Spomen park BUBANJ

  

            Nedavno sam iskoristio jedno tiho i lepo nedeljno popodne da odem do spomen parka Bubanj na obodu Niša. To je spomen-kompleks posvećen ljudima koji su tokom II svetskog rata bili zatvarani i mučeni u obližnjem logoru Crveni krst, a zatim su streljani na ovom brdu gde su im i kosti zakopavane u nizu rovova. Za 2,5 godine (feb. 1942 – sept. 1944) na ovom mestu streljano je oko 10.000 ljudi.

            Danas je ovo stratište obeležno sa čuvene tri pesnice kao simbol prkosa i nepredavanja ovog naroda – jer pesnice ipak lepše izgledaju nego ispruženi srednjak, iako je poruka slična.

           Ovaj spomenik je, uz Ćele-Kulu i Tvrđavu, jedan od tri najprepoznatljivija i –ako je to prikladno u ovom kontekstu reći- najlepša spomenika Niša.  

Mislim, tužan je i mračan povod, isto kao i za Ćele Kulu, pa je i „lepota“ upitna, ali u oba slučaja ne radi se o pukom kukumavčenju za mrtvima, nego je, paralelno s tim, kroz komemoraciju pobijenih, prisutna i snažna poruka živima: poruka prkosa, hrabrosti, otpora i neuništivosti.

            Iako sumorno zbog svoje istorije, ovo mesto je ipak omiljeno izletište Nišlija, jer ambijent je zaista unikatan – pre svega zbog te tri famozne pesnice koje se dižu ka nebu, ali i zbog drugih elemenata tog kompleksa: veliki horizontalni reljef, amfiteatar gde su, u doba SFRJ, ovde održavani recitali i slične govorancije, prostrani park, šumice, livade, itd.

            Park, istina, nije naročito dobro uređen: o rastinju kao niko da se ne stara, žbunje i trava na sve strane, opalo lišće niko ne čisti, klupice i stolovi polurazrušeni, nigde korpe za otpatke (pa zato: đubre izletnika na sve strane) i slično.  

Tako tipično srpski. Jer mi ne prkosimo samo mrskim okupatorima – još uspešnije prkosimo zdravom razumu i samoočuvanju, ukratko, samima sebi.

            Nešto više o istoriji ovog stratišta i spomenika na njemu možete pročitati OVDE. Vredi pogledati, ima vrednih podataka; na primer,  do malopre ni ja nisam znao da su Tri Pesnice rad hrvatskog vajara!

            Na ovom izletu društvo mi je pravio i slike fotkao sestrić Matija, kojem na tome i ovim putem zahvaljujem. All photos (c) Matija for The Cult of Ghoul, Inc.