SLAUGHTER FEST 2026 – Kako je bilo?

 Eto, završen je i „jubilarni“, peti po redu SLOTER FEST.

Kako je bilo? Za maloumne, površne, užurbane, koji nemaju vremena za čitanje – ukratko, bilo je lepo, iako skromno.

Za one koji zapravo imaju koji minut da potroše kako bi se obavestili o tome kako je zaista bilo ove godine, evo nešto detaljnijeg izveštaja.

Ove godine je ovaj festival, više nego ikada do sada, na svojim plećima izneo ogroman entuzijazam i posvećenost svih involviranih, pa tako i mene. U normalnim zemljama kultura ne zavisi od pojedinaca i entuzijazma nego od institucija i od PARA koje nadležne lokalne, regionalne i državne (pa i međudržavne, u EU) institucije ulažu u kulturu. 

U ovoj mafijaškoj džamahiriji pare idu u džepove lopova i njima vernih ćacija, ulupavaju se u Expo, u „festivale“ od ćacija za ćacije – na Zlatiboru, kod Laze na selu, itsl. pa ih zato nema za igrače poput nas.

To nas nije sasvim sprečilo da ovogodišnji festival sočinimo od štapa i kanapa, uz obilatu pomoć dobrih prijatelja – i, da budemo iskreni, i od skromne ali dobrodošle pomoći opštine Doljevac – ali da li ćemo dogodine moći, pa vala i HTETI da radimo u ovakvim uslovima... to ostaje da se vidi. Barem u svoje ime govorim. Ako sam entuzijasta, nisam budala, a ni amater, pa da potpisujem „štap & kanap“ program.

Ali nije SVE ni u parama. Razne stvari su se urotile ove godine i sprečile me da realizujem jedan daaaleko potentniji i relevantniji filmski program. Ovo su tri glavne stavke koje sam imao na umu, a koje se na kraju nisu desile – a evo i zašto.

1) Hteo sam da prikažem DEMONE (THE DEVILS) Kena Rasela, koji je pre par meseci u Kanu imao premijeru u svom restaurisanom, i po prvi put zaista DIRECTOR'S CUT izdanju. To su neki (ne i ja!) čak brzopleto i najavili kao deo Sloter programa.

Bio sam u kontaktu sa Raselovom udovicom, koja mene strašno gotivi još otkad sam nju i Kena upoznao na fantaziji u Montrealu 2010. Ona je bila voljna da pomogne, podrži, da šapne lepu reč kome treba, da me poveže s nadležnima za pregovore o pravu na prikazivanje--- ali, naposletku se ispostavilo da je neki italijanski festival zakupio evropsku premijeru te verzije filma, ne znam za kad beše, valjda avgust, jebem li ga – i da pre njih, prema ugovoru već postignutom, NIKO, pa ni mi u Doljevcu, ne može to da prikaže.

Šteta, jer taj film o zlikovačkoj uroti Vladara i Popova da nam se useravaju u živote dok nam prazne džepove danas je nikad aktuelnija! Ali jbg, nije takva bila božja volja...

2) Ova 2026. je po mnogo čemu godina horor filma – i zbog fenomenalnog planetarnog uspeha filmova BACKROOMS i OBSESSION, i zbog nikad jače horor postavke u Kanu ove godine... i u nekom svetu malo normalnijem od ovog, bilo bi normalno da se ta činjenica odrazi i u Sloter programu.

U ovom što smo sada prikazali na festivalu to se NE odražava, ne vidi, zbog toga što su neki super-atraktivni i vredni vreli novi filmovi bili (i ostali) na lageru jednog velikog srpskog mega-distributera... Isprva me je obradovao podatak da imaju prava na filmove koje sam hteo za festival.

