SLAUGHTER FEST 3 (2024): KAKO JE BILO?

Ovca mi se jagnji, prezauzet sam radovima – uskoro ću vam najzad objaviti, exkluzivno, samo ovde, šta se novo krčka, sprema i dinsta u mojoj nikad zauzetijoj kuhinji! I zato, dok mi je mozak skroz okrenut prema NAPRED, prema stvarima koje DOLAZE i na kojima se radi, evo samo načas da se osvrnem na blisku prošlost i dam nekoliko opservacija o nedavno okončanom trećem izdanju SLOTERA.

Naravno, slika govori više od reči, pa ću se izdašno poslužiti foto-podrškom u ovom foto-izveštaju.

A pored toga, što biste verovali samo meni, ili pretežno meni, kad imate (pred kraj ovog posta) i par linkova da vidite kako je Sloter izgledao iz nekih drugih uglova i perspektiva.

Sve je počelo na „Pred-otvaranju“, u četvrtak 4. jula: to je u suštini bio PERFORMANS 

– premijerno prikazivanje skulpture „Leptirica“ Arpada Slančika, 

iz istovremeno projektovanje filma LEPTIRICA na zidinama Kurvinog aka Korvin-Grada, aka Koprijana (ni manje tvrđave, ni više imena, jbt!) 

i uz elektro-indastrijal nastup COBI'S DEATH, lajt šou, vatromet, itd.

Bilo je to potpuno sumanuto zamlaćivanje, u teoriji otvoreno za publiku, ali zapravo izvedeno pre svega zbog slikanja i promo-videa koji je tom prilikom načinjen.

Na jedva pristupačnom mestu, na vrhu brda, gde se stiže izlokanim džombastim drumom, i gde su sve sijalice iz „osvetljenja“ polomljene ili povađene tako da negde tamo daleko, na nekom papiru, „osvetljenja“ ima, ali na licu mesta ga – nema ni za lek, pa kad padne noć, horor ugođaj postaje POTPUN. Među tim pustim, nenastanjenim brdima…

s Arpadom

            Srednjovekovne zidine, kultni tv film, gedža sa šajkačom, industrial music performeri, blaga zvonca od ovaca i teški elektro zvuci, industrial goth skulptura, tradicija i modernost, noć i priroda i elektrika... alfa i omega... Sve to na jednoj slici, sa pred-otvaranja SLOTERA - photo (c) by Ghoul Inc.

Pa, evo vam i kratkog videa (4 min) nastalog te večeri:

https://www.youtube.com/watch?v=fRJKMoiTDYA

 

            A onda, u petak 5. jula, posle kraće pozdravne reči umetničkog direktora (tj. mene) i spec. gosta, filmskog radnika Romejna Rola iz Luxemburga (predsednika žirija)…

…s najvećom pažnjom i popriličnim uživanjem pogledali smo brutalnu exkluzivu, premijeru SUPSTANCE, splatter-creature-festa u Kanu ovenčanog nagradom za scenario.

Moj rivju tog filma možete pročitati OVDE.

            Organizatori kažu da je te večeri bila rekordna, najveća do sada poseta SLOTERU. Ja nemam osećaj za brojanje glava, pa ne umem reći da li ih je na tom velikom i raštrkanom prostoru (dva stejdža, tri bioskopa, i sve između) bilo trista ili hiljadu, ali u svakom slučaju, nisam mogao da se odbranim od posetilaca, znanih i neznanih, koji su me optuživali da je sve to genijalno, sjajno i super.

            Ja imam neke manje rezerve, i saopštio sam ih organizatorima, a ponešto je korigovano (na moje sugestije) i u hodu, šta je moglo i koliko je moglo.

            Ipak je nedovoljno ruku, a vala i glava, uposleno tu da bi sve išlo glatko, ali ipak nije bilo krupnijih propusta, a vidim u osvrtima posetilaca da su svi pretežno prezadovoljni.

