STVOR i KRISTINA: totalni promašaji!

            A sad – masakr!

            Odavno me nešto nije iznerviralo kao imbecilni članak koji ćete videti dole, pa ću mu sad posvetiti malo svoje pažnje. To što ga potpisuje sasvim nepoznati anonimus, neki Milenko Stanišić, nije mu neki alibi: objavljen je u našem prestižnom, hvaljenom, uglednom itd. filmskom časopisu SINEAST – dakle, na autoritativnom mestu sa koga se godinama, u vreme SFRJ, diktiralo šta je šta i ko je ko u filmskoj umetnosti.

            I da odmah budem jasan, SINEAST je bio odličan časopis u kome se moglo naći odličnih tekstova, kako prevedenih tako i domaćih. Avaj, postoji samo jedna falinka: i kroz njega se, kao i kroz svu drugu domaću publicistiku, rečito ogleda za ex-Yu tipičan spoj NEZNANJA i NIPODAŠTAVANJA prema horor žanru. Ma koliko osvrti na dokazane veličine art-filma umeli da budu dobri, toliko su tekstovi o "repertoarskom" iliti "žanr-filmu" prečesto bili na ivici sramotno neznalačkog, promašenog amaterizma (prošaranog snobizmom), a to se najočiglednije vidi kada bi se, krajnje retko, neko poduhvatio da piše o hororu. E, tad sve maske padaju, tad se otvaraju kapije nagomilanog prezira i podsmeha. Sve je okej dok se pletu lovorike davno osveštanima: Hičkoku, Bergmanu, Kurosavi, Tarkovskom... Muke nastaju kad treba nešto smisleno kazati o tada svežim de Palmi, Karpenteru, Kronenbergu... E, onda kojekakvi autori sumnjivog kredibiliteta krenu da pljuju i bljuju po remek-delima žanra za koja, transparentno, nemaju ni najosnovniji kritički apart kojim bi im prišli i analizirali ih. 

I onda kreće bruka. Bruka – za "kritičara", dakako. Jer, nema veće sramote – i iritantnije pojave – nego kad očigledan kreten počne da trabunja o nečemu o čemu nema blage veze.

Ja se namerno u osvrtu na ovu gomilu jalove balege ispod neću detaljnije baviti problematičnim "estetskim" načelima i promašajima u analizi filmova na koje se nameračio naš neznani junak, Milenko. Šta sam imao da (ukratko) kažem o STVORU, već sam rekao OVDE. O KRISTINI, istina, nisam dosad pisao, i dok se ne steknu uslovi za to (možda dogodine, povodom 30 godina od premijere?) reći ću samo da taj film smatram nepravedno skrajnutim, ne samo u Karpenterovom opusu, nego i u hororu uopšte. To je besmisleno oklevetan skoro-odličan film (3+) i bljuvanje po njemu može jedino da se vrati nazad u lice njegovom nepažljivom gledaocu i "kritičaru", i ništa više.

Evo, dakle, šta je izvesni Milenko Stanišić natrabunjao u tekstu maštovito nazvanom Stvar i Kristina Džona Karpentera, objavljen u SINEASTU br. 67/68 (01/12/1985). Klikni na sliku da je vidiš čitku!

Odmah ispod su moji osvrti na Milenkova sineastička baljezganja. Ko je osetljiv, nek ne čita, jer – BIĆE KRVI!!!

 

 

MAGLA = "višemilionski projekat"?

Koješta. Budžet za taj film iznosio je jedan jedini miliončić, kao što lepo piše ovde, a to što je Karpenter uspeo da za te pare učini da MAGLA izgleda skuplje, svedočanstvo je njegovog talenta, a ne nešto što bi mu kojekakva bedna piskarala zamerala!

E, moj Milenko: za nešto što je koštalo JEDAN milion ne može se kazati da je "višemilionski projekat" – matematika je jasna!

"gusari"?