Pre svega to su naslovi TEENAGE SEX AND DEATH AT CAMP MIASMA, a zatim VICTORIAN PSYCHO, HER PRIVATE HELL... pa onda COLONY i SANGUINE, pa LEVITICUS i NIGHTBORN, a bili su mi nešto mutni-dvosmisleni „imamo-nemamo“ za meni mnogočekani HOPE.

Nažalost, bilo je nemoguće dogovoriti se oko cene, jer je taj distributer zacepio neke abnormalne hiljade evra po naslovu koje je tražio. Tražili su neke grdne stotine – 300-500 e čak i za filmove koji su već mesecima na streamingu (pa time i dostupni svima vama koji se ne gadite piraterije), a kamoli za ove sveže, vruće, festivalske, gde se govorilo o hiljadama.

Da vam to slikovito prikažem – SVE pare koje je Sloteru dala opština Doljevac bile bi dovoljne da ovom iracionalno pohlepnom distributeru platimo samo JEDAN „hit“ film, tipa TEENAGE SEX AND DEATH AT CAMP MIASMA... A gde su DRUGI filmovi? Ne mogu samo taj jedan da vrtim! Gde su platna, ozvučenje, struja, troškovi, bendovi, metalci, čuda, tehničari, selektori i ostalo?

Ništa njima nije značilo što je ovo jedini naš filmski festival posvećen HORORU, niti što bi prikazivanje i eventualna NAGRADA ovde imala i neku težinu kod te ciljne publike. Ovako sam im pisao u pokušaju da ih urazumim:

„Mi, istina, nismo festival ranga FESTa, FAFa ili Palića, ni u pogledu budžeta, ni u pogledu mesta gde se održavamo (to nije ni dvomilionski Beograd, ni Subotica, nego tužni jug Srbije...), ali zato jesmo jedini festival posvećen horor filmu u našoj zemlji i kao takav ne postoji bolje mesto za pretpremijeru nekog vašeg horora i za stvaranje hajpa upravo kod vaše ciljne publike za te filmove. To podrazumeva i prikaze na mom blogu, koji je vodeći za ljubitelje tog žanra već 17 godina.

Podsećam vas da smo imali dobru saradnju u prvih nekoliko godina, i da vam sigurno nije škodio hajp za SUPSTANCU koja je kod nas imala premijeru i čak dobila glavnu nagradu...“

Ove reči su pale na gluve uši. Pomenuti faktori njima su bili zanemarljivi. Pare koje smo im nudili, i koje uopšte nisu bile male, njima su bile nedovoljne... pa smo na kraju shvatili da ne pričamo istim jezikom i da od dogovora nema ništa.

3) Finalni udar mojim ambicioznim planovima bio je sledeći. Naime, imao sam ja „Plan B“ za slučaj da se ne dogovorimo s ovim lihvarima. Pregledao sam grdne desetine skrinera i odabrao dva atraktivna, zabavna, lepa naslova koji ne bi išli preko domaćih secikesa, nego koje bih ugovorio direktno sa inostranim zastupnicima, ne za hiljade i hiljade evra, nego za daleko razumnije stotine i stotine...

DEATHGASM 2 bi super legao ovde, jer upravo spaja metalce i horor-splater i neukus i treš, znači to je baš film za SLAUGHTER – ali jbg, DCP ili smrt. Takođe sam hteo NEVER AFTER DARK, jedan odličan, neizvikan, ruljama slabo hajpovan a baš-baš dobar japanski horor. Džaba ćete ga tražiti na netu, nema ga još, mogli ste ga exkluzivno videti na Sloteru – samo da su ga hteli dati drugačije, a ne samo DCP...

Avaj, ispostavilo se da je danas praktično nemoguće, ili brutalno retko, da vam iko više nudi film u bilo kom formatu koji nije DCP. I da hoće, ne mogu, ne smeju, potpisali su tako sa producentima. Nije stvar u ceni, oko koje bismo se dogovorili, nego u tehnici. DCP ili smrt. A Sloter nema DCP, niti ima vremena i para da nedelju dana pred festival iznajmljuje DCP tehniku i tehničara (što košta negde oko 1000 e za veče).

