izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 15. октобар 2009.

OFFSPRING (2009)

ANDREW VAN DEN HOUTEN
 
**

2+
gomila nekakve dečurlije – podivljale, odevene kao siromašniji i nemaštovitiji rođaci onih iz MAD MAXA III – živi po pećinama duž obale, i spopada prolaznike, koje žderu, pretežno naživo, mada ponekad pripale i vatricu. izgleda da njina stopala ne ostavljaju tragove u pesku, jer je to veliki problem da se divlja dečurlija-kanibali lociraju i povataju i smeste u neku kafileriju gde im je i mesto. zato treba da prođe sat vremena dok im, pred kraj filma, ne uđu u trag – a i tad skoro slučajno.

njihove žrtve su neki nezanimljivi likovi, koji uključuju i bivšeg pajkana koga sada pozivaju upomoć kao velikog experta za vatanje divlje đece or some such crap – mada, kako se ispostavi, od njegove pomoći nema ni P, jer ne vidimo baš nikakvu expertizu na delu, sem expertize u natezanju iz pljoske. njega igra art hindl (izgleda kao pijani albert fini, pokoj mu duši), koji je iskusan u borbi sa klinačkom napasti, pošto je već bio zlosrećni tatko na nakot (BROOD). metodom 'metak u glavu' on je u tom hororu sredio bar tuce dečurlije koju mu je ex-žena nakotila u svojoj vanmateričnoj kesi. eh, taj divni film je imao toliko toga na pameti – pored živih likova, ubedljive priče, dobrih set pisova i originalnih ideja.

ništa od toga u ovom ovde nakotu (OFFSPRING).
glavnog lika, strogo gledano, i nema jer ovo je rađeno po oh-so-80s romanu džeka kečama – a to je ona formula pulp romana (rabljena kod gaja n. smita i džejmsa herberta u engleskoj, recimo) koja je uspešno transplantirana i u usa, gde imamo nekoliko likova ili grupa/familija, i onda paralelnom montažom, u iscepkanim poglavljima koja se završavaju dexopantalejskim klifhengerima, pratimo sve njih, al naizmenično. ne kažem da taj šund ne ume da bude zabavan, i kečam je, uz ričarda lejmona, svakako jedan od majstora ove vrste gadnića – dakle, triler-horora, žešćih i oštrijih i krvopljusnijih od stivena kinga, ali takođe sa znatno manje upečatljivih likova, ispoljenog duha ili pak natruha poente koje, kod kinga, često ipak ima.

OFFSPRING je, inače, nastavak čuvenog, pionirskog splatter-romana OFF SEASON, koji sam ranije čitao – to je solidno iživljavanje bez poente za one koji vole neknjiževno, pulp iživljavanje bez poente. značajan je zbog notornosti, jer potiče iz vremena (rane 1980te) kada je još bilo neke kao cenzure u horor književnosti, pa je kečam morao da ga skraćuje i izbacuje naročito gadna iživljavanja, silovanja, nabijanja na ražanj i pečenje na tijoj vatri, ždranja naživo itsl. danas, kada se romani edvarda lija nesmetano prodaju - više nema nikakvih granica. pitam se da li je to bolje.
OFFSPRING nije ništa drugo nego - an exercise in depravity. ovu frazu shvatiti kao objektivni opis a ne kao judgemental term. nemam ja ništa protiv depravity. uostalom, i kronenberga su svojevremeno, dok je još pravio dobre filmove, zvali 'dave deprave'. ali da bi taj depravity imao neki impakt, ipak je mnogo bolje kad zadesi neke žive i zanimljive ljude, i kad ne padne s neba, nego je na neki način povezan s njima (ili, ako nije direktno, da ta nepovezanost opet bude deo poente – npr. o slučaju i nužnosti).

ono što mi smeta u ovom konkretnom filmu jeste što su zlikovci (podivljala đeca) proizvoljni, u smislu da nisu proizvod nikakve pojmljive socijalne ili metafizičke sile nego su gola dosetka pisca; što spopadaju neke proizvoljne, slučajne žrtve koje nemaju nikakve veze sa njihovim stanjem, i što im rade neke krajnje proizvoljne stvari, čiji sadizam nije ničim opravdan – do željom pisca (a ovde i režisera) da nas zgadi nekim gnusnim prizorima.

ok, ako vam je do toga, ima ovde gadnih stvari. ima sadizma. ima raščerečenih telesa. krv pljušti. ima dobrih gore set-pisova. ima mnogo naturalističkog vrištanja i uplakanih faca. ima otetih beba i borbe za njiov život. šteta samo što se sve to NE dešava ljudima za koje bi vas bilo briga, i što – pred kraj – prelazi u tako extremni exces da to postaje smešno, a ne gadno ili strašno. film je rađen strejt, 'ozbiljno' u smislu da pokušava čak da bude drama sa tim papirnim likovima, ali slab predložak i osrednji glumci sve to čine da izgleda prilično FEJK. 

deca ovde ginu. deca ubijaju odrasle. deca ubijaju decu. odrasli ubijaju decu. to je dovoljno za notornost. na žalost, ne i za dobar film. jer je sve tako jebeno proizvoljno i besciljno. što reko homer simpson – a bunch of stuff that happened. zašto baš tako, zašto baš tu, zašto baš tim ljudima – nije bitno. utucali smo 80 minuta gledajući neko krvavo iživljavanje.
malo li je? meni jeste.

Нема коментара: