петак, 28. септембар 2018.

NEKRONOMIKON – ULTIMATIVNO IZDANJE

  


            Dragi moji, imam veliko zadovoljstvo da obznanim detalje o trećem, ultimativnom izdanju knjige po kojoj me mnogi od vas ponajviše znaju, ili su me preko nje prvi put upoznali – Najbolje horor priče Hauarda F. Lavkrafta sakupljene u velikoj knjizi pod naslovom NEKRONOMIKON, u kojoj je za izbor, uvod, pogovor i sav propratni kritički materijal odgovoran vaš omiljeni doktor, Dejan Ognjanović.

Prva unutrašnja strana knjige


            Prvo izdanje, u tiražu od 2.000 primeraka, i drugo, u tiražu od samo 300 primeraka, objavila je „izdavačka kuća“ Everest media, tačnije Boban Knežević pod šinjelom Belog Puta. Kada je propao Beli put, propala je i Bobanova kratkotrajna avantura sa koliko-toliko legalnim i legitimnim izdavaštvom. 
Beli put odavno više ne postoji kao izdavač, dok je Everest media već godinama u blokadi, mada ih to ne sprečava da povremeno odštampaju poneko izdanje i prodaju ga „ispod radara“ legalnih tokova. U svakom slučaju, oba prethodna izdanja odavno su rasprodata, nema ih u knjižarama, a retko se nađu i na Kupilimundima (gde pomenuti Boban za preterane novce prodaje naknadno na štampaču printane pa ukoričene primerke II izdanja).

            U želji da ovaj izbor najboljih priča jednog od najboljih horor pisaca ponovo bude dostupan najširem čitalaštvu, i to na najadekvatniji način, sa dostojanstvenim tretmanom kakav taj sadržaj zaslužuje, u saradnji sa Orfelin izdavaštvom iz Novog Sada pripremio sam ono što se neformalno može nazvati - ultimativno izdanje NEKRONOMIKONA.
            Šta ima unutra? Ukratko, 25 priča, pripovedaka i novela, plus jedna Lavkraftova crtica kao uvod. Konkretno, evo, piše dole.

SADRŽAJ (sa imenima prevodilaca):
John Coulthart

UVOD

0.   ISTORIJA NEKRONOMIKONA (Dejan Ognjanović)
  1. NIARLATOTEP (Dejan Ognjanović)
  2. DAGON (Dejan Ognjanović)
  3. HRAM (Jasna Jovanov)
  4. OTPADNIK (A. B. Nedeljković)
  5. ČUDNA VISOKA KUĆA U IZMAGLICI (A. B. Nedeljković)
  6. Izjava Randolfa Kartera (Dejan Ognjanović)
  7. Srebrni ključ (Dejan Ognjanović)
  8. ČINJENICE VEZANE ZA POKOJNOG ARTURA DŽERMINA I NJEGOVU PORODICU (Dejan Ognjanović)
  9. FESTIVAL (Dejan Ognjanović)
  10. GONIČ (Dejan Ognjanović)
  11. HERBERT VEST – REANIMATOR (Marko Fančović)
  12. S ONE STRANE (Dejan Ognjanović)
  13. PIKMANOV MODEL (A. B. Nedeljković)
  14. MUZIKA ERIHA ZANA (Dejan Ognjanović)
  15. ISPOD PIRAMIDA (Jasna Jovanov)
  16. UKLETA KUĆA (Jasna Jovanov)
  17. PACOVI U ZIDOVIMA (A. B. Nedeljković)
  18. SNOVI U VEŠTIČJOJ KUĆI (Jasna Jovanov)
  19. ZOV KTULUA (Dejan Ognjanović)
  20. DANIČKI UŽAS (Dejan Ognjanović)
  21. SENKA NAD INSMUTOM (Dejan Ognjanović)
  22. STVAR NA PRAGU (Đorđe Petrović)
  23. BOJA IZVAN OVOG SVEMIRA (Marko Fančović)
  24. U ZIDINAMA ERIKSA (Violeta Stojičić)
  25. STANOVNIK TAME  (Đorđe Petrović)

BELEŠKE UZ PRIČE

NAPOMENE

POGOVOR: „IZVAN OVOG UNIVERZUMA“

O PRIREĐIVAČU

Ili, slikovitije prikazano, kao u knjizi:




            Ovo je ultimativno izdanje zbog toga što su u njemu SVE Lavkraftove vrhunske priče koje se inače ne nalaze u drugim Orfelinovim izdanjima. Odnosno, moja zamisao je da sa Orfelinom priredim, prevedem i izdam SVA značajna Lavkraftova dela tako da posle toga možete baciti sve one drečave, kičaste, mekopovezane, broširane knjižuljke požutelih stranica, deformisanih poveza, lišene pratećih kritičkih tekstova, ilustracija i ikakvog dizajna vrednog pomena. To znači da ignorišem sva druga Lavkraftova izdanja na srpskom i da radim najbolja moguća, nova, sa Orfelinom.
            Izabrana Lavkraftova dela, u saradnji sa Orfelinom, zamislio sam ovako:
            1. NEKRONOMIKON (2018) – 25 najboljih priča i novela
            2. ŠAPTAČ U TAMI (2015) – još 7 najboljih priča i novela
            3. U PLANINAMA LUDILA (2018) – novi, moj prevod romana + novela „Sena iz drugog vremena“
            4. SLUČAJ ČARLSA DEKSTERA VORDA (2019) – novi, moj prevod romana + još nekoliko „the best of the rest“ priča
            5. NATPRIRODNA STRAVA U KNJIŽEVNOSTI, I DRUGI ESEJI (2019/2020) – naslovni esej, plus još nekoliko drugih Lavkraftovih, na temu književnosti strave.
Herbert Vest, Reanimator -
ilustrovao Ivica Stevanović

            Kao što znate, u saradnji sa drugim izdavačem (Makondo) preveo sam i priredio Lavkraftov horor-fantazi roman Snovita potraga za neznanim Kadatom (2017), sa još četiri srodne priče. Ako Makondo, po isteku tog tiraža (500), ne bude hteo da radi novo izdanje, možda ćemo i to u dogledno vreme ponoviti sa Orfelinom (naravno, sasvim redizajnirano).
            Pored pomenutih izdanja Lavkraftove proze i esejistike, ako bude interesovanja možda prepevam i izbor iz njegove poezije, a pre svega vrlo zanimljiv ciklus soneta Gljive sa Jugota. Nekoliko pesama otuda već sam pre nekoliko godina prepevao, i to imate u ovom izdanju: LEGLO STRAVE: LAVKRAFT.


            Ali ni to nije sve, jer sa Orfelinom pripremam i knjigu o Lavkraftu, njegovom delu i uticajima na savremeni horor (uključujući književnost, film, strip, video igre itd) pod naslovom ČUDNI SVET H. F. LAVKRAFTA. To će biti proširena verzija moje knjige koja je prošle godine izašla na engleskom, THE WEIRD WORLD OF H. P. LOVECRAFT, u koju će biti dodati neki elementi sadržaja ranijih izdanja NEKRONOMIKONA, koji su iz novog izdanja sklonjeni da ne remete ono što je tu glavno – proza i groza! Dakle, u toj knjizi biće, pored ostalog, i Anotirana bibliografija i Kompletan hronološki spisak svih Lavkraftovih proznih dela.

            Koje su razlike u odnosu na prethodna moja izdanja NEKRONOMIKONA?
            Pre svega, izbacio sam par slabijih priča iz II izdanja, kao što su „Bezimeni grad“ i „Polaris“, kao i Lavkraftov esej „Beleške o jezovitoj prozi” – jer on će biti tamo gde mu je logičnije mesto, u zbirci njegovih eseja = NATPRIRODNA STRAVA U KNJIŽEVNOSTI, I DRUGI ESEJI. U ovom sadašnjem, ultimativnom NEKRONOMIKONU želeo sam da maksimalan naglasak i prostor bude posvećen njegovim pričama. Zahvaljujući prostoru oslobođenom sklanjanjem dve slabije priče, jednog eseja i dva obimna moja prateća teksta (Anotirana bibliografija i Kompletan hronološki spisak...) stvoren je prostor da se doda više priča.