Koješta. Nema u MAGLI nikakvih gusara. To se ovom slepcu prividelo, ko zna zašto. Pitanje je da li je uopšte odgledao film, jer da jeste – video bi jasno rečeno i pokazano da su ti duhovi za života bili ne gusari, nego gubavci na putu ka koloniji za sebi slične.

E, moj Milenko: gusari ili gubavci, tebi je svejedno? Pevac ili krelac, biće dobro pečenje? Pa, ne može to tako. Ali pošto si već takav krelac, sledi ti jedno polagano klanje pre nego što budeš ispečen na vatri Ghoulovog pravedničkog gneva!

"šišmiše, grobove, zamkove, vampire"

Istina je, toga nije bilo u NOĆI VEŠTICA. Istina je, takođe, da toga nema ni u ova dva filma na koja se Milenko ostrvio.

E, moj Milenko: pa gde si ti, jadan, u STVORU i KRISTINI video "šišmiše, grobove, zamkove, vampire"? GDE?!

Karpenter "uložio 500.000 dolara"

Koješta. Karpenter nije bio producent tog filma, i nije u njega uložio ni cvonjka. A onaj ko jeste (Mustafa Akad), nije uložio 500 somova, nego znatno manje. Ni zarada nije bila "sto puta više" nego znatno više od toga. Računajte sami, evo šta kaže IMDb za HALLOWEEN:

Budget

$320,000 (estimated)

Gross

$47,000,000 (USA)
$60,000,000 (Worldwide) (1978)

            E, moj Milenko: pa što pričaš napamet, što lažeš narod? Iz kog si sfinktera izvukao te tvoje cifre? I gde si to pročitao da je Karpenter "uložio" bilo koje pare u taj film?

"Horor je ponovo postao priznat žanr"

Kada? S pojavom NOĆI VEŠTICA, 1978. godine? Na samom kraju decenije tokom koje je horor suvereno vladao na svim poljima?

Šta veliš, Milenko – nije bio priznat 1969-te? Tada je ROZMERINA BEBA imala dve nominacije (za adaptirani scenario i za žensku epizodu), pri čemu je Oskara dobila Rut Gordon za ulogu Rozmerine susetke.

Nije bio priznat 1974-te? Tada je ISTERIVAČ ĐAVOLA imao čak deset nominacija (uključujući najbitnije: za najbolji film, režisera i glavnu žensku ulogu...), a na kraju je Oskare dobio za najbolji adaptirani scenario i za zvučne efekte.

Je li, Milenko, a jel' se računa u neko priznanje kad (1977) Oskara dobije Džeri Goldsmit za muzički skor PREDSKAZANJA? Pazi, to je bilo samo godinu dana pre pojave NOĆI VEŠTICA. I ništa od ovoga nije učinilo da horor bude priznat žanr – nego baš to što je NOĆ VEŠTICA zaradila neke pare?

E, moj Milenko: tvoje vladanje istorijom horora toliko je sramotno jadno da ne znam ko ti dade plajvaz u ruke da piskaraš o njemu.

"mrtvu njujoršku podzemnu željeznicu"

Koješta. BEKSTVO IZ NJUJORKA ne dešava se u njujorškoj podzemnoj železnici.

            E, moj Milenko: mora da si prespavao veći deo filma, ako si uopšte od njega video nešto više od trejlera!

"vanzemaljskoj tvari koja klopa ljudske ćelije"

Koješta. Vanzemaljska tvar u THE THING uopšte ne "klopa" ljudske ćelije. Ništa slično tome.

E, moj Milenko: priznaj da si retard i da baš ništa nisi shvatio u tom filmu!

"nepoznatog pripovjedača Džona Vuda Kempbela"

Nepoznat je možda tebi, idiote. Za tog "nepoznatog pripovjedača" Isak Asimov kazao je da je "the most powerful force in science fiction ever, and for the first ten years of his editorship he dominated the field completely." O ovom "anonimnom" piscu i uredniku možete početi da se informišete ovde.