...

I tako... Bog je bio protiv nas, pare su bile protiv nas, tehnika je bila protiv nas, i svemu tome uprkos napravio sam program od onoga što sam mogao dobiti od prijatelja, poznanika, saradnika i filmofila koji NISU paroljubivi pohlepni novcožderi nego zapravo vole film umesto da samo trguju njime. I taj program je čak čvrste, jasne i zaokružene koncepcije.

Mislim da je publika imala priliku da u klanici pogleda neke vredne, zanimljive, kvalitetne filmove – kratke, igrane, animirane, dugačke, srednje, dokumentarne, nove, stare, klasike, ludila. 

Tu je bila i svetska premijera dva odlična domaća kratka filma, pa retrospektiva ranijih radova vrednog domaćeg autora, Mihajla Dragaša, i ekskluzivni moj izbor ex-yu horor animacije u trajanju od dva sata (13 filmova) što je uključivalo i razgovor o njima – na koji je, kao i svake godine, došlo tačno 12 posetilaca (mada ne istih: 5-6 je istih, a 5-6 se rotiraju). 

Od prijatelja sa Grosmana dobio sam najbolje evropske kratke horore iz prošle godine, u dva segmenta od po oko dva sata. Od prijatelja iz distr. kuće Mondo macabro dobio sam klasike ALUKARDA: ĆERKA TAME i SATANSKI PANDEMONIJUM. Od poznanika sa Grosmana dobio sam, za dž, vrlo zabavni danski omnibus PREDIVNA LJUDSKA BIĆA...

I, kao što rekoh u mojoj UVODNOJ REČI, „Malo li je sve to, na ovu skupoću?“

Ne znam. Recite mi vi koji ste bili na ovogodišnjem Sloteru, kako je vama bilo? Jeste li imali šta da gledate? Kakvi su bili filmovi?

 

Neke druge impresije i zapažanja:

 

Bilo je spektakularno prvo veče na Slaughter festu - jedna od najposećenijih večeri za ovih pet godina. Prepun bus organizovanog prevoza iz Niša. Odlična atmosfera, opušteno zezanje u creepy ambijentu ali sa ljudima koji (uglavnom) nisu creepy.

 

U NIŠU, u DELI prostoru kod sinagoge experti su pričali o horor animaciji kod nas. Imalo se šta čuti, a i videti na priči o hororu u ex-yu animaciji.

Ova tribina je snimljena profi kamerom, kao i sve prethodne koje sam vodio na Slaughter festu, i biće za koji dan na Jutjubu i na blogu.

 

Posetioci su imali priliku da kupe sebi neke retke a dobre horor knjige na štandovima sa merch-om. Tu su bile GHOUL knjige, tu su bila Crnoslovlja, Meoni, fanzini, Milani, čuda...

Moja prodaja je išla ok, mada duplo slabije nego prošle godine, a i ovi Meonci i Crnoslovci se nisu baš proslavili, mada nešto malo knjigica je ipak i njima otišlo u ruke te šačice koja horor čita.

 

Ambijent je bio siromašniji bez Slančikovih ludih skulptura koje su tu bile prethodne dve godine, ali nije falilo drugih horor ukrasa i sadržaja.

 

Za razliku od sparine koja je vladala većim delom ranijih festivala, ovu godinu upamtiću po nešto svežijim večerima: čim padne mrak, oko 21h i kasnije, kratka majica uglavnom nije bila dovoljna, naročito kraj bazena, gde su mnogi cvokotali, što od strave, što od zime.

 

Bio sam okružen dragim prijateljima, poznanicima, obožavaocima, štovaocima i čitaocima, i njihova pozitivna energija je dodavala mom raspoloženju.

