Dolazi PSIHO!

Drage horordžije, evo jedne lepe vesti za vas: dolazi PSIHO! I to ne ovaj sa donje slike – taj ODLAZI, nadam se što pre. A dolazi nam izvorni, originalni Norman Bejts.

            Dakle, 37. naslov u stalno-rastućoj ediciji „Poetika strave“ koju vam priređuju dr Ghoul & mr. Bodirogić, a objavljuje Orfelin, jeste temelj savremenog horora, klasični roman Roberta Bloha PSIHO.

            Radi se o opštepoznatom naslovu, zahvaljujući filmskom remek-delu zasnovanom na njemu, u režiji Alfreda Hičkoka. Film ste svi gledali, ali – koliko vas je čitalo knjigu? Koliko god film bio izuzetan, verujte da i knjiga vredi pažnje.

            Pošto ovom romanu ne treba naročito opširna najava, daću vam samo njegove osnovne parametre.

            Preveo s engleskog: prof dr Zoran Paunović, jedan od vodećih anglista u zemlji, poznat i kao mentor dr Ognjanoviću na njegovom horor doktoratu.

Bizarno je i neshvatljivo da je ovaj slavni roman na srpskom bio objavljen samo jednom, pre 30 godina (1996), u skromnoj knjižici skromne meke korice, sa skromnom ilustracijom i u skromnom tiražu od samo 300 komada. Sada će po prvi put taj prevod, sa svim prikladnim dodacima, biti plasiran kako taj roman zaslužuje.

            Spektakularne – i za Orfelin neuobičajeno eksplicitne – korice uradio je naš novi saradnik, Ognjen Pavković, čije ste umetnine već mogli videti u našem izdanju PAKLENO SRCE & KABAL.

            Knjiga ima 244 strane, a pored teksta romana između ovih prelepih korica naći ćete još i obiman stručni pogovor ko-urednika edicije, dr Ognjanovića, „Robert Bloh: Vukodlak u jagnjećoj koži“ kao i iscrpnu biografiju Roberta Bloha koju je takođe on sročio.

PSIHO!

            Knjiga izlazi tokom septembra, a Orfelin će vam obznaniti cenu i sve potrebne detalje za njenu kupovinu. Budite u pripravnosti, to će biti VRLO uskoro…

            Podsećam vas – za predstojeći Sajam knjiga u Bg, koji počinje 25. oktobra, Orfelin će imati sledeće horor novitete:

- PSIHO – Robert Bloh

- PUSTA KUĆA – Aldžernon Blekvud

- PESME MRTVOG SANJARA – Tomas Ligoti

i kapitalnu novu studiju dr Ognjanovića DOLAZAK HORORA – KNJIŽEVNOST o kojoj je više reči bilo u prethodnom blog postu.

            Uskoro ću vam detaljnije najaviti i preostale Orfelinke…

 

            Evo kako glasi početak mog pogovora PSIHU…

 

 

 Robert Bloh: Vukodlak u jagnjećoj koži 

 (c) Dejan Ognjanović

„Ja imam srce malog dečaka.

Držim ga u tegli, na svom radnom stolu.“

- Robert Bloh

 

 

Psiho je jedan od nekolicine horor tekstova kojima je skoro nemoguće prići. Baš kao i Frankenštajn, Drakula, Doktor Džekil i g. Hajd, isto tako je i Psiho zasenjen aurom sveprisutnosti i opštepoznatosti zbog interferencija sa filmskom verzijom: „Psiho? To svi znaju. Pa to je taj jedan horor koji je čak i moja baba gledala!“ Dakle, svako, i njegova baba pride, zna sve o Psihu. Možda nisu čitali knjigu, ali film „znaju“ čak i oni koji ga nisu gledali.

Interferencija filma sa književnim predloškom stvara oko potonjeg debeli sloj aure koja pristup tekstu čini otežanim.