E, moj Milenko: ako ti je neko ili nešto nepoznato, nemoj o tome da pišeš.

PS: Nemoj da vas zbuni gornja fotka originalnih stranica ASTOUNDING SF-a gde kao autor stoji nekakav Don Stjuart: to je Kembel, potpisan pseudonimom, jer u to vreme već je bio urednik tog istog magazina pa ga bio blam da pod svojim imenom objavljuje priču u njemu! 

"duga svega četiri stranice"

Koješta. Novela "Who Goes There?" toliko je dugačka da je, uz malo proširivanje, mogla lako da dobaci do kratkog ROMANA. Ne da nema "svega četiri stranice" nego njena dužina iznosi 73 kartice teksta. Ma koliko sitnim mikro-fontom to odštampali, ne može stati na 4 stranice a da ljudskim okom bude čitljivo, pa da jebe oca! Evo, pokušajte i sami – novela je onlajn ovde!

E, moj Milenko: ko te to slagao, u kom ti se to snu ili priviđenju javilo da ta NOVELA ima "svega četiri stranice"? Zašto pišeš napamet? Samo zato što u svoje vreme nisi imao internet i Vikipediju ne oslobađa te odgovornosti; naprotiv! Fact checking je trebalo da postoji i u toj papirnatoj praistoriji!

"u svega nekoliko dana napisao je scenario"

Nije Hoks pisao scenario. Scenario je napisao (ne znam za koliko dana, pa o tome neću) Charles Lederer a nešto malo su pipkali i piskarali, uncredited, Howard Hawks i Ben Hecht. Uzgred, reditelj prvog STVORA zove se Kristijan Nibi a ne Nili, ali ajde da dopustimo da je tu u pitanju samo typo a ne (još jedno) poluupamćeno, deformisano pisanje napamet, iz glave ili iz dupeta.

"iskrice onog žanra koji danas nazivamo HOROR"

Iskrice? 1951. godine? Punih TRIDESET godina posle prvog pravcatog remek-dela horora (Murnauov NOSFERATU) i punih DVADESET godina posle nezapamćene strahovlade horor žanra na blagajnama Amerike i sveta, počev od Univerzalovog DRAKULE i FRANKENŠTAJNA pa nadalje – čak i posle svega toga, naš dežurni imbecil Milenko prve "iskrice žanra" zapaža tek sredinom stoljeća?!

E, moj Milenko: ako si tek u Nibijevom STVORU video iskrice, kako su uspele da ti promaknu BUKTINJE horor žanra koje su plamtele decenijama pre te iskrice?

"ALIEN Ridlija Skota, ista tema samo u drugom pakovanju"

A je li? Ista tema? A koja je to tema, moj Milenko? Jel' i u ALIENU neka tvar "klopa" ljudske ćelije? Jel' se i u ALIENU ne zna ko je čovek a ko stvor? Jel' i STVOR govori o grupi ljudi koji se bore sa jednim stalno te istim čudovištem?

E, moj Milenko: mora da je tebi svaki film sa čudovištem isti, kad ne uspevaš da zapaziš fundamentalne razlike u temi, pristupu i svemu ostalom između ova dva filma.

"Karpenter je veći dio priče preuzeo od Hoksa, a ostatak iskopirao iz Skotovog ALIENA"

Koješta. U zapletu Karpenterovog STVORA jedva da postoji "iskrica" uzeta od Hoksa, a od Skota (tj. O'Benona & co.) nije "iskopirao" baš ništa!

E, moj Milenko: da si se pomučio da pročitaš tu Kembelovu priču – kad već ima "samo četiri stranice", što je nisi slistio za 15 minuta? – možda bi primetio da Karpenter nije ništa "preuzeo od Hoksa" niti je šta "iskopirao" od Skota, nego se vratio predlošku (kojega je Hoks trivijalizovao i antropocentrizovao) i napravio daleko verniju adaptaciju izvorne teme i zapleta!

