izabrana dela

izabrana dela

недеља, 04. август 2019.

„Oluja” u NAŽIVOM

  

            Na dan 4. avgusta 1995. počelo je najveće etničko čišćenje u Evropi posle II svetskog rata – odnosno, proterivanje oko 220.000 Srba iz Hrvatske, uz prateće spaljivanje njihovih kuća i sela, i ubijanje uglavnom zanemoćalih staraca koji su ostali u svojim domovima.

            Evropa je ćutala, i ćuti.

            Svet je ćutao, i dalje ćuti.

            Hrvatska danas slavi svoje „oslobađanje“ od svojih sopstvenih nepoćudnih građana.


            A ja ću vas podsetiti – ili obavestiti, ako do sad niste znali – da duh „Oluje“ snažno lebdi nad mojim prvim romanom NAŽIVO, koji je nedavno dobio svoje treće, ultimativno izdanje.
            Njegova radnja počinje 5. avgusta 1995.


            „Ali, čekajte, zar to nije priča o okultizmu, sektama, pornografiji, snafu...?“

            Jeste i to. Ali nije taj zaplet slučajno smešten baš u period između pada Srpske Krajine i bombardovanja Republike Srpske...

Evo vam dva prigodna odlomka koji pružaju pozadinu za priču koja i jeste i nije o baš toj „Oluji“...



Goran se mršti, kao da zausti nešto da kaže, pa ućuti.
Pitam ga zašto je tako nadrkan.
                „A kako da ne budem? Jebem ti život!“ Otvara moju Politiku sa krupnim naslovom: PAO KNIN. „Sve je propalo. Sjebaše nas ustaše. Valjda ti je jasno šta ovo znači. Krajina je gotova. A i ovima u Republici Srpskoj crno se piše.“
Ne znam šta bih rekao.
On nastavlja: „Naravno, zabole tebe što Srbija nema more.“
Mrzim more. Osim toga, ne vredi plakati za prosutim mlekom, kažem.
„Krv je u pitanju.“
„Isto sranje.“
„Znaš, ponekad ti skoro zavidim kad vidim kol'ko te boli kurac za sve ovo.“
„Možda me i boli, ali drugačije to ispoljavam. Ne moraju svi da idu okolo i jauču držeći se za međunožje.“
„Ma daj,“ odmahuje on rukom. „Tebi je to samo materijal za Zbirku. Još jedan tekst koji ćeš da ubaciš u one tvoje fascikle...“
Pokazujem prema televizorčiću na kome upravo, sa kasete, ide Because She Disobeyed i pitam želi li da promenim program. „Da li bi radije gledao TV Dnevnik?“
Goran pravi kiselu facu, gura novine sa stola i samo se dublje zavali u stolicu, uz njeno glasno krckanje.
„Mora da se šališ. Da gledam ustaše kako likuju dok razvijaju svoj barjak na staroj kninskoj tvrđavi... Bolje je da gledam ovu fuksu. Gledaj kako ga prima...“ Onda, kao da se seti nečega, posegne za kesom koju je doneo. „Ko zna, možda si u pravu. Možda i u tom tvom ludilu ima neki sistem. A kad smo već kod toga, pogledaj ovo.“
Daje mi ružičasti papir na kojem je krupnim slovima isprintano: „NOVO: AVGUST 05“, a ispod toga, spisak filmova. Uzimam ga tek mlako zainteresovan.
Teen-ovo, bizarre-ono, fuck-ovo, perverse--- Onda podignem pogled sa papira, ne mogu da verujem. Goran se već kliberi dok me pažljivo posmatra, kao da čeka neku reakciju. Sigurno sam iskolačio oči.
„Mora da me zajebavaš?“
Goran se lupi u čelo i govori sebi: „Eh, al' sam majmun, što ne poneso' kameru! Koju facu si napravio! Ovaj momenat je trebalo da se zabeleži za buduća pokoljenja.“
I dalje ne verujem... da je... nabavio... taj film.
„Jok, ti si!“ On ustaje, prilazi pultu i likuje: „Legendarni... Navodni... Mistični... Okultni... Nenalažljivi – Cirkus Strasti. Od danas i u vašem omiljenom video klubu!“
(…)


* * *

Novine su pune dokaza o sve većoj kulminaciji Propasti.
                Pre četiri dana pao je Knin. Vesti govore o izbegličkoj koloni dugoj dvadeset kilometara, o 260.000 prognanih na putu ka Srbiji. Hrvatska avijacija, naravno, bombarduje kolone civila na traktorima... Odlomak iz današnje Politike spremljen za moju arhivu dokaznog materijala protiv ljudske vrste kaže:
    
Pripadnici Petog Korpusa muslimanske vojske počeli su u Topuskom masovne pokolje srpskih izbeglica i blokiranih jedinica Srpske vojske Krajine. Evakuacija srpskih civila i dela vojske iz Topuskog, koja je bila dogovorena sa UNPROFOR-om, odugovlačena je zabranama hrvatskih oficira, dok u Topusko nisu ušli vojnici Petog Korpusa muslimanske vojske iz Bihaća i počeli sa pokoljem stanovništva.

                I tako dalje.
                Na trista kilometara zapadno od mene neke ljude kolju zato što nisu iste vere kao onaj ko trenutno, u datoj situaciji, drži nož; deset spratova niže neka deca igraju se u parku dok njihovi starci žučno raspravljaju „ko je kriv“ što su Knin, a time i cela Krajina, pali u ruke „ustaša“; a ja čekam Gorana i Cirkus strasti.
Ko zna – možda ću tamo videti ko je kriv.
(…)


A možda ćete videti ko je kriv – u NAŽIVOM!
Pišite na dogstar666 at yahoo dot com i naručite sebi primerak ili dva – jedan košta samo 800 din + 50 za ptt.