izabrana dela

izabrana dela

уторак, 12. април 2022.

DIVLJA KAPELA iznutra


Dragi moji čitaoci, pretplata na moju prvu zbirku priča ističe u petak, 15. aprila.

To znači da će u zahvalnici/spisku pretplatnika, na kraju knjige, biti oni koji mi se jave najkasnije do petka uveče.

Prema tome, ako ste planirali pretplatiti se na ovu knjigu, ali su vas druge misli, brige i okolnosti skrenule na drugu stazu, imate još vremena da mi se javite na mejl dogstar666 at yahoo dot com i rezervišete sebi neki primerak. U istom cugu možete poručiti i moje prethodne knjige – NAŽIVO, PROKLETIJE, ZAVODNIK i KULT GULA, kao i NEKRONOMIKON, KARMILU i još poneku Orfelinku.

Više detalja o sadržaju ove knjige kao i o uslovima pretplate, ceni, slanju i posebnim pogodnostima za više primeraka imate – OVDE.

Ovog puta vam pružam zavir u unutrašnjost knjige.

Šta, mislili ste da ću moju prvu zbirku priča, sa nekim od najboljih i najdražih mi dela, da objavim sa klot-tekstom, nikakvim dizajnom i bez ilustracija? Ili sa nekim bezveznjačkim amaterizmima od kvazi-horor Čiča-Gliša? Pa, razmislite još jednom. I pogledajte privju pregradnih strana u ovoj knjizi.

DIVLJA KAPELA je prevashodno ilustrovana umetničkim fotografijama Tonija Tošića, mladog mračnjaka iz Babušnice koji savršeno hvata taj ugođaj folk-horora i srpskog gotika koji sam hteo za ovu zbirku.

Hteo sam da ova knjiga bude ilustrovana fotografijama, a ne crtežima i slikama, jer sam procenio da taj koncept bolje oslikava duh koji se kroz odabrane priče provlači, a koji dokumentuje jedan osobeni, ali ipak domaći ambijent. Ovo su priče u kojima dominiraju motivi putovanja, lutanja, beskućništva, traganja… i zato sam hteo fotografije koje bi prenosile taj i takav duh. Naravno, morale su hvatati autentični srpski duh, bez obzira što je internet prepun slikovitih „gotskih“ lokacija, besprekorno uslikanih, koje su u načelu mogle poslužiti – iako to ne bi bilo to.  

Recimo, dok sam još tragao za idejnim rešenjem korice za ovu knjigu, neki čitaoci su mi slali predloge na kojima su se videle razne zlokobne kapele. Jedini problem: iz njihove arhitekture bilo je jasno da su to engleske, nemačke ili neke druge, tuđinske kapele. Bez želje da zvučim kao lokal-patriota, samo ću naglasiti stvar koja bi svakom čitaocu ove zbirke morala biti smesta jasna: ove su priče duboko ukorenjene u srpsko tlo, srpski ambijent, okruženje, i mada junaci moje naslovne priče govore o „srpskom gotiku“, što jeste svojevrstan oksimoron, meni je za ilustrovanje bilo potrebno nešto što će preneti podjednako, ako ne i više, onaj srpski deo toga. Pun je internet „ukletih“ engleskih zamkova, kućerina, vila – ali meni su trebale ruševne srpske kuće… crkve… kapele…

Sad, mogao sam bez problema iz bogate lične foto-arhive izvući neke prihvatljive fotografije sa mojih brojnih „srpski gotik“ ekskurzija, od kojih su mnoge upravo i inspirisale neke od ovih priča, uključujući naslovnu. Ipak, odoleo sam tom iskušenju. Ja nemam aspiracije ka tome da budem umetnički fotograf, većina mojih fotki sa putešestvija su dokumentarno-turističke, reporterske prirode, bez pretenzije da budu umetničke. Zato sam odlučio da ovu knjigu ilustrujem fotografijama jednog domaćeg fotografa koji se time ozbiljno bavi, i to nekoga ko je potekao daleko od velikih gradova, ko „srpski gotik“ oseća u venama, iz srca srpske provincije.

Ukratko o fotografu: Toni Tošić (1986, Babušnica), do sada se predstavio sa jednom samostalnom izložbom fotografija „Introspekcija“, nekoliko grupnih izložbi (Refoto), a njegovi radovi, pored ove zbirke, našli su se i u američkom časopisu za horor Vastarien (vol. 1, issue 3; vol 2, issue 1).

O fotografijama: fotografije na pregradnim stranama knjige, kako za priče tako i za dodatke, kao i one na forzecu (uključujući specijalne efekte), načinio je Toni Tošić, uz nekoliko izuzetaka (vidi dole). Njegove fotografije odabrao sam i elementarno modifikovao (srezao, skratio, itsl), a finalnu tehničku obradu i ubacivanje tekstualnog dela izvela je draga prijateljica i stara saradnica Tijana Jevtić, vrsna ilustratorka i dizajnerka, te vrhunska fotografkinja iz Užica.

Druge fotografije: Dve fotografije na strani posvećenoj Posvetama načinio je moj drug Siniša Pejčinović, u istom tom etno-selu koje je i nadahnulo lokaciju u „Divljoj kapeli“, mada ove fotke nisu nastale tom prilikom.

Naslovnu fotografiju za priču „Mladež“ uslikao je moj prijatelj i saputnik Marko Pišev u jednom divljem delu Niške Banje. Ja sam je samo prebacio u negativ.

Fotografiju koja najavljuje „Biografiju autora“ takođe je uslikao Marko Pišev, u ruševini crkve u Dolovu, kod Pančeva, gde je Đorđe Kadijević snimio svoj legendarni folk-horor Sveto mesto (1990).

Fotografije na prednjoj i zadnjoj korici ove knjige načinio sam ja, svojeručno, svojim telefonom, na istom tom „svetom mestu“, u crkvi u Dolovu. Njih je, naravno, po mojim instrukcijama, modifikovala i dizajnirala Tijana Jevtić.

            Evo finalne verzije prednje korice:


            DIVLJA KAPELA u ovom trenutku, 12. aprila uveče, ima negde oko 200 pretplatnika, sa oko 220 naručenih i plaćenih primeraka.

            U trenutku kad su PROKLETIJE prošle godine ušle u štampu, imale su 267 pretplatnika. Javlja mi se da će ove godine taj broj, u DIVLJOJ KAPELI, biti nešto manji, osim ako mnogi od vas nisu čekali poslednji čas da se jave i pretplate. I osim ako nisu u pravu oni koji tvrde da domaća čitalačka publika više voli romane nego zbirke priča… Jesu li u pravu? Pokažite mi!

            Naravno, svi koji se ne jave do 15-og, moći će i nakon toga, i dalje da naruče KAPELU i druge moje knjige (do isteka zaliha!) po istim cenama i uslovima, sve dok knjiga ne izađe iz štampe, negde sredinom maja – jedino što njihovo ime neće biti u zahvalnicama u knjizi. Kad knjiga izađe onda neće biti posebnih pogodnosti i popusta, ali će cene valjda ostati kao za sada, osim ako inflacija ne poludi do tada…