izabrana dela

izabrana dela

уторак, 16. август 2022.

NOPE (2022)

**

2-

            Ovo nije kritika. Ni prikaz. Pa čak ni rivju. Ovo je UPOZORENJE.

            Ne bacajte dragocene pare na bioskop da biste gledali NOPE, najnoviji (treći) film jednog od najhvaljenijih novih žanrovskih reditelja, Džordana Pila. Njime on krupnim korakom nastavlja silaznu putanju svoje karijere, od solidnog GET OUT, preko upitnog ali mestimično pristojnog US, do – ovog JOKA. Sačekajte da procuri na net, ako baš morate da ga pogledate, iako NIŠTA nećete propustiti i ako ga sasvim i zauvek preskočite.

šarena laža, da se dzvere budale

            NOPE je retko nezanimljiv i neuzbudljiv film, sa promašeno odbojnim glavnim likovima (a ni sporedni nisu mnogo bolji) i lišen prave misterije, uzbuđenja ili bilo kakvog pravog entertainment value-a.

oće li nešto da se desi? - JOK!

Ovo je toliko u fundamentu promašeno da će osobe slabije volje, oni povodljivi, prosto morati da pomisle: „Hej, mora da ovde ima nešto strašno duboko i dobro kad ga svi hvale – jedino što ja ne vidim NIŠTA, ali bolje da mudro ćutim kako ne bih ispao glup u društvu!“ Čik nek neko kaže: "U cara Trojana kozje uši!" Čik nek neko kaže: "Car je go!"

mrtvo puvalo

Film je predug i predosadan: bar polovinu mu čini ekspozicija i priprema terena, tokom koje imamo gledati jedno u analima filma retko viđeno ovoliko odbojno mrtvo puvalo koje je sve vreme namrgođeno i lakonski-skoro-mutavo + njegovu iritantno-brbljivu sestru + jednog retko antipatičnog azijata kako se, polaaako, pooolaaaakoooo upliću u „misteriju“…

katatonija

A „misterija“ je toliko slow burn i toliki anderstejtment i toliko lišena bilo kakvog spektakla ili barem set-pisa vrednog pažnje i pamćenja (ne vucite me za jezik za značenja, ideje, poruke i poente, jer to je nevredno pomena) da sve ovo deluje kao scenario za jednu od epizoda Pilove nove ZONE SUMRAKA, one negledljivo razvučene i nezanimljive smaračine koja je neslavno zacvilela i nestala pre nekoliko godina.

evo, sad će, samo što nije

Da se ova priča, sa malo zanimljivijim likovima, sabila u 50-ak minuta, umesto ovako, u dva jebena sata i dvajes jebenih minuta, to bi bilo onako, okej. Gledljivo. Prihvatljivo. Ali ovo davljenje gugutki koje traje barem duplo više nego što bi trebalo zaista nema opravdanje da u ovom obliku postoji.

avinjone, pušti mi bombone!

A tek tvist. Ček da vidite tvist. Ili bolje – nemojte!

Oćete da vam ga spojlujem?

OK. Evo.

SPOJLER:

najzad! spektakl!

Na kraju ispadne da taj prividni NLO, odnosno leteći tanjir, ili leteća džinovska krofna, sakrivena u oblaku, možda uopšte nije iz dalekog svemira (ne zna se odakle je, možda je iz svemira, možda iz središta zemlje, paralelne dimenzije, Ktuluovog dvorišta…) zapravo uopšte nije leteća sprava, stvar, mehanika, tehnologija, metal, nego – živi stvor, koji izgleda kao velike bele na froncle iscepane gaće koje lelujaju na vetru!

novi spilburger je tu! ji-haaa!

I za to hoćete da bacite 500 ili koliko već dinara u bioskopu? Ili duplo toliko za IMAX, gde ima?

Ja vam kažem: JOK!

NOPE!

majmun ko posumnja

(Izvin’te što nisam sad mnogo ni vickast ni analitičan, ali ovo govno me je toliko iznerviralo da ne želim na njega da potrošim nijedan minut svog vremena više nego što već jesam! Pametnima dosta, a ostali – nek se uvere sami.)