Izdavač: Centar za proučavanje Tradicije - Ukronija
Tiraž 500
Mek povez
Format: 21 cm
Autorov kontakt: dorijan.nuaj@gmail.com
Imam zadovoljstvo da vas obavestim o izlasku nove knjige Dorijana Nuaja, pod naslovom CRNI NEMIS. Na ovom blogu (a i šire) već sam pleo lovorike ovom autoru, prvo povodom njegove ezoterično-filozofsko-sociološke tirade BOŽANSKA REVOLUCIJA KATASTROFE (I UGOVOR SA ĐAVOLOM) a zatim i povodom meni lično najdraže mu tvorevine, prozno-autobiografsko-okultne trilogije Saltarello, Kako sam sreo hrvatskog bana Smoljana i Sreli smo se u Tifaretu objedinjene u knjizi LUCIFEREZA.
Odmah da naglasim – u CRNOM NEMISU reč je o poeziji. Poezija je nešto što lično ne volim baš mnogo, a i to malo što volim, iz današnjeg ugla izgleda kao pretpotopsko (da ilustrujem: nemam naročitu ljubav prema bilo kom pesniku mlađem od Emili Dikinson)! Znači, iz XX veka ponešto poštujem, ali lično, ništa ne volim.
Ipak, odmah da kažem kako stvari između korica ove knjige nisu neka dosadna smaračka poezija nego je dobar deo te zbirke inspirisan dodirom viših ili nižih sila, pa u neku ruku predstavlja i svojevrsni poetski grimoar – u šta se možete uveriti glasnim čitanjem (sa emotivnim uživljavanjem, da ne kažem iživljavanjem).
Zbirka ima 104 pesme složene na 186 strana. Kabalistički nastrojenim čitaocima prepuštam da se bakću istraživanjem značenja baš ovih cifara.
Knjiga je mestimično ilustrovana crno-belim gravirama ezoterično-alhemijske simbolike (Uroboros, Androgin i sl.). Na žalost, finansije nisu dopustile ostvarenje prvobitnog plana o luxuznom izdanju na hiper-luxuznom papiru, sa kolorom, tvrdim koricama i raznim drugim iživljavanjima, ali nakon spektakularnog uspeha ovog skromnijeg izdanja nadam se da će se stvoriti uslovi i za iživljavanje sa pirinčanim papirom, kožno-metalnim povezom, i mastilom načinjenim od krvi i sperme autora.
Evo kako sam autor najavljuje ovu zbirku:
CRNI NEMIS je poetski ciklus nadahnut sferom paganskog i okultnog, htonskog i uranskog. Objedinjuje Hermesovu obrtnicu, vodeći nas Hekatinim stazama ka Dole i uranijskim ushićenjima ka Gore. Naslućuje tajanstva ćudljive prastare Boginje i ponekad zaista čini da vidimo i osetimo njen dah i nevremenu lepotu skrivenu iza sedam prozirnih i neprozirnih velova njenog tajanstva. Staza koja spaja solarni hegemonikon i božanski empirijum ključni je simbol ovog opusa. Shvatimo ovu knjigu kao svedočanstvo Drveta života i Drveta smrti, kao i fatalnosti koja ih okružuje a čiji pipci često dopiru do umišljenih kula ljudskog sveta uzdrmavajući njene temelje.
Naslovi ovog dela ukazuju na dubinska metafizička stremljenja, prolazeći kroz predele čudovišnog i bizarnog, nebeskog i podzemnog, svakodnevnog i magijskog, mističnog i vulgarnog, blasfemičnog i sakralnog.
