izabrana dela

izabrana dela

среда, 01. април 2009.

KNOWING (2009)

**
2

znajte: ovaj film je sranje.

ne treba veliko znanje da se to uvidi već od početnih minuta, u kojima upoznajemo nika kejdža - tu pošast savremenog filma i kugu za svaki projekat koji bi bez njega možda i imao neku mrvicu šanse. on igra profesora na brutalno-mega-prestižnom MIT-u (masačusetski intitut tehnologije), gde tim brainiacima –kremu kremova matematičarsko-fizičarskih genija koji se uopšte može zamisliti- drži predavanjce kakvo bi bilo uvredljivo i od nekog nastavnika fizike u 7. razredu osnovne škole: on prvo prošeta sa studentima kroz par elementarnih podataka o suncu (udaljenost od zemlje, veličina, toplota na površini i unutra) koji, smesta slutimo, mora da će biti bitni u kasnijem razvoju filma – i pazi, zaista sunce zaigra glavnu ulogu kasnije! kakva slučajnost! ali, problem za nika je to što on zapravo VERUJE da svetom upravlja slučaj – što studentima explicitno kaže na kraju časa (iako bi svaki respektabilni profesor izbegao da iznosi svoja privatna verovanja na predavanju).

time se nik smesta pozicionira u udobni kalup onih bezbrojnih modernih junaka koje je neka tragedija u životu (najčešće smrt žene ili deteta) navela da izgube veru u smisleni poredak, ali ne berite brigu, u ovim scenarijima ti likovi OBAVEZNO budu stavljeni na kušnju tako da, nakon niza užasnih priključenija, oni na kraju shvate da smisao i red postoje i da su melanholija i beznađe i nevera samo posledice ograničene vizije: jednom kada –uz pomoć vanzemaljaca, đavola, duhova, vampira ili čega već – ti likovi 'otvore oči' – pečeni su za Povratak Veri.

to je šablon koji je uspostavio bletijev EGZORCIST, a kasnije je zlorabljen u čitavom nizu inferiornih ili bar idejno upitnih žanr-filmčića (SIGNS, EXORCISM OF EMILY ROSE, THE END OF DAYS, THE PROPHECY, THE EXORCIST 3...). patern je jasan: na početku filma, junak je zapušten, tužan i smrknut, obavezno pije i kunja dok se valja po dertu svog čemera i verbalno proklinje boga, smisao, poredak, i veruje samo u haos i beznađe; kad đavoli i ostale sotone počnu da prave sranja, on shvata da smisla ima, da je svet složeniji nego što izgleda i da je čak i on, tako izgubljen, deo neke veće i smislenije, svakako ne haotične, priče.

o ovome sam pisao u FAUSTOVSKOM EKRANU pa ne bih previše o zamornom, podmuklo katoličkom podtextu koji se provlači kroz ove zaplete koji u svojoj srži imaju zaplet povratka zabludele ovčice nazad u stado vernika. avaj, sada, 2009-te, kada imamo već desetine filmova o tim neobrijanim alkoholičarima koji se u dubokim noćnim časovima prisećaju svojih preminulih putem video snimaka bivših proslava sa nasmejanim ženama/decom, taj lik i ta situacija mogu da izazovu samo zlobni podsmeh kod iole rafiniranog gledaoca. ali njima se KNOWING ne obraća. KNOWING je za ove što ne znaju ništa i koji padaju na ove jeftine fore. konkretno: iz čemera beznađa i nevere kejdža vade črčkarije neke goth-emo curice od pre 50 godina koje samo ciniku mogu da deluju kao HAOS od brojeva: nik ne bi bio nik da u tom haosu ne uvidi SISTEM – datume i geografske širine mesta velikih nesreća kao i broj žrtava. of kors, how conveniently, ispadne da je mega sranje predviđeno za samo nekoliko dana od datuma pronalaska te artiške. može li iko da spreči kataklizmu?

meni je ovaj film bio najavljen kao "kukavičje jaje" unutar holivudskog filma, zato što nik kejdž ovde ne samo što ne spreči katastrofu (sunce je ipak malo jače čak i od nika!), nego i sam zagine na kraju zajedno sa milionima američana. ne nasedajte na to: ovo je ipak samo kukavičje GOVNO. da li nik preživi nebitno je – važno je da je VERA potvrđena na krahu filma. iz vernika u HAOS nik postaje vernik u SISTEM i SMISAO, a to je jedina idejna poenta ovih spektakala. nik ne gine kao živinče sprženo na skari – poput većine ostalih bespomoćnih zemljana, recimo – ne, deco: nik gine dostojanstveno, uspravno, dok grli svoju majku i oca (propovednika, dakle – popa)!

što je još zabavnije, na kraju ispadne da IMA NEKO TAMO GORE KO SVE TO POSMATRA – baš nikov sin (iz razloga koji su mi promakli) je IZABRAN da bude novi ADAM: nekakvi alieni dođu u svojim fensi ezekiljevim kočijama (fino to izgleda; bar su CGI dizajneri ovde radili nešto vredno pažnje) i odvedu klinju, zajedno sa jednom curicom, u nekakve rajske prostore, pod nekakvo novo Drvo, da se ponovo množe (i glože) i tako omoguće Novi Svetski Poredak na Nekom Drugom Svetu.

novi početak.

raj.

svetlucavo drvo nared poljane suvozemnih anemona (!).

hepi-end!

dečkić i curica imaju sve vreme sveta da se igraju doktora. (nadajmo se da su alieni obavili nužne ginekološke preglede, for what they're worth u tom prepubertetskom dobu: ako ispadne da je curica frigidna ili neplodna, ili da dečko raste u homosexualca, ode ljucka rasa u propas! zaista mi izmiče logika uzimanja 2 DETETA koja neće moći da se bave priplodom bar još 3-4 godine za novog adama i evu... valjda ta đeca nisu toliko iskvarena kao današnji tinejdžeri? valjda u raj mogu da uđu samo nevini???...)

ko se ne izbljuje na kraju filma, nije normalan!

ovo je jedan od najeklatantnijih idiosinkratičnih holivudskih spojeva nepodnošljivo zašećerene ideologije sa obezljuđenim senzacionalizmom bez trunke duha, duše, muda, srca ili ikakvih vitalnih organa.

boza. i to otrovna na duge staze.

coca cola je to!

2 коментара:

Zeljko је рекао...

hahahahahah :D koji odron

John Abruzzi је рекао...

Mislim da na kraju nisu bili samo dečak i devojčica već da je bilo još klinčadije ali kontam da te je do tada film već toliko iznervirao da to nisi primetio :)