izabrana dela

izabrana dela

среда, 6. јул 2022.

SLAUGHTER FEST: Kako je bilo?

 Tokom vikenda, od petka do nedelje, 1-3. jula 2022. održan je prvi SLAUGHTER: Internacionalni festival umetničkih horor filmova

otvaranje

Ovo zbitije, prvo te vrste južnije od Beograda, odigralo se u nekadašnjoj doljevačkoj klanici, sada transformisanoj u prostor za kulturna dešavanja.  

Norbert F. na otvaranju

Prikazano je 15-ak filmova na tri bioskopska platna, kako u glavnoj hali, tako i u fabričkom krugu nekadašnje klanice.

Jovan Ristić na otvaranju

            U tom kontekstu ja sam bio umetnički direktor festivala, odnosno osoba zadužena da kreativno i umetnički osmisli program, pregovara nabavku filmova i dogovori goste, te osmisli i izvede jednu tribinu: „Pola veka Leptirice: horor u srpskoj kinematografiji“.  

desetak posetilaca na tribini u Nišu - uglavnom gostiju van Niša

Uz to sam bio i aktivan saradnik u PR kampanji i saučesnik u hostingu gostiju: jednoga sam ugostio kod sebe, u N. Banji, a oko ostalih, smeštenih u hotelu u Nišu koordinisao sam, sa hosting-volonterima, da sve prođe kako treba i da gosti budu zadovoljni.

niško gostoprimstvo

Plus, u nedelju sam ih poveo na nekoliko slikovitih lokacija u Nišu i okolini.

predsednik žirija, malko indisponiran

            „I? Iiiiii? Kako je bilo?“ pitate me vi, kao što me ovih dana pitaju mnogi.

Ukratko rečeno (jer, ovca mi se jagnji i već se sprema na put, na druga dva fanta-horor festivala), ja sam prijatno iznenađen, onako kako samo čovek pesimista može ponekad biti.

Sve je prošlo znatno iznad mojih očekivanja/briga/sumnji po mnogim pitanjima, a pre svega u smislu odziva publike: daleko više metalaca na mjuzu, ali i više gledalaca horora nego što sam smeo očekivati u fckn Doljevcu, u blago nafriziranim ruinama nekad velike klanice!

Da se ne lažemo: nisu Južnjaci naprasno otkrili horor kao neku veliku navlakušu i došli u ruljama i hordama da gledaju horor filmove. Neki jesu, čak mnogi jesu, ali ne većina.

Većina je došla na „prateći program“, koji je zapravo bio glavni program i glavni mamac: „Slaughter Heavy Metal Festival“ sa dva nezavisna stejdža i 12 bendova iz zemlje i inostranstva (10 autorskih, dva kover benda: Metall-lica i Panterchuga).

Bio je to princip: dođite zbog metala (i besplatnog prevoza/piva) – ostanite/vratite se opet zbog horora.

I to je sasvim legitimno. I to je dobar način da se učvrsti veza između horora i drugih oblika pop kulture, i da se proširi publika, da se osvesti, obrazuje, kultiviše. Neće se to desiti preko noći, ali može da se desi.

Ja osećam kao vrlo opipljivu stvar da su edicije „Poetika strave“ i „Crna mačka“ koje uređujem u Orfelinu u prethodnih sedam (7!) godina obrazovale čitalačku publiku horora tako što su im ukazale na daleko širi dijapazon mogućnosti i kvaliteta horora nego što su do tada bili svesni, navikli samo na mejnstrim horor (King, Kunc, Barker, Simons).

Nekima sam kroz Orfelin „samo“ otkrio neke nove, dotad neznane autore koje teško da bi im neko drugi objavio i predstavio, a nekima sam ukazao da je horor mnogo više, šire, dublje, raznovrsnije od onoga što su dotad mislili.

E, pa, osećam da bi se nešto slično moglo desiti i sa edukacijom publike filmskog horora – ako ovaj festival zaživi, a ja nastavim da na njemu radim ovo što sam sada. Za sada sve ukazuje da će festivala biti i dogodine, barem u smislu da smo i ja organizatori zadovoljni prvim izdanjem i želimo da dalje sarađujemo na drugom.

Sad, šta će biti sa novom koronom, majmunskim boginjama, inflacijom, najgorom zimom od 1944, Trećim svetskim ratom… i koliko bi takve stvari uticale na SLAUGHTER 2 – to niko ne može znati. Da smo živi i zdravi i veseli!

Osetio sam mnogo pozitivne energije, slatkog fidbeka od mnogih, očigledno je (a to i moje fotke pokazuju) da je najveća većina publike bila prezadovoljna i puna razumevanja prema nekim manjim kiksevima.