Čisto da nacrtam ako je neko moje gornje objašnjavanje shvatio kao kukanje i mračenje: dakle, naravno da mi nije drago i nisam veseo što su se moja velika očekivanja od ovogodišnjeg programa izjalovila – ali to nikako ne znači da sam bio sumorno i čemerno raspoložen, dapače. Šta da se radi, tu smo gde smo, odavno znam šta da očekujem u ovoj šugavoj zemlji i u ovoj duhovnoj i svakoj drugoj sirotinji, i jedino me lepe stvari danas iznenađuju, a ne ružne.

 

Zlatne macole na SLAUGHTER FESTu 2026. dobili su filmovi:  dugometražni danski omnibus, Predivna ljudska bića (Adorable Humans) i kratki srpski Zlatni majmun autora Petra Pešuta.

Članovi žirija - Igor Stanojević, Ana Marija Grbić i Jovan Ristić - dodelili su i posebno priznanje filmu Gonič autora Mihajla Dragaša. Evo i detaljnijih obrazloženja.

 

„Zlatna macola za kratkometražni srpski horor dodeljuje se filmu Zlatni majmun autora Petra Pešuta. Autentičan u prikazu košmarnog, film prikazuje izobličenu svakodnevicu, na jezovit način tretirajući prostore koji bi po svojoj prirodi morali biti rasterećujući. Inovativnim i ironičnim tretiranjem AI tehnologije, Pešut prikazuje nedoslednost i neumešnost veštačke inteligencije koja nedovoljno dobro simulira stvarnost i time od nje tvori strašne i neprepoznatljive, a ipak  poznate prizore.

„U istoj kategoriji, žiri dodeljuje posebno priznanje filmu Gonič autora Mihajla Dragaša, za kreativni pristup ikonografiji velikog pisca H.F. Lavkrafta.

„Zlatna macola za dugometražni horor dodeljuje se omnibusu Predivna ljudska bića. Autori filmova tvore različite filmske svetove koji zajedno čine koherentni prikaz savremenosti kroz koju se tretiraju bajke H.K. Andersena. Literarni predložak nije, dakle, preveden u film na anahron i očekivani način, svaki film omnibusa samo je inspirisan poznatim bajkama i dovoljno udaljen od njih da predstavlja autonomnu umetničku tvorevinu.“

 

Ima li ko kakvih misli, impresija, iskustava, saveta?

Da vas čujem, tiha većino, vi što "čitate" ali ne komentarišete...

SLAUGHTER FEST 2026: FILMSKI PROGRAM

 

Pokvareni su sve pokvareniji, lihvari su sve lihvarskiji, zlo je sve ogoljenije... A mi na Slaughteru guramo dalje, svemu tome uprkos. Za dan kraći, za godinu ljući...

Horor i hevi metal, logičan spoj, i dalje idu ruku pod ruku. Da li je veće zlo natprirodno ili ono ljudsko pitaju se i junaci brazilskog filma KAIPORA, STANOVNIK ŠUME. Kakvi se koreni strave i užasa kriju u bajkama H. K. Andersena otkriva nam danski, ironično nazvani omnibus PREDIVNA LJUDSKA BIĆA. Spoj muzike i mračnih sadržaja, koji odlikuje naš festival, vidi se i u dokumentarcu DUŠA U PLAMENU, posvećenom hevi metalu srodnim žanrovima: dark ambient, death industrial i dark wave. Sa prijateljskog slovenačkog festivala Grossman stiže nam izbor najboljih novih kratkih horora evropske produkcije. Prisećamo se i horor klasika o opsednutim opaticama...

A poseban naglasak ove godine je na – domaćim animiranim horor filmovima. Šta, zar i to imamo? Da! Kako klasike, tako i najnovija ostvarenja. Gledaćemo ih, pričaćemo o njima...

Malo li je sve to, na ovu skupoću?

---Dejan Ognjanović, programski direktor festivala

 

SLOTER 2026 FILMOVI

 

PREDIVNA LJUDSKA BIĆA

ADORABLE HUMANS

(Yndige Mennesker)
Danska 2025,117 min.

