субота, 4. јун 2016.

Engleska priča o duhovima

  
U okviru Festivala fantastične književnosti „Art-Anima“ u utorak, 31. maja 2016. održao sam predavanje pod naslovom „Engleske priče o duhovima - od Le Fanua preko M.R. Džejmsa do Ejkmana“.
Za one koji nisu mogli tada da dođu, a želeli su, i uopšte za sve one koje zanima ta tematika (a koga to na ovom blogu NE zanima?!) – rešio sam da sa vama podelim neke teze i skice i citate na kojima je bilo zasnovano to predavanje.
Odmah da naglasim: pričao sam, kao i uvek, „iz glave“; nisam čitao, osim jedan ili dva citata iz M. R. Džejmsovih "pravila" za dobru priču o duhovima. Stoga, ovo dole NIJE tekst predavanja, već samo neke od teza za njega. Uživo sam neke od tih crtica razvio nešto više, a neke nisam stigao ni da pomenem.
Ipak, mislim da je od koristi da bacite pogled i na ove teze, a ko želi može i da odsluša čitavo predavanje – koje sam, sam samcit, bez pomoćnika i saučesnika, održao u trajanju od punih 75 minuta, bez ikakvih prekida (inserti i slične džidža-midže). Snimak je napravio Vlada Nevidljivi i neki odlomci ovoga verovatno će se naći u njegovoj emisiji „Pogled iz svemirskog broda“ (Radio BG 202), ali jedino na ovom blogu možete ekskluzivno da skinete i odslušate ovo predavanje u celosti. Mediafire link za audio fajl veličine 67 MB možete skinuti ako kliknete OVDE.


Fotke sa ovog predavanja u ovom postu napravili su zvanični fotograf festivala, pomenuti Nevidljivi, i drugar Miloš P. Svima zahvaljujem i ovom prilikom.

A ovo dole su neki fakti, teze, crtice itd. vezani za temu priča o duhovima...

Priče o duhovima i mrtvima koji se vraćaju među žive stare su koliko i čovečanstvo, i nalaze se svuda, od mitova i legendi, balada i narodnih priča pa do književnih obrada, u rasponu od Homerove Odiseje preko kineskih i japanskih "kaidan" priča, elizabetanskih drama, do priča nemačkih romantičara i engleskih gotskih romana
 

Motiv duha može biti primenjen u književnosti na različite načine i u različitim kontekstima, sa brojnim konotacijama, međutim, priča o duhovima, kao podžanr horora, podrazumeva da duh obavezno bude prikazan kao preteći, zlonameran i potencijalno uništiteljski.

Duh Hamletovog oca u Hamletu i Bankov duh u Magbetu.

Usmeno poreklo priča o duhovima ne može se dovoljno snažno naglasiti.

Enciklopedija fantastike je ovako definiše: "Najuobičajeniji oblik natprirodne proze, koji se obično bavi susretom sa bestelesnim duhom ili ličnošću. Duh najčešće pripada nekom umrlom, ali može da bude i nekog živog (doppelgänger) ili nerođenog. Duh može da uzme telesni oblik ili da bude u potpunosti u umu protagoniste – potonji oblik priče o duhovima obično se naziva psihološkom pričom o duhovima."
----------John Clute, John Grant (eds), The Encyclopedia of Fantasy


Ser Volter Skot: dva klasična predstavnika, 'Priču Vilija Lutalice' [iz romana Redgauntlet, 1824] i 'Sobu sa tapiserijama'."

Zapisane narodne priče i legende:
Priče za zimsko veče Džejmsa Hoga (1820), Otkrovenja živih mrtvaca braće Džona i Majkla Banima (1824), Vilenjačke legende i tradicije južne Irske... Noćna strana prirode (1848), Svetlost i tama (1850) i Duhovi i porodične legende (1858).

Pojava spiritizma, 1848. godine, sestre Foks u Hajdsvilu, država Nju Jork.

1882. englesko Društvo za psihička istraživanja (Society for Psychical Research)

"situacija porodične grupe okupljene oko ognjišta u najhladnije i najmračnije doba godine, dok razmenjuje priče kojima se ritualno egzorciraju izolovanost i strava, i kojima se potvrđuje solidarnost grupe dok se priznaje njena ranjivost."

Najraniji predstavnik: Džozef Šeridan Le Fanu ("Karmila").
“Šalken slikar” (1839) = devojka obećana nakaznom ženiku...
"Duh madam Kroul" = služavka u kući gde trune matora madam Kroul (93 godine) čije se dete nekad davno, navodno, udavilo u bari.
"Zaveštanje plemića Tobija" = dva brata zavađena zbog nasledstva: lep dobio sve, grbavi besan, ali onda grbavi umre, a demonski pas pokazuje na drugi testament, u zidu.
"Nagodba ser Dominika" = sa Đavolom; party-animal bogatun dobije đavolje usluge na 7 godina, ali kad se primakne rok postane ‘pobožan’.
"Zeleni čaj" = demon u vidu majmuna šapuće i progoni đakona…

Čarls Dikens je svojom popularnom "Božićnom pesmom", 1843 zanavek povezao Božić i duhove, a tu vezu je potom eksploatisao u božićnim brojevima časopisa koje je uređivao (Household Words i All The Year Round).

Dikens je, pored tuđih, objavio i niz sopstvenih priča o duhovima: "Goblini koji su ukrali grobara" 1837), "Ukleti čovek i nagodba s duhom", 1848), "Ukleta kuća", 1859) i naročito "Skretničar" ("The Signalman", 1866).