Čak i medijski je sve bilo pokriveno odlično: uživo me uključio opozicioni N1, a snimili me i za režimski RTS i za TV Anadoliju i za lokalni niški Belami…

U subotu popodne je u Nišu bio baš gadan pljusak, provala oblaka sa gradom. Nišlije su se uplašile da će nevreme potrajati i uveče, u obližnjem Doljevcu – iako se ispostavilo da u Doljevac, ni preko dana a ni uveče, nije pala bukvalno ni kap kiše. Kao ni u Nišku Banju, recimo. 

pogled na pljusak iz ugla Nišlijske mehane

Nepojmljivom mudrošću božjom, ogromna količina vode izlila se na vreli niški asfalt, a zagorela poljoprivredna zemlja u selima oko grada ostala je suva.

Kao posledica toga, uveče drugog dana je iz Niša došlo nešto manje ljudi nego što ih je bilo u petak (dakle, umesto 500-ak bilo je 300-ak), a bilo je logično da ih u subotu uveče drma najjača groznica.

U nedelju je poseta opet bila sasvim solidna. Zvaničnom odlukom žirija, prvu ZLATNU MACOLU dobio je austrijski film 2551.01: THE KID, što me veoma veseli, jer je i po mom sudu to bio najbolji i najvredniji film na festivalu.

2551.01

dodela Zlatne macole

Drago mi je što smo mogli da ugostimo njegovog reditelja, Norberta Fafenbihlera, koji se u privatnom druženju pokazao kao vanredno topao i drag lik, nimalo mračan i morbidan kao što je njegov film.

Nezvaničnom odlukom publike Macola je dodeljena još nekome…

Sve u svemu – nisam nezadovoljan! Manje sam se umorio nego što sam mislio da ću; nisam se nervirao ni blizu koliko sam strepeo (gledajući druge organizatore, na drugim sličnim festivalima); očekivao sam da budem iznuren, isceđen kao krpa posle ova tri dana, a zapravo se osećam super.

 Mnogo više energije sam dobio kroz lično uživanje i kroz talase pozitivnog fidbeka sa svih strana, nego što su mi ih oduzela poneka nerviranja ili brige (zeznuti flajeri na kojima je odštampana stara verzija programa, netačne satnice u odnosu na finalnu; pomereni let gosta iz Rumunije, koji je imao čitavu avanturu da dođe do Niša, itd).

Naravno, meni je čaša uvek poluprazna i ja nikad nisam sasvim zadovoljan, ali iz svega što sam čuo i video, čini mi se da je većini posetilaca čaša SLOTER-krvi bila više nego polupuna i da žele, čak traže još. OK, ako okolnosti dopuste, biće toga još…

 

A sad, nakon što sam promovisao DIVLJU KAPELU na Art-Anima festivalu u Beogradu (5. jula), hitam na GROSSMAN FILM & WINE FESTIVAL u Sloveniju, gde ću intervjuisati Roberta Freddy Englunda i Jacka ALONE IN THE DARK/HIDDEN Sholdera, gledati krem kremova novih horora, piti rujna (zapravo, bela) vina i zezati se sa horor fanovima i frikovima.

DIVLJA KAPELA će i na Grosmanu biti predstavljena, zajedno sa novim Orfelinovim izdanjima, a svi vi u Srbiji i okolini koji je još niste nabavili, pišite mi slobodno na mejl dogstar666 at yahoo dot com i tražite svoje primerke!  

Takođe, podsećam da je Orfelin objavio novo, tvrdo izdanje moje POETIKE HORORA – godinama ste mi pisali i tražili tu knjigu: sad je ponovo dostupna! Samo 2.200 din za knjigu od 580 strana velikog formata, ilustrovanu, s tvrdim koricama, kakvu u svetu nećete naći (šta god neki bilmezi po nekim forumima laprdali). Za nju, kao i za upravo izašlog PARAZITA A. K. Dojla, pišite na orfelinns at gmail dot com.

Detalje o Grosmanovom filmskom, pratećem i svakom drugom programu imate OVDE, pa bacite oko. Dizajn plakata i majice i ove godine sočinio je ex-Nišlija, Orfelinov stalni saradnik, Ivica Stevanović, što je samo još jedan dokaz koliko je ovaj svet mali, a možda i još ponečega, ali suviše sam skroman da to napišem…

Umesto toga, neka slike govore više od reči: sve fotke u ovom posty (c) Dejan Ognjanović.

koloseum u niškoj banji

svetska premijera: agata