DŽOKER – FOLI A DU (2024)

 

 ** 

 2 

 

Ovca mi se jagnji i ne mogu da dužim, a ovaj film to i ne zaslužuje, ali mnogi me sve češće pitaju šta mislim o ovome, pa zato, evo, bar ukratko…

Mišljenja su drastično podeljena: 90% gledalaca smatra da je ovo golo govno i težak promašaj, a oko 10% da je u pitanju neshvaćeno remek-delo čije vreme će tek doći, jednog dalekog dana…

Ja ne mogu da se svrstam ni u jedan tabor, a ne mogu čak ni na bezbednu sredinu zvanu 3-. Ako bih morao numerički da se odrazim, to je onda negde oko dvojke, možda max 2+ ako sam meka srca.

Sve je to lepo: reditelj ima blanko ček pa snima šta oće bez obzira na producente i publiku; udara srednji prst fanovima prvog dela; ne jebe živu silu; napravio art film od 200 miliona dolara, itd itsl. Ali što nije napravio zanimljiv, zabavan film, sa svim tim?! Kako je to uspeo onomad, s prvim filmom?

Meni je prvi deo bio vrlo dobar – vidi moj rivju OVDE; ja nisam od tih koji su tražili superherojštinu, akciju, pirotehniku… ali definitivno nisam ni od tih koji su tražili da nastavak bude kliše-zatvorski, kliše-mjuzikl i kliše-sudnički film. Uostalom, koji su ti koji su TO tražili? KO je uopšte ciljna publika ovog filma? Reditelj i njegova mama? Vala, sumnjam čak i za mamu…

I da nacrtam: problem je samo delimično u tome što JA nemam sklonost ka zatvorskom filmu, mada tu ima dobrih naslova, vrednih i dragih (MIDNIGHT EXPRESS, recimo; ali ne bljuzge po Stivenu Kingu); i što JA ama baš snažno ne volim mjuzikle; i što me sudnički filmovi uglavnom nasmrt ugnjave (osim kad su remek-dela kao RED ROOMS). Problem je mnogo više što reditelj baš ništa naročito niti memorabilno nije pružio niti u jednom od ovih podžanr-aspekata filma, tako da čak i oni koji ih vole mnogo više od mene stvarno ne znam za šta bi ovde mogli da se uhvate i pohvale!

Ukratko: nalazim da DŽOKER 2 nije ni remek kakav se privideo nekima, ni dizaster kakav vide skoro svi ostali: to je jedan umereno respektabilan misfajer, suštinski misguided, ali sa mnogo vrlina na mikro-planu. Uključujući izuzetnu ulogu Hoakima Feniksa, ovde još suptilniju, žešću, profilisaniju, mračniju, još više samoponištavajuću nego u prvom Džokeru… a tu je i vrlo solidna Lejdi Gaga, mada njoj scenario nije dao dovoljno da se iskaže.

            Najveći greh filma, osim gorepomenutih, jeste to što je ispustio tu LUDU LJUBAV kojoj se svako razuman nadao i koju je kao i najavljivao u trejlerima, pa i samim naslovom. Avaj, od tog LUDILA UDVOJE ostalo je vrlo malo, a to malo ugušeno je zaista skoro negledljivim davljenjem gugutki po zatvorskim dvorištima i u sudnici…

    LUDA LJUBAV je trebalo da bude središte filma, a ne dosadna, razvučena kvazinadgornjavanja u sudnici. Mjuzikl mi ovde ne smeta skoro nimalo, ali sudska drama – lele, bate, al udaviše s tim!

Znači, jedna je stvar „Neću da vam dam to što očekujete i tražite – daću vam nešto još mnogo bolje!“ To poštujem i podržavam. Sasvim je druga stvar „Neću da vam dam to što očekujete i tražite – daću vam nešto nezanimljivo, neprivlačno, nezabavno, dosadno.“ FOLI A DU je ovo drugo.

Poseban znak koliko je ovo misgajded vidi se na samom kraju: znači, napravio si film koji je zanimljiv i dug kao neki VIC DOSADE (ne znam dal to danas postoji; u mom detinjstvu postojali su „vicevi dosade“, čiji je „smisao“ bio da traju i traju i traaaajuuuu, a bez ikakve poente, a ako se uopšte na njih nasmeješ, smešno ti koliko se to bezveze rasteže, koliko je nesmešno), ili je dug kao neko predugačko vaćarenje suviše obučeno i kruto da bi se nazvalo i predigrom, a onda ti ovaj na samom kraju pukne neko kao „uskršnje jajce“ od kvazidešavanja, kao ono kad na kraju THE BATMANA vidimo Džokera u Arkam Asajlumu.

Ovde je taj „NASTAVIĆE SE“ ne-kraj nagovešten time što u pozadini opazimo nastanak dvoličnog „Tufejsa“; promašaj je jedino u tome što, nakon ovoliko smaračkog VICA DOSADE zaista niko ko ima dve vijuge u mozgu neće više poveriti svoje poverenje i vreme ovom reditelju i njegovim misgajded igrarijama. A to, srećom, važi i za producente, tako da od „zagolicanog“ nastavka – nema ništa. Tako treba! Nek snima svoje „art“ filmove u svoja četri zida, a ne sa stotinama tuđih miliona!

Umesto JOKER: MAD LOVE dobili smo BEAU IS NOT AFRAID TO LOSE 200 MILLIONS. Samo što je BEAOUX imao bar nešto na pameti, i tokom svog trajanja ponudio, usred priličnog gušenja, ipak mnogo više vrednosti nego ovaj ovde otpadak.

Ipak, moram reći da me DŽOKER2 nije naljutio kao većinu; možda zato što sam mu prišao s krajnje smanjenim očekivanjima; a možda zato što me je, u približno isto vreme, daleko više iznervirao i naljutio opšteobožavani lažnjak zvani STRANGE DARLING, jedno kukavičje jaje od horor-trilera koje će ove godine biti u vrhu lista onih nabeđenih „poznavalaca filma“ koji ne razlikuju pacovsko govno od ćevapa… Oću li pisati o njemu? Bem li ga, ne znam oću li stići. Možda napravim jedan grupni post o nenormalno hajpovanim i hvaljenim govnima, jer ove godine ih se u hororu nakupilo baš mnogo…

Inače, postoji još jedan problem koji povezuje ova dva filma, a to je: apsolutno neumereno PUŠENJE u njima. Ovi likovi ne da puše sve u 16 nego toliko oblaporno usisavaju te imbecilne kancer-dimove, tolika se minutaža posvećuje tome kako, maltene u slou moušnu, meraklijski puše li puše, ne napušili se dabogda, i toliko se pornografski detaljno insistira na njihovom jebenom pušenju da sam u oba filma bio na ivici da ugasim jebeno gomno od filma, počeo sam da osećam smrad u svojoj sobi koliko su zapeli s tim pušmipuli sranjima.