            U subotu je, tradicionalno, u 13 h u DELI prostoru kod Sinagoge održana tribina HORORI U VIDEO KLUBOVIMA.  

I poseta je bila tradicionalna: 13-15 ljudi u publici, ali razgovor je bio živahan i nadam se podsticajan. Uostalom, pogledajte i poslušajte i sami na ovom snimku (oko 90 min):

https://www.youtube.com/watch?v=45N45o5KiYI

            Osim atraktivnih filmova, od kojih mnoge niste mogli naći na netu nego samo i jedino na Sloteru, osim hevi metal bendova, snažan pečat ovom Sloteru dale su i skulpture Arpada Slančika, kojega smo doveli iz daleke Subotice.

            Njegovi anđeli, demoni, leptirice i SM-kenobit-sapatnici dali su extra šmek prostoru bivše klanice i bila je divota gledati ih, naročito kad padne mrak, pod posebnim svetlom…

            Bilo je filmova, muzike, horora, naroda, pozitivne atmosfere, podrške, tapšanja po ramenu, pljeskavica, piva, zezanja, druženja s gostima po kafanama…

            A na kraju… Prema izboru žirija, u sastavu Romen Rol (predsednik) i članova Luka Bursać i Arpad Slančik, dobitnik treće Zlatne macole (2024) za najbolji dugometražni horor film jeste film Supstanca rediteljke Korali Faržea.

Isti žiri proglasio je i dobitnika Zlatne macole za najbolji srpski kratki horor film, i to je Mijazma, reditelja Petra Tkaleca.

Obrazloženja:

1) Supstanca rediteljke Korali Faržea nagrađuje se za hrabrost pristupa, originalnost u reimaginaciji velikih klasika telesnog horora, i zbog uspelog i smelog rušenja barijera između tzv. festivalskog i žanrovskog filma.

2) Mijazma, reditelja Petra Tkaleca, kratki je film koji pleni jakim vizuelnim ugođajem, kvalitetnom fotografijom i originalnim preokretom u temi gde sin daje život za onu koja mu je život dala.

-- Žiri takođe objavljuje Posebnu pohvalu (Special mention) filmu Bunar Federika Zampaljonea, kao žestokom i brutalnom hororu koji nas podseća na zlatne dane italijanskog horor filma.

Dodela Zlatnih Macola održana je kod Bazena u okviru Klanice, a zatim su na tom mestu bila prikazana oba pobednička filma.

Tvorci domaćeg filma Mijazma bili su na Sloteru prva dva dana, ali nisu mi se ni javili ni predstavili (osim nekog gunđanja od strane njihovog, valjda, montažera), a otputovali su pre dodele u nedelju, pa će svoju Macolu dobiti poštom…

            Medijski je i ovaj Sloter bio sasvim solidno ispraćen.

            Recimo, N1 me je uključio naživo celih 8 minuta u jutarnjem programu, pravo iz Klanice! Evo tog videla:

https://www.youtube.com/watch?v=ryzqwmRNIMY

Bio je tu i BLIC TV, koji je načinio solidan prilog, koji sadrži i zapitkivanje posetilaca – i smandrljano moje ime, jer njihovi „novinari“, naravno, nemaju pojma s kim su pričali:

https://www.youtube.com/watch?v=LogKLxc2v3o

             Kad sam kod domaćih „novinara“ i „medija“ – nevezano za Sloter, ali zabaviće vas ova digresija: pre nekoliko dana prorežimski pamflet VEČERNJE NOVOSTI obznanio je svom zaglupavljenom čitateljstvu da sam JA dobio grdne milione od FCS-a, i čak metnuli i moju sliku da to podvuku.

