Početkom iduće nedelje, verovatno u ponedeljak,
raspisujemo pretplatu za dve nove knjige edicije „Poetika strave“. Već sam OVDE
detaljno predstavio knjigu OKRETAJ ZAVRTNJA i
druge priče o duhovima Henrija Džejmsa, a evo i korice. Autorka ove
naslovnice koju gledate je Aleksandra
Dević. Njene naslovnice su i „Ukleta kuća na brdu“ Širli Džekson i „Stanar“
Rolana Topora.
Druga lepotica koju ćete za oko
mesec dana imati u svojim rukama je novi izbor Lavkraftovih priča pod naslovom Bezimeni
grad. U ovoj
knjizi pronaći ćete sve preostale dobre i čitanja vredne Lavkraftove priče koje nemate u drugim
vrhunskim izdanjima Orfelina, odnosno koje nisu u NEKRONOMIKONU, ŠAPTAČU U TAMI
ili u U PLANINAMA LUDILA. Kada budete sebi nabavili zbirku Bezimeni
grad, ona će, zajedno sa tri pomenute
knjige, i sa četvrtom koju spremamo za iduću godinu, činiti SVE od Lavkrafta
što treba da imate i čitate. Dogodine ćemo objaviti novi prevod romana SLUČAJ
ČARLSA DEKSTERA VORDA i, kao dodatak njemu, novelu „Kroz kapiju srebrnog ključa“.
Ako, pored tih knjiga, nabavite i Makondovo izdanje (s mojim prevodom,
napomenama i pogovorom) SNOVITA POTRAGA ZA NEZNANIM KADATOM, to znači da imate,
na srpskom, apsolutno sve što valja od Lavkrafta, i ništa vam više izvan toga
ne treba.
Neke od ovih priča po prvi put se
nalaze u prevodu na srpski, dok je manji broj kraćih postojao, ali u
inferiornim prevodima i izdanjima koje, ako znate šta valja, treba ignorisati.
Šta ima u ovoj knjizi? Evo! Deset priča i jedna dugačka novela („Tumul“)!
Sve priče su novi prevodi, rađeni
specijalno za ovu knjigu, sa engleskog, a ne sa hrvatskog. Prevod je radio naš
novi multitalentovani prevodilac, Luka
Račić, uz pomni nadzor i redakciju Dr Ghoula.
Bezimeni grad
Usred arapske pustinje nalazi se, i ponekima
ukazuje, drevni opusteli grad. Radoznalac dođe u njega, ali – šta se krije u
katakombama i tunelima duboko ispod? Nagoveštaj toga vidite na slici sa korice.
Hipnos
Dvojica dekadenata otiskuju se u metafizičke
potrage koje ih odvode daleko izvan ljudskog iskustva. Onda, jednoga od njih
neko ili nešto počne da progoni u snovima. Ovo je daleki, intelektualniji i
poetičniji predak Strave u ulici Brestova.
Mesečeva močvara
Isušivanje jedne močvare u Irskoj ogoliće tragove
daleke prošlosti – hram, i stvorove kojima je taj hram bio posvećen...
Grobnica
Mladić sanjari kraj stare porodične grobnice, ali
vremenom onaj ili ono iz nje počne da utiče na njega...
Onostran zidina sna
Gejak iz zabitih planina, sada u ludnici, u sebi
nosi vanzemaljsku inteligenciju koja upravlja njegovim ponašanjem...
On
Tragalac za starinama usred Njujorka naiđe na Znalca
Prošlosti koji ga odvede u svoj stan, i sa njegovih prozora mu pokaže prizore
davne prošlosti i daleke budućnosti. A onda, ponešto od toga oživi...
U grobnici
Crnohumorna morbidarija o neprofesionalnom grobaru
koji se nađe zatočen u grobnici, i o bizarnom načinu na koji pokuša iz nje da
se izvuče... i po koju cenu...
Zli sveštenik
Rekli su mu da ne dira stvar zaostalu u tavanskom
stanu čudnog sveštenika. Dirnuo je. A onda se desilo nešto što nikako nije
želeo...
