ulazi na stanicu – pregazio sirotu malu bebicu, i tu se otpaci razuma definitivno mute, a bude se violentni majmunski atavizmi instikata pavijana koji bi hteli smesta da ulete u ekran i 'zaštite bebu';

d) najzad, odnos prema prikazanom najexplicitnije je dat kroz reakcije miloša, koji je stand-in za gledaoca, 'naš čovek' u filmu – kadrovi njegove zgađene face 'prošarani' su montažno kroz celu tu scenu, čime se posmatrač 1) sve vreme podseća da gleda FILM u filmu, i 2) čime mu se, kroz njegovog predstavnika u filmu, skoro pešački sugeriše odnos prema prikazanom (distanca, gađenje, odvratnost). najzad, miloš napušta film pre kraja i odlazi iz vukmirove kuće bez ostani zbogom (baš kao i mnogi gledalac koji u ovom trenu takođe napušta bioskopsku salu – odnosno gasi piratski skriner i briše ga sa svog harda)!
ta scena je, pre svega, tehnički izvanredno ostvarena – od efekata, preko glume (majčin osmeh je jeziviji od sve te krvi pa možda i od kreštanja bepčeta!) do kamere, zvuka i montaže!

pored toga, vrlo je inteligentno montirana – naizmenično sa prizorima 'filma u filmu' mi vidimo kadrove miloševe zgađene face – a oni, pored explicitnog komentara na scenu koju NIKO nije ni nameravao da prikaže kao napaljujuću, služe i da pobiju komentar vezan za 'soft' tretman newborn porna, jer ('realno-logički' posmatrano, za bukve i bukvaliste) ostavljaju prostor da se možda upravo tokom trajanja tih reaction-shotova na platnu nalaze money-shotovi penetracije koji, nekima, izgleda nedostaju. budući da je NBP montiran iz više tejkova i uglova, može se logično očekivati da su traženi krupnjaci 'pokriveni' miloševim reaction shotovima.

sve je to ukomponavano baš kako treba, ni previše ni premalo, nego taman da proizvede utisak koji TREBA da proizvede. 

ali, koji je to utisak? i šta će nam on u ovom filmu? to nas dovodi do trećeg pitanja:


c) čemu to služi u ovom filmu, i da li se bez toga (ipak) moglo?

očigledno, nije se moglo. to je scena na kojoj počiva i iz koje izrasta ovaj film. ona ne da nije veštački niotkuda nalepljena kako gorenavedeni slepci sugerišu, nego je suštinska za ono što autori žele da poruče.

koja je dakle SUŠTINA, koja je POENTA ove scene, koja je promakla ne samo komentatorima sa BLIC-a, B-92 i ostalih okupljališta mediokriteta, nego i mediokritetskim 'kritičarima' (pa i onima koji je, ipak, 'opraštaju' autorima)?

oni koji je ne odbacuju kao 'scenu viška' poimaju je (!) kao ilustraciju ideje 'svi smo mi jebani – od rođenja do smrti, i dalje'. ta scena, po njima, simbolizuje viktimizaciju koju svako u srbiji, pretpostavlja se, oseća na svojoj koži. a to je, po onima koji je tako tumače, suviše jadna, obična i bedna poenta da bi se njome opravdala tako ogavna scena.

ne bih se složio. ne mislim da je bukvalizacija i omesotvorenje te metafore o srbojebanosti nevredna (ili, dimbovim rečnikom, 'nelegitimna') filmskog prikazivanja.

međutim, stvari su mnogo složenije od toga.

evo, ko nije pazio dok je trajao film, ja ću objasniti.

tu scenu snimio je vukmir. 

tu scenu prikazuje vukmir. 

a prikazuje je milošu, sa ciljem da ilustruje svoje minut ranije verbalno iznete teze

avaj – te reči, ako je neko i čuo i upamtio, izbrisane su istog časa kad je na platno u platnu krenula scena sa bebom: sledi automatsko mućenje svesti, zaborav da se gleda FILM (u filmu) i pavijanski urlici: 'aaaarghhh, pojebaše bebu! grrrr, đe mi je šjekira?! mamu im nenormalnu, saću pobijem govna!'

dakle, za one kojima su instinkti pomutili razum i memoriju, podsetiću kako glase reči koje direktno prethode sceni NBP-a, a izgovara ih vukmir:

"Da li bi te iznenadilo ako ti kažem da sam ja, oni ljudi u sobi, grupa koju ti želiš da napustiš – da smo mi jedini pastiri opstanka ove nacije. Da na nama i našim plećima počiva privreda ove zemlje. Mi smo jedini koji pružamo svetu dokaz da je ovaj narod živ i upotrebljiv...

To nije pornografija. To je život. Život jedne žrtve. Ljubav, umetnost, krv, meso i duša te žrtve u direktnom prenosu svetu koji je sve to izgubio, a sada debelo plaća kako bi mogao da gleda, iz udobnosti svoje fotelje ...

Žrtva se prodaje, MILOŠE. U ovom svetu, žrtva je danas najskuplja roba, jer žrtva najviše oseća i najbolje pati. A mi smo žrtva. Ovaj narod je žrtva. Zato se i prodajemo."

iako su neki polupažljivi gledaoci (kao npr. meho krljić i ivan velisavljević) zamerali SF-u transparentne monologe u kojima autori verbalno iznose nekakve (pretpostavljeno – svoje) stavove, umesto da ih prikažu slikom (što, po njihovoj pretpostavci, nije učinjeno, ili nije dovoljno) stvar je mnogo komplikovanija od toga.

niti vukmirove monologe treba shvatiti kao pamfletaške govorancije iza kojih stoje autori, niti treba tvrditi da oni nisu povezani sa slikama koje im prethode ili slede. problem je samo što je veza između njih IRONIČNA a ne bukvalna.

da bismo ove reči, a zatim i vizuelnu demonstracija koja za njima sledi (NB-PORN) shvatili kako treba, moramo razumeti šta VUKMIR predstavlja u ovom filmu. a to me vraća do teze koju sam ranije gore već razotkrio – da je ovo pre svega film o FILMU – o srpskoj kinematografiji (i njenom odnosu prema 'stvarnosti').

vukmir, dakle, sa svojim unižavajućim pornićima, simbolizuje koljevićevsko-perišićevsko-paskaljonijevsku 'poetiku' patetike i kvazi-dokumentarističkog ('diktafonskog') preslikavanja stvarnosti. tu duhovnu pornografiju ogoljavanja duše i zloupotrebe jada i bede ovog naroda kroz niz stranoplaćeničkih, državno(bezbednosno)poduprtih projekata od naci-značaja za svetske festivale – "Život jedne žrtve" – patetika, izbeglice, ratni zločini, duhovi rata, 'doku-realizam', autistične devojčice (glumljene – u LJUBAVI I DRUGIM ZLOČINIMA; prave pravcate, u SNU ZIMSKE NOĆI)... to je produkt koji inostranstvo, navodno, jedino želi i očekuje od nas, pa ako za tu umetnost treba žrtvovati malo child abuse-a, what the hell, za Misiju zvanu 'istina' nijedna žrtva nije mala!

zgađenost nad tom estetikom, nad tom poetikom, nad tim 'estetskim' zločinima protiv čovečnosti u korenu je besa kojim pršti SRPSKI FILM – baš zato što je srpski film sveden na tu jebenu bezubu mlaku mlitavu mediokritetsku retardiranu autističnu koljevićevsku poetiku diktafonske amebe, malih ljudi, ovo malo duše u paklu mileta protiv tranzicije! žrtva se prodaje = prostitucija umetnosti = devalvacija filma, i filmske istine.

RADMAN iz SAMOUDICE radivojevića juniora je VUKMIROV brat-blizanac. 

evo kako on u toj drami varira gore-citirani VUKMIROV monolog i tako dodatno pojašnjava istovetni etitjud:

"Svet traži da postanemo manekeni svoje nesreće. Traži uplakana lica sirotih mladih devojaka bez budućnosti, kao što si ti. Ako im iznudiš milostinju, olakšaćeš im savest. I svet veruje u tebe. I tvoju nesrećnu sudbinu. I platiće da je gleda.
To uvek upali. Svi to traže. Za njih smo mi jadni mali kučići tužnog pogleda, koje je kamion zakačio I ostavio da skapavaju pored puta. Suze je najlakše izmamiti, a njima samo suze trebaju. Mi sno sirov material. “Cmizdrkotina”. Bolje bi nam bilo da se uživimo u ulogu."

to je taj koljevićevski oportunizam – prodaja cmizdrkotine

cmizdrkotina kao glavni izvozni produkt srpskog filma. na njoj počiva, ili je donedavno počivala, 'ekonomija' srpskog filma.

a onda je došao SRPSKI FILM da to sve parodira, izvrne do groteske i izbljuje se nad tim.
samo potpuni slepci mogli su da poveruju da taj film PROMOVIŠE nastranost, perverziju i grozote koje prikazuje. umesto, toga, SF je (prvim) delom surovo-crna parodija na to u šta se srpski film danas pretvorio, a (drugim) delom je wish-fulfillment fantazija osvete nad zlikovcima koji su ga u ovo danas pretvorili. 

a ta dva dela se 'lome' baš na sceni NB-PORNA – upravo ta scena, tako žestoka gadna i odvratna (po konotacijama; inače filmski ukusno snimljena) predstavlja nužnu tačku preokreta, prelomni momenat, bukvalno trenutak u kome prestaje parodija 'srpske pornografije' i odakle (i zbog čega!) kreće filmska fantazija osvete za sve viđeno pre toga a sa kulminacijom u (mother-approved!) jebanju bebe.
da budem decidiran, jer po pitanju ovog filma očito sve treba CRTATI: scena newborn porna je specifična acina parafraza i parodija završne scene SNA ZIMSKE NOĆI ("u jednoj zimskoj noći, tam' gde je visok breg..." get it? GET IT?!). a nakon nje sledi filmski (akcioni) ekvivalent usklika iz SAMOUDICE: "Ne, ne, ja ne mogu više. Od ovog sranja će mi mozak istruliti, sunce ti jebem!"

nadam se da sam gornjim primerima i argumentima ubedljivo pokazao da SRPSKI FILM, takav kakav jeste, ne bi izgledao tako kako izgleda da nije bilo svih tih imbecilnih srpskih filmova poslednjih 15-20 godina, svih tih retardirano NORMALNIH LJUDI i njihovih ZIMSKIH SNOVA kojima su umrtvili srpski film as we know it, sve dok neko nije reko PA DOSTA VIŠE, MAJKU VAM JEBEM, dohvatio kameru i krenuo da (filmski) POBIJE GOVNA, I GOTOVA STVAR!
SRPSKI FILM je, žanrovski gledano, rape-revenge movie srpskih filmofila kojima je dokurčilo da ih jebu zvaničnici 'srpskog filma'. već i kao takav, on ne da je 'legitiman', nego je savršeno opravdan. ali puna zrelost filma se vidi u tome što njegova druga, revenge faza, ne ostaje u domenu klinačke fantazije o osveti – budući da u sebi sadrži i jasnu svest o suštinskoj NEMOĆI da se 'silovatelji' zaista kazne i da na kraju dobijemo katarzu srodnu onoj na kraju I SPIT ON YOUR GRAVE.

svest o nadmoćnom, skoro nepobedivom zlu srpskog filma i njegovih moćnika UGRAĐENA je u SRPSKI FILM i pretvorena u predvidiv self-fulfilling prophecy na skoro svim dosadašnjim festivalima jagnjećih brigada srpskog filma po gradovima, gradićima i banjama srbije.

ovo, međutim, ne znači da je ova dimenzija značenja jedina, i da u filmu nećemo naći i druga vredna i s ovim povezana značenja.

idemo dalje.


4. FALIČNI FALUS

SRPSKI FILM, kao što već rekoh, ne pokušava da nas ubedi kako se dešava u nekakvom 'realnom' svetu iz beogradske hronike i iz žikine šarenice ('to je život, to nije reklama...'), kao što ni kronenberg u BROOD ne prikazuje institut za psihoplazmu i doktora raglana (oliver rid) kao delove iste stvarnosti u kojoj gledalac obitava. sad, SRPSKI FILM ima taj hendikep što, za razliku od pomenutih kronenbergovih filmova uopšte nema elemente fantastike, pa je zato gledaocu (srpskom!) teško da pojmi da je svet SRPSKOG FILMA isto toliko 'realističan' kao onaj u VIDEODROMU – filmu s kojim SF, nimalo slučajno, ima brojne dodirne tačke. ali, tamo imate 'vaginalne' otvore nasred stomaka i video kasete koje se ubacuju u isti, pa vam je lakše da to sve primite 'kao na filmu'. SF nema mutante, parazite, telekinezu i ostale andrmolje – on polazi iz ugla kvazi-realizma, i ostaje u njemu, a da se sve vreme zapravo bavi smeštanjem metafora u meso identično kronenbergu. 

zašto? zato.

zato što se SRPSKI FILM može posmatrati i kao srbokronenbergovski film u kome je monstrum – srbija.

u konvencionalnijem hororu, preteće i zle sile skoncentrisane su i oličene u nekom entitetu ili grupi njih, locirani su, definisani, određeni – čak i kad su naizgled neodređeni (kao u karpenterovom THINGU).

u SRPSKOM FILMU monstrum je amorfan, lebdi svuda, neopipljiv, i tek povremeno se, nakratko, uobliči u nekog vukmira – ili (kao u najboljim hororima) u tvog rođenog brata. monstrum nije u nekoj određenoj tački ili liku, nego u strukturi; on nije lociran, nego je u celom lokusu zvanom srbija. on je taj hologram sastavljen od materijalne i duhovne bede, večite uskraćenosti, večite faličnosti (ne falusnosti!) – i to je, recimo, jedan od genijalnih momenata filma koji niko do sada nije ni nagovestio.
naime: svi likovi ovog filma definisani su negativno, kroz NEDOSTATAK – svima njima nešto fali, i ta faličnost je njihova definišuća odlika

miloš je (a s njim i njegova žena) određen nedostatkom para i svojevrsnom o'Ne-MOĆ-a-loš-ću. ex-porno zvezda kojoj se danas teško diže: a što je još gore, on je de-falusovan (kastriran) simbolički time što nije u stanju da obavi svoju osnovnu ulogu: da izdržava porodicu. (ok, ovo je balkan, govorimo o srbinu, dakle nemojte mi sad srati da i njegova žena može da zarađuje, što u filmu i čini svojim prevodima. nije poenta u tome može li ona, nego može li ON, pošto se ceo film u pokret stavlja upravo zakonitostima zasnovanim na percepciji muškosti i falusa OVDE, a ne u nekom belom svetu gde poneke japi žene idu na posao a decu, if any, čuva im nanny.)

njegov brat je određen nedostatkom porodice/ljubavi a možda i potencije. on je u posedu simbolične moći (DB) ali ne i one najdirektnije, najmuškije, falusne. zato on drka na snajku a bratovljeva porodična idila mu je fantazija uzajamno zamenjiva sa porno-fantazijama (genijalno izjednačenim u sceni u kojoj mu kurva puši dok on naizmenično gleda milošev pornić sa snimkom rođendana miloševog sina). = naravno, može se reći da je i porodična idila jedan oblik fantazije, ali ta fantazija je milošu dovoljno realna da se zubima i noktima bori za njeno očuvanje, a njegovom bratu je dovoljno realna da mu na njoj zavidi i da pokušava iz sve snage, ali izokola i na pogrešan način, da je replicira. mene ne zanima, ili me manje zanima, odnos prema porodici koji autori filma privatno imaju: ono što je primarno jeste šta porodica predstavlja za junake filma, i koliko to ima veze sa vrednostima i odnosima aktuelnim u srbiji....
lejla je (indirektno) određena nedostatkom para (valjda zbog njih puši magareće kurčeve pred kamerama?), odnosno, svojom adikcijom za čije balansiranje joj je novac pre svega potreban.

najzad, i vukmir je (implicitno) određen nedostatkom; njegova je priroda ostavljena nešto difuznijom, ali ipak čitljivom. uživljenost i emotivnost s kojom izlaže svoju tiradu o srbiji kao velikom obdaništu tj. sirotištu implicira da se on oseća kao siroče – nebitno da li je biografski, doslovno tako, ili on iz nekog drugog razloga oseća Nedostatak Oca. moglo bi se, takođe, govoriti i o njegovoj sumnjivoj idolatriji (miloševog) falusa – ne u homoerotskom ključu, nego kao neka vrsta zavisti srodne onoj miloševog brata ('kako mu uspeva da mu tako dugo bude čvrst?!'). zavist zbog lične prikraćenosti, nedostatka.

znači, smatram genijalnim taj 'detalj' koji je većini promakao – srbija kao zemlja u kojoj svakome nešto fali, u kojoj niko ne ume da ceni to malo što ima, i u kojoj zadovoljenje čak i kada se i ako se uopšte postigne – NE donosi zaista zadovoljstvo.

uz sav seks u ovome filmu, uz svu spermu koja šiklja, ovde ne postoji nijedan čist, prav, okrepljujući orgazam – svi su povezani sa krvlju, modricama i suzama, ne samo žrtava nego i jebača. zapravo, od svih umakanja koja vidimo u celom filmu, jedini koji je možda zaista UŽIVAO u svojoj sceni jeste jednooki ćelavac, sa bebom.

svi ostali ječe, mršte se, kukaju i pišaju krv. ili im se i ne diže.

srbija, zemlja u kojoj je nemoguće ljudski svršiti...

srbija, zemlja tanatosa: u kojoj je – kao i u PORNO BANDI – vladajuća pretnja: 'jebaću te loše!'

srbija, zemlja u kojoj i najveće frajere 'boli kurac!' (zamislite samo da neki cool dude u americi kliče 'my cock aches/hurts' kao znak koliko je uber-cool i ne da se dotaknuti bilo čime...!) – gde su kurac i krv više od aliteracije – gde su jebanje i bol neraskidivo povezani (uostalom, ko je ono ingeniozno zapazio, glede ex-Yu a posebno srpskog filma, da većina naših 'erotskih scena' izgledaju pre kao scene SILOVANJA?) – gde se ljudi uzajamno pozdravljaju sa 'gde si, jebem ti mater!' i gde se neke od najsočnijih (tj. najkrvavijih) psovki zapravo ingeniozno otelotvoravaju u ovom filmu, što još niko nije ni zapazio, a kamo li analizirao, a ja ovde samo usput nabacujem jer je dovoljno već nagovešteno u oslikanom kontextu: nek ostane nešto i za druge, ne mogu sve ja!


5. NASILNIČKA PROŠLOST


kao što je meho krljić već lucidno nagovestio, miloš je ovde tipičan srbin "zato što je on, kako čujemo od Vukmira, THE jebač, Srbin iz basne, hodajući falus. On je sažimanje svih balkanoidnih mitova i fantazija o alfa mužjaštvu i, pošto je balkanoid, iracionalan je do te mere da se pretplaćuje na ideju da su simboli bitniji od predmeta koje simbolišu, a da njegovi postupci treba da odjekuju u vječnosti."

ovo ću pojasniti, i dalje razviti.

dakle, miloš:

- veruje da je veliko mudo, a nije;

- 'kupuje' mitove o sebi, veruje u njih, i to ga vodi u propast;

- 'kupuje' mit o porodici kao mirnoj luci u koju se olako, bez ikakvih posledica, možeš povući nakon dugogodišnjeg tucanja žena-kepeca u probušenim rernama i već kakvih nepodopština. taj mit je dvojako promašen: em je 'srećna porodica' FANTAZIJA koju miloš kupuje zajedno sa svim onim BOLJIM ŽIVOTIMA, PORODIČNIM BLAGIMA i SREĆNIM LJUDIMA koji mu tu istu foru prodaju; em, sve i da ona to nije, nju FANTAZIJOM čini nerealno očekivanje da su begonije samo begonije, da je HISTORY OF PORNO VIOLENCE izbrisana, zaboravljena, u nekom drugom životu, i da sada možemo opušteno da pijuckamo viski u ladovini i odgajamo potomstvo;

- negirajući teret svoje porno prošlosti, on mora da je iznova proživi kao snuff, baš kao što je to još marx predvideo u svojim proročkim rečima: "istorija se ponavlja, prvi put kao pornografija, a drugi put kao snuff."
 
ko ne nauči iz pornića, učiće iz snuffa. 

ko ne sluša pjesmu, slušaće oluju. 

međutim, prihvatajući bazu porno-razmene (sex za pare), miloš ulazi u faustovski dil u kome, kao i svi fausti otkad je sveta i veka, na kraju mora da bude jeban od strane svog mefista (vukmira), pošto prethodno sjebe sve što je mogo da sjebe u svom životu (ženu i dete) po sličnoj kauzalnosti koja čini da dr faust-frankenštajn, ne prihvatajući odgovornost za svoje delo (bezimeni stvor), na kraju ostane i bez žene i bez prijatelja koje taj stvor pobije, dok 'dobri' doca, baš kao i miloš, viče: 'nisam kriv! nisam kriv! the thing/vukmir did it!'

to je ta dramska ironija, tako morbidno gorka na kraju, koja proističe iz filma, sasvim nebitno da li svesnim ili nesvesnim htenjem autora. ako je verovati njihovim intervjuima, miloš je 'samo običan čovek koji samo želi običan život', a pornografija je samo metafora za bilo koji posao koji u svetu kapitalizma podrazumeva prostituciju (work for money), razmenu u kojoj si, manje ili više bolno, ali ipak – jeban. ipak, konotacije i specifičnosti porno-industrije čine ovo tumačenje u najmanju ruku problematičnim tj. opterećenim jednim prtljagom koji otežava da miloša vidimo baš kao nekog everymana koji bi hteo samo ŽIVETI KO SAV NORMALAN SVET (vidi: miloš radivojević), a koji inače nije nizašta kriv, koji je nevinašce u žrvnju zlikovaca koji bi da ga obeščaste...