Ona postoji i u drugim gorenavedenim slučajevima. Kada se npr. pomene ime Frankenštajn, neizbežna asocijacija u svačijem umu nije roman, nego Boris Karlof pod maskom koju je kreirao Džek Pirs (iako on ne igra Frankenštajna, nego njegovu bezimenu kreaturu, ali to je drugo pitanje). A to biva tako uprkos činjenici da u romanu stvor uopšte nije opisan tako kako je ovekovečen u klasičnom Univerzalovom filmu. Kada se pomene Drakula, stvar je složenija: tu je bilo više uspelih ekranizacija, pa će od osobe do osobe zavisiti da li će zamisliti Belu Lugošija, Kristofera Lija ili Gerija Oldmena u nekoj od njegovih protejskih inkarnacija, da ne pominjemo fanove Luja Žurdena, ili Šreka i Kinskog u Nosferatu-varijaciji Drakule. Jedino što je izvesno jeste da će malo ko na pomen tog imena zamišljati brkatog rumunskog plemića orlovskog nosa sa spojenim obrvama, kako je opisan u romanu (i prikazan u Egersovom Nosferatuu).  

Norman Bejts, naslovni junak Psiha (jer on je taj psiho), ima dodatni problem: njega je na nedostižno superioran način odigrao Entoni Perkins u ulozi ne samo karijere nego i života. Onako kako Lugoši nikad nije mogao da umakne senci Drakule, nego je na kraju i sahranjen u kostimu Drakule iz filma koji ga je proslavio, tako je i Perkins ostao zauvek žigosan tom ulogom, kojoj se vratio još tri puta (Psycho II, 1982; Psycho III, 1986; Psycho IV, 1990), pri čemu je treći deo serijala sam i režirao. Ni to nije pomoglo da Normana egzorcira. Jer, pored toga, dve njegove najupečatljivije uloge karijere takođe su duboko poremećeni Džekil-Hajdovski ludaci (Zločini iz strasti, 1984; Na ivici razuma, 1989), a slično važi i za uloge u B-filmovima potkraj karijere kada je sasvim kapitulirao pred faktom da se od njega samo horori očekuju. Zbog toga, na pomen imena Norman Bejts svako, neizbežno, pomišlja na nervoznog, pomalo nespretnog, mucavog, vitkog crnokosog mladića, a ne na debelog riđokosog sredovečnog pijanca kako je Norman opisan u romanu.

PSYCHO UNCUT

Da problem bude još veći, a aura oko teksta još zamućenija, filmsku verziju Psiha svojim snažnim autorskim pečatom obeležio je jedan od najvećih reditelja u istoriji filma, Alfred Hičkok. Iako se ta adaptacija prilično verno drži knjige, ona je toliko duboko prožeta njegovim stilom i tematskim preokupacijama da deluje kao da je Hičkok lično napisao scenario, od nule, iz svoje glave, bez ikakvog tuđeg predloška. Iz tog razloga skoro je nemoguće čitati roman Roberta Bloha „nevino“, bez ikakvih vizuelnih upliva iz Hičkokovog filma, ne samo po pitanju Normanovog izgleda, nego i ambijenta motela, kuće na brdu, izgleda i karakterizacije (naizgled) glavne junakinje, značenja i smisla svih dešavanja… Štaviše, ne morate biti psiho pa da vam, i protiv volje, tokom čitanja romana Psiho, u svesti ne izroni i njegov jednako antologijski saundtrek. Može li iko da čita scenu pod tušem, a da ne čuje škripave violine Bernarda Hermana?

A opet, sa svešću o tome da je sve to baš tako, da će senka Hičkoka neizbežno lebdeti nad ostatkom ovog teksta, i da ćemo mu se svako malo vraćati čak i kroz pokušaje da ga ignorišemo ili zaboravimo (što je, priznajmo to odmah, nemoguće) – pokušaćemo da proanaliziramo tekst, kontekst i podtekst romana pre svega iz ugla književnosti.

 

--- Čitajte ostatak, USKORO, u Orfelinovom PSIHU…

Moja nova knjiga – DOLAZAK HORORA: KNJIŽEVNOST

 

Dragi moji, veoma sam ponosan što mogu da obznanim svoju novu knjigu pod naslovom DOLAZAK HORORA: KNJIŽEVNOST. Nju će objaviti Orfelin za Sajam knjiga, odnosno do 25. oktobra 2025, osim ako Azatot ili neki njegov sluga na Zemlji nema druge planove.

Ovo nije tek još jedna moja knjiga. Ovo je, lažnu skromnost na stranu, kapitalno izdanje. Ovo je po svemu, sem formalno gledano, moj drugi doktorat. A ako je na meni to kazati, ovo je i jača i važnija knjiga od mog doktorata, POETIKE HORORA.