Strava u Muzeju
Šta se krije u zaključanoj odaji jezivog Muzeja
voštanih figura? Čovek pod opkladom reši da provede noć na jezivom mestu kako
bi to otkrio...
Iz dubina eona
Kakvu tajnu iz dalekih eona krije drevna mumija u jednom bostonskom muzeju?
Tumul
Dugačka novela na nekih 80-ak strana detaljno
izlaže misteriju jedne velike veštačke indijanske zagrobne humke, ili tumula, i
sablasti viđanih na njoj, izdaleka; i brojnih ljudi nestalih oko nje. A onda
jedan odvažni arheolog otkrije da je ona prolaz ka neverovatnom podzemnom svetu
u kojem otkriva neverovatnu civilizaciju... i neslućene nivoe košmara...
Ilustracije je uradio naš veliki i neprevaziđeni
Nišlija preseljen u Novi Sad, Ivica
Stevanović. Prva ilustracija koju vidite u vrhu ovog blog posta je njegov artwork, ili deo njega, za koricu knjige... Zbog Ivice se pretplata malkice odlaže u odnosu na prvobitni
plan, ali kad vidite njegove umetnine niko ko ima mozga i ukusa neće mu zameriti da sačeka još koji dan kako bi to sve zasijalo u punom sjaju.
Podrazumeva se, kao i u svim drugim knjigama ove
edicije, da je Dr Ghoul: 1) stručno odabrao najbolje priče, i njihove
najreprezentativnije, definitivne tekstualne verzije; 2) budno bdeo nad
prevodom i izdašno ga anotirao desetinama fusnota; 3) napisao iscrpan i stručan
pogovor koji dodatno osvetljava ove priče.
Evo početka tog pogovora...
H. F. Lavkraft: Arheolog snova
„Nova je, zaista, jer sam je načinio
sinoć, dok sam sanjao o čudnim gradovima, a snovi čovekovi stariji su od setnog
Tira, ili zamišljene sfinge, ili vrtovima opasanog Vavilona.“
- Lavkraft, „Zov Ktulua“
Mali ostaju mali čak i onda kad se
iz sve snage upinju da budu veliki; veliki, pak, ne mogu protiv svoje urođene
veličine, čak i onda kad nisu u svom najveličajnijem izdanju.
Ovim bi se geslom mogao jezgrovito opisati
ovaj izbor Lavkraftovih minornijih, ali nikako slabih priča; takvih, naime,
koje se retko nalaze u vrhu izbora naj-najboljih, i koje s pravom umeju biti
zasenjene prvorazrednim njegovim, iako pravo ne bi bilo da sasvim u mraku,
neznane, ostanu, jer u sebi kriju klice, i više nego klice veličine, vredne
gajenja, proučavanja i – uživanja.
Lavkraft, podsetimo, iako je čitav
svoj život proveo nezaposlen i u nemaštini, nije pisao za novac, slavu, ugled,
poziciju... Pisao je sledeći svoj duboki unutarnji poriv, potrebu koju je
shvatao najozbiljnije moguće, čak i kad mu je bilo jasno da svoje pisanje neće
objaviti nigde drugde do u petparačkim časopisima sumnjivih estetskih
kriterijuma; najozbiljnije moguće, čak i onda kada se bavio delatnošću koja bi
se u skoro svačijem drugom slučaju svela na prostituisanje sopstvenog talenta –
naime, u „pisanju u najam“. A opet, bilo da je pisao pod svojim imenom ili pod
tuđim, „za svoju dušu“, za fioku ili za preživljavanje, on je to radio s
podjednakom posvećenošću, sa istovetnim, totalnim ulaganjem sebe, ukratko – za
večnost. Pisanje mu je značilo suviše mnogo, značilo mu je sve, a da bi ga zaista mogao degradirati ma kakvom kalkulacijom,
suzdržavanjem, prilagođavanjem, dodvoravanjem, sleđenjem ma čijih tuđih načela.
