izabrana dela

izabrana dela

петак, 27. март 2009.

VINYAN (2008)


****(*)
5-

nakon obećavajućeg, mestimično sjajnog, ali pred kraj samo promašenog CALVAIRE-a, FABRICE DU WELZ sa svojim drugim filmom napokon ispunjava obećanja (skoro) sasvim, i isporučuje više nego respektabilan film koji ga definitivno stavlja na radar kao jednog od najznačajnijih ljudi koji trenutno prave horor i od kojih prava ludila tek treba očekivati.

VINYAN je, pre svega, impresivno audio-vizuelno-atmosferično iskustvo, što nimalo ne čudi ako kameru drži čovek koji je slikao IRREVERSIBLE i INSIDE, a prepoznatljive skoro-experimentalne muzičke dronove i dark ambient radi baja koji je već svojim muzičkim radovima ukrasio HAUTE TENSION i (opet) INSIDE. prva liga, zaista: tim pre što je njihov posao savršeno integrisan sa ostalim pregenijalnim saradnicima: benoit debie-jeva kamera potpomognuta je perfektnim location scoutingom i vanrednim production designom, a francois eudesova muzika se neosetno pretapa u sound design sa neverovatno zlokobnim zvucima ptica i insekata džungle, te udaljenim grmljavinama, kapljanjem vode, kišama, talasima i šumovitim dronovima koji su možda deo atmosfere a možda samo projekcija izmučenih psiha protagonista.
da se razumemo: VINYAN je, pre svega, drama, samo što je ispričana horor jezikom. iako postoje reference na određena lokalna verovanja vezana za duhove, ovo nije yet another asian ghost flick; strogo gledano, uopšte nije ghost flick. jedini duhovi su u glavama roditelja koji su vođeni pre svega majčinom slepom verom da njen sin nije stradao u cunamiju već da se nekako našao preprodat u neku džunglovitu zabit: potraga za njim, kroz prašume i sumorno trula vlažna raspala naselja od straćara, zauzima najveći deo filma.

nekima će smetati te deonice putovanja – vidim da fangorijancima svakako jesu, i to je i razumljivo. ali ovo nije film za fangorijance: du welz je napravio jedan mudovit nesumnjivo nejeftin art film, na ivici experimentalnog, i fascinantno je da je uspeo da obmane toliki broj finansijera da mu daju pare za ovo krajnje nekonvencionalno artističko izdrkavanje koje će prosečne 'horordžije' verovatno da smori tokom tih –meni fascinantnih- mističnih etida, a onda i da ih frustrira tj naljuti svojim –površno gledano- otvorenim krajem. pažljivom gledaocu, pak, kraj neće biti otvoren: kraj je vrlo jasan.
du welz bez greške hvata paranoju i izgubljenost zapadnjaka u tom svetu tajlandske bede i čemera, koji počinju još u gradovima, a svoje groteskno-paklene dimenzije otkrivaju (kao logični produžetak) u nedođijama burme bogu iza leđa. takođe, uz pomoć pomenutih saradnika, on savršeno hvata mističnu zlokobnost džungle kao w. herzogovskog sveta praiskonskog mraka u kome se rast, bujanje i plodnost pretvaraju u sopstvenu travestiju i poprimaju košmarne dimenzije. to je sasvim logično (i plodno) tlo za priču koja se bavi materinstvom takođe dovedenim do svoje travestije i košmara kroz psihozu i ludilo žene nesposobne da prihvati da je plod njene utrobe progutao talas mračne, beslovesne, neljudske tame. verujući u svoje instinkte više nego u svedočanstvo svojih očiju ona odlazi u srce tame gde uvlači i svog nevoljnog, ali ipak poslušnog muža, samo da bi ga povukla sa sobom u vrtlog iracionalne samodestrukcije poput davljenika koji grčevito grabi i sa sobom odvlači i sebi najbližu osobu.
u tom smislu, VINYAN se može čitati i kao pametna parafraza i nadgradnja cronenbergovog BROODA: majka, poludela od bola, pretvara ceo svet u the shape of rage – mračna, maglovita, vlažna džungla je ne samo objektivni korelat njene izgubljenosti i bola nego je i antipod (ili neminovni produžetak?) njene svedenosti na matericu: plodnost koja je toliko pervertirana da počinje da rađa nakaznost i negativitet. razotkrivajući mrak ispod površine sveta, i nedovoljnost razuma i logike za snalaženje u njemu, du welz ne može drugačije nego da svog muškog protagonistu prinese na oltar mračne majke. za razliku od BROODA, ovde nema bežanja: džungla je jača, srce (i materica) tame gutaju ga dok Mama ostaje sa svojim broodom.
pružajući savršen filmofilski korelat pregnantnih pitanja zasnovanih na sudarima zapada i istoka, muškog i ženskog, detinjeg i odraslog, svetla i tame, civilizacije i džungle, rađanja i smrti, instinkta i razuma… du welz je napravio zadivljujuć, prelep, beskompromisno mračan, slojevit, predivan i za razmišljanje podsticajan film. što je najlepše, čak i za gledaoca sa isključenim mozgom on pruža estetski užitak koji se može uporediti s malo toga. APOCALYPSE NOW, DON'T LOOK NOW, AGUIRRE… i to je, manje više, to.
ne verujte rivjuima koji kenjaju o nekakvim rupama u zapletu ili slabim krajem ili dosadnim deonicama: ritam filma jeste malkice sporiji, ali je baš kako treba za ono što želi i što maximalno i uspeva: ovo je vrhunsko korišćenje filmskog jezika za slikanje jedva-slućenog, nepojmljivog, neizrecivog.

