*(*)
2-
Ovo
je rimejk španskog (blago precenjenog u nekim krugovima, ali pristojnog) klasika WHO COULD KILL A CHILD
(1976).
Gledanje originala
preporučujem onima koji ga dosad nisu overili (trojka: ***). Bolje je to umesto ove napadne budalaštine, jer rimejk je
uspeo da omaši ama baš u svemu što je mogao.
Čak i ako ih
ne gledate uporedo, jedan uz drugog (a Španca sam baš nedavno reprizirao pa mi
je svež u glavi), ovo je naprosto goli ispod-mediokritetizam, bez trunke
atmosfere, saspensa, pretnje, novine ili ikakve poente izvan golog gimika (jao,
pazi, deca preko noći rešila da pobiju odrasle! brrr! those little bastards!).
Original je
imao nekakvu pomalo naivnu ali simpatičnu poentu. Kao, svet je postao previše
zlo mesto: ratovi i druge grozote što ih kuvaju odrasli postali su previše za
decu, koja tu kao i uvek najviše trpe, pa se zato ona, nekako (telepatski?),
organizuju i počnu da ubijaju one što zaista ubijaju ovaj svet.
U rimejku ne postoji
ni taj niti bilo koji drugi podtekst ili smisao iza gimika: deca, naprosto,
odjednom, ubijaju i to je to. Nema ga čak ni "He who walks behind the
rows" da ih usmerava i vodi.
Što je još
gore, prikazani su kao mali sadistički gadovi koji se naslađuju ubijanjem:
odsecaju komade tela ubijenih i nižu ih na ogrlice koje nose.
Malko je teško
onda videti ih kao jadne žrtve: naprotiv, film ih totalno demonizuje i
prikazuje kao đavolke koji zaslužuju da im se smrskaju glavice, da se postreljaju
i podave do poslednjeg!
Ovo čak ni kao
eksploatacija ne valja, jer vrlo malo memorabilnog ima u scenama (uglavnom
offscreen) dečjeg terora, a impakta su lišene i loše režirane scene na kraju,
kada glavni junak počne da masakrira đecu.
Ako su već
deca mala i neiskusna, gde je bio reditelj na setu (ili bar u montaži) da
spreči da u finalni cut uđu gluposti poput ove na slici: devojčica je udarena
veslom u glavu i pada u vodu. Ali zašto onda, tako "onesvešćena" ili "ubijena"
– ona prstima stiska svoj nosić pred skok? Iz'em ti "leš" koji se boji da mu ne uđe malo vode u nos!
Likovi i
glumci koji ih igraju su nesnosno iritantni – a posebno glavni: ne znam s dna koje
kace ovoga izgrebaše da igra glavnu ulogu!?
Lokacije su
banalne, neupečatljive i neatmosferične, a deca su loše kastovana, izuzev zlatokosog
mališana koji, istina, ima najviše jezivopoglednih krupnjaka i dođe im nešto
kao vođa.
Scene u kojima
bi ostala dečica trebalo da deluju preteće – akcija, borba, ubijanje – sve je
to na ivici amaterske, školske priredbe, pa ćete otprilike toliko
"uživanja" dobiti i od ovog savršeno izlišnog, besciljnog i
besmislenog filma.
PS: Da sve
bude još grotesknije, film gromopucatelno naglašava da ga je režirao neko ili
nešto što se zove MAKINOV, kao da je ime potpisnika ove skoro-nekompetentne
nebitnosti nešto vredno pamćenja i slave!
Ako je
verovati nekim govorkanjima, iza ovog "umetničkog" (ha ha!) imena
zapravo se krije kolektiv od nekoliko netalentovanih individua. Ko zna, možda
je i bolje da im se krštena imena ne znaju, da ne brukaju familije.