6. POSLEDNJI SRBIN

srbija je, dakle, u ovoj vizuri, ne-mesto u kome žive ne-ljudi svojevrsnim ne-životom.
srbija kao mesto kojim vladaju nekrofilne tendencije – strast za grobovima predaka, za vaskrsavanjem duhova, za kosturima i 'svetim' moštima – u kojoj je časnije (i važnije) mreti nego živeti, u kojoj je onaj svet preči od ovoga sveta do te mere da se ovaj slobodno može baciti niz kanalizaciju, ko ga jebe, važna su nebesa itd.

srbija kao mesto bez nade.

srbija – mesto odakle valja pobeći.

i to me dovodi do jedne od većih promašenosti u (ne)razumevanju osnovne motivacije filma. naime, miloš se NE upušta u mutan posao sa vukmirom zato što nema za leba, ili nema za detetove časove pevanja (!) ili čak zato što nema za viski (mada, moram reći, to sa viskijem je zaista malkice preterani subjektivni upliv alkoholofilije autora filma, neutemeljen u tkivu samog narativa – makar čak i taj viski mogao da se simbolički tumači kao sredstvo za BEG od pritiskajuće stvarnosti; ipak, postoje i nešto malo JEFTINIJE žestine za taj i takav beg...). miloš u celu akciju ulazi da bi imao dovoljno para da POBEGNE iz zemlje sa ženom i detetom, tj. da bi mogao da ode zauvek odavde i skrasi se negde drugde. znači, NE zato što 'časovi pevanja nemaju alternativu' (kako duhovito, ali površno, reče jedan gledalac) nego zato što odlazak iz srbije nema alternativu. a za to treba malo više para nego za par boca viskija. (e, sad, ako neko uskoči i kaže da bi se prodajom one velelepne kuće dobilo dovoljno za put i novi život u EU – na to ne znam šta da kažem. recimo da je to kao ona scena 'pušenja' sa odsečenom glavom, na početku HAUTE TENSION, koja lepo izgleda ali nema smisla u otherwise odličnom filmu. jebi ga, dešava se i u boljim kućama, he he)
kad sam kod toga, sasvim je izvesno da je za njih SF zapravo karta za bežanje iz srbije, isto kao što je to OGNJENKA bila za uroša stojanovića – dakle, tvorci SF-a su, slično milošu, viskičuture koje život za sebe u srbiji ne vide, pa se zato upuštaju u kontroverzni filmski poduhvat (koji uključuje i jedan oblik prostitucije) e ne bi li sebi kupili tri karte za holivud. i, za sada, reklo bi se da im u tom naumu uopšte ne ide loše.

kako ja vidim stvari, SF je jedan veliki FUCK YOU srpskom filmu, pa time i srbiji – jedna velika šlajmara pljunuta u pravcu svih stega, jedan veliki I'M MAD AS HELL AND I WON'T TAKE IT ANY MORE – s tom razlikom što, naravno, eventualni globalni, angažovani okviri ovog pokliča mogu ovde s pravom biti pod znakom pitanja (za razliku od onog originalnog, iz TV MREŽE); nekadašnji SAMOUBICA PO VOLJI DRUŠTVA (vidi pod: arto, van gog) iz pomenutog filma reinkarniran je u srbiji u nešto mudriju/ciničniju (neko bi rekao: sebičniju, a neko, samo pragmatičniju) individuu koja gornji poklič ne uzvikuje u cev pištolja usmerenog u sopstvena usta (a za nauk drugima i pretpostavljeni boljitak nakon njegove oči-otvarajuće žrtve – smesta obrisan mega-mašinerijom u kojoj je takva žrtva skoro pa besmislena), već sa vrata aviona što poleće sa aerodroma koji nosi ime čoveka koji je, takođe, morao da ode daleko, daleko od srbije da bi ostvario svoje snove (vidi pod: nikola tesla).

ja, naravno, neću ići tako daleko da upoređujem domete SF-a sa dometima najvećeg srpskog genija (nedavno trivijalizovanog u bestseleru gorana skrobonje – review coming soon!) jer su u pitanju nesrazmerne stvari; ali ono što ih spaja jeste upravo pomenuta NUŽDA da se ode iz blata srbije u nešto malo svetlije i mogućnostima bogatije krajeve u kojima tehnički i ljudski resursi neće biti u vlasti negativne selekcije, korupcije, nepotizma i downright gluposti, kao što su srbiji oduvek bili i zauvek će ostati, sve dok i poslednji srbin ne ubije samog sebe pod tom poslednjom kruškom i već jednom ne okonča agoniju ovog smrtoljubivog, za život nesposobnog naroda. 

ja neću biti naivan (i glup) kao pojedina piskarala koja veruju da će inostrani uspesi SF-a na neki način da se vrate u srbiju u smislu preporoda stanja u njenoj kvazi-kinematografiji. naravno da neće. ŽENKE SA SJEBANIM NOSEVIMA i dalje će da jezde u kamionima sivo-crvene boje i dobijaju pare na državnim konkursima a potom i na ja-tebi-ti-meni 'festivalima' po raznim srpskim palankama vo vjeki vjekov amin – ali će, možda, u najboljem slučaju, stvari poput dobrih kritika SF-a i BANDE i drugi njihovi INOSTRANI uspesi malkice olakšati situaciju za neke druge ovdašnje kandidate za filmski odlazak odavde, tamo daleko, gde se originalniji i bogatiji filmski izraz koliko toliko poštuje, i gde se od njega barem može živeti.


7. OVO JA ČASTIM!

čisto da ne ispadne da sam ovaj bogati, komplexan film sveo na samo par tumačenja, i u brk idiotima koji u njemu nisu videli ništa drugo nego 'samo exploataciju', evo, ghoul vas časti sa još nekoliko kraćih, drugačijih pogleda, odnosno mogućih ključeva za tumačenje ovog filma, pa ko je voljan i dokon neka ih slobodno razvija dalje.


1) AUTOBIOGRAFSKA VIZURA:

SRPSKI FILM se može čitati kao izrazito autobiografski film svojih autora, kako radivojevića jr-a, tako i spasojevića jr-a.
recimo, svi zapeli da gl. junaka povezuju sa milošem obilićem, pa sa obrenovićem, pa sa ovim pa sa onim, a niko da uopšte zapazi kako se taj miloš u filmu preziva. ŠTA li gleda publika ovog filma, nije mi jasno, i da li ih te njihove jebene 'teorije' i indžijele knjige koje su im zaglupile pamet toliko zaslepe da ne vide – da se miloš preziva – radivojević?
tipična srpska boljka – ODMA idemo u istoriju, u mit, u metafiziku, a niko ne drži otvorene oči da GLEDA JEBENO ISPRED SEBE I DA TUMAČI ONO ŠTO JE LEPO NA EKRANU!

ako prihvatimo ovu autobiografsku vizuru, možemo SF tumačiti kao krik deteta koje se oseća kao siroče, zapostavljeno (a možda i metaforički jebano) od strane oca koji je stalno na putu, na setu, u montaži, stalno negde drugde. i prisetiti se dijaloga, kao npr.

"Cela ova naša zemlja je obdanište. Obor dece koju su roditelji odbacili. Teško je kada te roditelji napuste, MILOŠE. Ja znam. Moraš čitavom svetu da pokažeš kako umeš da se sam staraš o sebi. Moraš da pokažeš svima kako umeš da živiš, sereš, jebeš se, krvariš i pre nego što umreš uradiš sve da opstaneš..."

još nekoliko hintova:

zašto se dečak – milošev sin - u filmu zove PETAR? da nema to, slučajno, neke veze sa kostimom PETRA PANA koji dečak nosi u filmu? ili je taj PETAR PAN tek tako, bezveze, niotkuda, ubačen tu? a dečak-glumac sasvim slučajno liči na mlađu verziju onog dž. samptera, koji je p. pana igrao u najnovijoj filmskoj verziji?
pazi: dečak koji neće da odraste, koji ostaje večiti dečak, koji odlazi sa drugarima u NIKADOĐIJU – beži iz srbije kao NEVER-NEVER LANDA (u paklenom, bogoprokletom smislu tog naziva!), i ide u zemlju izvan vremena, obaveza, bez odraslih, gde ne mora da dokazuje da ume da se sam stara o sebi itd. itd.

zašto se na kraju, u finalnoj replici, insistira da novi jebač "krene od malog"? narativno to nema baš mnogo veze. osim ako, simbolički, ne uzmemo da film uopšte nije o milošu radivojeviću, nego o 'petru'...

ima još argumenata za ovo tumačenje u filmu, ali evo, ovo sam nabacio samo da vas zaintrigiram, pa kopajte i razvijajte dalje...


2) NACIONALISTIČKA VIZURA:

meni je zaista fascinantna halabuka koju proizvode samozvane 'patriote' i srbende po forumima tvrdeći da je ovo antisrpski, izdajnički film koji blati imidž srbije itd.

pa mislim, zaista, koliko duboko retardacija i slepilo pojedinih pripadnika ovog naroda mogu da idu?

SRPSKI FILM se savršeno može čitati kao krik naroda koji je jeban, ponižavan, uništen i na ništa napravljen – i sve to zahvaljujući zlikovcima sa strane (uz malo pomoći mangupa u našim redovima). potrebno je samo doslovno shvatiti vukmirove tirade o tome kako SRBI jedini imaju ono što je zapad odavno IZGUBIO pa sad plaća da bar na ekranu gleda – EMOCIJU, DUŠU! zar to nije jedna od vodećih nacionalističkih teza? to, kako su srbi nebeski narod, na udaru svih zato što tako lepo i duševno pate, zato što tako mrsno pravoslavno radije ginu za carstvo nebesko nego da se prodaju ko one zapadnjačke pičke (koje nam potajno zavide, je li – pored ostalog i na našoj famoznoj potenciji).
ko je sjebo miloševu porodicu?

ko naručuje te snuff filmove?

STRANCI!

ko je sjebo onu udovicu ratnog zlo... odnosno, heroja, Rajka?

STRANCI i strani plaćenici! 

"Tvoj Rajko je bio ratni heroj... Kada bi samo znao sa kakvim se drogašima kurvaš, droljo... ubio bi i tebe i ovo jadno dete da se ne pati što ga navađaš ..."

zar neko uopšte sumnja u patriotizam onoga ko je stvorio ovaj lik, i napisao ovakve replike? zar oni koji se gnušaju SRPSKOG FILMA ne bi istim tim rečima počastili rečenu udovicu ratnog heroja?

da li ovaj film PROMOVIŠE I PODRŽAVA degradaciju časne junačke porodice, ili je OSUĐUJE i prikazuje kao DEGUTANTNU I ODVRATNU?

kad vukmir na kraju usklikne: "prava srećna srpska porodica!" – zar to nije duboko moralizatorski komentar autora nad TRAVESTIJOM u koju je prosečna srpska porodica pretvorena – agentima sa strane?!

mogao bih ovako do sutra, ali mislim da razumete šta hoću da kažem.

samo treba isključiti svoj irony detector (moždanu spravicu koju je majka priroda iz samo njoj znanih razloga srbima pretežno uskratila, pa većina ovdašnjih gledalaca i nema šta da isključi) – i eto nam priče o milošu (zamalo pa who the fuck brankoviću!) kao ŽRTVI, o slomu srpskih vrednosti (a pre svega – PORODICE!), i o zlikovcima koji nas mrze i sa strane podrivaju to malo od nas što je preostalo!

fuck, pa ovo ne da je SRPSKI FILM, ovo je SRBSKI FILM!

eto, dosta sam vas častio, za sada, a mogao bih još. 

svojom otvorenošću za brojna, složena, nadovezujuća kao i uzajamno suprotstavljena tumačenja, SRPSKI FILM dokazuje da je mnogo, mnogo više od jednog solidno režiranog trilera, ili no holds barred exploatacije. možda njegova značenja ne dosežu baš 'metafizičke' razmere, ali ja to nikad nisam ni tvrdio (nasuprot npr. dimbu vojnovu koji mi to iz svoje skučene vizure uporno pripisuje – otud ironični naslov celog ovog texta; ali, naravno, ironija je za srbe što su biseri za svinje...).


eto, nadam se da sam OBJASNIO.

63 коментара:

  1. Savršeno! Ništa dodati, ništa oduzeti... Usput, jedno pitanje, ova zadnja fotografija, tvoje ruke na guzi, je li to neka stvarna cica ili realistična lutka? Ako je lutka, zanima me gde ima da se nabavi, koliko košta.. ko pravi takve lutke, pa da naručim..?

