Izašao
je novi, četvrti broj godišnjaka za srpsku i komparativnu književnost PHILOLOGIA
MEDIANA (M52) kojeg izdaje Filozofski
fakultet u Nišu. U njemu možete naći moj rad pod naslovom "Otrantski
zamak i retorika horora".
Odmah
da naglasim: to NIJE isti onaj rad "Otrantski zamak Horasa Volpola i poetika
ranog gotika" čiji je I deo izašao u časopisu SVESKE (mart), a čiji
drugi deo izlazi uskoro, u junskom broju, niti je to njegova izmenjena verzija,
već je potpuno novi rad koji se nadovezuje
na njega. To se može videti i prostim upoređenjem sažetaka ta dva rada, ako već
ne samih radova. Rad u SVESKAMA bavi
se, pre svega, kulturno-istorijskim kontekstom rađanja gotika (proto-horora), i
Volpolovim pokušajem da pomiri starinsku i modernu romansu.
U
radu objavljenom u MEDIANI naglasak
je na formalnim elementima i postupcima kojima je, u Volpolovom
romanu, postavljen temelj poetici horor žanra. Drugim rečima, analiziraju
se motivi i njihova organizacija, kao i konkretne odlike retorike horora
(analizirane kroz close reading reprezentativnih odlomaka romana) koje će
postati karakteristične za horor žanr.
Evo
kako izgleda sažetak ovog rada.
Dejan B.
Ognjanović
Doktorant
Filološkog Fakulteta u Beogradu
Otrantski
zamak i retorika horora
Ovaj radi bavi
se romanom Otrantski zamak Horasa Volpola, opšte priznatim začetnikom
gotskog romana (tj. gotika, koji se posmatra kao rana faza horora). Analiziraju
se motivi uvedeni u ovom delu koji će, nakon njega, postati karakteristični za
gotik, kao što su zamak, samostan, tajni prolazi i podzemni hodnici; istražuje
se njihovo značenje i funkcija u zapletu. Takođe se analiziraju tipski likovi
koji će, nakon ovog romana, postati tipični za ranu fazu gotika: progonjena
junakinja, zlikovac, i junak. Istražuju se značenjske i idejne konotacije njihovog
portretisanja i značenja proizvedenog njihovim međuodnosom, kao i uplivom toga
na poetiku gotika. Najzad, rad istražuje osobene pripovedne postupke kojima se
sprovodi estetska namera žanra gotika (horora), odnosno izazivanje jeze, strave
i napetosti, a naročito identifikaciju, retardaciju i suspenziju. Na konkretnim
primerima iz teksta demonstrira se rađanje poetike horor žanra kroz upotrebu
motiva, tema i književnih postupaka uvedenih u Otrantskom zamku,
usavršenim i dopunjenim tokom dalje istorije žanra, i aktuelnim do današnjih
dana. Pokazuje se da je tekst, već u ovom prototipu žanra, ustrojen u skladu sa
estetskom namerom horora.
Ključne reči: gotski roman, horor,
žanr, motiv, poetika, fantastika, retorika, identifikacija, retardacija,
suspenzija, narativna perspektiva
Ovaj rad sada je u celosti dostupan onlajn, i možete ga skinuti i čitati OVDE.