Uostalom, pogledajte SADRŽAJ.

 

DOLAZAK HORORA: KNJIŽEVNOST

 

Uvodna reč: Osvrt strave

 

HOROR PRE HORORA

 

I. Strašne knjige

1. „Horor“

2. Strašna knjiga

3. Evers: Na strani tame

4. Razuzdan čovek, pijanac, propalica i pesnik ponora, Edgar Alan Po

5. Orfeji fantastike

6. „Tajanstvo i mašta“

a) Berenisa

b) Natanijel Hotorn

c) Frankenštajn, Meri Šeli

d) Dr Džekil i g. Hajd, Robert Luis Stivenson

e) Okretaj zavrtnja, Henri Džejms

f) Drakula, Brem Stoker

g) E. T. A. Hofman

h) N. V. Gogolj

i) Java i san 

 

II. Šokantni časopisi

1. Šok magazin

2. Alfred Hičkokov magazin misterije

3. Misterije: magazin strave i užasa

 

III. Studije fantastike i strave

1. Smak sveta Dragoša Kalajića

2. Branimir Donat: Fantastične figure

3. Vlada Urošević: Demoni i galaksije

4. Strava u senci fantastike

a) Srpska fantastika: Natprirodno i nestvarno u srpskoj književnosti

b) Antologija srpske fantastike

c) Knjiga srpske fantastike

d) Koreni moderne srpske fantastike

5. Fantastika (i strava) u književnim časopisima

a) Delo

b) Književnost

c) Gradac

d) Gradina 

 

DOLAZAK HORORA  

 

IV. Horor pod plaštom SF-a (1): Teorija 

1. Suvi slučaj doktora Suvina

2. Čudni slučaj doktora Živkovića

3. Neobični slučaj doktora Nedeljkovića

4. Protiv čistunaca

a) Miodrag Milovanović

b) Ilija Bakić

 

V. Horor pod plaštom SF-a (2): Izdavaštvo  

1. Boban Knežević, u Znaku strelca

1.1. Knjige

a) Monolit

b) Znak Sagite edicija

- Horor

- Knjige krvi 

 

1.2. Časopisi:

a) Alef

b) Perpetuum mobile

c) Znak sagite (magazin)

 

2. Dr Živković, od Kentaura do Polarisa

a) Kentaur

b) Polaris

 

VI. Horor pod plaštom SF-a (3): Fandom

1. Horor programi u SF društvu

a) Nekrofilija – nekad i sad

b) Horor kao žanr: da ili ne?

2. Emitor i Hemitor (1989-2002)

3. „Horor je pornografija strašnog“

4. SF protiv horora

 

HOROR JE DOŠAO

 

VII. Prevedeni horor

1. Dolazak bestselera: King i kompanija

2. Dolazak Lavkrafta

3. Horor uoči apokalipse

            a) Horor u stripovima u SFRJ

b) Horor u popularnim časopisima i dnevnim novinama 

            c) Studija slučaja: „Obožavaoci rasporenih trbuha“

d) Klasici horor fantastike

- Ruska fantastična pripovetka

- Zona sumraka

- Antologija svetske fantastike

4. Skrobonjin Košmar

            a) Dolazak „Košmara“

            b) Gospodari tame

            c) Drugi košmari

            d) Skrobonja u multiverzumu

5. Oto Oltvanji, posečen na papir

6. Još horora iz 1990-ih

 

VIII. Horor izdavaštvo u 21. veku

1. Posle Odiseje

2. Novi, veliki izdavači

a) Laguna

b) Vulkan izdavaštvo

c) Čarobna knjiga

3. Lavkraftov drugi dolazak

            a) Tabernakl

            b) Nekronomikon

            c) Lavkraft u periodici

4. Bobanovski i Zavadovski

5. Napad malih izdavača

a) Tisa

b) Otvorena knjiga

c) Tanesi

d) Žir

e) Antologije

6. Časopisi

a) Književna fantastika

b) Severni bunker o hororu

c) Athanatik

 

IX. Horor u pop-kulturi 

1. Fandom u 21. veku   

a) „Laza“ posle Skrobonje

b) Fanovi naučne fantastike Sci & Fi

c) Art-Anima

            - Sajt

            - Festival

2. Internet

a) Popboks

b) Znak sagite

c) The Cult of Ghoul (Kult Gula)