Ove romantičarske, idealističke,
sasvim nepragmatične nazore Lavkraft je programski najavio još na samom početku
svoje odocnelo započete spisateljske karijere, u eseju iz januara 1921. godine:
Imaginativni pisac posvećuje se umetnosti u
najsuštinskijem mogućem smislu. Nije na njemu da piše pričice za decu, da daje korisne
pouke, mućka površne stvari za dizanje elana, ili da didaktički ponavlja
nerešive ljudske probleme. On je slikar atmosfere i snoviđenja – lovac na
neuhvatljive snove i hirove – putnik u nečuvene zemlje, koje samo
najosetljiviji ljudi tek povremeno naziru kroz veo stvarnosti. On ne samo da
vidi objekte, već sledi bizarne tragove povezanih ideja koje ih obuhvataju i
vode dalje od njih. On je poeta sumračnih vizija i sećanja iz detinjstva, ali
njegovi stihovi samo su za osetljive. Sva raspoloženja su njegova, bilo svetla
ili tamna. „Ispunjenost“ i „korisnost“ njemu su nepoznate reči. On nije
praktičan i nekad umire u siromaštvu, jer svi njegovi prijatelji žive u gradu
Nikadiji iznad zalaska sunca, u drevnim mikejskim kamenim hramovima ili u
kriptama i katakombama Egipta i Meroja. Većina ljudi ne razume šta on priča, a
većina onih koji ga razumeju protive se tome, jer su njegove izjave i slike
počesto neprijatne, a ponekad potpuno
nemoguće. Ali on ne postoji zarad hvale, niti misli na svoje čitaoce. Njegov
jedini cilj je da oslikava prizore koji mu promiču pred očima. (H. F. Lavkraft,
„U odbranu ’Dagona’“ u: Gradac, br. 171-172, Čačak, 2009, str.
42.)
Priče u zbirci Bezimeni grad takođe slikaju atmosfere i snoviđenja, hvataju
neuhvatljive snove i hirove, nude putopise iz nečuvenih zemalja koje samo
najosetljiviji ljudi tek povremeno naziru kroz veo stvarnosti; one slede
bizarne tragove povezanih ideja, sumračnih vizija i sećanja iz detinjstva, i
čine to pošteno i posvećeno, dosledno i uvek povezano kako sa privatnim
mislima, težnjama i opsesijama autora, tako i sa neomitologijom iz njih
izraslom. Čak i ako ne dosežu vrhunce jednog „Zova Ktulua“, „Senke nad
Insmutom“ ili „Daničkog užasa“ (ali, šta njih uopšte doseže, u svekolikoj
književnosti strave?), Lavkraftove „manje“ priče svedoče o istoj poetici, istom
svetonazoru, istom pokušaju da se krhkim, nedostatnim rečima dosegne makar
nagoveštaj kosmičke strave što detronizuje čovekove antropocentrične deluzije
dok se, istovremeno, fantazijom nadoknađuje nepodnošljiva stvarnost.
* * *
Samo
još malo strpljenja: finalnu koricu i druge vizuelne detalje, detalje o obimu
(knjiga će imati oko 250 strana) i ceni – sve to dobijate početkom iduće
nedelje!
I naravno, podsećam: nemojte davati svoj novac i
poverenje lopovima, plagijatorima i prevarantima poput Bobana Kneževića. Taj
mrzitelj horora i mrzitelj Lavkrafta, uprkos tome, bez moje dozvole objavljuje i
prodaje moje prevode i izbore Lavkrafta, a sada, navodno, sprema i nekakav svoj
„nekronomikon“ skarabudžen od ukradenih Orfelinovih prevoda, i dodatih nekih
koje je posrbio iz hrvatskih izdanja.
Detaljno sam vas na ovu protuvu već upozorio OVDE,
pa nemoj posle da bude „Jao, nismo znali, Jao, zašto smo bacali pare na ono
đubre, Jao, zašto nam neko nije rekao kakav je to lopovluk i svinjarija...“
itsl.
