Dejan Ognjanović o DRAKULI i vampirima

 

S velikim zadovoljstvom učestvovao sam, po drugi put, u Kontrastovom podkastu „Vredno priče“ koji vredno, stručno i pitko vodi Sara Arsenović.

Podsećam, prošle godine, baš uoči Noći veštica, u istom podkastu govorio sam o Lavkraftu. Taj razgovor, ako vam je nekako promakao, možete i dalje pogledati OVDE:

https://youtu.be/3jHY9psHgXE?

Tada sam bio zakačen „sajamskim virusom“, što se pomalo odrazilo na moje grlo i govor. Ove godine na Sajmu knjiga nije bilo dovoljno gužve i posetilaca da bi se zaraza raširila, ili je moj imunitet bio bolji, uglavnom – ovog puta 100% čista glasa i bistra uma popričao sam sa Sarom, bez naprezanja, punih sat i po, na temu značaja romana DRAKULA Brema Stokera.

Evo zvanične najave te emisije.

Danas nam je izuzetna čast da ugostimo jednog od vodećih stručnjaka za žanrovsku književnost u regionu, doktora nauka i nezavisnog istraživača, Dejana Ognjanovića. Rođen u Nišu, Dejan je diplomirao i magistrirao engleski jezik i književnost, a doktorat na Filološkom fakultetu u Beogradu stekao je odbranom teze "Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti". Ovim pionirskim radom postao je prvi autor u Srbiji i na Balkanu koji je doktorirao na teoriji horora. Pisac je, esejista, kritičar i prevodilac, a posebno je poznat po svojim studijama "Poetika horora" i "Faustovski ekran: đavo na filmu", kao i po obimnom radu kao urednik serije "Poetika strave" u izdavačkoj kući "Orfelin". Njegova stručnost i posvećenost analizi fantastike i horora, pa čak i nominacija za prestižnu američku nagradu "Brem Stoker", čine ga idealnim sagovornikom za delo koje je pred nama.

U ovoj epizodi posvećujemo se kapitalnom delu gotske književnosti i rodonačelniku modernog vampirskog mita – romanu "Drakula" irskog autora Brema Stokera, objavljenom 1897. godine. Delo nastalo u jeku viktorijanske ere i suočavanja sa pretnjama modernosti i kolonijalizma, "Drakula" nije samo priča o natprirodnom čudovištu. To je duboka studija o tabuima, seksualnoj represiji, sukobu arhaičnog Istoka i civilizovanog Zapada, kao i o neizvesnosti koju donose naučni i društveni napredak.

Iako je Stoker inspiraciju za ime pronašao u vlaškom knezu Vladi Tepešu, njegov Grof Drakula je esencija postbajronovskog vampira čija mračna privlačnost i preteća energija ugrožavaju moralne i socijalne temelje britanskog društva. Roman je strukturisan kroz pisma, dnevnike i novinske članke, što mu daje autentičnost i neposrednost, uvlačeći čitaoca direktno u borbu svetlosti i tame.

Pridružite nam se na putovanju u Transilvaniju, kroz vekove književnosti, u novoj epizodi podkasta "Vredno priče".

 

A sad opet ja…

Vampirska tematika izuzetno je popularna, u šta sam se često i višestruko uverio u novije vreme:

Orfelinova zbirka KARMILA i druge priče strave upravo je na ovom Sajmu rasprodala i poslednji primerak svog 2. izdanja;

Orfelinova zbirka DRAKULIN GOST Brema Stokera takođe spada u naše najtraženije naslove, i njeno 2. izdanje nam je na izmaku – ako ga još nemate, bolje požurite da nabavite;

a vampirski roman IZGUBLJENE DUŠE Popi Z. Brajt, koji sam odabrao i priredio za novu ediciju „Trepet“ Veselog četvrtka, bio je jedna od najprodavanijih knjiga tog izdavača na ovogodišnjem Sajmu knjiga. (Ko je želi od mene, nek mi se javi što pre na mejl.)

Narod, prosto, voli vampire.

Zašto? U čemu je tajna vampirskog mita? Šta je to toliko privlačno u njemu? Šta nas tu tako golica i pali, intrigira i inspiriše? Šta je uticalo na DRAKULU a kako se ta priča dalje širila i na šta sve uticala?

O svemu tome saslušajte jedan prijatno opušten i pitak, a stručan i dobro pripremljen razgovor – ako kliknete OVDE: https://youtu.be/G7CDThBWXMo?

Ili embedovano odmah ispod: