недеља, 31. децембар 2023.

ŽELJE I ČESTITKE

 

Dragi moji, preživesmo još jednu godinu. Iduća je jubilarna: već u januaru 2024. navršava se 15 godina ovog bloga!

"Pih, ko još čita blogove?" 

PA VI, KOJI OVO ČITATE!

Vama i upućujem sledeće prigodne želje i čestitke.


Uživajte u Novoj Godini! 


Junački izdržite sve čestitke!


Gledajte dobre filmove!

Zamišljajte u glavi još bolje:


Čitajte dobre knjige!


Pa makar i na blokadama, protestima, demonstracijama!


Ne gubite previše vremena na televiziju:


Nađite svoj mali topli azil od ledenog pakla napolju!


Ne budite baba! Ili ako baš morate, budite OVA baba:


Verujte u Isusa!


Verujte u ljude!


Verujte u razum i nauku!


 Verujte u Bolje Sutra!


U propast kartela!


U Hepi End!




Ako ni u koga i ni u šta drugo, verujte u horor!


A iznad svih, naravno, verujte u Gula! I znajte da vam svašta lepo hororično spremam za 2024! 
(Šta? Čuće se, čim ugovori budu potpisani!)


Neka vam se u Novoj Godini posreći!



A ako vam se baš ništa od ovoga ne ispuni, ili nema šanse da se ispuni - begajte odavde!


i neka vam je

понедељак, 25. децембар 2023.

SVET MUTANATA – Ričard Korben

Crtež: Richard Korben

Scenario: Jan Strnad

 

Broj strana:160

Dimenzije: 210 x 285 mm

Povez: tvrdi

Štampa: Kolor

Izdaje: Lokomotiva d.o.o.

 

Cena kod izdavača
2.800 din+ POŠTARINA

 

https://lokomotiva.rs/product/svet-mutanata/

 

Svet je otišao dođavola. Kad, kako, zašto? Koga je briga!?

Možda je oduvek bio dođavola, samo je u nekom proizvoljnom trenutku kritična masa stočnosti ljudske stoke sve oterala preko ivice podnošljivog, i svaki privid poretka (tzv. civilizacija) srušen je.

U krhotinama i otpacima nekadašnjeg „normalnog“ sveta teturaju se – mutanti. Degeni. Hibridi. Ljudi-zveri, gonjeni krčanjem creva i nadizanjem kurca. Volja za moć. Zapišavanje teritorije. Borba za ženku, za porod, za sklonište, za malo topline… Za u se, na se i poda se.

Svet mutanata – ili naš svet, samo malko pojačan? Ne znam; otidite u najbližu kladionicu, ili na stadion, ili na splav, pa mi dojavite.

Razlika je, reklo bi se, samo u intenzitetu. U koloritu.

Korben je ovde u svom izraženije karikaturalnom izdanju, GROTESKA vlada, stilizacija je snažna, ne samo u koloru nego i u anatomijama, skraćenjima, perspektivama, (dis)proporcijama. Pa ipak, na delu je za njega osobeni spoj karikaturalnosti i realizma – negde skoro do nivoa fotorealizma, a odmah zatim – gruba hiperbola.

O čemu se tu radi?

To je, kad god govorimo o Korbenu, sekundarno pitanje, a ovde možda i više nego u drugim njegovim radovima. Recimo, bizaran je podatak da je on scenaristu, Strnada, angažovao tek na sredini druge epizode, kad je osetio da mu fali neko ko bi vodio i razvijao kakvu-takvu priču.

To nam govori da priča ovde postoji pre svega kao izgovor da bi Korben crtao ono što mu se crta. Imate problem s tim? Ja nimalo – dapače, smatram to izvanrednim pristupom. Većina današnjih crtača su zanatlije koji vezuju konja gde im gazda kaže, odnosno crtaju ono što se traži, što se prodaje, što „ide“, što je „in“. Najveštiji među njima dovijaju se da u to „in“ ubace na kvarno i delić sebe, pa kolko im dopuste, tolko im bude. Ako uopšte.

Korben je nastao, stasao i sazreo u jednoj ranijoj, sočnijoj, ljudskijoj fazi strip istorije, pa mu se moglo da crta za fanzine, ili male časopise, ili za svoj SAMIZDAT – prosto, da bi radio ono što se njemu radi.

Baš ste zapeli za zaplet? Nek vam bude: mišićavi ćelavko, Dimento – nešto kao Den, ali sa pantalonama, dakle bez stalno landarajuće kurčine – luta bespućima i ruševinama sveta koji je tiran tiraninu a kamoli duši blagorodnoj, tj. njegovoj, koju neprestano neko pokušava da nasamari na ovaj ili onaj način, da ga iskoristi za ovo ili ono.

U tom svetu on pokušava da očuva to malo prostodušne dobrote u sebi, a svetalce nade za to pruža mu sisata ženska koja sa obzorja tog sveta polagano ulazi u njegov centar.

U pokušaju da joj pomogne, nakon što bude gadno, grupno, mutantski silovana (!), on je nosi u jednu vojnu bazu, gde se kriju nemutirani ljudi (nalik onoj iz DAY OF THE DEAD) – ali da li će vam zaista biti spojler ako kažem da se oni ispostave isto takva exploatatorska čudovišta kao i ona u spoljašnjem svetu?

U ovom istom albumu nalazi se i SIN SVETA MUTANATA – vickasto nazvani nastavak, tim pre što je u njemu glavni junak zapravo ćerka onog ćelavka iz I toma, po imenu Dimenta. Pošto je ovo strip Ričarda Korbena, naravno da je ćelava i da ima velike sise.

A ima i velikog grizli međeda uz sebe, kao prijatelja. Njih dvoje idu ka čovekolikoj zajednici na jednom ostrvcu, koju vodi tatin stari prijatelj. Tamo bi trebalo da nađu sklonište – avaj, na putu do tamo staze im se ukrštaju sa nizom neverovatnih karika… ovaj, likova, manje-više mutanata, koji imaju svoje sebične agende i planove.

Sve te prilično neobavezno, lagodno, skoro proizvoljno nabacane epizodice ipak se nekako, manje više linearno, dovedu do spajanja i kulminacije u eksplozivnom kraju…

SVET MUTANATA i SIN SVETA MUTANATA spadaju u glavna Korbenova dela, i za svaku pohvalu je što ih najzad dobijamo u vidu albuma – do sada su našim čitaocima bili dostupni samo u skrnavim, seckanim oblicima od po 4 stranice u Spunk Novostima i u Stripoteci, početkom 1980-ih, i od tada pune četiri decenije nigde ništa.

Iako ovaj strip (još) nije prošao kroz Viljarubijin tretman restauracije i remasterovanja (što se ponegde vidi), ovo je ultimativno trenutno dostupno izdanje, sa dodatnim tablama u odnosu na one iz Stripoteke, sa pratećom galerijom korica i sa kraćim uvodima i pogovorima koji vam jasnije upotpunjavaju ovaj SVET.

Štampa i povez odlični, papir i korice takođe, prevod by Draško Roganović odličan – sem u rutinskoj odluci da se slomljeni mutantski jezik postapokaliptičnog doba prenese gomilanjima infinitiva (ja tebi slomiti glavu, ti meni dati jelo, ja tebi jebati mater itsl) što na srpskom deluje napadno neprirodno i bezvezno. Kad se Srbi slome i pretvore u gomilu mutanata (a pitanje je dana!), to teško da će zvučati kao „kako mali Đokica zamišlja Tarzan-Ingliš“. Ja bih to rešio drugačije (ja tebi slomim glava, ti meni daš jelo, ja tebi jebo mater, itsl). No, to je cepidlačenje u inače dobro, vickasto obavljenom poslu.

Ko zna šta valja, kupiće sebi ovaj 2-u-1 masterpis, a ako vam finansije dopuštaju, o istom trošku obavezno kod istog izdavača uzmite i Korbenovog DENA (vol. 1), o kojem sam ranije već pisao hvalospeve na blogu, npr. OVDE.

Za svaku pohvalu da je i Denovo izdanje expresnom brzinom došlo do nas, samo 3-4 meseca nakon američke premijere remastera. Nažalost, vol. 2 kasni i u USA, bio je najavljen za novembar ’23. a sad ga vidim pomerili za april ’24. Nadajmo se da Lokomotiva stiže sa srpskim izdanjem ubrzo za njima! Jer to se definitivno MORA imati.

среда, 20. децембар 2023.

U PLANINAMA LUDILA – Lavkraft i Baranže


Format: 24 x 32,10 cm
Povez: Tvrd
Broj strana: 120
Štampa: Kolor

 

Šta kaže izdavač?

 

Arkam, 1933. Profesor Dajer, ugledni geolog, saznaje da se sprema naučna ekspedicija zlokobno slična njegovom putovanju na Antarktik 1931. godine. U nadi da će ih odgovoriti od rizičnog poduhvata, odlučuje da prvi put iznese kompletan izveštaj o tragičnim događajima koje je preživeo. Dve godine ranije, brodovi koje je unajmio Univerzitet Miskatonik dospeli su do zaleđenog kontinenta i grupa profesora i studenata odmah se dala na posao bušenja leda i prikupljanja fosilnih ostataka. Nekoliko dana kasnije, biolog ekspedicije, profesor Lejk, izvestio je preko radija da je u jednoj novootkrivenoj pećini zatekao neverovatne primerke ljudima dotad nepoznate vrste bića, bizarne i jedva pojmljive, a onda je oluja prekinula vezu s glavnim logorom. Sutradan je krenula potraga za Lejkom i njegovim ljudima, ali Dajer nije mogao ni da sanja na šta će sve naići na tom putu, koji će ga odvesti među preteće, nestvarne vrhove najviših planina na planeti, kao i u najdublje ponore košmarnog straha i nezemaljskog ludila... 

Novela U planinama ludila H. F. Lavkrafta, prvi put objavljena 1936. godine, jedno je od najvažnijih dela tog kultnog autora i važi za klasik američke horor literature. Sam Lavkraft je ovo delo smatrao svojim možda najuspelijim, a ono je svakako poslužilo – služi i dalje – kao inspiracija mnogim umetnicima iz raznih polja.

Fransoa Baranže, ilustrator ranije poznat po radu na filmovima i video-igrama, od malih nogu je opčinjen Lavkraftovim stvorenjima i vizijama što tavore u najmračnijim uglovima fantazije, a ova knjiga je njegova dosad najambicioznija umetnička kreacija.

 

 

Šta kaže Ghoul?

 

Roman U planinama ludila vrhunski je izraz ideje da Drugost u hororu predstavlja dodatak poznatom, a ne njegovu kontradikciju: u njemu Lavkraft daje oduška davnašnjoj fascinaciji naukom uopšte, ali i Antarktikom konkretno, budući da je još sa dvanaest godina pomno pratio izveštaje tadašnjih polarnih istraživača i čak pisao mladalački entuzijastične članke o njima. Osećaj paklene strave koji nose priče okultnog horora, kao što je npr. „Danički užas“, u ovom romanu je donekle ublažen spojem sa fascinacijom koja njegove junake, naučnike i istraživače, ali očigledno i samog pisca, nosi tokom čitavog dela.

„Naučnici do poslednjeg daha – šta su oni uradili što mi ne bismo na njihovom mestu?“ uskliknuo je njegov pripovedač, profesor Vilijam Dajer, govoreći, sa spojem groze i divljenja, o vaskrsnutim Drevnima, a ta ista kvalifikacija važi i za njega samog i mladog Denforta. Ma koliko stravična bila saznanja do kojih dolaze u lavirintima, nemerljivim hodnicima, ruševinama, podrumima i katakombama eonima mrtvog vanzemaljskog grada u neistraženim predelima Južnog pola, naučnički duh goni ih stalno napred i napred.

Žeđ za znanjem vuče ih dalje, sve dok, kao što to obično kod Lavkrafta biva, ta žeđ direktno ne ugrozi i zdrav razum i sam život odvažnih kršilaca ustaljenih normi i granica.

            Ali, šta je zapravo izvor užasa u ovom romanu? To više nisu neshvatljivi demon-bogovi i okultne čini kojima se ovi prizivaju, niti njihov pakleni nakot na zemlji, mutanti, veštice i čarobnjaci. Nekadašnji bogovi-demoni postali su sada – vanzemaljci. Ali ne na prozaičan način tadašnje, ali i mnogo docnije naučne fantastike, gde su navodni stanovnici dalekih planeta i galaksija bili prikazani kao antropomorfne, dvonožne kreature vođene istim ili sličnim porivima kao i ljudski, ovozemaljski akteri…

            Pisao sam već, veoma iscrpno, o značaju ovog romana u pogovoru mom prevodu tog dela, u izdanju Orfelina, pa ako želite ultimativno srpsko izdanje, sa obiljem fusnota (neophodnih za tekst koji obiluje naučnim frazama i faktima neznanim prosečnom čitaocu), sa ilustracijama Ivice Stevanovića, i sa dodatkom novele „Sena iz drugog vremena“ – potražite Orfelinovo izdanje.

            Međutim, ako volite horor i Lavkrafta, izdanje Čarobne knjige je dovoljno čarobno da ga takođe morate imati. Prevod romana (ili, kako oni kažu, „novele“) obavio je Darko Tuševljaković, i o njegovom kvalitetu sami donesite sud. Verujem da je korektan.

