FANTASIA REPORT (1): SUBVERSIVE SERBIA

- na slici, subverzivni srbi: aca r, srđan s, dejan o, mič d, nikola p. i mladen đ. (klikni za veće)

detaljni raport sa fantazije započeću zbirnim pregledom glavnog povoda za moje bivstvovanje tamo ovog jula – program 'subverzivna srbija' koji sam ko-kreirao sa mičom dejvisom, selektorom festivala.

kako je došlo do toga da ove godine na fantaziji bude prikazano 7 srpskih filmova (a da za prethodnih 13 godina festivala nije bio prikazan NIJEDAN)?

evo kako.

pre svega, fantaziju odavno i redovno pratim – već 10ak godina, preko neta.

svake godine u julu ispratim program tog festa, izučim šta mi je tu znano od ranije a za šta prvi put čujem, primim k znanju opise i rivjue sa oficijelnog sajta kao i pokrivanje sa tviča, aicn-a i drugih znamenitih sajtova, i obogatim svoju 'seek & watch' listu sa još par desetina novih naslova.

kada sam, prošle godine, nakon podužeg odolevanja i gnušanja nad medijumom zvanim fejsbuk odlučio da tu dubioznu alatku ipak mogu koristiti i za nešto pametno i korisno, a ne samo za utucavanje vremena, prazno ćakulanje i 'deljenje' linkova i omiljenih jutjub videla (što je svrha za koju ga inače 98,4% populacije koristi) – među prvima sam kao frienda potražio karima hussaina i mitcha davisa, veterane ovog festivala.

ipak, nisam ih gnjavio sve dok krajem godine nisam video da je mič na svoju godišnju listu od 10 najboljih mu filmova u 2009. na jubilarno 5. mesto metnuo – PORNO BANDU. to me prijatno iznenadilo, pa sam mu poslao kraću poruku poreko fejsa, u kojoj sam mu skrenuo pažnju da 'there's more where that one came from'; da obrati pažnju na nešto što se zove SRPSKI FILM; i da postoji u srbiji još zanimljivih, starijih naslova glede kojih bih ga rado obrazovao, ako želi. znao sam da je mič veliki filmofil i frik za svaku excentričnost i exkluzivu. u tom trenu on je već znao za trejler SRPSKOG FILMA, i rado je hteo da kontaktira producente povodom toga, pa sam ih povezao. takođe, moj kratki pregled starijih srpskih horora na engleskom ga je zaintrigirao, pa je zatražio da vidim šta se tu od skrinera i 35mm kopija može naći.

obavio sam risrč u kinoteci i doznao koje naše horore uopšte imaju na filmskoj traci i sa eng. titlovima. od tog skromnog društva probrao sam 4 naslova za koje sam mislio da vrede fantazije. kontaktiro sam filmski centar srbije, izneo im interesovanje mičovo da se uradi program srpskog horora u montrealu, i sredio da mu oni pošalju 'screenere' onoga što su uspeli da nabave.

pre svega, ispostavilo se da screeneri u ozbiljnom smislu reči – ne postoje. niko i nigde u srbiji nema DVD-e traženih naših filmova u iole pristojnom (remasterovanom) obliku, a kamo li pa još sa eng. titlovima! bože sačuvaj! šta će nam pa to? zbog toga je FCS poslao ono što je u tom trenu mogao da nađe – srpske legalne DVD-e filmova VARIOLA VERA, VEĆ VIĐENO i SVETO MESTO.

T.T. SINDROM, koji je takođe bio na mom spisku, nije bilo moguće naći nigde, ni u kom iole pristojnom obliku, iako je od svih naslova najnoviji! zeka, po običaju, nije ni odgovarao na moje pokušaje da ga dozovem, a producent (revision) i distributer (pro vision, čini mi se) nisu imali pri ruci čak ni srpski, netitlovani DVD svog filma. zbog toga sam, umesto DVD-a, miču poslao rapidshare linkove za DIVX ovog filma, sa znanjem i uz dozvolu producenta, pošto nije bilo drugog načina.

mič je, na svu sreću, veliki filmoljub, i čovek otvorena uma, te je pristao da, za svrhu informacije i selekcije, odgleda pomenuta 4 filma bez ikakvog titla, na srpskom jeziku (koji, naravno, ne razume), od toga 3 na DVD-ima vrlo slabe slike i zvuka, a jedan na mutnom i mračnom DIVXU. šta je tu video i koliko je shvatio – ne znam, ali na kraju je odabrao za fantaziju VARIOLU VERU, SVETO MESTO i T.T. SINDROM. za VEĆ VIĐENO je kazao da poštuje on to sve, i lep mu je masakr na kraju i tako to, ali smorile su ga deonice u sredini u kojima ima mnogo priče koju nije mogao da razume baš nimalo.

eto, da je negde postojao TITLOVANI skriner, ko zna? ali, nije.

znači, imali smo u tom trenu 5 naslova: 2 nova (BANDA & S. FILM) i 3 starija. mič je hteo još.