Par se seli na selo u potrazi za novim početkom, ali misteriozno ogledalo preokreće sve naglavačke. Mladi negovatelj pristaje da brine o čoveku na samrti, ali nailazi na tajne koje odbijaju da ostanu skrivene. Muzičar koji se bori sa stvaralačkom blokadom progonjen je od strane sopstvene muze, dok psihološkinja počinje da gubi razum nakon potresne nesreće. Četiri poglavlja, od kojih je svako savremena horor adaptacija neke priče Hansa Kristijana Andersena.

MRTVAC (Sc. i režija: Anders Jon), PRIČA O JEDNOJ MAJCI (Sc. i r. Mihael Kunov), SNEŽNA KRALJICA (Sc. i r. Kasper Jul) i TETKA ZUBOBOLJA (Sc. i r. Mihael Panduro).

Nagrade: Nagrada žirija na A Night of Horror International Film Festival 2026; Najbolji nordijski film na Nordic International Film Festival, 2025; Najbolji međunarodni film, i najbolji scenario i naj reditelj na Feratum Film Festival, 2025.

 

KAIPORA, STANOVNIK ŠUME

CAIPORA

Brazil, 2025, 101’

Režija: Deivis Horbah

Daglas je inspektor kriminalističke policije dodeljen slučaju ubistva dvojice tinejdžera u šumi. Pridružuje mu se Debora, nova istražiteljka. Nakon smrti dečaka, pojedini meštani veruju da se vratio stari serijski ubica poznat kao Ruski Kasapin. Za to vreme, domorodačka zajednica strahuje da su ubistva delo duha koji menja oblik...

 

MOJA RELIGIJA JE FILM

MY RELIGION IS THE CINEMA
Brazil, 30 min
Režija: Zefel Kof, Vilijam Alveš

Dokumentarni film otkriva detalje poseta Žozea Mohike Marinsa Brazilu i njegov otpor vojnoj diktaturi (1964–1985), koja je na brojne načine pokušavala da ga ućutka. Film takođe donosi njegove lične priče o susretima sa smrću, uspeh njegovog čuvenog lika Kovčeg Džo, kao i njegovu borbu za opstanak u svetu horor kinematografije.

 

 

DUŠA U PLAMENU

SOUL IN FLAMES
Švedska, 99 min
Režija: Klaudio Marino

„Cold Meat Industry“ bila je švedska nezavisna izdavačka kuća koju je 1987. godine osnovao Rodžer Karmanik, specijalizovana za specifične muzičke žanrove kao što su dark ambient, death industrial i neoclassical dark wave (Ordo Rosarius Equilibrio, In Slaughter Natives, itd). Dok se podzemni žar širio svetom, vatra je polako progutala svog tvorca. Pritisnut ličnim i profesionalnim problemima, kao i narušenim mentalnim zdravljem, na kraju je doživeo potpuni slom.

 

 

Mihajlo Dragaš - Animirani filmovi i spotovi

 

Vis Dubium (2014), 7'

Na ogromnoj strukturi koja pluta okeanom, anonimni ribar iz dana u dan vodi borbu sa morskim nemanima koja ga okružuju.

 

ISKON Anima Aeternam (2015), 14'

Živeći u neskladu sa sopstvenom dušom, čovek očajnički nastoji da svoje ideale pretvori u stvarnost i razumom objasni ono što pripada njegovoj večnoj prirodi.

 

Smrt Majke Jugovića / Two Grim Ravens (2019), 14'
Nakon velikog boja, Majka Jugovća se susreće sa stravičnim prizorima smrti svojih devet sinova i njihovog oca. Inspirisano motivima istoimene narodne poeme.