Jedini problem: pare je dobio izvesni NENAD Ognjenović, a ja nit luk jeo nit pare omirisao. Naravno, na moj demanti niko iz tog cenjenog medijumuma nije našao za shodno odgovoriti makar i najšturijim izvinjenjem, punih pet dana, sve dok im nisam pisao opet, kad su me jedva nekako obavestili o svom šturom izvinjonju…

No, šta se tu može…

Neki nešto profesionalniji medijumi objavili su opširan izveštaj, pa tako npr. RADAR (neo-NIN) piše: https://radar.nova.rs/kultura/slaughter-festival-horora-doljevac/

Evo i iscrpnog izveštaja sa web magazina HELLY CHERRY:

http://www.hellycherry.com/2024/07/slaughter-festival.html

Što se mene tiče, zadovoljan sam: imali smo baš jak filmski program, bilo je publike, dobre atmosfere, odlično su se prodale moje knjige tokom festivala, imao sam utisak da radim (na mišiće, i brojčano malobrojan) nešto što je ljudima vredno i važno, tako da su meni osećanja preovlađujuće pozitivna.

Istakao bih fenomen koji je od ove godine primetniji, sa većim brojkama no ranije: bilo je više ljudi koji su potegli iz Beograda i Novog Sada u Niš samo zbog Slotera.

 Govorim o običnim posetiocima a ne gostima i učesnicima; dakle, sve više je fanova koji su na ta tri dana došli do Niša kako bi uživali u unikatnom horor ambijentu i filmovima.

Ako ste vi koji ovo čitate i bili u Doljevcu tih dana Slotera, recite koju iz vašeg ugla… Jer sada je pravo vreme za drugi najbolji festival ovog leta: 

HOROR U VIDEO KLUBOVIMA

 

SLAUGHTER FESTIVAL HOROR FILMA, kao što znate, odigrava se u Doljevcu (15 km od Niša), u bivšoj klanici. Tačnije, tamo se odigrava filmski i muzički (hevimetalski) deo programa.

Međutim, svake godine u okviru festivala, organizujem i po jednu tribinu na neku aktuelnu i vrednu temu, pa je to bio slučaj i tokom nedavnog festivala.

 

SPECIJALNA TRIBINA:

„HOROR U VIDEO KLUBOVIMA“

 

SUBOTA, 6. JUL

13h

DELI PROSTOR, kod Sinagoge

Davidova 2A, 18000 Niš

 

Video-klub kao hram zaljubljenika u horor: prisećanje na zlatno doba 1980-ih i 1990-ih, na potrage za retkim, kultnim naslovima i druge horor avanture. Istovremeno, predstavljanje domaćeg horor omnibusa, VIDEOTEKA, inspirisanog hororima iz video-klubova.

Učestvuju:

Luka Bursać, scenarista i reditelj filma VIDEOTEKA koji se prikazuje na Slaughter Festu,

Miško Jančić, vlasnik video-kluba MB+,

Nenad Bekvalac, stručnjak za retke horor naslove i ko-autor emisije ŠOK KORIDOR,

i moderator, Dejan Ognjanović.

 I poseta je bila tradicionalna: 13-15 ljudi u publici, kao i uvek do sada, jer: Niš. Ali ovaj razgovor je bio živahan, bogat, sočan, prepun apsolutno neprocenjivih iskustava i podataka, te stoga nadasve podsticajan za svakojaka promišljanja i analiziranja.

Greota bi bilo da tako vredna priča ostane ograničena samo na tih 15-ak posetilaca koji su se te subote udostojili pojaviti se: ova priča bi morala da zanima mnogo širi krug ljudi, pa je zato sada sa vama delimo SLAUGHTER FESTIVAL, organizator dešavanja, uključujući i snimanje ovog videa i ja, kao idejni tvorac i moderator i popularizator.

Pogledajte i poslušajte i sami ovaj snimak u trajanju od oko 90 min:

LONGLEGS (2024)

**

2

 

Bio sam zaprepašćen kad sam u poslednjih mesec-dva zamjetio sve glasniju kampanju kojom se hajpuje film LONGLEGS kao „najbolji film o serijskom ubici još od UMIRENE JAGNJADI“ i kao „najstrašniji horor film ove godine“, pa još pride, kao nešto gde ljudi padaju u fras, u plač, u šok, što im izaziva košmare i šta sve ne.

Čekajte, mislio sam, oćete reći da je tako nešto uspeo da režira potpisnik dva najdosadnija „horor“ filma koja sam imao nevolju pokušati da budan do kraja odgledam?! Od tvorca one nehumane smaračine u prvom licu I AM THE PRETTY THING THAT LIVES IN THE HOUSE (nešto kao SKINAMARINK, samo dosadnije, a bez trunke strave) dolazi nekakvo u-gaće-useravajuće čudo da seje košmare? Hm… Od tvorca onog leka za nesanicu, one preispoljne gnjavaže bez kraja, konca i smisla, THE BLACKCOAT'S DAUGHTER (aka FEBRUARY) stiže nešto što može da se uopšte pomene u istom pasusu s remek-delom Džonatana Demija? Hmmm…

Istina, taj isti lik potpisuje i GRETEL & HANSEL, koji mi se umereno dopao – ne zbog priče (koje priče?), nego vizuelno-atmosferično, ali ipak… „najstrašniji horor film ove godine“? I još treba da poverujem da takve etikete može da zasluži film u kojem PAJAC Nikolas Kejdž igra satanističkog ubicu?! Ma, dajte, nemojmo se zajebavati – Kejdž već par decenija unazad u nečemu nalik hororu može biti podnošljivo upotrebljen samo u kontextu zajebancije, sprdačine, jezika u obrazu, parodije ili nekakve pulpe. Kad ga se pokušalo ubaciti u nešto kao čist ugaćeuseravajući horor, u čist dramski kontekst, rezultat je bio predvidiv: nenamerni kemp, sprdačina, koještarija (vidi npr. COLOR OUT OF SPACE). Poslednji put, hronološki gledano, kad je Kejdž KAO hteo biti „ozbiljan“ u nečemu hororolikom bio je onaj nesrećni, glupi ARCADIAN (ako ga se iko više seća, iako je izašao ove godine, pre samo par meseci).

Ali dobro – moj optimizam je neizlečiv koliko i moje čovekoljublje, pa zato, kad mi se nedavno pružila prilika da bacim oko na skriner ovog filma, iskoristio sam je. Ajd baš da vidim i to čudo, rekoh: smarač će da napravi hiper-napet i jeziv film.

I, naravno, sve moje slutnje i bojazni pokazali su se sasvim opravdanim.

Deco, I TOLD YOU SO!

Don't believe the hype until it's Ghoul's hype!

Ovo je vrlo slabo, za moj groš. Zaista neverovatan overhype jedne overindulgent budalaštine. Ovo je trol-prevara, isto ko onaj IN A VIOLENT NATURE, samo još gore, sporije, dosadnije, praznije, s više iritacije – uključujući još jedan totalni FUCK YOU kraj.

Najavljuju vam najstrašniji horor godine – a dobijete imbecilno (standardno) Kejdžovo kreveljenje i preglumljavanje umesto toga... Čekajte, zar stvarno postoji neko toliko neprobirljiv i glup da mu je još uvek smešan tristoti po redu KEJDŽ REJDŽ? Jel stvarno postoje ljudi kojima je i po osamstoti put smešno i zabavno kad Kejdž (obligatorno: verovatno mu u ugovorima postoji Obavezni Član o tome) počne da se dere iz sve snage?! Nekome se stvarno diže patka kad dođe (obavezni!) trenutak u filmu u kojem Kejdž odvrne sebe na 11 i počne da URLA IZ SVE SNAGE? Pa jebo vas Kejdž da vas jebo dabogda u lobanje šuplje kroz očne duplje!

Ne stvarno, ko se primi na ovaj napumpani marketing, ko ovo pogleda, pa se još od ovoga nešto kao uplaši - i nije za bolje.

Šta imamo ovde?