"Moć mračne opsene", svedočanstvo o inicijaciji u kult htonske boginje;
"Crni nemis", manifestacija i obraćanje mračne boginje, same Hekate u prvom licu jednine;
"Lagaš (Kula čekanja)" posvećeno boginjama Ištar i Al Lat;
"Pogled sa jalovog brda", proročki ep o mračnoj budućnosti i globalnom sunovratu čovečanstva;
"Gudeja", iskazi o besmrtnoj etici drevnog sumerskog proroka;
"Babarogizmi", opskurnost viđenja i susreta vampirske gnomide, itd…
Za moj ukus, autor se previše bavi nekakvom mistikom i misterijom ženskosti (!) i malko gnjavi sa svim tim nepreležanim "boginjama", Magna-Materima, Kalima, Ištarima i Hekatama, ali sve u svemu, ovo su sasvim respektabilni poetski pokušaji koji bi imali Ghoul's seal of approval sve i da njihov autor nije moj prijatelj i jedan od likova mog romana-prvenca. Pesme su prilično prozne u svojoj osnovi, narativne, invokacijske, direktne u tome "šta je pisac hteo da kaže" (mada mu, naravno, ne treba baš uvek verovati na reč!) i lišene većine onoga što inače u poeziji ne volim.
U svakom slučaju, evo konkretnog uzorka iz gradivne tj. gravidne, odnosno "noseće" pesme (pisane autorovom ženskom stranom):
CRNI NEMIS
I:1; Zagrli Mesec. Pusti da ti kažem sve ono što do sada nisam znala. Krvave misli paraju moje strasti i slast mog užitka u sebi samoj. Krvave misli, svitanja bez svetla, sumrak bez ljupkosti večeri. Ja tamu pretvaram u krv i krv pretvaram u tamu.
I:2; Šta smo sve mogli biti, i šta smo bili, goleti suve, zmije u spletu, pod oklopom neba, u silinama krasa…
I:3; Pustila sam senku devičanskog jecaja, ponoćni oganj nad promrzlom zemljom. Posle mene smrt je igra. Od tvoje treperave luči stvoriću zanos za moju neutaživu tminu. Grleći Mesec, grlim našu čežnju, kamenjar i Sunce nad belinom stena nepostojanja, koje prkose okeanu sve ljubavi sveta.
I:4; Ja sam anđeo sivih voda ponora. Grejem promrzle prste na vatri tvog života. Od te majušne topline načinićeš nit premošćavanja nepremostivog. Budi lagan i hrabar nad ponorom. Budi tih. Budi nežan… Ako se opasno zanjišeš, potraži moje promrzle prste.
I:5; Zavoleo si sve šta te čini mrtvim, da bi bio živ sećajući se mene. Srešćeš me tamo gde ni ne slutiš, tamo gde ništa ne znaš, tada kada te više ne bude bilo…
I:6; Mesec je tamo gde je žena. Zemlja je tamo gde nam se korenje prepliće. Pokorio si me. Doneću ti smrt.
.....
PS: Za one koji se (s pravom) pitaju: šta mu je, koji penis, taj nemis – evo prosvetljenja: NEMIS nije National Emergency Management Information System (kako bi neki hteli da vas navedu da pomislite), niti ima veze sa podvodnim živuljkama (ili ima?) u Northeast Marine Introduced Species, a sumnjive su i veze sa National Epidemiology of Mycoses Survey. Ako je verovati autoru, u pitanju je samo nekakva pra-starinska vrsta krune ili dijademe.
PPS: A evo i kratke nepotpisane recenzije-najave koja otvara ovu knjigu:
Dorijan Nuaj je poeta eshatoloških intencija, profetske vokacije i mitotvoračke imaginacije. Njegova poetika je sintaksički sudar dvaju magistralnih koncepcija realnosti: infinitivnog i infinitezimalnog. Duh njegovih poetskih iskaza je sablastan i raspet između dve vremenske krajnosti koje sežu od praiskona do nadistorije. On nas vodi kroz tanane i čudovišne predele oslikane gotovo manijakalnim vizijama, toksičnim ali i okrepljujućim fantazmima, pokazujući sasvim jasno perspektive koje vode ka Gore i ka Dole. Sa osloncem u metafizičkom, u memoriji, intuiciji i imaginaciji, njegova poetska artikulacija, u uslovima stravične ograničenosti ljudske moći verbalnog izražavanja, na neobičan način, efektno kanališe emisije impulsivnosti Večnosti i Beskraja…Čitajte glasno, u ponoć i u podne, u suton i praskozorje. Čitajte i osluškujte. Stihovi ove knjige su čista magija.