3. Strip ekspanzija

            a) Beli put

            b) Darkwood 

            c) Čarobna knjiga

            d) Makondo

            e) Veseli četvrtak

4. Kuća straha

5. Crnoslovlje

 

X. Studije strave

1. Psihologija i psihijatrija

2. Astronomija i astrobiologija

3. Imagologija

4. Antropologija i etnologija

a) Bojan Žikić

b) Marko Pišev

5. Književnost

6. Dejan Ognjanović

a) Pre Poetike horora

b) Poetika horora

c) Posle Poetike horora

 

XI. Orfelin

a) Poetika strave

b) Crna mačka

 

XII. Zaključak

 

XIII. Hronologija

 

-- Indeks imena

 

 

            Podnaslov knjige glasi: „Kritička istorija recepcije horor žanra u srpskoj i jugoslovenskoj kulturi“. Ali, prostije rečeno, ovo je istorija horor izdavaštva na našim prostorima i ujedno istorija horor misli kod nas.  

Imate faktografiju: ŠTA je izašlo, kad, gde, ŠTA ima unutra; imate VREDNOVANJE: kakvo je to, zapravo, valja li prevod, izbor, sadržaj; imate ANTOLOGIJU NAJPAMETNIJIH I NAJGLUPLJIH citata iz napisa o hororu kod nas, u knjigama i novinama i odabranim mestima na Internetu; i imate STRUČNU ANALIZU izdavačke politike i konkretnih izdanja i (ne)stručnih pisanija o  hororu koji su se tamo mogli naći; a imate i brojne citate iz RECEPCIJE horora (novine, kritika, naučni radovi), uz odabrane osvrte na laička, ali znakovita trabunjanja o horor žanru.

            Nema šanse da ne saznate u ovoj knjizi BRDO stvari koje niste imali pojma ni da postoje, a kamoli da VREDE – ili da ne vrede. Kažem to i potpisujem, jer JA sam saznao BRDO toga kopajući po knjižurinama i časopisima, iščitavajući više hiljada stranica – neke davno čitane i poluzaboravljene pa sad osvežene s današnjom pameću, neke nikad dosad čitane – i tek sad sam to povezao, osmislio, promislio, tako da je pre svega meni sada daleko jasnije ŠTA se i KAKO i ZAŠTO dešavalo na ovim prostorima u zadnjih stotinak godina, a i duže, i zašto je dolazak horora kod nas imao baš takve oblike, baš tu putanju… Knjiga je pisana mojim stilom: stručno, ali jasno, s tim što sam ovde sebi dopustio malo više ironije i vickastih, sarkastičnih momenata nego u POETICI HORORA. Nema previše toga, nikako blogerski, a kamoli pljuvački, nego akademski. Ali opušteno.

            Research za ovu knjigu radio sam ceo svoj život, ali intenzivnije i fokusiranije to traje već duže od godinu dana – čitao i tragao za retkim izdanjima, uključujući brutalno nenabavljive opskuritete koje ne možete ni u Biblioteci da nađete (kao npr. fanzin Emitor i Hemitor, brojeve iz 1980-ih i 1990-ih), ili retke knjige na makedonskom, prastara izdanja od pre II svetskog rata (za mnoga ni ja nisam znao da postoje dok nisao zapeo da kopam)…

            Pored ekskluzivno iskopanih materijala, u knjizi ćete naći i citate iz intervjua rađenih spec. za ovu knjigu sa velikanima kakvi su Filip David, Goran Skrobonja, Dobrosav Bob Živković, Marko Fančović, Aleksandar Radivojević, Jovan Ristić, pa čak i (suprajz) – Boban Knežević. A tu su i navodi iz prepiske povodom njene sadržine gde su svoje uvide pružili Oto Oltvanji, Ilija Bakić, Mića Milovanović… Tu su i iskopine iz opskurnih ABN dokumenata (neki su bili onlajn neko vreme, ali više nisu) i još svašta nešto što sam ili kao hrčak čuvao pola veka u svojoj ličnoj arhivi da bih vam sada otkrio, ili mnogo toga što sam i sam sveže, nedavno otkrio i sada delim sa vama.

            Knjiga je trenutno u prelomu pa ne mogu da kažem koliko će tačno strana imati, osim što to sigurno neće biti manje od 600. Moja gruba procena je da će imati oko 620-630, ali – to ćemo tačno saznati u narednim danima.  