Mrtvooka braindead fletlajn Majka Monro tetura se u kliničkom stuporu kroz ceo film kao FBI agent (!) koja je pala u komu, samo je niko nije o tome obavestio, pa sad poput zombija mora da rešava slučaj serijskih ubistava čitavih familija (kao u RED DRAGON / MANHUNTER). Ne znam da li je njeno zombiranje ovde bilo pokušaj da čeneluje pregenijalnog Vilijama Pitersona (by far najboljeg Vila Grejema, i jednu od najboljih uloga u nekom horor-trileru u istoriji tog žanra), ali je mizerno propalo. Osoba koja se vuče u stuporu poput njenog bila bi poslata kući na nekolko dana da se odmori i dođe sebi sve i da radi u nekoj usranoj fotokopirnici, a kamoli u FBI-ju! Ali ne, oni ovaj hodajući stupor šalju da rešava ozbiljan slučaj serijskog ubice!

Fastforvardovaću kroz beskrajni niz spooriiiih scena (lepo frejmovanih, simetrično uslikanih, vizuelno pristojnih, ali klinički mrtvih), sa obiljem tišine, sporosti i nedešavanje, ili sa minimumom dešavanja, i preskočiću proizvoljna, neubedljiva i glupa ponašanja i akcije i brdo neodgovorenih pitanja o koja će se sapleti svako ko s uključenim mozgom pokušava da isprati ovaj zaplet, i mrzi me da potanko zalazim u sve situacije u kojima naša vrla FBI-jevka radi stvari koje apsolutno NISU po PS-u (upucaju joj kolegu, a ona SAMA kreće u mračnu kuću da juri ubicu; sama sa šefom, dakle samo NJIH DVOJE SAMI, bez pratnje i pojačanja, idu, i to usred noći, jer što bi po danu, u kuću koja krije neku tajnu i ko zna šta, možda i samog ubicu, itd. itd) i reći vam samo to da je njena vilgrejemovska „intuicija“ na kraju dovede do „strašnog“ naslovnog lika.

A on je toliko košmarno sveužasavajući i haniballektorski zlokoban da izgleda kao karikatura u kojoj su spojili Bufalo Bila (iz JAGNJADI) i Merilina Mensona, a govor i mimika su mu preslikani od onog rokenrol klovna, Doktora Rokzoa, iz METALOCALYPSE!

Verni pratioci ovog bloga znaju moje staro pravilo: „Govno se ne može spojlovati!“

Zbog toga, sad ću vam reći i kuda sve to, do kraha, vodi. Sledi ono što bi se u dobrom filmu nazvalo SPOJLERIMA… ali ovde nema šta da se spojluje. Film je sranje, to vam je najveći spojler, sve su ostalo nijanse.

 

Oh, well, zapravo REKAO BIH VAM spojlere, kad bih mogao, ali to što se ovde na kraju razotkrije toliko nema veze s mozgom, da moj moždani aparat odbija da se s time nosi. To nije zaplet, nego rešeto. Ali, ukratko, ta niđe veze budalaština ide ovako nekako: daleke 1966. (zašto baš tad? zato!) neki lutkar-Satanista (uuu! godinu dana pre osnivanja Crkve Satane od strane onog cirkuzanta) nešto oće od jedne 9-godišnje curice. Šta? Jebem li ga! Što baš od nje? Because fuck you, that’s why! Al njena mama je ne da, i kako bi je zaštitila, pristaje (kako, zašto, zaštooo?) da služi ovome ubici kao šegrt. Vidite, ona će da se maskira u nekakvu hrišćansku lujku (tj. i dotad je već tako nešto bila) i ići će po kućama i ljudima poklanjati lutku u prirodnoj veličini koja predstavlja njihovo dete. I ovi će, naravno, da prime u dom ne samo očiglednu ludaču, nego i taj jebeni zlokobni poklon, creepy-lutku (Trojanskog konja!), a onda će iz te lutke noćom da izađe crni dim (skriveno Zlo) koje će da opsedne nekoga iz familije, i onda će taj neko da pobije familiju, a onda i sebe.

Kakve to veze ima sa Satanom? Šta Princ Tame ima od toga što će nekolko desetina ljudi da se poubija na ovaj glupi način, dok istovremeno traju ratovi širom sveta gde se u jednom danu poubija sto puta više nego tokom tri decenije „vladavine“ zlog Longlegsa? (Eh, da, sve se ovo dešava 1990-ih, zašto, zato! Da ne bi bilo interneta i mobilnih, valjda.) Postoji li uopšte Satana, ili je na delu samo jedan ubica sa šegrticom? Smrtan čovek, ili s natprirodnim moćima – i odakle mu one? Jebem li ga!

Eh, da: ta curica iz ’66. je naša fletlajn detektivka, i na kraju joj se vrati sećanje i otkrije saznanje da je njena keva sve vreme pomagala ubici kojeg ona juri, i onda mora da se obračuna s kevom, što i učini, metkom u čelo, u izrazito neuzbudljivoj, predvidivoj i uštogljeno izveštačenoj „kulminaciji“ ničega, nakon što se prethodno Longlegs naprasno samoubio u ćeliji udaranjem glavudžom o sto (!) – a zašto je to učinio, tako niotkuda? Zašto je sebi presudio nasred filma, ničim izazvan?! Jebem li ga, eto tako mu došlo! Suprajz madafakaz!

I na kraju, kad Majka ubije majku, imamo neki kao flešbek na scenu koja se nije nikad desila, u kojoj se Longlegs cereka na tipično kejdžovski način („hi hi hi, ja uzeh još jedno milionče za max pet minuta filmske pojave sveukupno, a vas ko jebe, suckers!“) i kaže: „HAIL SATAN!“ i to je taj pančlajn, taj genijalan završetak kakav, tvrde potplaćeni „kritičari“, nismo videli još od antologijskog „Imam jednog prijatelja za večeru“…

Pa, prema tome, dabogme.

Ima tu kadrova u izolaciji koji lepo izgledaju. Ima pokušaja da se tiha, pritajena strava kreira sporim napregnutim scenama i sumornom, svedenom muzikom. Ponešto od toga ne deluje loše, ali čak i kad neka scena počne kao OK, uglavnom se završi glupo, ili kao ćorak, ili se razvije u nekom imbecilnom pravcu, ili se prekine i nikad više ne dobije pay-off.

Šta je reditelj, Oz Perkins (sin od Entonija) imao na pameti (if any) zaista mi izmiče, ali ovo je jedna velika PREVARA, jedna taština praznine, jedna gomila proizvoljnih slika (da, neke do njih JESU jezive) nasumično nabacanih u potrazi za zapletom koji je čekićem i dletom skarabudžen od nekoliko klišea žicom zavezanih za ideju (s lutkama) koja je mogla biti daleko pametnije i bolje iskorišćena, ali NIJE. Sve to je, deco moja draga – NIĐE VEZE.

Volem ja stil iznad supstance, ali ako ćemo već tako da se igramo, onda mi daj BRDA STILA, a ne ovaj šugejz mamblkor „stil“ na kašičicu, dok me smaraš tim svedenim, minimalističkim sredstvima i totalno uvredljivo besmislenim izgovorom za zaplet, motivaciju, priču, bilo šta.

Ako ovaj film zgrne dobre pare, a sva je prilika da hoće, biće to trijumf marketinga nad filmmejkingom: značiće da se SVAKAKVO GOVNO može narodu prodati kao punjena pljeskavica, i svi će da ga polapću i da traže repete.

Ako fanovi horora ovo prigrle i kažu – uuu divan film, strašan film, jeziv film, najbolji horor godine itsl. onda će to biti poraz filmofilije, kolektivno slepilo i masovna hipnoza, i to će starog Ghoula da baci u depresiju i vajkanje nad besmislom svega…

Ipak, ja kazah i spasih dušu svoju!

Hail Ghoul!