Na
dan 4. avgusta 1995. počelo je najveće etničko čišćenje u Evropi posle II
svetskog rata – odnosno, proterivanje oko 220.000 Srba iz Hrvatske, uz prateće
spaljivanje njihovih kuća i sela, i ubijanje uglavnom zanemoćalih staraca koji
su ostali u svojim domovima.
Evropa
je ćutala, i ćuti.
Svet
je ćutao, i dalje ćuti.
Hrvatska
danas slavi svoje „oslobađanje“ od svojih sopstvenih nepoćudnih građana.
A ja
ću vas podsetiti – ili obavestiti, ako do sad niste znali – da duh „Oluje“
snažno lebdi nad mojim prvim romanom NAŽIVO,
koji je nedavno dobio svoje treće, ultimativno izdanje.
Njegova
radnja počinje 5. avgusta 1995.
„Ali,
čekajte, zar to nije priča o okultizmu, sektama, pornografiji, snafu...?“
Jeste
i to. Ali nije taj zaplet slučajno smešten baš u period između pada Srpske
Krajine i bombardovanja Republike Srpske...
Evo vam dva prigodna
odlomka koji pružaju pozadinu za priču koja i jeste i nije o baš toj „Oluji“...
Goran
se mršti, kao da zausti nešto da kaže, pa ućuti.
Pitam
ga zašto je tako nadrkan.
„A kako da ne budem? Jebem ti život!“ Otvara moju Politiku sa krupnim naslovom: PAO KNIN.
„Sve je propalo. Sjebaše nas ustaše. Valjda ti je jasno šta ovo znači. Krajina
je gotova. A i ovima u Republici Srpskoj crno se piše.“
Ne
znam šta bih rekao.
On
nastavlja: „Naravno, zabole tebe što Srbija nema more.“
Mrzim
more. Osim toga, ne vredi plakati za prosutim mlekom, kažem.
„Krv
je u pitanju.“
„Isto
sranje.“
„Znaš,
ponekad ti skoro zavidim kad vidim kol'ko te boli kurac za sve ovo.“
„Možda
me i boli, ali drugačije to ispoljavam. Ne moraju svi da idu okolo i jauču
držeći se za međunožje.“
„Ma
daj,“ odmahuje on rukom. „Tebi je to samo materijal za Zbirku. Još jedan tekst
koji ćeš da ubaciš u one tvoje fascikle...“
Pokazujem
prema televizorčiću na kome upravo, sa kasete, ide Because She Disobeyed i pitam želi li da promenim program. „Da li
bi radije gledao TV Dnevnik?“
Goran
pravi kiselu facu, gura novine sa stola i samo se dublje zavali u stolicu, uz
njeno glasno krckanje.
„Mora
da se šališ. Da gledam ustaše kako likuju dok razvijaju svoj barjak na staroj
kninskoj tvrđavi... Bolje je da gledam ovu fuksu. Gledaj kako ga prima...“
Onda, kao da se seti nečega, posegne za kesom koju je doneo. „Ko zna, možda si
u pravu. Možda i u tom tvom ludilu ima neki sistem. A kad smo već kod toga,
pogledaj ovo.“
Daje
mi ružičasti papir na kojem je krupnim slovima isprintano: „NOVO: AVGUST 05“, a
ispod toga, spisak filmova. Uzimam ga tek mlako zainteresovan.
Teen-ovo, bizarre-ono, fuck-ovo, perverse---
Onda podignem pogled sa papira, ne mogu da verujem. Goran se već kliberi dok me
pažljivo posmatra, kao da čeka neku reakciju. Sigurno sam iskolačio oči.
„Mora
da me zajebavaš?“
Goran
se lupi u čelo i govori sebi: „Eh, al' sam majmun, što ne poneso' kameru! Koju
facu si napravio! Ovaj momenat je trebalo da se zabeleži za buduća pokoljenja.“
I
dalje ne verujem... da je... nabavio... taj
film.
„Jok,
ti si!“ On ustaje, prilazi pultu i likuje: „Legendarni... Navodni...
Mistični... Okultni... Nenalažljivi – Cirkus
Strasti. Od danas i u vašem omiljenom video klubu!“
(…)
* * *
Novine
su pune dokaza o sve većoj kulminaciji Propasti.
Pre
četiri dana pao je Knin. Vesti govore o izbegličkoj koloni dugoj dvadeset
kilometara, o 260.000 prognanih na putu ka Srbiji. Hrvatska avijacija, naravno,
bombarduje kolone civila na traktorima... Odlomak iz današnje Politike spremljen za moju arhivu
dokaznog materijala protiv ljudske vrste kaže:
Pripadnici
Petog Korpusa muslimanske vojske počeli su u Topuskom masovne pokolje srpskih
izbeglica i blokiranih jedinica Srpske vojske Krajine. Evakuacija srpskih
civila i dela vojske iz Topuskog, koja je bila dogovorena sa UNPROFOR-om,
odugovlačena je zabranama hrvatskih oficira, dok u Topusko nisu ušli vojnici
Petog Korpusa muslimanske vojske iz Bihaća i počeli sa pokoljem stanovništva.
I
tako dalje.
Na
trista kilometara zapadno od mene neke ljude kolju zato što nisu iste vere kao
onaj ko trenutno, u datoj situaciji, drži nož; deset spratova niže neka deca
igraju se u parku dok njihovi starci žučno raspravljaju „ko je kriv“ što su
Knin, a time i cela Krajina, pali u ruke „ustaša“; a ja čekam Gorana i Cirkus strasti.
Ko
zna – možda ću tamo videti ko je kriv.
(…)
A možda ćete videti ko je kriv – u NAŽIVOM!
Pišite na dogstar666
at yahoo dot com i naručite sebi primerak ili dva – jedan košta samo 800 din + 50 za ptt.