"Njegovo strašno biće do kraja nije sasvim vidljivo... njegove prave dimenzije..."

Da se podsetimo: ova Milenkova tirada u slavu Hoksovog filma i njegovog čudovišta odnosi se na džinovsku šargarepu u ljudskom obliku, na banalnog humanoidnog dvometraša! Pa naravno da ga veći deo filma i ne vidimo celog: kad ti "monstrum" nije ništa drugo nego glavati košarkaš, NARAVNO da ćeš da ga kriješ offscreen i u mraku!

"Kraj znamo već na početku"

O, imbecile nad imbecilima! Koji si ti to kraj znao na samom početku, retardirana stoko?! Jedan od pet najoriginalnijih i nedostižno pregenijalnih završetaka u celokupnoj istoriji horora (istoriji o kojoj ti očito nemaš niti najblaže veze) – ti si, Milenko, taj i takav kraj znao čim si video prvu scenu?

Ma daj, nemoj srat'!

"iščekivana napetost nestaje poslije prvog pojavljivanja čudovišta"

Koješta. Nešto ovoliko nakazno pogrešno može da potpiše samo mentalno defektna kreatura mrtva u mozgu i mrtva u živcima... Ah, da – Milenko. Makes sense.

"vizuelnu suhoparnost moderne filmske tehnologije"

Suhoparnost? Ako ovde ima nešto suho, to je tvoja moždana masa, tvoja prazna tikva, arhi-idiote! Ako uopšte postoji primer nadahnute, revolucionarne (i do dan-danas neprevaziđene) upotrebe moderne filmske tehnologije specijalnih efekata (o kojima Milenko govori) onda je to svakako vizionarska vizuelnost THE THINGA!

"posebno priznanje mora se odati tvorcu tih vizuelnih čarolija, Albertu Vitloku"

Posebno priznanje za imbecilnost i groteskno komičnu promašenost mora se odati tvorcu ovih nesuvislih redova, Milenku Stanišiću, jer neviđeni efekti o kojima on govori (dakle, efekti maske) delo su Roba Botina i njegovog tima. Vitlok je radio samo to malo vizuelnih efektčića u filmu (leteći tanjir, matte paintings i sl), ni po čemu spektakularnih i pomena vrednih! (Uzgred, po Karpenterovom priznanju, Vitlok je bio drkadžija i snob koji je svisoka gledao na THE THING i to što oni tu rade slično k'o ova stoka iz SINEASTA. Sve nešto u rukavicama i uz mnogo "PIH" dizanja nosa...)

Što se tiče KRISTINE:

 

auto "ne podnosi da se po njegovoj unutrašnjosti gase cigarete"

            Da je Milenko actually gledao KRISTINU, ili barem bio budan tokom projekcije, možda bi zapazio još neku motivaciju ubilačkog automobila osim tih opušaka koje neumorno ponavlja jer ih je jedine video (u prologu), pre nego što je smesta zahrkao snom pravednika.

"nema početka, kraj je nejasan"

E, moj Milenko: spavaš u bioskopu, a posle ti kriv Đavo što ti nije jasan film! Dramaturgija tog filma besprekorno je čista, pregledna i jasna svakom budnom gledaocu sa IQ iznad 60. Šta ti, jadan, nisi razumeo u ovom tako linearnom, nedvosmislenom, preciznom filmu?

"Scenario za ovo filmsko nedonošče napisao je slavni horor-majstor STIVEN KING (ŠAJNING)"

Ti tupavo kritičarsko nedonošče: scenario za KRISTINU nije pisao King (nego Bill Phillips), baš kao što ga nije pisao ni za ŠAJNING.

Mada, kad bolje razmislim, možda je Edgar Alan Po pisao scenario za Kormanovu KUĆU AŠERA?!