za ZONU MRTVIH sam mu reko: "ZONE OF THE DEAD is almost unwatchable, barely competent trash, but it has Ken Foree and Kristina Klebe in it, so you may consider it. Here's my review." on mi je poverovao, a kasnije se i sam uverio, našao je negde skriner, i složio se s mojim sudom.

za FANTOMA sam mu reko: "BELGRADE PHANTOM might be interesting, too – look it up and see if it interests you." video ga je na nekom festivalu i smorio se žešće svim tim talking headsima. mislim da je tu prelomio i prestao da sluša sumanute preporuke dimba vojnova (preko fejsbuka). mislim, razumem ja njegovu potrebu da pokušava da plasira filmove koje trpa u svoj fantomski 'novi srpski film', ali iz svoje autistične vizure dimbo nije u stanju da pojmi koliko su nekomunikativni i irelevantni i trashoidni mnogi od njih. a naročito

MILOŠ BRANKOVIĆ za koga, na mičovo zapitkivanje i traženje mog suda, rekoh da je to desničarska nacionalistička xenofobična bezvezarija koju tih par 'extremnih' scena guzičenja i nekrofilije ne mogu učiniti zaista vrednim fantazija-publike.

takođe, skrenuo sam mu pažnju da je scenarista SRPSKOG FILMA pisao i ČARLSTON FOR SALE, kao i činjenicu da je u svetu prikazivana samo besonova sasečena verzija (bez olivere katarine), i da bi bilo super da premijerno prikaže director's cut tog filma. on ga je već gledo ranije, valjda u torontu, il možda montrealu, i veoma mu se dopao, a kad sam mu reko da postoji srpski director's cut – i to je smesta bilo 'kupljeno'.

(klikni za veću sliku)

ostalo je da se nađe 7. film. znajući da fantasia mestimično pušta i dokumentarce, lobirao sam da to bude MADE IN SERBIA, ali mič je procenio da to publiku ne bi baš naročito privuklo, iako se njemu dopao.

mladen je lobirao da se pokuša sa MLAD I ZDRAV KAO RUŽA, ali ispostavilo se da kinoteka nema taj film na 35mm (ili ga barem nema sa ENG. TITLOVIMA) pa je to, na žalost, otpalo.

u mom prvobitnom izboru nalazio se i DAVITELJ PROTIV DAVITELJA, ali eng. titlovana kopija nije zavedena u kinoteci. kasnije sam (ali prekasno) saznao da su grosmanovci upravo odatle pre par godina dobili eng. titlovanu kopiju tog filma, ali... gde je ona sada? na kinotekinom spisku titlovanih kopija – nije!

na kraju je mičov kolega preporučio animu EDIT I JA: mada ga ja nisam video kao deo ovog 'subverzivnog' koncepta, nisam ni imao ništa protiv tog filma. reko sam miču da ga (u tom trenutku kad je pito) nisam gledo, ali da sam čuo fine stvari i da mi deluje okej. ubrzo zatim sam pogledao DVD, i to mi se nimalo nije dopalo. nešto blažim rečnikom sam preneo miču impresije, ali on je odlučio da mu ipak pruži šansu. tako smo dobili i 7. film i program SUBVERSIVE SERBIA je bio kompletiran.

miču sam predložio da bi bilo idealno ako bi bilo moguće da se ovi filmovi, budući da igraju ovako čoporativno, neki po prvi put pred stranom publikom, ipak nekako predstave i kontextualizuju, i on se složio da program bude ispraćen i mojim predavanjem + panelom 'uvod u srpski horor film', na kome bi, nakon moje uvodne priče (i inserata), učešće uzeli i srpski gosti festivala (mladen đ. + trijumvirat SRPSKOG FILMA).

a to nije bilo sve.

kad god bi negde u proceduri nešto zateglo ili bi ispala neka gnjavaža, ja sam bio zadužen da poguram, ubrzam, pozovem gde treba, povežem, dozovem. bilo je tu tehničkih problema (mičovi mejlovi kinoteci vraćali su mu se nazad, pa sam ja interevnisao i prosleđivao i zvao ih da im prenesem šta je reko) a bilo je i misterioznih nesporazuma i kašnjenja sa srpskim distributerima ČARLSTONA koji su neverovatno gnjavili sa odgovorima i konkretnim dogovorima oko slanja srpske eng. titlovane verzije filma u kanadu, pa sam i tu, preko ace r, intervenisao.

takođe, unajmljen sam da za sajt i katalog festivala napišem textove o filmovima VARIOLA VERA, SVETO MESTO, T.T. SINDROM i SRPSKI FILM, kao i o programu SUBVERSIVE SERBIA i o panelu povodom njega. to sam i učinio (vidi linkove). honorara za te textove sam se odreko – reko sam miču: 'hej, mič, samo ti meni plati avion i hotel, i biću srećan kao bebica koju je mimoišao newborn porn!'

tako je i bilo.

naravno, da stvari ne idu baš sasvim glatko, pobrinuli su se državni aparati srbije i kanade i njihovi činovnici.