 

ANIMIRANI MUZIČKI SPOTOVI:

NULA – Silazak u prah (2017), 6'

NULA – Seme (2022), 7'

Stain – Fade (2023), 5'

 

 

Najbolji kratki inostrani horori sa festivala Grossman 2025: Melies d'Argent

110’

 

Najbolji kratki inostrani horori sa festivala Grossman 2025: Slak's Vicious Cat

118’

 

 

SLAUGHTER NA BIS:

 

BUNAR (Italija, 2023, 91’)

THE WELL

Režija: Federiko Zampaljone

Liza Grej (Loren LaVera, zvezda filmova Terifajer 2 i 3) je restaurator umetnina koja putuje u udaljeno italijansko selo da obnovi sliku za ekscentričnu Emu. Ali, kako počinje da radi na slici, javljaju joj se jezive vizije stvari prikazanih na platnu.

 

TELEPATSKA PISMA (Portugal, 2024; 70')

TELEPATHIC LETTERS

r. Edgar Pera

Umetnički, eksperimentalni film-esej o dvojici velikih mračnih pesnika 20. veka, portugalskom poeti Fernandu Pesoi i kultnom horor piscu Hauardu F. Lavkraftu. Halucinantan, vizionarski film pun fantastičnih i grotesknih slika u potpunosti stvorenih putem veštačke inteligencije.

 

 

HOROR KLASICI: OTKRIĆA

Manje poznati biseri iz prošlosti žanra...

 

SATANSKI PANDEMONIJUM

(Meksiko, 1975; 88'), Gilberto Martínez Solares

Sestra Marija živi u manastiru baveći se dobrotvornim radom, ali u tajnim dubinama svojih fantazija, počinju da je muče vizije iz drugog sveta. U tom svetu Satana je njen gospodar, a njeni činovi nasilja i bogohuljenja se umnožavaju. Nju je Đavo izabrao kako bi uništila manastir i odvela svoje sestre monahinje u pakao.

 

ALUKARDA: ĆERKA TAME

(Meksiko, 1977; 88'), Huan Lopez Moktezuma
Meksički natprirodni horor, slobodna adaptacija novele „Karmila“ Šeridana Le Fanua. Prati dve tinejdžerke, siročad u katoličkom manastiru koje oslobađaju demonsku silu i postaju posednute.

 

 

DOMAĆI FILMOVI ZA MACOLU

 

ZLATNI MAJMUN (2026), 11’

Reditelj i scenarista: Petar Pešut

U arhivskom snimku sa plaže, brat i sestra ulaze u Gvozdenov san koji se pretvara u košmar kada običan lopov otkrije demonsko lice. Pokušavajući da pobegne sa plaže, Gvozden gubi svoju sestru i suočava se sa zlatnim majmunom u poljskom veceu i gubi kontrolu nad stvarnošću...

 

GONIČ (2026), 13’

Režija: Mihajlo Dragaš

Dvojica dekadentnih pljačkaša grobova, opsednuti smrću i zabranjenim relikvijama, kradu amulet iz drevne grobnice. Progonjeni košmarima, krivicom i dalekim zavijanjem nevidljive zveri, ovi ljudi postaju plen terora koji odbija da ostane zakopan. Animirani film inspirisan pričom H. F. Lavkrafta „Gonič“.

 

NAKAZA (2026), 6’

Režija: Andrija Mitrović (Freaky), Lidija Perišić

NAKAZA kroz estetiku inspirisanu Frankenštajnom prati usamljenog mladića čija ljubomora prerasta u opsesiju. Film istražuje otuđenje, identitet i mentalno zdravlje.

 

 

HOROR ANIMACIJA IZ JUGOSLAVIJE (120')

Odabrani kratki animirani filmovi koji obrađuju stravu, košmare, čudovišta i slično, iz srpske i hrvatske produkcije, nastali u vreme SFRJ. Nećete verovati koliko toga zapravo ima – i koliko je zaista dobro! Selekcija by Dr Ognjanović.