8 коментара:

NGboo је рекао...

Osim odlične fotografije koja, doduše, najčešće deluje usiljeno i nalickano, o Vinyanu teško da mogu da kažem nešto lepo. Dok Sewell, kao i obično, svojoj ulozi pristupa krajnje profesionalno, Béart je samo lepa (kao što bi, recimo, i Angelina Jolie bila lepa). Njena gluma se svodi na pućenje punačkih usana, koje ukazuje na sledeće - ona ne ludi zato što je izgubila dete, već zato što joj nedostaje topla kupka sa mehurićima, šminka, kupovina i slične sitnice. Drama, ispričana horor jezikom, kako je rečeno u recenziji, mogla je da bude ispričana i za mnogo manje vremena, ali, umesto toga, Du Welzu je bilo potrebno čitavih devedeset minuta (koji traju kao sto devedeset) za demonstraciju mlake režije i podjednako mlakog (i brljivog) scenarija. On se trudi da bude umetnik, ali mu to nikako ne polazi za rukom, pa zato njegov felerični proizvod liči na holivudski rimejk neke odlične (a ovde sramno uprošćene) azijske drama-horor-misterije, pri čemu nema ni D od drame, ni H od horora, ni M od misterije (dobro, možda ima dve petine od M). Tu i tamo oseti se dašak nadrealnog, tu i tamo došlo mi je da se prestanem sa gledanjem, a tu i tamo sam zamišljao kako bi ovo neko iz Južne Koreje ili Japana osmislio... Iako kraj deluje zanimljivo, poluspektakularno, tih nekoliko minuta nikako ne može da nakodnadi traljavost svega onog ispred.

3/10, ili 1+/5

Dejan Ognjanovic је рекао...

zanimljivo je da je tebi smetala emanuela, jer većina stranih rivjua hvali nju a kudi sjuela; meni su oboje OK, oboje imaju teške zadatke s kojima su se junački izborili.
izgleda da kod ovog filma više nego obično dolaze do izraza lične preferencije, odnosno nečija tolerancija prema sporijem ritmu. meni je ritam bio savršen, ne bih voleo da je ovo bilo brže tj kraće nego što jeste – ali intelektualno mogu da pojmim da su mnogi bili nestrpljivi tokom deonica u kojima sam ja uživao, i za koje mislim da su vredne jer nisu puke egzotične 'razglednice' već su, za moj pojam, integralni deo PRIČE, tj drame; jasno je da ako ambijent shvatate bukvalno, kao realnu činjenicu, fizičko okruženje po kojem neki ljudi tumaraju, da će vam biti dosadno; ali u tom slučaju propustićete poentu – jer ambijent je ovde tretiran kao objektivni korelat stanja to dvoje junaka: i džungla, i izmaglica, i blato, i pusta sela, i taj zlokobni hram u koji na kraju dospevaju, pa čak i ta deca koju sreću – ništa od toga ne treba doživljavati kao bukvalni 3-D svet u kome tamo neka dečurlija tumara i kolje namernike – to je samo objektivizacija njihovih unutarnjih svetova, sjebanih, srušenih, umrtvljenih gubitkom deteta prema kome se donekle različito odnose, zbog čega jedan od njih i strada. samo u ovakvom tumačenju završetak ima smisla: ako VINYAN gledate kao 100% realistički prikaz odiseje nekakvih belaca u džunglama gde sretnu pogubljene klince sa kopljiam od trske – onda je jasno da vam to neće imati mnogo smisla.
ponavljam: vinyan je DRAMA ispričana horor jezikom, te stoga ni završne scene ne treba bukvalno shvatati. niko tu nije bukvalno raščerečen; niko tu nije našao svoje izgubljeno materinstvo. te scene su samo ovaploćenja njihovih privatnih ludila zbog čije diskrepancije više nisu u stanju da komuniciraju, a što se okončava njenom explicitnom osudom: you let him go. to je kraj to je krah. posle toga nema dalje.
vinyan je mnogo suptilniji nego što si ti bio spreman da mu daš kredit.
imho i tako to.