            Međutim, skoro da je izlišno napominjati da su glavni kvalitet ovog izdanja - ilustracije Fransoa Baranžea. I njih sam već hvalio povodom ČK izdanja ilustrovanog ZOVA KTULUA. To što je valjalo tamo, valjda i sada, u ilustracijama za PLANINE, pa na kub!

 

1) ATMOSFERIČNOST: izraziti smisao za epohu, ambijent, kako arhitektonski tako i prirodni, za igre svetla i SENKE, za odnos svetlih i tamnih površina, prednjeg i drugog plana, za kompoziciju kadra…

            Brodovi (jedrenjaci), avioni (starinski, iz 1930-te), naučno-tehnička oprema, bušilice, čuda-muda, sve je to besprekorno, starinsko, s patinom.

            Igre svetla i SENKE ovde su upotrebljene na daleko spektakularniji način, jer je i povoda za to daleko više nego u KTULUU – Baranže zaista genijalno hvata zadnje tračke sunca po ivicama zimskih oblaka; odbleske svetla na snegu i ledu; igre svetla na crvenim ledenicama od smrznute krvi iscurele sa obdukcionog stola…

            Svedenom svetlosnom kičicom iz senki i tame izdvaja delove arhitektonskih čudesa pradrevnog kiklopskog grada na Južnom polu, njihovih unutrašnjosti, zidina, ruševina, a naročito je efektno kako iz zlokobne tmuše izdvaja bareljefe koji pričaju praistoriju vanzemaljskih čudesa…

 

2) ODLIČNA RAZMERA IZMEĐU PRIKAZIVANJA I SUGESTIJE: Zadivljujuće je kako je Baranže uspeo da taj čudesni grad u snežnoj izmaglici nagovesti, skicira, a da opet nemamo utisak da gledamo oštro ocrtanu plastičnu maketu već ruinu s one strane mašte.

            Takođe, izuzetno je uspeo da izbegne nenamernu smešnoću u vizuelnom prikazu HPL-ovih vanzemaljaca, koji ih je, mora se priznati, zamislio i opisao na ivici karikature, ako ne i iza nje, kao nekakve morske krastavce ukrštene s morskim zvezdama, pa sa nasumično nabacanim pipcima i krilima. Baranže ih crta dostojanstveno, gnusno i jezovito, kao kreature nastale na pola puta između Gigera i Botinovih mutanata iz STVORA.

            Sugestija je pametno primenjena i u ponekim gnusnim detaljima, poput pomenute autopsije, gde se ljudi nađu obešeni kao svinjske polutke, i leže otvoreni, s druge strane skalpela, u radoznalim tuđinskim pipcima.

 

3) MONUMENTALNOST: Veliki format (24,5 x 32,5 cm) omogućava da se pruži puni zamah umetniku, Baranžeu – odnosno izvorniku, Lavkraftu, čija kosmička strava ponekad zahteva zaista najveće moguće platno da bi se razmahala. A on nikad nije bio monumentalniji i epskiji nego u PLANINAMA: ove slike zaista zahtevaju PROSTOR, po širini i po visini, da se prikažu sve te građevine, planinčuge, doline, pećine, vrleti, čudovišta (npr. spektakularni flešbek na pradrevni rat jednih i drugih vanzemaljaca, koji uključuje i džinovskog Ktulua) – i Baranže sve to prikazuje besprekorno, savršeno. Najveći kompliment koji mu mogu iskazati jeste da sam mnoge od ovih prizora – u romanu bogatom egzotičnim, originalnim slikama – zamišljao približno slično ili isto kao što ih je on naslikao.

            Stoga, nema potreba za daljom filozofijadom, mislim da sam rekao i slikama pokazao dovoljno da vam bude jasno kako se ovo izdanje apsolutno MORA IMATI.

            A to važi i za prethodno, ZOV KTULUA, kao i za treći album iz serije, DANIČKI UŽAS, na koji ću se zasebno osvrnuti.

            P.S. Za pohvalu su još najmanje dve stvari:

1) što je ČK ovo smestila u jedan tom, iako je izvorno ovo izašlo u dva toma. Ipak je ovo kratak roman („novela“), i nema potrebe da se secka u dva toma, bez obzira na obilje ilustracija, maltene na svakoj strani.

2) Cena je, za ova krizna vremena inflacije i ekonomske pogibelji, više nego razumna, pristupačna za ovu vrstu luksuzne štampe i poveza, i nečega što je u belome svetu izašlo pre samo par godina, dakle dolazi nam još vruće i kurentno.

Bravo!

Naručite, najpovoljnije, OVDE.