 

 SATNICE: 

 

SLAUGHTER: GOSTI I AKTIVNOSTI FESTIVALA

 

Članovi žirija su IGOR STANOJEVIĆ, ANA MARIJA GRBIĆ i JOVAN RISTIĆ.

 

1. IGOR STANOJEVIĆ je srpski režiser i filmski selektor. Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Beogradu, gde je stekao zvanje mastera dramskih i audiovizuelnih umetnosti u oblasti filmske režije. Njegovi filmovi, kao što su Čovek iz Bagomba (2010) i Časovnik (2004), prikazivani su i nagrađivani na brojnim međunarodnim filmskim festivalima. Trenutno radi kao selektor programa Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs.

 

2. ANA MARIJA GRBIĆ je doktor književnih nauka, nagrađivana poetesa i zapažena spisateljica, radi kao mentor kreativnog pisanja, književni urednik, radio i TV voditelj i ilustrator. Uz sve to je i veliki fan horora na filmu, iako ne čita blog The Cult of Ghoul.

 

3. JOVAN RISTIĆ, direktor Festivala srpskog filma fantastike i ko-autor knjige Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike. Suosnivač je putujućeg Festivala srpskog filma fantastike, prve svetkovine žanrovskog filma u Srbiji.

 

 

Tribina:

HOROR U DOMAĆEM ANIMIRANOM FILMU

 

Dok je tema horora u domaćem dugometražnom, pa i kratkom filmu, bila donekle istražena u dosadašnjim studijama Ognjanovića i Ristića, horor motivi u srpskim i hrvatskim animiranim filmovima maltene su neistražena teritorija. Ova tribina će ukazati na neke od najznačajnijih primera iz prošlosti, a sa rediteljem i animatorom Mihajlom Dragašem razgovaramo o sadašnjem trenutku horor animacije kod nas.

 

Subota, 4. juli, 13h

Deli prostor (kod Sinagoge)

 

Učesnici:

- Mihajlo Dragaš, reditelj i animator

- Jovan Ristić, direktor Festivala srpskog filma fantastike i ko-autor knjige Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike

- Moderator: dr Dejan Ognjanović, programski direktor Sloter Festa i autor knjige U brdima, horori: Srpski film strave (NKC, 2007).

 

Eto, to je ono što vam SLAUGHTER 2026 nudi, tokom samo dva dana, u petak i subotu, 3-4. jula.

 

ULAZ NA SLAUGHTER je BESPLATAN!

Organizovani prevoz iz Niša NIJE besplatan – košta 500 din. za veče, dakle u oba pravca, a plaća se vozaču busa na ulazu u isti. S tom kartom koju kupite u odlasku vraćate se nazad. Bus kreće s parkinga iza Doma JNA, valjda u 18.30 (pratite sajt festivala za tu vrstu info).

Ko dolazi svojim kolima, ima u klanici parking za DŽ.

Taxi vam izađe oko 1200 din u jednom pravcu, pa ako se udružite s još dvoje-troje, i to je razumna opcija.

VAŽNA NAPOMENA: Posetioci SLAUGHTERA će i ove godine moći da kupe nove i stare knjige Dejana Ognjanovića, 

kao i knjige koje je uređivao za druge izdavače (ORFELIN, VČ, itd) - tamo gde se prodaje festivalski MERCH (majice, kape, cegeri, torbice i ostalo). Možda bude i drugih horor izdanja, Crnoslovlje, IZ MEONA i sl. - svratite, pogledajte, potražite...

 

O tome da li je program mogao biti bolji, i zašto nema X-filma i Y-filma, drugom prilikom. Uskoro. Do tada, uživajte u ovome što vam se nudi, praktično za dž – dok još postoji i dok se nudi.

Ko želi da me gleda i sluša kako pola sata pričam sa voditeljkom na Belami TV o ovogodišnjem Sloteru, može to pogledati na ovom linku:

https://www.youtube.com/watch?v=qsD8FhMUzqg