NGboo је рекао...

S obzirom da je ovo moj prvi komentar na tvom blogu, ispašće (po njemu) da ne volim sporije filmove. Naprotiv, uživao sam u svemu što je Tarkovsky dao, a ja gledao (navodim ga kao reditelja koga mnogi ne mogu da svare, upravo zbog ritma), uživao sam u svakom minutu skoro pa trosatnog Lynchovog Inland Emmpire-a (i u "dodatku" More Things That Happened) i uživao sam, recimo, u Kubrickovom Eyes Wide Shut. Hoću da kažem da mi ne smeta kada je film spor, ako je reditelj vešt. Du Welz je po meni relativno loš u prikazivanju toga što hoće i zato Vinyan nisam video kao art-horror. Da ne tupim mnogo, navešću nekoliko filmova (i jedan anime) koje smatram art-hororima, nadajući se da neću zvučati kao arthouse snob:
Jigoku (Nobuo Nakagawa, 1960)
Kaidan (Masaki Kobayashi, 1964)
Eraserhead (David Lynch, 1977)
Tenshi No Tamago (Mamoru Oshii, 1985)
The Addiction (Abel Ferrara, 1995)
Hannah House (Chad & MAx Smith, 2002)
(Godine i reditelje sam naveo zbog toga što neka od ovih ostvarenja imaju rimejkove...)
Iako ne bih umeo da objasnim ono "nešto" što ovi filmovi imaju, ja to "nešto" nisam video u Vinyanu... Vinyan mi je, jednostavno rečeno, delovao kao komercijalni proizvod, koji reditelj hoće da mi servira kao umetnost.

BTW, odličan ti je blog i drago mi je što si odgovorio na moj komentar! ;)

Dejan Ognjanovic је рекао...

ok, očito je da imaš veću toleranciju od MOJE - mene je INLAND EMPIRE nesnosno smorio i smatram ga velikim promašajem (unutar koga se nalazi 15-20 potpuno genijalnih minuta ugušenih obiljem misguided i promašenih stvari), a inače obožavam sve ostale linčove sem STRAIGHT STORY.

kao što već rekoh, možda nije stvar samo u nešto sporijem ritmu i blago repetitivnoj strukturi filma koliko i u njegovom tretmanu prostora i psihe, gde spoljašnjost postaje zapravo otelovljena unutrašnjost a bez explicitnog REZA kakav imaš u, recimo, LOST HIGHWAYu.
VINYAN je, po meni, neortodoxniji nego što izgleda.
naravno, ne moramo se složiti oko toga dok god razgovaramo kao ljudi! ;)

NGboo је рекао...

Ma, svakako. ;)
Ukusi su različiti, to je bezbroj puta potvrđeno. Ono što si ti (ili bilo ko drugi) video u ovom (ili bilo kom drugom) filmu ne mora da se poklopi sa mojim viđenjem.
A meni je drago da se, uprkos ovom, slažemo po pitanju dosta filmova, naročito sa one "Uvod u moderni japasnki horor" liste (nego, nikako da se nakanim da "testiram" neki od onih koje nisam gledao).

Milan је рекао...

Pozdrav... Malo mi je cudno da niko nije poemenuo u recenzijama poslednju recenicu koja mi nije potpuno jasna..Doticna gospodja kaze na samom kraju: You let him go !!
Znacenje te recenice u zavisnosti kako se tumaci moze potpuno menjati smisao celog filma... Ja sam ovoj recenici pridao znacenje koje mi se najvise svidja tj. da se on pomirio sa sudbinom da je Josh mrtav, i da njoj predstavlja samo teret prilikom dalje potrage (ima smisla sobzirom na njeno stanje)..
Sto se tice filma, izuzetno sam uzivao u filmu iako ima dosta stvari koje mi se ne svidjaju.Ako film posmatramo izolovano, bez politickog konteksta, autenticnosti,... onda je sasvim dobar, medjutim nacin na koji je predstavio Burmu, je ....

Dejan Ognjanovic је рекао...

nisam baš siguran na koej se to sve različite načine može tumačiti rečenica - koju JESAM pomenuo u jednom gornjem komentaru. ona je vrlo jasna i direktna: optužba da je muž, po njoj, prebrzo prihvatio stvarnost (da im je sin mrtav), umesto da, poput nje, počne da stvara paralelni svet i stvarnost u kojima je on još živ...

Milan је рекао...

Da...to je bilo moje tumacenje,..nego zabuna je dosla medju mojim prijateljima koji su pogledali film na cijem je titlu pisalo: "Ti, si ga izneverio", sto su oni protumacili kako je on sve vreme bio kriv za njegovu smrt .. mislivsi na davnu nesrecu u cunamiju, sto potpuno menja stvar..poz!