U njoj će svakako biti i ilustracije, neke od njih veoma retke, ekskluzivne, na netu nepostojeće: npr. božanstvena korica jedne divne knjige iz 1921, detalji iz starih časopisa, planirana korica za Skrobonjine Gospodare tame 2 (knjiga koja nikad nije izašla), korice starih brojeva fanzina Emitor, i još mnogo toga.

Odličnu naslovnu ilustraciju korice već je uradio Dragan Bibin, autor korice za POETIKU HORORA, ali to ću otkriti drugi put. Više o dizajnu i detaljima (uklj. pretplatu, cenu itsl) u narednom periodu.

            Na kraju, ali zapravo vrlo važno: teoretska knjiga o hororu na 600-ak strana (tvrdi povez, veliki format, sve kao POETIKA HORORA, samo na više strana) je nešto SKUPO da se napravi, a – da se ne lažemo, to nije komercijalno izdanje. Ni ja ni izdavač ga ne radimo zato što mislimo da ćemo namlatiti pare od tako nečega. Ali ni on ni ja nismo u ovome zbog para, bar ne primarno, mada pokušavamo da živimo od toga. Ovakva knjiga, ako se uradi u 1000 primeraka, ima da se prodaje, natenane, ko zna koliko godina. Nije to nešto što će da plane za mesec, ili godinu. Mislim, iznenadite me prijatno, slobodno, ali ne pričam napamet: POETIKA HORORA za 11 godina od svog izlaska još nije prodata u 1000 primeraka. Mislim da je, od 2014. do danas, otišlo negde oko 800 komada… I izdavač i autor su od toga dobili nešto malo više od kikirikija.

            Dakle, sve je to uvod u sledeće: ako ste u mogućnosti, a smatrate da je ovo projekat koji zaslužuje vašu podršku konkretniju od kupovine jednog primerka knjige, vi možete da budete PRIJATELJ KNJIGE.

            Procedura je ista kao i za moje samizdate prethodnih godina: ako želite, možete svojom dobrovoljnom donacijom (minimum: 100 e) podržati autora – samo mi prvo pišite na dogstar666 at yahoo dot com radi dogovora. Zauzvrat će vaše ime biti navedeno u zahvalnici u Uvodu knjige + dobićete primerak s mojom svojeručnom posvetom. Znam da je početak septembra, kupuju se paprike, drva i stvari deci za školu. Ali eto, ko ima i može da izdvoji neku sumu za podršku mom DOLASKU HORORA, neka mi se javi na mejl. Iz inostranstva moguća je uplata preko Paypala. Javite se, sredićemo.

            Samo budite brzi, rok za javljanje povodom toga je petak 12. septembar – nakon toga knjiga bi trebalo da bude sasvim prelomljena i spremna da se šalje u štampariju!

            Inače, ako ovo izdanje naiđe na solidan odaziv, u planu je i drugi tom: DOLAZAK HORORA: FILM, koji će na isti ovaj način da sagleda teme, iz HOROR ugla, kao što su: filmski časopisi i popularni magazini, revije, nedeljnici, dnevne novine, žanrovski časopisi, fanzini; filmska distribuciju u bioskopima; prikazivačka politika na televiziji, pre svega državnoj, što uključuje zasebne emisije i filmove, kao i cikluse horora; video kao medij konzumacije horora, sa svim srodnim problematikama (piraterija, nabavka retkih filmova, legalizacija); specijalni žanrovski festivali i horor na etabliranim, mejnstrim festivalima, itd.

            Ali, o tom potom. Prvo da preživimo ovaj experiment.

IZDALI ME!

Izdali me prijatelji, izdao me brat; izgubio sve sam bitke, al’ još vodim rat…

Elem, za sada su me samo izdali neki izdavači u nekim svojim izdanjima, pa evo vesti o tome, jer možda će nekoga to zanimati.

 

1) Izdali me ODZIVI u Crnoj Gori!

Časopis za kulturu Odzivi izlazi u Bijelom Polju u Crnoj Gori, a glavni i odgovorni urednik je Amar Mulabegović.

Br. 154 vodi se za 2024, ali iz štampe je izašao krajem proleća ili početkom leta 2025. i ilustrovan je, nažalost, veoma kurentnim fotkama, iako ove potiču sa crnogorskih a ne srpskih obračuna naroda i policije.