    ОдговориИзбриши
  2. et dorijan:
    pogledaj film pa ćeš videti čiju guzu ta LUTKA glumi.

    et pax:
    ne slažeš se da sam objasnio? :(

    ОдговориИзбриши
  3. Letimičan pregled otkriva nekoliko problematičnih izjava, ne računajući nepotrebno lično prozivanje. Detaljno ću da pročitam poslije košarke.

    ОдговориИзбриши
  4. Bravo, bravo, bravo...

    Inače poznavajući relativno matorog perverznjaka, ta guza je provereno od malca sa tocčkićima :)))

    Nego, Ghoule, si objasnio Rastku kako se zaistinski pokreću ti točkići, jer od kad si meni pokazao vala svanulo mi u zivotu ?

    ОдговориИзбриши
  5. sine, ti si ovde za rastka zadužen (zagužen). ja s njim nit sam drugovao nit sad drugujem, a ako nešto treba da mu objasnim, ti mu reci gde da me nađe.

    ОдговориИзбриши
  6. Svaka čast na analizi. Spremam se ovih dana da pogledam film.

    ОдговориИзбриши
  7. lijepo.

    ne bih da tupim previše o sebi, radije neka se raspravlja o filmu, no, disklejmera radi...

    ja sam napisao da bi bilo dobro analizirati "zašto je miloš građen uglavnom vizuelnim sredstvima, putem akcije i neverbalne glume, tipa pritiskanje daljinskog upravljača da bi nastavio sa gledanjem sopstvenog pornića, dok je vukmiru data reč i najveći deo njegovog lika upoznajemo putem monologa", i ovaj tvoj tekst svakako predstavlja jednu od mogućnosti tumačenja, utemeljenu na pažljivom gledanju. (mada često jesam polupažljiv, ali dobro, dešava se i u boljim kućama).

    tako da...

    nisam ja zamerao ništa tom monologiziranju. bar ne javno :) a priču o srbiji kao zlu i temi bega od srbije već sam razvijao u tekstu o "ognjenki". ja takođe mislim da je to jedna od radivojevićevih opsesivnih tema. koja se svakako može kritikovati, sad kad smo do nje došli.

    ОдговориИзбриши
  8. Ne da si OBJASNIO nego si ga skalfakovao kroz ajsoket! Zastrašujuće bogato i analitično, s preobiljem profinjenih zapažanja i eye-openera. Tekst godine!

    ОдговориИзбриши
  9. Odličan tekst. Neke stvari su, na moju žalost, samo podkačene u tekstu, poput faustovske prodaje duše i ekranizacije psovki, za koje nije baš istina da ljudi nisu uočili do sada . I da je ovo zdravije podneblje više bi se o tome zborilo. A druge, poput falusnosti i faličnosti opisane su sa genijalnošću ispod koje bi lekar mogao da se potpiše. Sve čestitke autoru.
    Mogu reći da, bez obzira na otvorenost sa kojom sam gledao i tumačio film, redovi koji su iznad sročeni su mi od pomoći u kristalizaciji misli. Vraćena mi je pažnja na tumačenje scena iz filma. I drago mi je da je neko konačno spojio Samoudicu (koja se daje u Ateljeu 212)i Srpski film. Hvala

    ОдговориИзбриши
  10. Zaboravio sam. Imam i malu dobronamernu primedbu. Da bi tekst bio potpuniji, što se mene lično tiče, neophodno je objasniti frazu "jebaću te loše", šta znači penis u govoru i shvatanjima Srba, penis kao sredstvo kojim se kažnjava, ko je u scenama seksa gore a ko dole i zašto itd. Sve to ima svoju poentu i tumačenje filma u velikim razmerama prevazilazi i ono što su sami autori SF hteli da kažu. A imali su mnogo toga reći.

    ОдговориИзбриши
  11. u pravu si, ali SVE sam to već elaborirao pišući o PORNO BANDI - nađi moj rivju ovde na blogu, i videćeš da je ta teritorija već pokrivena. ;)

    ОдговориИзбриши
  12. da li se srpski film bori protiv srpskog filma (ili se bavi njime) tako što asimilira upravo glumačke ikone tog istog srpskog filma? a da, i to je neka skrivena metafora?! ili je možda licemerje trenutne pat pozicije? zašto onda ne kestovaše slobodana stankovića, nego trifunovića?

    pokušavam da razumem kome je namenjem tekst.

    esej upada u logički diskurs, jer ekipa (ako to eksplicitno nisu ljubitelji, fanovi i kritičari horora i žanrovskog filma) koja se opija uz drugi rtsov dnevnik i onaniše na reprize ranjivih orlušina i začešljanih baba, nema internet, nema bioskop, nema kulturnu svest o značaju i poimanju umetnosti, i nikada, ali nikada neće stiči do kopije sf-a, osim ako im tijanić ili mitrović ne uvali patku u 20h! a tu se već dobrano pitaju grandsaša, radašin i žika seljak. simbolika, metafora, surova soc-realnost, you name it, you got it!

    u redu je braniti se protiv grupa za zabranu filma, jer su to fašisti koji dižu dva prsta. u redu je boriti se protiv lažnih moralista, licemera, oportinista, konzervativaca, ultra desničara ili turbo levičara, oni su nepopravljivi. argumentovano, njima ga i inače uvek možeš zabiti. spreda ili otpozadi, you name it, they got it!

    srpski film! odličan naslov - za skretanje pažnje i brkanje prsta u oko upravo ovima gore. razumem, poenta shvaćena.

    simbolika viktimizacije se simbolično može preneti i na ceo svet, jer svi znamo da je država ustvari dobro organizovana grupa elitista koja tlači i maltretira siromašne i inferiorne. zašto srpski, avaj - svetski film. ako ćemo iskreno, bez uvijanja i rukavica.

    srpski film, u globalu, je previše okrenut srpskom filmu. ne treba mi još jedan srpski film koji se pravi introspekciju i gleda svoj odraz u ogledalu.

    ali, prodavati visokostilizovani odnos prema realnosti, estetiku hiperbole, metafizička značenja u ogoljenoj žanrovskoj eksploataciji je iskrenim ljubiteljima upravo žanrovskog i artističkog filma malo previše.

    da li je sf prodrmao prave ljubitelje i poštovaoce horora, kao što su to učinili na različite načine u prošlosti Salo, Nekromantik, Irreversible, Cannibal Holocaust, Last House on the Left, Guinea Pig, Dumplings, Visitor Q...? hm, ne znam. bio je zabavan, ne sporim. ali ako sam kroz njega prošo ko krava kroz kukuruz, to znači da sam osetio prazninu i glad koji on nije mogao da nadomesti.

    možda su očekivanja bila prevelika, možda je hajpovanje bilo suvišno?

    svejedno, sf treba braniti suvislim argumentima, jer on i pored manjkavosti ima stav i MUDA, i ne moraš mu penetrirati nesoljeno meso i kiseli krastavci.

    ОдговориИзбриши
  13. Odličan tekst!!!

    Mada film po meni i dalje ima dosta mana. Pokušaću da nabrojim neke od njih:

    I dalje smatram da su dijalozi slabi. Npr. dijalog između Miloša i njegovog sina, ono sa točkićima. Likovi su po mom mišljenju veoma uvjerljivi - dok ćute, čim krenu dijalozi postaju manje ili više neuvjerljivi. Dakle, uprkos tvom objašnjenju, nešto s dijalozima ne valja. I to nije do glumaca, već do scenariste.

    Kao što je Meho pomenuo u svom prikazu, i ja mislim da u filmu ima previše nasilnih scena, poslije nekoliko njih gledalac nekako ogugla i otupi na sve to nasilje i samo gleda ravnodušno na slike koje se redaju na ekranu. Možda je rješenje da se film gleda s pauzama :)

    Neke scene su (ne znam da li namjerno ili nenamjerno) smiješne. Npr. ona scena kad Miloš koristi svog Džonsona kao taoca i kasnije iskače kroz prozor u Džems Bond stilu. Mislim, ta scena je dobro usnimljena i odrađena, ali je nekako u prevelikom kontrastu u odnosu na ostatak filma koji je izuzetno ozbiljan.


    Ona scena na kraju, sa porodičnim grupnjakom, je sama za sebe genijalna. Ali je jebe to što je više nego jasno ko je ispod pokrivača i ko je ispod kapuljače. Jer naprosto nema likova sa kojima bismo mogli da ih pomješamo. Mislim, vidimo dječije tijelo a jedino dijete u filmu je Petar. I muškarca pod maskom a jedini muški lik koji se ne vidi u sobi je Milošev brat. Kada ne bismo znali i kada bi i gledaoci bili iznenađeni kao što je Miloš iznenađen, uf... to bi bila antologijska scena u svjetskoj horor (i ne samo horor) kinematografiji. E sad ne znam kako se to moglo riješiti, možda da je film bio duži i da je ubačeno još sporednih likova (uključujući i djecu) i da nam je nekako skrenuta pažnja sa Miloševe žene i djeteta (npr. nekom paralelnom montažom gdje bi paralelno sa scenom silovanja bilo prikazivano kako otimaju klinca i ženu i odvode ih nekuda ili tako nešto...). Ali to bi razvodnilo film i usporilo ritam.

    I na kraju, ako je potrebno pročitati Ghoulov prikaz i gledati epizodu Šok koridora o pedofiliji (ili barem gledati ono Paskaljevićevo nedjelo od filma) te gledati Acinu predstavu da bi se film zaista razumio - onda film očito ima izvjesnih problema.

    Sve u svemu, meni je drago što ovaj film postoji ali bih volio da je mnogo bolji. Mislim da su režiser i scenarista trebali snimiti neki jednostavniji film od ovoga, jer čini mi se da je ovo za njih bilo preambiciozno i da nisu uspjeli da istjeraju film do kraja kako valja. Možda su ovaj film trebali ostaviti za kasnije, kad steknu malo više iskustva i budu zreliji.

    ОдговориИзбриши
  14. Vrlo slabo (iako mi se sviđa naziv drka-drka-đonac, dobro je počelo ali ''didn't deliver'', osim što mi je udvostručilo posjetu na blog, pa zahvaljujem na tome).

    Na kraju ispade da je ovo nekakav osnov kritike mog drka-đon teksta: „Prema tradicionalnoj definiciji metafora je prenošenje značenja riječi s jedne razine smisla na drugu: kao pjesnička transpozicija ona nema ništa zajedničko sa zbiljom“.

    Prije nego što se zapitam iz koje je ovo praistorijske knjige o semiotici izvučeno, ne mogu a da ne primjetim sljedeće citate ovog ‘’objašnjenja’’:

    1.‘’ baviti se realnošću kroz diskurs koji NIJE realistički’’ za vas nije problematično, a primjeniti kategorije društvene nauke na ''nerealistički'' diskurs jeste problematično? Ja bih rekao da je licemjerno, i to sam već iznio u svojoj drugoj tezi. Da ne pričamo da pripada interpretativnoj praistoriji.

    2. sljedeći citat to takođe objašnjava: ''SF se dešava u movie-movie landu u kome ništa ne treba doslovno shvatati''. A kad se pokuša NEdoslovno shvatanje, gospodin Ognjanović se uhvati praistorijskog shatanja metafore koja ''nema veze sa zbiljom''. Kao što je rekao Pjer Burdije na pitanje zašto piše tako ''rogobatno'': Zato što stvarnost nije jednostavna. Ognjanović bi htio da jeste, ili da ga bar ostavimo da se kupa u svom ''žanrovskom'' autonomnom blatu. Neće moći nijedne noći.