Otpadnik
ilustrovao Danilo Lalović
Tako, u ovom NEKRONOMIKONU imate dodate sledeće četiri priče koje u ranijim izdanjima nisu bile: „Izjava Randolfa Kartera“, „Srebrni ključ“, „Stvar na pragu“ i „Stanovnik tame“.
Srebrni ključ
ilustrovao Nikola Uzelac

Veoma važno: SVI raniji prevodi veoma su temeljito pregledani i sređeni, popravljeni. U vreme prvog izdanja bio sam prezauzet magistarskim radom, a u vreme drugog – doktorskim, pa zato nisam mogao da prevedem sve što bih inače voleo, niti da zaista pomno i detaljno pregledam svaki prevod drugih prevodilaca. Mnogo toga sam još tada očistio, ali mnogo je i promaklo. Ovog puta pročešljao sam svako slovce i našao brojne greške i nesuvislosti u tuđim prevodima. Iz tog razloga sam neke priče ja sam, iznova preveo. Ubacio sam nove fusnote tamo gde ih ranije nije bilo, kako u svoje tako i u tuđe prevode, koji su svi temeljito redigovani u poređenju sa Lavkraftovim originalnim tekstovima.
Stanovnik tame
ilustrovao Nikola Uzelac

Takođe, svi tekstovi su po prvi put prošli ozbiljnu i opsežnu, stručnu lekturu, što u prva dva izdanja nažalost nije bio slučaj. Recimo, nesrećna Bobanova Kanibal-Lektorka je, bez pitanja, oskrnavila moje prevode „Goniča“ i „Senke nad Insmutom“, što sam primetio tek kad su knjige izašle; tek u ovom sada NEKRONOMIKONU one izlaze onako kako sam ih izvorno uradio i naumio (a s naknadnom pameću još malo doterao).   
Snovi u veštičjoj kući
ilustrovao Ivica Stevanović

Moje BELEŠKE UZ PRIČE, koje su u ranijim izdanjima išle ispred svake pojedine priče, sada su smeštene na kraj knjige, posle priča. To je bolje rešenje jer, 1) u ranijim izdanjima previše razbijaju i rasplinjavaju prozni deo knjige, gde glavni treba da bude sam samcit Lavkraft a ne bilo ko drugi, pa makar to bio i dr Ghoul, i 2) sadrže i neke spojlere, pa ih je bolje čitati nakon priča, nego pre. Ove beleške su takođe redigovane i dopunjene novim saznanjima, podacima, naslovima itd.

NAPOMENE su isto tako sređene i dopunjene; radi se o stvarima koje bi, u formi fusnote, previše odvraćale pažnju sa Svetog Pisma Lavkraftovog, pa ukoliko zahtevaju nešto duži tekst, radije nego kao fusnote, stavljene su na kraj knjige, kao dopunska objašnjenja i dodatni kurioziteti za zainteresovane.





POGOVOR je takođe redigovan, kao i beleška O PRIREĐIVAČU koji je, eto, nešto malo pisao, prevodio, uređivao i objavljivao i u godinama nakon ranijih izdanja.
Muzika Eriha Zana
ilustrovao Ivica Stevanović

Ono što prvo pada u oči, naravno, jeste grafički dizajn: novi NEKRO je potpuno, 100% redizajniran. Mada sam se ja zalagao da se bar neke ilustracije Nikole Vitkovića ponove, tj. prenesu u ovo izdanje, izdavač je želeo da maksimalno preseče što je moguće više veza sa ranijim izdanjem, tako da su SVE ilustracije u ovoj knjizi originalne, nove, neviđene, rađene specijalno za ovaj NEKRO.

Danički užas
ilustrovao Ivica Stevanović

Za prelom i grafički dizajn knjige zaslužan je David Tankosić (koji je već ukrasio neka Orfelinova izdanja, kao što su npr. ZAVODNIK i VRBE), uz blisku saradnju genija Ivice Stevanovića, koji je uradio nekoliko unutrašnjih ilustracija, kao i korice (koje tek treba da vidimo!). Unutrašnje ilustracije, dakle, uradili su sledeći NEKRO-umjetnici: Nikola Uzelac (6), Ivica Stevanović (5), David Tankosić (4), Stefan Grković (4), Danilo Andrić (3) i Danilo Lalović (1). Radove Danila Andrića mogli ste već videti na koricama i u unutrašnjosti naše nedavne knjige GLAS U NOĆI Lavkraftovog bliskog spisateljskog srodnika, V. H. Hodžsona, dok su Uzelac, Grković i Lalović debitanti u Orfelinu.
Prethodna izdanja (a naročito drugo) bila su opterećena sasvim nepotrebno natrpanim full-color ilustracijama i slikama, a naročito u završnom delu knjige, sa pratećim tekstovima. Ovo novo izdanje je u tom smislu svedeno i ukusno dizajnirano, sa samo dve boje – crnom i zlatnom!
Danički užas
ilustrovao Ivica Stevanović

Korica novog NEKRONOMIKONA u ovom trenu još nije sasvim gotova i za javnost spremna jer je majstor Ivica morao da skokne do Salona stripa u Beogradu, ali biće ovde obznanjena u narednim danima. Biće crna, sa srebrotiskom, a crno će i sa strane biti obojene stranice knjige (baš kao i naša ranija i buduća izdanja Lavkrafta), tako da će knjiga izgledati kao mali jezivi crni monolit.

Pacovi u zidovima
ilustrovao Stefan Grković

Knjiga ima 580 strana, tvrd povez, šivena, veliki format, kvalitetan papir, dve boje, ilustrovana, sa srebrotiskom.
Puna knjižarska cena NEKRONOMIKONA biće 2.970 din. U pretplati, direktno od Orfelina = košta vas samo 2.400 din.

S one strane
ilustrovao Danilo Andrić

A može da izađe još manje ukoliko se pretplatite i na novog Ejkmana, koji izlazi u isto vreme (za Sajam knjiga, 20. oktobra). Naime, zbirka More, poput vina tamno – 12. knjiga u ediciji Poetika strave uskoro izlazi, i njena puna cena je 1320, a u pretplati 1000 din. Međutim, ako rešite da ove dve zbirke vrhunskog horora kupite zajedno, tj. odjednom, onda Nekronomikon i More, poput vina tamno zajedno koštaju samo 3.200 din.

Jedna super-luksuzna velika knjiga na skoro 600 strana i jedna redovno-luksuzna manja na 300 strana, zajedno, za manje od 30 evra. Pa gde to ima? Nigde – osim u Srbiji, koja, kako tvrde neki ludaci, živi u svom novom ZLATNOM DOBU!
Pretplata traje od danas pa do 30. oktobra. Pretplatnici koji izvrše uplatu do 20. oktobra mogu svoje primerke knjiga preuzeti na Sajmu knjiga u Beogradu.

Senka nad Insmutom
ilustrovao Nikola Uzelac

U toku pretplate možete naručiti i druga Orfelinova izdanja po pretplatnim cenama:
Edicija Poetika strave
1. H.F. Lavkraft – Šaptač u tami (700 dinara)
2. A. Blekvud – Vrbe (700)
3. R. Ejkman – Hladna ruka u mojoj (1.000)
4. Š. Džekson – Ukleta Kuća na brdu (900)
5. Š. Le Fanu – Karmila (900)
6. A. Maken – Veliki bog Pan (900)
7. T. Ligoti – Pisar Tame (1.000)
8. A. Blekvud – Dreva svetla (900)
9. V. Hodžson – Glas u noći (900)
10. H.F. Lavkraft – U planinama ludila (900)

Edicija Gluvo doba
11. D. Ognjanović – Zavodnik (800)

Richard Corben

Knjige Ransoma Rigsa
12. Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu (900)
13. Grad pustoduha (900)
14. Biblioteka duša (900)
15. Priče o čudnovatom (900)

Edicija Srpska mitologija
16. Prognana bića (2.000)
17. Buntovnici (1.700)
18. O biljkama, životinjama i predelima (1.700)
19. Iščezli (1.700)
20. Komplet od četiri knjige u kutiji (7.000)

Đorđe Kadijević
21. D. Ognjanović i Đ. Kadijević – Više od istine, Kadijević o Kadijeviću (1.900)



Artur Džermin
 ilustrovao Stefan Grković

Knjige treba platiti na račun Orfelin izdavaštva, Kosovska 23, Novi Sad (broj računa 220-73108-85), a pretplatnik svoje podatke (ime i prezime, adresa i broj telefona), kao i naslove knjiga na koje se pretplatio šalje na: orfelinns@gmail.com.
Knjige isporučujemo poštom na adresu koju naznačite. Poštarinu plaća Orfelin.

            PS: NEKRONOMIKON je prva knjiga u ediciji Crna mačka, ali nešto više o planovima za tu ediciju objaviću za koji dan, u novom postu, kad nam bude stigla finalna verzija NEKRO-korice... Da ne zatrpavam još i time ovaj ionako obiman i info-najavama natrpan post i da ne eksplodirate od oduševljenja takvom navalicom lepih vesti odjednom.
            Najvažnije je da podržavate ovo što radimo – pre svega kupovinom knjiga koje izdajemo, ali i deljenjem naših linkova, vesti, najava i širenjem priče o ovome što radimo svima koji potencijalno znaju šta valja – ili bar žele da saznaju!

            PPS: Boban Knežević je na fejsbuk stranici svoje čudne „knjižare“ okačio sliku nekakvog jeftinog, mekanog kvazi-nekronomikona kojeg navodno planira da prodaje. 
Piratska korica na kojoj je bez pitanja i dozvole upotrebljena ilustracija Tijane Jevtić

Mada se najverovatnije radi o pokušaju provokacije, budući da on nema nikakvo pravo na moj izbor, moje prevode i moje tekstove koji čine tu knjigu, za slučaj da se drzne da stvarno odštampa i neobaveštenima uvaljuje „svoj“ nekronomikon, znajte 1) da ja s tim nemam ništa, 2) da je to urađeno protiv moje volje i protiv svih ugovora, pravila i propisa, i 3) da će, zbog kršenja mojih autorskih prava, biti krivično i svakako drugačije gonjen od strane raznih vrsta GONIČA. O tome sam već detaljno pisao OVDE, pa budite (još jednom) upozoreni!


Bobanov "humor"

Znajte - jedini pravi i legalni NEKRONOMIKON je Orfelinov.



среда, 26. септембар 2018.

Robert Ejkman – MORE, POPUT VINA TAMNO




            Kao što ja to uvek ponekad kažem, najbolji horor pisac druge polovine XX veka mi je, ponedeljkom, sredom i petkom, Tomas Ligoti, dok utorkom, četvrtkom, subotom i nedeljom nekako ipak mislim da tu titulu za dlaku više zaslužuje Robert Ejkman. Uglavnom, mrtva je trka, mrtav je i Ejkman (još od 1980. godine), ali njegova dela žive, nimalo okrznuta vremenom, večna i veličanstvena.
Nakon što smo pre par godina u Orfelinu premijerno Srbiji otkrili ovog prvorazrednog pisca sa zbirkom HLADNA RUKA U MOJOJ, na redu je druga (kod nas) zbirka priča genijalnog Ejkmana: vrhunske „čudne“ priče, unikatni dragulji ovog osobenog majstora inteligentne i zadivljujuće strave.
Ja sam se zalagao da se taj zeznuti naslov prevede kao MORE BOJE CRNOG VINA ali na kraju je ipak prevagnulo rešenje ko-prevodioca, Save Kuzmanovića (koji je preveo celu RUKU), koje glasi MORE, POPUT VINA TAMNO. Pod bilo kojim naslovom radi se o zbirci nekoliko zaista bez preterivanja rečeno – genijalnih priča i novela.
Konkretno, u ovoj knjizi čitaćete sledeće pripovetke i novele:

- More, poput vina tamno
Samotni turista u Grčkoj biva primamljen čudnim ostrvom koje svi domoroci izbegavaju i mračne priče o njemu pripovedaju. Njega baš to potakne da ode tamo i upozna tri „čarobnice“ koje tu održavaju plam pra-pradrevne, pred-filozofske, pred-racionalne, super-paganske Grčke...

- Vozovi
Dve šetačice na duge staze zapute se nepreglednim engleskim vresištem, i usred pustare, u tzv. Tihoj dolini, naiđu na neobičnu kuću kraj pruge. Kiša ih navede da tamo potraže sklonište – i susretnu njegove čudne, sve zlokobnije stanovnike...

- Tvoja se malena ruka smrzla
Čovek dobija telefonske pozive od ženske osobe koja kao da je izdaleka zaljubljena u njega, a vremenom i on u nju, ali cura uporno izbegava da se s njim naživo sretne, iz razloga koji možda jeste donekle predvidiv, ali time nije ništa manje jeziv. Dapače.

- Pratilac
Jedan „ukleti čovek“ tokom celog života praćen je ženskolikim zloduhom koji pripada njegovoj porodici, čijim članovima donosi smrt. Ni usred škotskih pustara on neće moći da joj zavara trag...

- Unutrašnja soba
Kao devojčica, glavna junakinja imala je kuću za lutke sa neobičnim stanarkama koje kao da su imale sklonost da noću izlaze van. Takođe, ta kuća imala je tajanstvenu unutrašnju sobu koja se, gledano spolja, ne može videti. Kao odrasla, lutajući pogrešno odabranom „prečicom“, ona usred šume naiđe na istovetnu kuću poput one, za lutke, koju je imala kao mala... A unutra...

- Nikako ne idi u Veneciju
Usamljeni putnik luta tužno-propalom Venecijom i meditira nad mrskim savremenim dobom, kad primeti gondolu sa tajanstvenom Crnom damom. Vožnja u toj gondoli promeniće mu život, blago rečeno...

- U šumu
Supruga inžinjera koji je došao da gradi puteve u Švedskoj, usamljena i ne baš voljena, biva privučena neobičnim institutom-svratištem za osobe koje pate od nesanice. Oni su kao svet za sebe, neshvaćen i izbegavan od strane „zdravih“. Ona počinje da zalazi sve dublje u šumu oko te zgrade...

            Eto, to su jezovite, čudne priče u kojima ćete uživati u ovoj knjizi. Iz izvornog sadržaja ove zbirke izbacili smo novelu „Dečaci rastu“ („Growing Boys“) zato što je njena neumerena dužina od osamdesetak strana obrnuto srazmerna njenoj vrednosti. Ta se novela svodi na prolongiranu tiradu protiv savremenog doba, gde dva dečaka naprasno porastu i pretvore se u proždrljive i nasilne divove koji otpočinju orgiju haosa u provinciji, a zapravo simbolizuju materijalizam i lažni „napredak“ koji guta sve pred sobom. Nažalost, radi se o rasplinutoj, nefokusiranoj i neubedljivoj satiri bez oštrice, a naročito u njenoj akromegaličkoj formi, pa smo zato ovo delo, zbog prevelike dužine, izbacili iz knjige, koja sada ima sasvim razumnih 310 strana. Sa njom bi imala oko 390, a ta predugačka novela bi zaista kvarila prosek, jer sve ostale priče sem nje su božanstvene.
            Pored priča, kao što ste navikli, tu je i pogovor ko-urednika edicije (tj. mene) pod naslovom „Robert Ejkman: Nema mapa za ove teritorije“.
            Zlokobne ilustracije za korice i unutrašnjost uradila je Aleksandra Dević.
            Dakle, ovog časa se raspisuje pretplata koja će trajati do kraja Sajma knjiga, tj. do 28. oktobra. Na ovu izuzetnu knjigu, koja iz štampe izlazi tačno za Sajam knjiga, tj. u drugoj polovini oktobra, možete se pretplatiti po spec. ceni od 1000 din (u knjižarama će biti oko 1.300).
          Tačnije, ako želite samo Ejkmana, onda važi ova opcija - jedan Ejkman, pretplata, 1000 din, i ćao.
        Međutim, za dva dana ću ovde okačiti sve detalje oko novog NEKRONOMIKONA i raspisati pretplatu za njega. Tom prilikom, imaćete priliku da se zajedno pretplatite na obe knjige, i to vam je povoljnija opcija nego da obe uzimate zasebno. Dakle, samo NEKRO će koštati u pretplati 2.400 din, a paket NEKRO + EJKMAN će biti 3.200 din.

Knjigu treba platiti na račun Orfelin izdavaštva, Kosovska 23, Novi Sad (broj računa 220-73108-85 - svrha uplate = MORE, POPUT VINA TAMNO), a pretplatnik svoje podatke (ime i prezime, adresa i broj telefona), kao i naslove knjige ili knjiga na koje se pretplatio šalje na: orfelinns@gmail.com.
Knjige isporučujemo poštom na adresu koju naznačite a poštarinu plaća Orfelin.

Kao što rekoh, za koji dan na ovom istom mestu biće i najava ULTIMATIVNOG NEKRONOMIKONA, sa svim detaljima o sadržaju i izgledu te spektakularne knjige, pa ako hoćete da naručite obe, najbolje sačekajte petak da u istom cugu naručite obe ove nove Orfelinove knjige.

Do tada, evo početka mog pogovora...


Robert Ejkman: Nema mapa za ove teritorije

„Suštinska odlika priče o duhovima jeste u tome da ona daje oblik onome na šta se ne može odgovoriti.“
- Robert Ejkman


            Vetar neprestano istrže mapu iz ruku i ispod kamenja dveju junakinja priče „Vozovi“ koje kroz nepregledno englesko vresište stupaju napred, ka zacrtanom cilju; svaki put iznova za njima ostaju samo po četiri kamena koja „razgraničavaju prazninu“. Pod udarom elemenata, tačnije: snažnog pljuska, mapa se pretvori u beskorisnu kašu od pulpe, a njih dve budu – izgubljene. Jedino čvrsto što za njima ostaje su kvadrati od kamenova, zamišljeni ramovi koji uokviravaju ništavilo.
Motiv putovanja čest je u Ejkmanovim najboljim pričama: u „Čekaonici“ („The Waiting Room“), jedan čovek doživi sablasni susret u čekaonici na jednoj zabačenoj železničkoj stanici; drugi vozeći auto zaluta, pa dospe u vrlo neobično konačište, u istoimenoj priči („The Hospice“); „Stranice iz dnevnika jedne mlade devojke“ ("Pages from a Young Girl's Journal“) su putopis iz Italije, iz pera devojčice koju je na porodičnom proputovanju ujeo vampir; protagonista priče „Nikako ne idi u Veneciju“ („Never Visit Venice“) luta lavirintom slikovitog grada mrtvih gde susreće Crnu damu; mladić dolazi na jedno maglom obavijeno finsko ostrvo gde susreće duhove nedavne, krvave prošlosti u „Kućama Rusa“ („Houses of the Russians“); „U šumu“ („Into the Wood“) govori o ženi koja samuje u braku, ali u udaljenom švedskom pansionu otkriva bliskost sa grupom ljudi koji pate od nesanice; u „Zvonu za plimu“ („Ringing the Changes“) upravo venčani par na medeni mesec dolazi u zabačeno priobalno mesto gde sve crkve istovremeno zvone – kako bi probudile mrtve...
Kao što se može naslutiti iz ovog izbora, Ejkman obesmišljava sam koncept tuđine, jer ne radi se kod njega o konvencionalnom egocentričnom i kultur-rasističkom egzotizovanju, „orijentalizovanju“ i posledičnom demonizovanju svega što nije pretpostavljena srž civilizovanog sveta, Velika Britanija, kao što nalazimo u brojnim engleskim pričama strave iz 19. i 20. veka, gde su bliže (Evropa) i dalje (Afrika, Azija) lokacije prožete pretećom, potencijalno uništiteljskom Drugošću koja samo čeka da zaskoči belog, kulturnog, uglađenog, zdravorazumnog došljaka. Ne, ništa takvo, jer Ejkmanovi likovi izgubljeni su podjednako u Italiji, Grčkoj, Švedskoj, Finskoj, kao i usred Engleske, gde ih samo nekoliko železničkih stanica, ili gradića na mapi, ili pogrešnih skretanja od toplog doma deli od začudnog konačišta, jezive kuće u šumi ili mrtvacima posednutog grada. Tuđina, dakle, kod Ejkmana nije mesto, nego stanje, oblik postojanja.

Mape su, stoga, beskorisne u Ejkmanovim pričama, a njegovi junaci izgubljeni su jer u svetu koji on prikazuje nema čvrstih, pouzdanih orijentira. Pejsaži kojima se oni kreću deluju nekako „pogrešno.“ 

Mape nisu od koristi kada se seoski predeli menjaju junacima ispod samih stopala, čineći tako referentne tačke nepouzdanim. Opšti efekat prevazilazi 'izgubljenost' junaka. Čitavo okruženje odlikuje se takvom snolikom začudnošću da čitalac ima jak utisak da tuđinska, možda zlonamerna inteligencija izaziva promene i da pojedinci nisu izgubljeni samo fizički, već da su izgubljeni duhovno i psihološki, izgubljeni u haosu vremena i sudbine. (Christine Pasanen Morris, "The Female 'Outsider' in the Short Fiction of Robert Aickman", Nyctalops No. 18, April 1983, p. 58.)

            Ipak, to je samo privid, jer ne postoji nikakva tuđinska, zlonamerna inteligencija koja akterima izmiče tlo ispod nogu: Ejkmanovi šetači i lutalice retko kada nabasaju na nešto makar toliko konkretno i, na kraju krajeva, odredivo kao što je „Vilinska staza“ u istoimenoj priči Aldžernona Blekvuda (usred vresišta, kao i u „Vozovima“), a još manje na utvare i prokletstva što čekaju šetače i putnike nalik onima iz priča M. R. Džejmsa. Razlog za izgubljenost najčešće je neodrediv; nije to ničija krivica, greška niti hubris, a ako nema krivice onda ni stravični sled događaja nema odlike kazne...