"nepoštovanje iskonskih scenarističkih pravila (eksplozija, zaplet, vrhunac, katastrofa)"

Dobro, ja razumem da je ovaj Milenko kreten i budala i da nema pojma o hororu, ali o hororu nije imao pojma ni ostatak tadašnje redakcije SINEASTA i tim žanrom niko nije hteo ni umeo u to vreme ozbiljno da se bavi. Stoga pojedina od gorenavedenih lupetanja još i mogu da shvatim (ali ne i oprostim!). MEĐUTIM: da li je ikakav UREDNIK pročitao i odobrio ovaj kretenski tekst, i ostavio netaknutim ovo lupetanje koje se uopšte ne tiče samo horor žanra – te bele mrlje na kartama tadašnjih filmofila, te neistražene teritorije pune ala i bauka o kojoj se ponešto "zna" samo iz druge i treće ruke, iz govorkanja retkih istraživača koji su se vratili sa projekcija tih filmova dovoljno budni i živi da pričaju o tome!

E, moj Milenko: u kojoj su te to školi naučili ta iskonska scenaristička pravila?  Eksplozija, zaplet, vrhunac, katastrofa? Eksplozija? Eksplozija, Milenko? Misliš li, možda, na eksploziciju (sic)? E, nesrećniče, ko ti dade da pišeš i OBJAVLJUJEŠ te svoje nebuloze... A kako tačno glasi to iskonsko scenarističko pravilo zapleta? Svaki zaplet mora imati... šta, zaplet?

"U KRISTINI zaplet uopšte i ne postoji"

Nikad jasnijeg i preglednijeg A-B-C-D-E-F-G zapleta nije bilo u istoriji horora! Istina, da bi se on zapazio, treba biti budan tokom projekcije, i imati više od dve vijuge u glavi, inače... Inače je rezultat besmisleno nebulozni tekst poput Milenkovog.

Čemu sve ovo iživljavanje nad tekstom očiglednog idiota od pre skoro tri decenije? Može neki mlađi čitalac, koji nije bio rođen u vreme ovog SINEASTA, pomisliti da je taj Milenko neki nebitni kreten kakvih je uvek bilo i ne treba mu pridavati značaj. Budale su kao bubašvabe – njihovo je carstvo zemaljsko i od toga nema beganja, jel' tako? Pusti govna da ne smrde, je li?

Pa, nije baš tako.

Ovaj blast from the past sam okačio, i osvrnuo se na njega, da bih pokazao da ovdašnji filmofili ne tako davno bili osuđeni da im o remek-delima horora pišu retardi poput Milenka i armije njemu sličnih idiota, čak i u najprestižnijim filmskim časopisima kakav je bio SINEAST. Neću sad o tome šta se o hororu pisalo u populističkim magazinima, u TV REVIJI, BAZARU i PRAKTIČNOJ ŽENI tih godina (mada, istini za volju, tik pred 1990-te, i na samom njihovom početku, za TV REVIJU su o filmu pisali istinski znalci i maheri, Tirke i Nemeček, a za TV NOVOSTI – Ranko Munitić... dok su SINEAST napučavali kojekakvi Severini Franići, Milani Rankovići i Milenki Stanišići sa svojim neznalačkim, slepačkim predrasudama i budalaštinama uvijenim u ruho kritike i teorije).

Dakle, okačeni tekst samo je drastična, esktremna ilustracija dominantnog trenda u tretmanu horora u filmskim napisima pre nekoliko decenija – školski primer nadobudnog neznanja, kratkovidosti i nakaradnih estetskih načela prošaranih lowbrow populizmom (dajte nam bar zgodne ženske da gledamo nešto lepo)!

Inače, ovo je tek početak mog prekopavanja baštine SINEASTA: stay tuned, jer na blogu tek predstoje krvavi obračuni sa krembilizmima objavljivanim na stranicama ovog uglednog časopisa...