Ima tu raznih stvari koje bi mogle zanimati rafinirano čitateljstvo – evo sadržaja:

 

Taj broj sadrži i moj članak „Poetika horora“. Uprkos naslovu, taj text nije iz knjige tog naslova, nego prerada jednog mog ranijeg, manje znanog teksta.

Sada je on onlajn, pa ga sasvim legalno, gospodski, možete pročitati, ovde:

https://odzivi.me/artc/7/70

 

2) Izdao me ATHANATIK br. 3, takođe u Crnoj Gori!

Upravo je iz štampe izašao treći dvobroj crnogorskog, ali zapravo regionalnog časopisa posvećenog fantastici (pa tako, pored ostalog, i hororu).

Već sam na ovom blogu predstavio PRVI BROJ, pa i DRUGI BROJ (u oba su bili objavljeni moji eseji), i zato je red da predstavim i treći broj.

Od Ghoul-related materijala, tu ćete naći izuzetno pohvalan prikaz mog romana ZADUŠNICE, koji je napisala istaknuta hrvatska profesorka Miranda Levanat-Peričić, inače značajan expert za „teorije monstruma“ i slične hororične stvari.

Od hororičnih sadržaja u ovom broju vredi istaći ovo dole.

Proza: „Poslednja poseta marinu“, Ranko Krstajić; „Susret na dnu okeana“, Siniša Komlen; „Malehna smrt“, Adnadin Jašarević; „Ispod snova“, Nenad Smiljković.

Iz ugla nauke i kritike: „Mitologija, religija i fantastika“, Vlada Urošević; „O romanu Dejana Ognjanovića Zadušnice“, Miranda Levanat-Peričić.

Intervju: „Kad bi mi se činilo da sam nekom knjigom rekao baš ono što sam htio i kako sam htio, vjerojatno bih prestao pisati“, Pavao Pavličić; „Igra nije jedini stvaralački princip, ali je u umetnosti jezika kakvu ja volim svakako vodeći“, Sava Damjanov.

 

3) Izdao me, najzad, i neko u Srbiji: ZBORNIK O KRIMIĆU!

U izdanju Kulturnog centra Vrnjačke Banje objavljena je knjiga Krimići u regionalnoj kinematografiji: Pavao Pavličić kao paradigma.

Knjiga je nastala na osnovu izlaganja održanih u Banjskoj biblioteci na simpozijumu tokom 48. Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji.

Kao paradigma za ovu analizu nametnulo se scenarističko djelo poznatog hrvatskog književnika i akademika, dobitnika NIN-ove nagrade za roman Večernji akt, autora poznatog pod nadimkom Zagrebački Simenon, kako su ga prozvali nakon njegovih prvih romana.

Njegov scenario za film Ritam zločina (1981), režisera Zorana Tadića, napisan po motivima njegove proze „Dobri duh Zagreba“, uživa kultni status među filmofilima i kritičari ga smatraju jednim od najboljih hrvatskih filmova svih vremena.

Autori tekstova u ovom zborniku su Saša Radojević („Kriminalistički filmovi u Srbiji pedesetih i šezdesetih godina“), Zoran Janković („Ju-krimići: Od Milana Nikolića do Đorđa Milosavljevića“), Đorđe Bajić („Kriminalistički filmovi u Srbiji u 21. veku“), Srđan Savić („Od ‘Stroja za maglu’ do ‘Zločina u školi’“), Dejan Ognjanović („Ritam zločina“ i „Treći ključ“: Između krimića, fantastike, SF-a i horora“) i Dejan Dabić („Filmovi po scenarijima P. Pavličića“).

Urednici ovog zbornika su: Srđan Čeperković, Dejan Dabić i Saša Radojević.

Ovo izdanje je rađeno u samo sto primeraka, za autore i biblioteke (neke!), ali ja ću možda imati par komada extra: ako nekoga zanima nek mi se javi što pre…

P.S. Ove fotke sam skinuo sa Fejsbuka, pre nekog vremena, ne sećam se odakle, ali vrlo je moguće da je njihov autor Đorđe Bajić.

 

*

 

Ovo nije sve – velika, pompezna, epohalna izdanja su u pripremi, a obznane slede uskoro… Osim ako naci, ćaci, polićaci i ostala žgadija ne bude imala nešto protiv...