    3. Treći citat je doslovno zatupast (vrlo zanimljiva riječ): ‘’ granica film/stvarnost sasvim briše’’. Pa Bodrijar je to odavno rekao! I poslije toga samo neznalica može da kaže da metafora nema nikakve veze sa ‘’zbiljom’’. Ovaj citat je jedno veliko metodološko otvaranje, ali Ognjanović bi da igra šah, jer tu nema drka-drka-đon skretanja, tipa pijuna ukoso.

    Na kraju vidimo da se Ognjanović plaši (ili prosto ne zna)da stvarno iznese ''suštinu značenja''.

    I da razjasnimo ovo oko metafore.

    1. UMBERTO ECO: ''metaphors are not natural and universal, but rather culturally determined''. A kada kultura uđe u priču, ulazi i drka-drka-đon diskurs, i ako ga u skorije vrijeme gospodin Ognjanović ne nauči, pregaziće ga kao i ostale dinosauruse.

    2. ARISTOTLE: metaphor appears as a creative process of establishing similarities: "Metaphors must be drawn [ . . . ] from things that are related to the original thing, and yet not obviously so related just as in philosophy also an acute mind will perceive resemblances even in things far apart" (Rhetoric III, 11). Dakle, NIĐE VEZE što bi rekla jedna bosančina, analogija je sasvim legitimna metoda za tumačenje ovog filma.

    3. Metaphors can point out previously unrecognized similarities and thereby create new congruencies. They can thus become "cognitive instruments". A kognitivni instrumenti su instrumenti nekih drugih, ''nežanrovskih'' nauka, s kojima Ognjanović, kao stari buržoaski dinosaurus, nije još upoznat.

    I takvi kritičari pale još samo u Srbiji, jer i njima voz može da stigne samo u stanicu, ne daj bože da drka-drka-đonuje usput, čak i tumačenja poput Ognjanovićevog moraju da prođu lajkovačkom prugom (valjda je to i do kulturnog determinizma u samog autora).

    ОдговориИзбриши
  15. P.S. 26. Avgusta napisano na forumu Znak Sagite
    Crippled Avenger: Pošto smo se vratili filmu, prvo pitanje koje treba razmotriti jeste upravo ta nelinearna dramaturgija u drugoj polovini?

    Skromni ja: Da, i Četvrti čovek ima to ''flešbekujem te do ludila'' temu, izgleda da to postaje popularno.

    Isto je i sa Lepim selima, filmu koji je, što je lijepo primijetio Tirnanić, posvećen kinematografiji zemlje koja više ne postoji (što i piše na početku). Onda Tirnanić tu registruje klasične SFRJ junake koji su sada zatvoreni u jazbini i tako dalje, znate to sigurno bolje od mene...

    Pokušao sam da pratim SF na taj način, kad već namjerno stavljaju tetovažu na poglavini onog ćelavca, i može da se pohvata 4 čovek, Klopka... u tom smislu SF može biti samo metafilm srpskog filma - metamazoh.

    -------------

    budući da sam ovo napisao PRVI i PRIJE dinosaurusa Ognjanovića, samo trebam da dodam da je ovo još jedan pokazatelj da dinosaurus nije baš ponajbolje shvatio ono što sam napisao. Ali u svakom slučaju mu zahvaljujem, molio bih ga da me što čećše spominje, još ću postati poznat kao neko ko argumentovano rastura muzejske eksponate iz doba Jure.

    ОдговориИзбриши
  16. et zoon: i ovi komentari su u drka-drka-đon fazonu - recimo, ovaj PS je skroz naskroz NIĐE VEZE: šta li ti misliš da si u tom citatu sa sagite pametno reko, to samo ti znaš, ako i ti. znači, obično trućanje.
    no, ako sam ti barem posetu povećao, neka. ne znam samo da li će mi na tome biti zahvalni nesrećnici koji su kliknuli i pogledali (svakako ne pročitali) one isprazne tirade.
    inače, veoma žalim što zbog prostora i vremena nisam stigao da se u ovom OBJAŠNJENJU pozabavim takođe inspirativnim pitanjem dramaturgije i strukture 2. polovine filma - nelinearne, sa flešbekovima itd. - imao sam nameru, ali odužio se text mnogo više nego što sam planiro, pa to ostavih za neku narednu priliku...

    ОдговориИзбриши
  17. NIĐE su VEZE za tome nevičnog (da ne kažem neobrazovanog) čovjeka.

    Po vama, postoji pogled 1. koji povezuje film sa zbiljom, i pogled 2. koji ga tretira kao metafilm.

    Kao neznalica zaključujete da su to dva različita pogleda, kao da je (kad već koristite izraz koji je niđe veze sa ovim) metafizika nešto što nema veze sa fizikom, već se ''samo tako zove''.

    I dok vi bauljate kroz SF pokazujući veliko nepoznavanje nekih termina (poput metafizike, metafilma, diskursa itd), moraću da vas uputim na neke stvari koje doduše nisu opšta kultura, ali itekako daju do znanja šta je to uloga metafore, metafizike i prefiksa ''meta'' uopšte u bilo kojem jeziku, pa i jeziku filma.

    Gotfrid Vilhelm Lajbnic: ''Jer su jezici svih naroda nekim sveopštim sofizmom izokrenuli smisao reči nužnost, mogućnost, nemogućnost, volja, vinovnik i drugih ove vrste... Dovoljno je da u čitavoj raspravi izostavite pomenute reči, a kad god imate potrebu za njima, da zamenite njihova značenja, to jest, definicije, i ja se kladim u šta god hoćete – da će na način jednog neprekidnog egzorcizma, ili kad bi se u mrak unela baklja - iščeznuti sve nejasnoće, a aveti i strašila poteškoća nestati kao blagi dim''.

    Ja shvatam da će za jednog dinosaurusa i ovo biti ''niđe veze'', ali umjesto da to napišete mogli bi za promjenu i da pročitate neke temeljne knjige evropske civilizacije, razlučite odnos između pojave i suštine, ideje i odraza i ostalih osnovnih kategorija logičkog mišljenja, da biste uopšte shvatili šta je to prefiks ''meta''.

    A onda i tim ''nesrećnicima'' koji su kliknuli možda nešto ''klikne'' i na vašem blogu.

    ОдговориИзбриши
  18. de si Ghoul,ovde Milos onaj reziser,sto te cimao za saradnju i usput knjige su super

    ovo sam napisao o tvojoj analizi na Sagiti.Sve najbolje!

    Ovaj Ghoul...video sam se sa njim samo jednom i kupio od njega neke knjige(mislim Istinite Lazi i jos tri analiticke studije.)Deluje mi...ok!Ali,samo trenutak...zasto ovaj lik tako agresivno OBJASNJAVA ljudima film,ako se film savrseno cita.Sada sticem utisak da su ovi ljudi...napravili bioskopski film sami za sebe.Ako sam skapirao pravilno...ti ocekujes da osoba koja je sa ovog podneblja zaista upredjuje i ima vremena u zivotui da uporedjuje kronenbergovske varijacije na temu.Jos jedna stvar,ovaj je rekao da se ovaj film odvij u la-la lendu,sto je otprilike nesto sto sam i ja rekao=pa cekaj,sine,zasto se onda film zove Srpski Film-a ne Hogwarts Film.Ono sto me je jako zabrinulo je to sto sam cuo za tog Radivojevica da kroz negativce voli da iznosi svoje nazore-na kom kurcu je taj jebote rasto-na biografijama i analizi liku i dela Karla Panzrama.Drugo sto me je potreslo do kosti je ovo za ovog Vojnova.Iskreno bio sam par puta na njegovom blogu i zaista ne znam o kom kurcu on tamo drobi,ali sam veliki njegov postovalac jer je Tito i Ja jedini domaci film koji sam gledao dva puta uzastopce.Zbog njega se Laza Ristovski roknuo!Zaista zbunjen sam jer sticem utisak da je glavna seksualna fantazija ove ekipe i dalje Princeca Leja u metalnom bikiniju u Dzabinoj palati.Stani sad,ovaj hoce da kaze da je poenta ovog filma,sam Srpski Film.Ok to sam skapirao.Ali cini mi se da ovo ide do Jungovskih razmera.Samo ne razumem,jel vi likovi ne mozete da dobijete fondove ili nesto ili...taj Koljevic vas pumpa u usko.Izvinte,ako je to covek koji je radio Ljubav i drugi zlocini,a mislim da jeste,ovo se moze uporediti sa atakom bubonicnog pacova na zamkiu za medvede.Ja zaista jedva da pratim domaci film,ali ono sto sam video od strane tog coveka je otprilike kao zaljubljeni Linklater koji fristajluje u filmu Lase Halstrom sniman u bloku.Am,ja ne znam na kom kurcu ste vi bili uceni.Mozda The Mark of the Astro Zombies,ali ovo je otprilike kao kada boi Jack The Beanstock u besu pokusavao da sutne dzina u jaja.Ono sto zaista ne mogu da shvatim,jer za to ni u jebenom L.A nisam cuo...da neko bude toliko isfrustriran sto ne moze da snimi testerisanje prodilista,u zemlji koja je pregurala etnicko sodomisanje od strane muslimana i tretiraju Gidru kao kultrunu ikonu.Jebote,ovo je kao da ste razneli mrava sacmarom.Inace deo ovog bloga koji me je navise osinuo,kada zaista neko tvrdi da dok su u svetu snimali fantasy nadmasivanja s pocetka veka,mi smo snimali prizore iz grada.Sve sto mogu Ghoulu da kazem na ovo...je da ukuca ime Standard Oil n a internetu sve ce mu biti jasno.Stvarno,Excelsior!

    ОдговориИзбриши
  19. ne slazem se sa nekim iznesenim stvarima. takodje, da film valja zar bi trebao jedan od osoba koje su ucestvovale u stvaranju istog da nasiroko objasnjava o cemu je film???
    opet, to je samo moje misljenje, a vec sam ga naveo nekoliko puta u facebook prepisci, da se ne ponavljam. ukratko: film je mogao da bude remek-delo, ali je na kaju ispala jos jedna propustena prilika...

    ОдговориИзбриши
  20. zaista je glupo pitanje: kome je namenjen ovaj text? pa, svašta - naravno da je namenjen pre svega čitaocima ovog bloga. svaka čast genijima poput šoza ili basta paxa kojima je SVE bilo janso na prvo gledanje, ali izgleda - sudeći po gronjim komentarima - da su bar poneka moja zapažanja bila exe openers, nekima.
    indirektno, text je ipak namenjen i svim onim slučajnim prolaznicima koji će preko gugla, ili linkova na drugim forumima (navijači, metalci, srbende, itd.) da naiđu na njega, pa možda se i njima ukaže neko svetlo.
    OBJAŠNJAVANJE je, nažalost, potrebno zbog toga što ovaj film govori jezikom kojim se u srpskom filmu retko govorilo, a nikad ovoliko glasno, i zato ga većina meri aršinima koji nemaju veze s njim.

    ОдговориИзбриши
  21. Basstal Pex: Ghoulovo objasnjenje svakako nije neophodno da bi se shvatio film, ali ima i onih kojima jeste, a izgleda i onih koji i nakon sto ga procitaju ostanu u mraku.

    Nije mi jasno zasto se bunis zbog objasnjenja kad je tebi itekako potrebno, jer kako se secam ti si pisao da je film mogao nositi i naziv "Japanski film" .

    ОдговориИзбриши
  22. Jeste jebeni Japanski Film.I trebao je mozda da ima naslov The Shinjuku Film.Jesam to rekao,ali takodje sam rekao da je u pitanju paralelna Srbija i Show Must Go on.Ono sto ne razumem je... da covek koji je bio upleten u ovaj film-na kvarkove razlozi metafiziku filma-jer onda vidis to vise nije objasnjenje vec opravdavanje(koje je do jaja napisano,kao sto sam sve od njega procitao bilo profi.)Ovo je napravljeno kao film koji treba da podeli ljude,kvarkovi su suvisni.Svako ima svoje vidjenje ovoga.Moji ortaci pogotov,uglavnom posle seste casice dunjevace.Sto se Ghoula tice,smatram da bi covek trebao da predaje u Oregonu,jer takvo baratenje sa estetikom macabrea u zivotu nisam video.Najveci plus kod ovog filma je jedan.Film je uradjen.Autori odgovaraju o njemu,ma sta likovi kao ja rekli.Film je nikakav,ali je uradjen.To je ogroman plus,sta god klosari na fejsu budu rekli-jer su oni KLOSARI NA FEJSU!Ono sto je minus je cinjenica da se otvoreno priznaje da je ovo paralelna Srbija.Naslov Serbia X Film.A sada,zamisli sta bi bilo da su autori ovog filma iskoristili full blown Sloba Stankovic milje,estetiku i nacin izrade tih filmova.Sve sa Zen Budizmom.Tada bi naslov filma bio svima jasan.Citao bi se kao Koeljo kod Vesne Radusinovic.Cinjenica da nije tako,ne da je minus-vec traka na autoputu od sto kilometara.Ne vidim u kakvom sam ja to mraku ostao!

    ОдговориИзбриши
  23. Једино што ми је после гледања сметало су неки детаљи због којих ми не делује као да Милошева породица живи у Србији - кућа у којој живе, податак да клинац иде на часове певања, силно испијање Џека(нешто сумњам да је неко платио да то пиће буде толико рекламирано), што може засметати с обзиром да је прича филма, иако се као и свака друга добра прича може генерализовати, јасно везана за Србију. И дијалози негде стварно зашкрипе, у поменутој сцени са почетка највише. Али то су ситне замерке и глупо је због таквих детаља омаловажити сјајну целину.
    У вези са Српским филмом ми је занимљиво то што критикујући ту српску продају суза европским биоскопима И ОН САМ извози нашу патњу и бол странцима, само што то чини искрено и са пуно муда, због чега сумњам да ће икад добити неку златну биљку или животињу на неком од европских фестивала.

    ОдговориИзбриши
  24. Evo, svecano obecavam da je ovo moje poslednje javno pisanje o SFu, pa cu ovaj put biti malcice opsirniji.

    Kao prvo, ovo pisanije urednika ovog bloga nisam u celosti citao – nemam toliko vremena, a i smatram da je objasnjavanje umetnickog dela od strane onoga koji je to delo stvorio totalno bespotrebno. Onog trenutka kada umetnicko delo izadje u javnost, to umetnicko delo dobija novu dimenziju – gleda se kroz oci konzumenta (ili slusa, ako je muzika u pitanju). Taj konzument to delo vidi svojim ocima i od toga se ne moze pobeci. Mene ne zanima “sta je pesnik hteo da kaze”, tj. ne zanima me da to cujem od samog pesnika. Time umetnik, po meni, omalovazava i svoje delo i ljude koji konzumiraju to delo. Zato sam u prvom komentaru najvise rekao da se ne slazem – ne slazem se da je autor trebao da objasnjava svoje vidjenje filma i zato nisam zeleo da procitam ceo tekst. Takodje, smatram da sam dovoljno vremena izgubio gledajuci i razglabajuci o ovom, meni ispod prosecnom filmskom ostvarenju.

    Dakle, na publici je da shvati “Srpski Film” onako kako mogu i umeju. I svako misljenje je istinito i pravo. Kada sam pre par godina objavio plocu (gramofonsku) sa eksperimentalno-improvizujucom muzikom na zadnji omot sam stavio fotku Djordja Kadijevica sa otsecenim glavama (pozajmljena iz knjige “U brdima horori”). Pesme sam nazvao “Butterfly Maiden”, “Bent Ditch” i “Vampires’ Family Tree”. Nisam nikad osetio poriv da objasnjavam zasto sam to uradio – neka svako shvati na svoj nacin. Kritike su bile od jako losih do izuzetno dobrih, kao i prosecnih i sve sam prihvatio kao prave i istinite. Svirao sam u Japanu pred odusevljenom publikom. Svirao sam u Srbiji pred zbunjenom publikom. Svirao sam u Zagrebu pred publikom koja me je zamalo gadjala flasama, kao u Blues Brothers. Svi su bili u pravu. Nisam osetio poriv da nakon koncerta objasnim svoju muziku.

    ОдговориИзбриши
  25. nastavak:
    Na jednom mestu (dok sam ovlas prelazio preko ovog obimnog texta) autor kaze da je “Srpski film” o srpskom filmu. Koliko sam razumeo, cilj “Srpskog filma” je da se posere po srpskom filmu (a cini mi se da na jednom video snimku jedan od samih autora filma nesto slicno nacuo). Ako je tako, onda se ja serem po “Srpskom filmu” i po srpskom filmu, a narocito po “Srpskom filmu”! Ako je “Srpski film” hteo da se posere po srpskoj kinematografiji poslednjih 20-ak godina onda su autori trebali da naprave dobar film, koji ce svojim kvalitetom sjebati sve ostalo sto se snimalo u to vreme. To, po meni, nije slucaj sa “Srpskim filmom”.

    Posto sam prozvan od strane jednog obozavatelja ovog filmskog dela da sam svojevremeno rekao da je film mogao da se zove i “Japanski film” da malo pojasnim svojim vidjenjem “Srpskog filma”. Koje je, kao i sva ostala vidjenja apsolutno tacno:

    Ovo je film o socio-politickoj situaciji u Srbiji poslednjih 15-20 godina. Reziser je Sloba. Srdjan Todorovic glumi “prosecnog” Srbina, zaludjenog politikom. Silovanje novorodjenceta znaci da nas jebu u zdrav mozak od deteta. Karanje zene sa otsecanjem glave i nastavljanjem karanja znaci das mo jebali druge i za zivota i posle smrti. Karanja svog sopstvenog deteta znaci da smo i sami sebe i svoje najblize sjebali. Kad panduri udju na kraju to znaci da ima neko visi, i iznad Slobe, koji vuce sve konce.

    E, a takav ‘scenario’ moze da se primeni na dosta zemalja ovog sveta. Film je mogao da bude snimljen u Hrvatskoj i da se zove “Hrvatski film”. Mogao i takodje da se snimi u Japanu – reziser bi bio car Hirohito, Milosa bi glumio Tadanobu Asano, a zrtve bi bili Kinezi i Koreanci. Nisam li u pravu? Naravno da jesam!

    Kao sto rekoh, ovo je moglo da bude remek-delo, ali su se autori, povedeni pretpostavlkjam svojim neiskustvom, totalno zajebali i napravili papazjaniju koja u pozadini ima nekog finog smisla, a zapravao je tesko smece. Grohotom sam se smejao pri nekim scenama koliko su mi bile glupe (narocito ona kada Milosa baba savetuje da kara unuku, jer tako je i nju njen otac, te scena kad Milos u sokacetu drka na slucajnu prolaznicu). One scene na koje su se ljudi zalili da su odvratne nisu bile potrebne i sve je moglo dosta suptilnije da se kaze. Zasto? Zato sto tako volim. Vise volim da vidim obnazenu lepoticu, nego njenu vulvu u prvom planu.

    Izgleda da je najveci uspeh ovog ostvarenja u tome sto ljudi pricaju o njemu. Ja sam dosta pricao…

    ОдговориИзбриши
  26. ..milsim da su postojali i drugi nacini da se sve to kaze i pokaze...uzgred,za jednog "prosecnog srbina",Todorovic je prilicno talentovan :)

    ОдговориИзбриши
  27. Nisam skroz procitao tvoje komentare jer su predugi, a i iz ovoga sto jesam vidim da nema ni potrebe.
    Ognjanovic nije tvorac ovog filma, njegovo poznanstvo sa Radivojevicem nema nikakve veze, on je samo gledalac kao i svi mi. Mnogo si se nalupetao tako da mi ne pada na pamet da nabrajam tvoje greske. Najbolje je da procitas objasnjenje, kada si imao vremena da napises ovo gomilu smeca zasto ti je problem da nesto korisno naucis, a ako ti i posle citanja ne bude nesto jasno onda ....

    ОдговориИзбриши
  28. Egzaltacija majke kada ustanovi da ce njeno celjade imati dovoljno rastegljivu guzu da primi cak i Milosev preveliki doista ima religioznu komponentnu, stoga nije cudo sto je se tvoj linkovani kriticar prisetio na krstenju. Ali jos zanimljivije od toga, dolazimo u situaciju da prizeljkivana ''permanentna erekcija'' (koju niko ne moze da postigne) uvodi mogucnost beskrajnog zadovoljstva. Upravo taj ''djavolski afekat'' vodi Srpski Film, on je sustina njegove genijalnosti, mnogo vise od te sekundarne price o parodiranju srpske tradicije. Paradoksalno ovo NIJE nihilisticki film; poput PORNO BANDE i MISTERIJA ORGAZMA on prevazilazi sopstveni nihilizam preko ideje o permanentnom orgazmu/permanentnoj revoluciji. Mozda autori nisu ni svesni u kojem su se kraljevstvu obreli, ali meni je jasno da su otisli dalje od de Sadea, Pazolinija i Nagise Osime. Nista drugo nisam ni ocekivao od nase urodjene genijalnosti, koju bacamo pred svinje.

    Nadam se da se(ako uspeju da migriraju) pronaci Raj na zapadnoj zemlji. Medjutim tuzna realnost je da ni na Zapadu ovakav film (koji uzgred ne bi ni mogao da se napravi) ne bi naisao na razumevanje, i autori bi se brzo frustrirali nivoom cenzure. Iz reakcije engleskog festivala jasno ti je da je jedina barijera koju horor ne sme da probije - kritika trzisnog kapitalizma!

    ОдговориИзбриши
  29. Nisam skroz pročitao bastine komentare jer su predugački i zasnovani na nagađanju o tome šta piše u mom textu, a ne na njegovom čitanju - čak vidim da je preleteo preko dela koji sam lepo objasnio a on nešto filozofira o tome kao da nisam; dakle, nema veze, mišljenje je 'mišljenje' čak i kad nije zasnovano na onome na šta se osvrće nego na sopstvenim fantazmama.
    Izvinte što tek sad odobrih sve ove komentare - prethodna 3 dana bio sam u brdima, horori - horor fest u ribarskoj banji, pa tek sad dođoh u civilizovanu banju sa regularnim brznim netom.