kao prvo, trebalo je izvaditi novi pasoš. proceduru oko toga, nevezano za fantaziju, započeo sam još januara ove godine, ali me je dekuražiro haos i kičmolomeći ponižavajući način na koji se jedino do pasoša (u nišu) moglo doći – beskrajnim čekanjem u beskrajnim redovima sa beskrajno nervoznim i nadrkanim ljudima, ženama i babama koji stoje prvo na snegu, onda na ledu a zatim i na kiši, satima. ja sam čekao da se vreme malo popravi (a, neizlečivo optimistički, i da država i njeni mlitavi organi nekako reše taj haos i pronađu dostojanstveniji i manje ponižavajući način da čovek koji je uredno platio nemale taxe nekako i dobije jebeni papir i štambilj od svoje države kojim može da putuje van nje)! pošto se rok mog putovanja bližio, a haos je postajao sve veći (zbog približavanja godišnjih odmora, i sve većeg broja odradeka željnih da svoja (ne)radom izmučena telesa bar na 10ak dana utope u slanoj vodi pod nekim tuđim nebom), morao sam da pribegnem krajnjim sredstvima, i preko veze, bezbolno, kratko i slatko, sredio tu formalnost, i dobio pasoš nakon ukupnog čekanja od nekih 40ak minuta.

but not so fast, yamamoto!

onda je nastao pičvajz vezan za jebenu kanadsku vizu.

kao da nije dovoljno što sam trenutno NEZAPOSLEN, zahvaljujući izvesnoj 'uvaženoj' profesorki niškog filoz. fakulteta čije ime malo ko zna i izvan niša, a kamo li u tamo nekim ameikama i kanadama (a jebeno je dobiti vizu kad nisi zaposlen, i u očima činovnika u ambasadi smesta si prepoznat kao azilant!), nego su kanađani morali da me gnjave i mojom ratnom prošlošću. pošten i istinoljubiv, kako me azatot dao, ja u opširnom formularu lepo priznam da sam deo svog vojnog roka služio na kosovu (i to još baš za vreme rata sa NATA!). oni su to decidirano pitali, a ja nisam video razloga da lažem (i lažju sebe, možda, dodatno ukopam). znači, okej, nemam šta da krijem, bio sam tamo, nažalost nisam opalio nijedan metak a kamo li koga ubio vrućim ili ladnim oružjem (ili barem nema dokaza da jesam), savest mi je mirna, nisam ni na kakvim poternicama, so – shoot me!

naivno sam verovao da će provera mojih navoda biti obavljena kompjuterski, za neki minut ili maximalno sat. avaj! ni blizu. ispalo je da su službenici ambasade, nakon što su uzeli moju papirologiju (i nezanemarljivu uplatu: kanađani uzimaju pare od SVAKOG posetioca, nevezano da li im ide kao turista ili kao ambasador kulture i umjetnosti! na dan moje prijave iznos je bio 6.300 din, a pošto je vezan za devize, sad je možda narastao i do 7.000) – rekli su mi da su obavezni da obave istragu povodom moje ratne prošlosti, i da će mi javiti za 10-15 dana da li će mi dati vizu ili ne.

prc!

fast forward 2 nedelje kasnije: i dalje nema glasa iz ambasade kanade, a avion mi poleće za 7 dana! treba da obavljam neke kupovine, što stvari, što deviza, nije mala stvar, a ja još ne znam dal sam dobio jebenu vizu! mič i saradnici sa fantazije slali su mejlove ambasadi sa dodatnim garancijama, čak su ih i zvali telefonom da urgiraju za mene, al birokrate tvrda srca bile, pa mi vizu (još) ne pustile! kad sam već bio na ivici očaja, dok sam proklinjao svoju prokletu stalno-u-nevolje-uvaljujuću istinoljubivost i počeo da razmišljam o tome koga da zovem da urgira u kan. ambasadi za mene (a nije da nisam imao neke, mada tanušne, veze) – napokon mi, 6,5 dana pred poletanje, javiše da su mi dodelili vizu, i da mi je dopušteno da s obe noge kročim na njinu svetu, ratom i genocidom neokaljanu (?) zemlju!

na putu ka surčinu uspeo sam čak i da (s kolegama) nešto malo promovišem FILAŽ br. 2 u FCS-u dan pred poletanje, a onda: AIR FRANCE = Bg – Paris – Montreal! iako je prošlo nekoliko godina od mog zadnjeg leta, boravak iznad oblaka i pogled svisine i dalje mi je bio najprirodnija tačka gledišta, a letovi su prošli glatko i bez i najmanje turbulencije ili gnjavaže bilo koje vrste. iznad atlantika zabavljao sam se zbirkom priča patrika mek grata (odlično, kao što sam i očekivo) i nešto kao gleduckao razočaravajuće isprazni L'IMMORTEL (sa žanom renoom kao osvetnikom: baš žešća budalaština) i simatično-za-ubijanje-vremena HOW TO TRAIN YOUR DRAGAN. na aerodromu u montrealu pokupila me je glavna organizatorka i odvezla me pravo u hotel...

u idućem nastavku: kako je SUBVERZIVNA bila moja SRBIJA