Priče od duhovima pisali: Tomas Hardi, Henri Džejms, Radjard Kipling, Oskar Vajld, "Saki" (H. H. Munro), Džozef Konrad, ali i veoma čitani pisci kao što su Vilki Kolins, Ser Artur Konan Dojl, R. L. Stivenson i H. Dž. Vels. Priče o duhovima pisali su i istaknuti evropski pisci (Gotje, Mopasan, Zola, Turgenjev, Gogolj...) kao i američki (Hotorn, Birs, Tven).

Premeštanje sablasti iz inostranih feudalnih zamkova u domaće buržoaske domove. Strava više nije "tamo negde", u nepoznatom i dalekom, već "ovde", u toplini doma ili u njegovom bliskom susedstvu, u kući na kraju ulice.


M. R. Džejms. 
Priče o duhovima zapisivao je prevashodno kako bi ih čitao kolegama i prijateljima tokom Božićnih večeri.

Džejms: Mislim da, po pravilu, ambijent treba da bude prilično poznat a da većina junaka izgleda i govori na način koji možete videti i čuti svakoga dana. Priča o duhovima koja je smeštena u dvanaesti ili trinaesti vek može uspeti u tome da bude romantična ili poetična: ali ona nikada neće staviti čitaoca u poziciju da sebi kaže: 'Ako nisam dovoljno pažljiv, nešto ovakvo moglo bi se i meni desiti!' Još jedan zahtev, po mom mišljenju, jeste da duh treba da bude zlonameran ili odvratan; prijateljske prikaze koje pružaju pomoć sasvim su u redu u bajkama ili lokalnim legendama, ali meni nisu od koristi u fiktivnoj priči o duhovima. Takođe, mislim da tehnički termini 'okultizma', ako se njima pažljivo ne barata, imaju tendenciju da običnu priču o duhovima odvedu na kvazi-naučni nivo, i da prizovu u igru odlike sasvim različite od imaginativnih.
 

M. R. Džejms kao dva ključna činioca dobre priče o duhovima ističe atmosferu i "fino izvedeni krešendo": „Budimo, dakle, uvedeni među aktere na smiren način; dajte da ih vidimo kako se bave svojim uobičajenim aktivnostima, neuznemireni pretećim slutnjama, zadovoljni svojim okruženjem; i u ovo smireno okruženje pustimo da zloslutna stvar pomoli svoju glavu, isprva nenametljivo, a zatim sa više insistiranja, sve dok ne zauzme pozornicu. Nije pogrešno ponekad ostaviti prostor za prirodno objašnjenje; ali, rekao bih, neka taj prostor bude toliko uzak da ne bude zaista praktičan.“

1) Duh, demon ili kakav god monstrum – mora biti zao.
2) Duhovi su nepojmljivi, nedokučivi, nepredvidivi.
3) Ambijentacija mora biti ubedljiva i čitaocu savremena.
4) Temeljni sukob: poznato (domaće) protiv nepoznatog (tuđinskog).
5) Idealna forma: kratka priča jednostavne strukture (na tragu E. A. Poa).
6) Fini balans između preovlađujuće suzdržanosti i trenutaka eksplicitne groze.
7) Priča o duhovima nije samo o duhovima.

Duhovi pre Džejmsa bili su, po pravilu, agenti norme: ideja nagrade i kazne podrazumeva ustaljeni, antropocentrični sistem. Džejmsovi „duhovi“ nisu produžetak ljudske zajednice ni u kom smislu: oni otelotvoravaju „rez“ između sveta ljudi i sveta „onog drugog“, demonskog; oni nisu antropomorfne pojavnosti; atavistički...

Priča o duhovima pre Džejmsa patila je od previše racionalnosti i smisla: a onda je došao Džejms, sa svojim sažetim, svedenim, podmuklo pritajenim a zapravo groznim i užasavajućim pričama.

- Spomenar kanonika Alberika = gargojla

- Izgubljena srca = crna magija, večni život

- Jasen = veštičja kazna svedoku: veliki pauci

- Broj 13 = ukleta soba u hotelu (crni mag)

- Grof Magnus = srednjovekovni mag; „Crno hodočašće“ i saputnik s pipcima

- O, zazviždi, i ja ću ti doći, momče = zviždaljka koja doziva čuvara templarske crkve

- Blago opata Tomasa = mozgalica, rebus – žaboliki monstrum!

- Čaranje runama = crna magija: kletva

- Pogled sa brda = duše obešenih i dalje na brdu

- Opomena za radoznale = iskopana kruna i njen čuvar...


Novela Henrija Džejmsa "Okretaj zavrtnja"...

Aldžernon Blekvud je pisac koji se često naziva majstorom priča o duhovima. Mali broj priča o duhovima: "Slušalac" ("The Listener", 1907), "Prazna kuća" ("The Empty House", 1906) i "Održano obećanje" ("Keeping His Promise", 1906). „Vrbe“ – nevidljivi entiteti...

"numinozno" - strahopoštovanje - mysterium tremendum
elementali i druge inkarnacije sila prirode -ne moraju biti demonski per se.



Čudnost u običnim stvarima i u običnim doživljajima, opažanja što vode iz realnosti u nadnormalan život ili u viziju, majstor neobične atmosfere, studije na granici sna, zaplet uglavnom zanemaren ali zato atmosfera vlada, avanturistički nastrojeno iščekivanje otkrića mističnog sveta, i naročiti naglasak na nagoveštaju.

"Natprirodne sile koje on prikazuje fundamentalno su indiferentne prema čoveku," piše Panter. "(One) nisu neprijateljski entiteti, ali ako budu uznemirene, iz ovog ili onog razloga, u stanju su da delaju na moćne i zastrašujuće načine."


Robert Ejkman: priče o duhovima.

The Waiting Room
Ravissante
The Unsettled Dust
The Houses Of The Russians
The Real Road To The Church
Niemandswasser
The Same Dog