    ОдговориИзбриши
  30. kako me obaveštavaju moji tajni agenti, obaveštajci dimitrija vojnova prepričali su mu sadržaj mog objašnjenja, pošto on zbog slabog srca ne sme lično da ga čita. na forumu na kome sam višestruko bio prozivan i vređan, svi su veoma iznenađeni (i uvređeni) što su neke njihove nebuloze citirane i oborene u gornjem textu. ako je verovati mom dojavljaču, reakcije su u stilu: 'jebote, mi ga ovde ogovaramo i prozivamo, a on, svinja jedna, uzme pa nas citira u svom textu! o, bruke i sramote!'
    btw, neki prijatelji mi sugerišu da nisam baš morao u gornjem textu da se spuštam na nivo kaljuge u kojoj se vojnov sada trlja sa svojim novim saučesnicima i tajnim agentima, i verovatno su u pravu. ali, ja mislim da uopšte nisam silazio tako nisko kao što su oni, tamo.
    prosto, bavio sam se svim iole relevantnim kritikama SF-a, uključujući i neke promašene - za koje sam lepo, argumentima, naveo zašto ih promašenim, kratkovidim i površnim smatram.
    šta je tu sporno?

    ОдговориИзбриши
  31. G-dine Ognjanovicu,
    Neverovatno je da sa takvim razumevanjem objasnjavate poruku filma, a da ne spominjem "kvalitet". Vidite, to je bas Srpski-"razumeti" ili komi fo intelektualizam. To ste izgleda Vi. Film je jasna kriza umetnosti i psiholoski poremecaj autora filma koji ocigledno nema kvalitetne ideje, snazne ideje, nema umetnickog vec jeftinog, sokatnog, brutalnog i bespotrebnog. Molim Vas nemojte porediti autora sa velikim imenima iz sveta filma. Ceo film je blagi uzas.

    ОдговориИзбриши
  32. G-đo/G-đice Jelena:
    da se malo bolje razumete u film, ne bi vam bilo nimalo neverovatno što sa takvim razumevanjem objasnjavam poruku filma, a da i ne spominjem "kvalitet", nego "kvalitete". Vidite, ja mislim da je baš Srpski- "NE razumeti" i ne pokušati da se razume nešto što izlazi iz okvira vaše skučene svesti, iskustva, sistema vrednosti (if any). Budući da vaše paušalne i vrlo polupismeno iznete tvrdnje niste našli za shodno ikako obrazložiti, možda ću im se posvetiti nekad kad nađete za shodno da ih malo elaborirate. Inače, vaš komentar je blagi užas.

    ОдговориИзбриши
  33. Zanimljiva intelektualizacija filma ( ako se Srpski film uopšte i može nazvati filmom ). Međutim, ima tu par stvari. Prvo, da li se poruke koje su autori filma iskazali putem maksimalno agresivnih i perverznih scena mogu prikazati i drugačije? Drugo, da li je možda stvar u tome da autori nisu u stanju da upotrebe drugačiji jezik osim ovog? Treće, da li smo svi mi koji ne volimo filmsku estetiku tipa ''silovanje novorođene bebe'' mediokriteti za autora ovog teksta? Četvrto, da li uopšte vredi film čiji je cilj da izazove šok? Peto, o subjektivnosti autora ovog teksta ne treba ni trošiti reči. Dovoljno je videti kako vređa neistomišljenike i steći uvid u neke njegove osobine...

    ОдговориИзбриши
  34. Odgovoriću ovom neistomišljeniku (ako se on uopšte može nazvati mišljenikom) na njegovih "par" (čitaj: pet) pitanja :
    Prvo, da li se poruke koje su autori filma iskazali putem maksimalno agresivnih i perverznih scena mogu prikazati i drugačije?
    = Ne mogu. Medijum je poruka. Ako promeniš medijum, promenio si i poruku. Ova ista poruka izneta na fin i ukusan način više nije TA poruka.

    Drugo, da li je možda stvar u tome da autori nisu u stanju da upotrebe drugačiji jezik osim ovog?
    = Aleksandar Radivojević je svojim ko-scenarijem za OGNJENKU pokazao da je u stanju da upotrebi drugačiji jezik osim ovog – tamo gde je drugačiji jezik bio prikladan. Što se tiče reditelja Spasojevića, pošto mu je ovo prvi film, moraćemo da sačekamo njegov naredni pa da vidimo zna li neki drugi jezik.

    Treće, da li smo svi mi koji ne volimo filmsku estetiku tipa ''silovanje novorođene bebe'' mediokriteti za autora ovog teksta?
    = Filmska estetika tipa ''silovanje novorođene bebe'' NE POSTOJI. Mediokritete autor ovog texta prepoznaje po nekim drugim odlikama, kao što su: skučena svest, osrednja ili slaba obrazovanost, neznanje ili nesposobnost poimanja različitih estetika, i sl.

    Četvrto, da li uopšte vredi film čiji je cilj da izazove šok?
    = Naravno da (može da) vredi, zavisno od toga koji, kakav, kako izveden i zašto šok. Pritom ne bih ulazio u ocenu nemišljenika o tome šta je cilj ovog filma; recimo samo da se ni ja a ni autori filma ne slažemo da je šok bio cilj ovog filma.

    Peto, o subjektivnosti autora ovog teksta ne treba ni trošiti reči.
    = O subjektivnosti ovog komentara ne treba ni trošiti reči. Kao ni o njegovoj anonimnosti.

    ОдговориИзбриши
  35. što se tiče moje anonimnosti imamo zajedničkog poznanika - Dorijana N. tako da eto toliko da otkrijem. Što se tiče ostatka i dalje mi nije jasno da li se ovo može nazvati filmom...Živimo u vremenu u kome kad kažeš ''ne sviđa mi se to i to jer je bolesno i perverzno'' rizikuješ da ispadneš mediokritet. Dalje, uvreda sa početka Vašeg odgovora zapravo samo potvrđuje ono što sam napisao pod pet ( nisam se uvredio jer to sebi ne dozvoljavam, samo navodim netolerantnost koju sam primetio ). Dakle, ako mi se ne dopada izraz ovog filma ja sam glup. Ok, svako ima pravo na svoje mišljenje. Još samo jedna stvar - u prvom tekstu o Srpskom filmu napisaste da nijedan stranac nakon gledanja neće steći lošu sliku o nama. To je greška - samo otidite na imdb i pročitajte komentare gledalaca ( ima ih mnogo ) pa ćete se razuveriti.

    ОдговориИзбриши
  36. nešto ste pobrkali, miloše. ja nikada nisam izigravao proroka niti sam garantovao da neće biti budala koje će ovaj film 'razumevati' na 350000 načina.
    komentari kojekakvih imdb juzera i sličnih im forumaša nisu nikakvo merilo, jer ti isti pretežno lupetaju koješta i nemaju nikakvu težinu.
    ako pogledate kritike, a pre svega kritike etabliranih medija a ne one koji izvan blogova nikad i nigde ništa nisu napisali ni objavili - videćete preovlađujuće RAZUMEVANJE. kod informisanih, obrazovanih, iole OTVORENIH gledalaca. od onih zatucanih, kratkovidih, površnih - ništa drugo sem predrasuda se i ne može očekivati.

    ОдговориИзбриши
  37. Kad smo već kod kritike...ne sećam se najbolje, na nekom festivalu u Engleskoj ili Španiji ( pretpostavljam da ćete bolje znati gde, ja sam samo zapamtio glavno ) film je od kritike nazvan čistim smećem. Može se sad reći i da je taj kritičar neobrazovan i tupav, ali onda se opet pada u zamku...

    ОдговориИзбриши
  38. možemo da se prisećamo, da nagađamo i da pričamo napamet, a možemo i da odemo na imdb, i da umesto user comments pogledamo šta su pisali KRITIČARI - da izbrojimo koliko ima onih koji su film nazvali 'smećem', a koliko ga je ocenilo pozitivno.
    ali, naravno, lakše je pričati napamet, i hvatati se za manjinske primere koji nam odgovaraju nego li za većinu koja pobija to što pokušavamo da (do)kažemo.

    ОдговориИзбриши
  39. Ja zivim u Kanadi ceo moj zivot i ne pisem ili govorim srpski tako dobro , izvinim .

    Meni je zanimljivo zasto niko ne pita sta film stvarno hoce da kaze . Na primer , kad Vukmir kaze "Right hand is the sex center in everyman . It's a direct line between your brain
    and cock ." Sta to stvarno znaci ? Da li ima neki znacenje ili je samo glupost ? Ja znam sta znaci ali vidim da mnogi ne razume .

    Ja bih voleo da vidim vise diskusija na dialozi u filmu i sta sve to znaci . Ako neznas , kako mozes da filmu kritikujes ?

    ОдговориИзбриши
  40. sa dovoljno velike distance,da li se tvoje mišljenje o snazi ovog filma promjenilo?ne misliš li da je uključivanje hemije u Miloševu transformaciju,uništilo glavni lik i upropastilo jednu mnogo širu metaforu?je li u pitanju ne iznalaženje pametnijeg riješenja,alibi za našeg (anti)junaka ili nešto treće?Milošev lik je trebao da ide kroz film,onako kako glavni junak-režiser ide u Porno bandi i imali bi jedno istinsko remek-djelo.Ovako,jednim pogrešnim riješenjem,najhrabriji srpski film može biti optužen za rediteljski(ili scenaristički) kukavičluk,takođe.

    ОдговориИзбриши
  41. snaga tog filma je nesporna, i tu nema šta da se misli, mišljenje nema ništa s tim. to je stvar osećaja. tu snagu sam osetio svaki put kad sam ga gledao, a ponajviše u montrealu, gde je projekcija (slika i zvuk – ali i publika) bila najbolja.
    što se tiče tumačenja, ona su donekle podložna promenama, ali ja i dalje stojim iza svega što sam gore napisao – a kasnije dodatno elaborirao u tematu u FILAŽU br. 5.
    a to što kažeš vezano za drogu i "kukavičluk" – ne slažem se.
    pre svega, poređenje sa PORNO BANDOM ti nije na mestu. kako to kroz film ide reditelj marko iz BANDE? on počinje kao naivni idealista, srlja sa svojim "projektom" neko vreme, onda se upusti u kriminalne aktivnosti sa tim snafom koje mu na kraju umalo dođu glave – ali kad se iz njih maltene iskobelja on, pomalo neubedljivo i niotkuda, reši da se ubije. šta je to, poput njega, po tebi trebalo da uradi protagonist SF-a?
    s druge strane, miloš iz SRPSKOG FILMA nije idealista, njegov jedini projekat je da spasi guzicu sebe i svoje familije, da pobegne iz zemlje. on nije idealista (kao mladen) nego rezignirani cinik (kao aca r.)...
    u kontekstu svega što sam gore rekao o SF-u, meni taj deo sa "vijagrom za bikove" nije sporan. miloš je u startu pasivniji lik od marka (iz BANDE). on je marioneta. on je drogiran. pod dejstvom toga uradi to što uradi – ALI, pazi, stvari nisu sasvim čiste, jer on se, posle nekog vremena, otrgne, bar delom, od dejstva te droge u smislu da se pobuni, i njeno dejstvo okrene na svoju stranu, kao gorivo svog besa i frustracije.
    kurac koji mu je neko drugi nadigao, za svoje mračne potrebe, on uzima u svoje ruke i njime (doslovno i prenosno) ubije papet mastere. ili barem jedan njihov sloj, jer ubrzo dolaze drugi. bežanja nema. a nema ni KATARZE koju bi čista, 100% svojom voljom kontrolisana čakbronsonovska/čaknorisovska osveta donela. rekoh već gore, srbija je zemlja u kojoj su svi uskraćeni, u kojoj čovek ne može čisto da svrši, u kojoj je sve zamućeno i okrnjeno, pa tako i "osveta" ovde ne donosi katarzu i pročišćenje, nego samo TRENUTNI ODUŠAK, baš kao što ga je i ovaj film doneo svojim autorima.
    možeš u jednom trenutku da pljuneš stoki u lice, možeš jednom, kad ti prekipi, da vikneš "pu majku vam jebem svima!" ali na kraju balade majku će ONI jebati tebi.
    dakle, što se mene tiče, "vijagra za bikove" je smisleno uklopljena u ovaj film, i nikakvu metaforu ne kvari, nego je, naprotiv, podupire.

    ОдговориИзбриши
  42. real life Vukmir

    http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=06&dd=18&nav_category=78&nav_id=619587

    ОдговориИзбриши
  43. Meni je ovaj film izazvao buru emocija kao sto su gadjenje, krajnja odvratnost i tako dalje, ali nemam nista protiv neka snima ko sta hoce.Medjutim, naslov filma mi je krajnje sporan.Iz njega sledi da reprezentuje Srbe.E vidis prijatelju reziseru, scenaristo, dragi moji glumci, sve to sto ste prikazali u tom filmu nema veze ni sa mojom porodicom ni sirim ni uzim krugom mojih prijatelja, a svi smo Srbi.Ovo je jedna velika uvreda za celu srpsku naciju i da je ovo normalna drzava kao sto nije, vi biste odgovarali za tu uvredu (ne bih vas silovao ni isporucio dzelatu).U inostranstvu masete tim eksplicitnim scenama koje ce gledati ne znam ko sve, a jedina poruka koju cete poslati svetu je vidi ko smo mi Srbi!

    ОдговориИзбриши
  44. Postoje govorkanja na netu oko dodatnih trinaest minuta materijala u ovom filmu (pored onih 104 minuta). Zna li neko nesto o tome???

    ОдговориИзбриши
  45. ja sam gledao radnu verziju koja je trajala oko dva sata (a pre te koju sam ja video postojala je i duža, od oko 2,5 sata). svi ti 'viškovi' tiču se produženih verzija postojećih scena, ili kraćih scena sasvim odsutnih, i isključivo se radi o DRAMSKIM scenama: ako maštate o extra 12 minuta krvoprolića, perverzija, seksa, mučenja, morbidnosti i gadosti, moram vas razočarati. SVE što je u tom smislu snimljeno, ušlo je u film. druga je stvar što se danas spaske kaje što nije snimio i ubacio JOŠ!

    ОдговориИзбриши
  46. Hvala! Zapavo, trenutna minutaza je sasvim ok. Dodatan materijal bi samo usporio celu pricu. Nego, ima li nekih naznaka da ce Spaske da napravi nesto u skorije vreme?

    ОдговориИзбриши
  47. nema takvih naznaka, ni zvaničnih, ni nezvaničnih. istina, odavno se ne javlja niti sam ga video i čuo u skorije vreme. mislim da je sad u USA ali šta tamo radi (ako je stvarno tamo) - nemam pojma. izgleda da je to sudbina reditelja koji sarađuju sa acom radivojevićem - ubrzo zatim nestanu, kao "otišli u ameriku" i tu im se gubi svaki trag. a aca sve veći...

    ОдговориИзбриши
  48. Mozda su otisli u Japan :) Verovatno sam vec dosadan, ali moram ovo da pitam. Aca je za jedan intervju rekao da je napisao scenario za film "Macori iz slivnika", ali na IMDB-u pise drugo ime. Sta se tu zapravo desava?

    ОдговориИзбриши
  49. Sve me ovo neodoljivo podseća na predavanja moje negdašnje nastavnice srpskog jezika o "Hasanaginici" gde je pola sata razglabala o tome zašto je Hasangin šator beo sve dok neko nije smogao hrabrosti da joj kaže da je beo zato što je tkanina bila bela i zato što se uklapa u deseterac. "Srpski film" je obična splatter, torture-porn ekstravagancija prožeta brbljivim, kvazi-intelektualnim monolozima da bi reditelj mogao da tvrdi da tu ima filozofije verovatno da ga ne bi uhapsili za opscenost. Ovaj would-be auteur se izgleda nagledao Buttgereit-a pa se sad igra (njemu ne)dotičnog, a rezultat ko dete kad se igra kauboja, isto je on Buttgereit kol'ko je i dete John Wayne. Što se tiče navodne "snage" filma, to je očigledno dovoljno da štrecne neke domaćice i hardcore hrišćane što trpe nasilje isključivo kad ga režira Mel Gibson. Meni je iskreno sve to bilo urnebesno. Toliko melodrame nisam video odavno. Razumem ja da je sve to namerno over-the-top al' ima fina linija između strašnog i smešnog. Isto koliko je odsecanje ruku i sečenje glava efektno kod Arđenta toliko je smešno u "Srpskom filmu". Velika razlika je ta što Arđento uspešno gradi snoliku atmosferu od početka tako da sva ta krv i prenaglašeno nasilje postaju deo njegove estetike. "Srpski film" je rečju ružan. Spasojevićeva ideja građenja atmosfere je (ne)osvetljivanje kadra tako da jedva naziremo šta se dešava. Mrak ne znači strašno. Što me dovodi do toga da čak i ako je sve to što Vi kažete zaista ono što je pisac hteo da kaže a ne samo ono što ste Vi pročitali, onda je to zaista sve lepo zamišljeno. Ali ono što smo dobili je film pun šupljih likova, snimljen crnac-u-tunelu-visionom i radnjom koja jedino može da se opiše kao neinteresantna i nategnuta. Zamerka dijalozima nije ta što su nerealni. Ne volim ni ja Koljevića. Nego što su loši. Bolje sam scenarije viđao u filmovima Colemana Francisa. Iste takve zamerke imam i za te holivudske filmove koje navodite. Samo treba napomenuti da su dijalozi u "Die Hard" barem duhoviti i interesantni za slušanje dok su Vukmirova naklapanja u najboljem slučaju lek za insomniju. I na kraju valja pomenuti najlošiju glumu koju sam video u srpskim filmovima odavno. Ja zaista ne znam koje je metode Spasojević koristio da izvuče tako amatersko čitanje teksta Katarine Žutić, ili monotonu izvedbu Slobodana Beštića koji izgleda kao da mu je jednako dosadno kao i meni. A o Todorovićevom maničnom glumatanju da i ne govorimo. Zaista jedina paralela koja se može povući između ovog pretencioznog amaterisanja i Kronenberga je ta da je njegov "Scanners" takođe sadrži sramotno lošu glumu cele postave sem jednog glumca koji je odličan kao i uvek. Ovde je to Sergej Trifunović koji zaista efektno "prodaje" Vukmira, a kod Kronenberga nezamenljivi Patrick McGoohan. Jedina lepa stvar koju imam da kažem o "Srpskom filmu" je to da mi se svidela muzika.

    ОдговориИзбриши
  50. Sve me ovo (u tvojoj tiradi) neodoljivo podseća na nadobudnog srednjoškolca koji želi da isprovocira svoju profesorku svojim neslaganjem i kritikom u kojoj je više buke i besa negoli znanja i ukusa.

    ОдговориИзбриши
  51. Zaista mi namera nije da bilo koga provociram. A besa tu nigde nema. Film nije u meni izazvao bilo kakvu reakciju osim dosade, a i da jeste izazvao bes gledao sam ga pre nekoliko godina, mislim da bi isti do sada splasnuo. Moja namera je bila da iniciram uljudnu diskusiju, ali mi se sve više čini da sva neslaganja na ovom blogu shvatate kao napad. Ukoliko se neko ne slaže sa Vama onda je to 'buka i bes'. Mislim da sam primoran da se priključim Rogeru Ebertu u uglu 'ljudi bez ukusa', nije loše društvo. A što se tiče neslaganja i kritike oko "Srpskog filma", da sam hteo da budem kontroverzan rekao bih da mi se svideo film pošto je velika većina kritičara protiv istog. Pri tom mi se čini da je moj osvrt na "Srpski film" daleko odmereniji i smireniji nego neka od Vaših negativnih kritika. Čini mi se da je u ovom slučaju buka i bes "in the eye of the beholder", dok velika većina iznesenih mišljenja ostade ignorisana, ne daj bože pomenuta.

    ОдговориИзбриши
  52. ok, tvoj sviđizam je primljen k znanju. sasvim je legitimno da ti se film nije dopao, da ti je bio dosadan, da si zaspao, smorio se, šta god. nema razloga ni za buku ni za bes. it's just, like, your opinion, man!

    ОдговориИзбриши
  53. Agree to disagree? Samo sad ste me baš zainteresovali, šta sam to napisao što se može protumačiti kao nadobudno, provocirajuće, besno i bez znanja i ukusa. Iskreno me zanima, ne sprdam se, prosto bih voleo da znam.

    ОдговориИзбриши
  54. Ako je ovo srpski film onda je sasvim logično da su dijalozi udareni u glavu i da su autori za psihijatriju,jer srpski film od početka jeste za psihijatriju...ovde je ta doslednost u ludilu zapravo subverzija,jer kako se drugačije obračunati sa nečim što je soc.realizam u pokušaju,sa nečim što misli da je nešto drugo od onoga što jeste?
    Trebalo je samo staviti neko upozorenje za gledaoce - da im se posle gledanja mogu pojaviti neki bolovi u 'odredjenom' delu tela...
    PS A što si ti Deki napisao ovoliki tekst kad ti je Kermodo reka da je ovo eksploatatorsko parče djubreta...koje ne radi kao metafora i sad moraš da vodiš rat sa Kermodovim bratom od tetke?

    ОдговориИзбриши
  55. kao prvo, nemoj me zvati 'deki'; tako me zovu poneki od bliskih ljudi, prijatelji i rodbina, a ne neznanci kojima ni imena ne znam. zar ne znaš za nikakav red? kao drugo, bizarno je d baš ti nalaziš za shodno da drugima prepisuješ prisihijatriju, a sam zvučiš itekako zreo za nju sa tim tvojim beslovesnim šizofrenim rantovima. ali dobro, i to je tako tipično srpski: drugima bi da lepi dijagnoze a sam je looney tune!

    ОдговориИзбриши
  56. Kad kažem srpski film ne mislim na Srpski film nego na srpsku kinematografiju..jer to je stvarno za psihijatriju generalno.Samo kažem da mi ovaj film izgleda kao osveta socijal realizmu ili šta se već ovde pod tim podrazumevalo.A što se tiče F dijagnoze,ima nečeg ozbiljnog F u tvom pisanju generalno-kad turiš te engleske reči u sred našeg jezika,šta je to neki meta izraz?Ako ništa drugo,deluje neiskreno.

    ОдговориИзбриши
  57. Одговори
    1. mateju sam u međuvremenu upoznao pa samo naživo proćaskali o tome. što se blokiranja tiče, stvarno se maximalno trudim da ne posežem za time, osim ako post baš jako zasmrdi po trolovanju i/ili privatnom obračunu sa drugima (me included).

      Избриши
  58. Hoćeš da znaš moje pravo ime?It's Drk,Drk Drkler and I like to drking off myself...

    ОдговориИзбриши
  59. blokiraj to vec jednom. pun mi je kurac internet pacijenata. ako vec necete da se lecite bar ostavite druge ljude na miru

    ОдговориИзбриши
  60. Evo ga i Milojkov hvalospev i objasnjenje. Sve sto vredi je do 7:30, ne zamerite, mrzelo me je da secem:


    https://www.youtube.com/watch?v=3x0RmVQaaM8

    ОдговориИзбриши
  61. Jedno retoricko pitanje za dobro jutro:
    Da li uopste, posle osam godina Vuciceve vladavine, jos neko misli da je ova perverzna alegorija srpskog drustva preterana?!

    ОдговориИзбриши