izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 10. август 2020.

DRAKULIN GOST – Brem Stoker


            Dok trepnusmo okom, a evo nas već kod jubilarne, dvadesete (!) knjige u ediciji „Poetika strave“ koju vam uređuje Dr Ghoul i priređuje Orfelin! Ovog puta častimo vas mojim izborom najboljih Stokerovih kratkih priča strave pod naslovom DRAKULIN GOST. (A nakon opisa ove knjige, malo niže u ovom tekstu, videćete najavu pretplate za još dve nove Orfelinove fantastične knjige!)
Stoker je s pravom slavan pre svega zbog Drakule, vrhunskog horor romana koji je na žanr ostavio tako snažan pečat da on i dan-danas odjekuje: pogledajte moje poglavlje o ovom kamenu-temeljcu savremene koncepcije romana strave u studiji POETIKA HORORA, vi koji ste je na vreme kupili (trenutno rasprodata). Neki ga znaju i kao autora još dva romana, Dragulj sedam zvezda i Leglo belog crva (odličnu adaptaciju potonjeg režirao je veliki Ken Rasel – bacite oko na moj rivju tog predivnog filma OVDE), ali nažalost, Stoker je najmanje znan kao autor odličnih kratkih priča. Za razliku od pomenuta dva romana, koji imaju svojih sporadičnih draži, ali nedovoljno da bi se našli u prestižnoj ediciji najboljeg od najboljeg kakva je „Poetika strave“, Stokerove priče itekako zaslužuju svoje mesto ovde, i mislim da će čitaoci biti prijatno iznenađeni raznovrsnim kvalitetima koje ova zbirka nudi. Tim pre što se ogromna većina njenog sadržaja sada po prvi put nalazi u srpskom prevodu.


Šta ima u ovoj knjizi? Sedam priča i jedan odlomak iz romana.

Drakulin gost
Priča koja i jeste i nije deo zbivanja iz Drakule: putnik namernik nađe se, tokom žestoke oluje, kraj puste i zloglasne grobnice izvesne grofice, praćen vukovima i senima svog domaćina koji ga očekuje, grofa Drakule.

Sudijina kuća
Student matematike veoma povoljno iznajmi sobu u pustoj kući, gde mu noćne časove posvećene učenju remete ogroman pacov – i duh zlog sudije...

Tajna zlata koje raste
Kao u najboljim Poovim pričama, međuporodična svađa i potajno ubistvo dovode do jezovito-nekrofilnog rezultata koji se ne da sakriti.

Povratak Ejbela Behene
Da li je ljubav jača od smrti? I može li mrtav čovek da ispuni dati zavet, uprkos svim zaverama okrutne sudbine i zločinima beskrupuloznih „prijatelja“?

Skvo
Novopečeni bračni par na medenom mesecu u Nirnbergu dođe u notornu Nirnberšku kulu da, pored ostalog, vidi famoznu spravu za mučenje, „Gvozdenu devicu“ (da, baš onu po kojoj je nazvana grupa Iron Maiden!). Pridruži im se Amerikanac čiji će jedan nepromišljen čin pokrenuti bizaran i krvav sled događaja...
Pacovska sahrana
Čovek zaluta na periferiji Pariza u nadrealno-apokaliptički predeo deponije nastanjen ubilački nastrojenim podljudima – ali i jednako krvožednim pacovima...

Stari Hogen: Misterija
Beskrajno zabavna brutalno crnohumorna body-horror priča o nizu peripetija koje izazove pronalazak poprilično raspadnutog tela jednog utopljenika na obali mora.

Dolina čarobnice
Odlomak iz romana Dragulj sedam zvezda koji se može čitati kao zasebna priča, izolovano od romana, a opisuje pronalazak jedne staroegipatske grobnice i njenu zlokobnu „stanovnicu“, kao i jeziva dešavanja do kojih dovede njena ne-sasvim-mrtva mumija.

Osim toga, tu je i
Appendix:
Vampiri pre Drakule, Drakula posle Drakule
Anotirani pregled svih zaista značajnih pojava vampira u poeziji, kratkim pričama, novelama i romanima koji su prethodili Stokerovom romanu Drakula, plus pregled najznačajnijih Drakulinih vaskrsenja, reinkarnacija, reinterpretacija i reimaginacija u formi romana nakon Drakule.

Brem Stoker: U senci Drakule
Stručni pogovor dr Ognjanovića kontekstualizuje i objašnjava Stokerovu poetiku strave, a naročito njegove manje znane, ređe izučavane i nepravedno zapostavljene kratke priče.

Brem Stoker: Biografija

Brem Stoker na srpskom

Sve priče je lepo preveo Luka Račić (kao i sve ostalo u ovoj ediciji, uz budni nadzor Dr Ghoula i Mr Milenka).
Upečatljive korice i unutrašnje ilustracije načinio je naš verni Ivica Stevanović.

Knjiga ima 250 strana i uobičajeni izgled (tvrd povez, šiveno, sa strane ofarbano, unutra ilustrovano itd).
Cena u pretplati je 900 dinara.
Pretplata kreće 10. avgusta i traje do 10. septembra.

Ko želi samo ovu knjigu, može 900 din. da uplati na račun Orfelin izdavaštva, Kosovska 23, Novi Sad (broj računa 220-73108-85), a pretplatnik svoje podatke (ime i prezime, adresa i broj telefona), kao i naslove knjiga na koje se pretplatio šalje na: orfelinns@gmail.com.

Ko je želi direktno od Ghoula, može i to, nakon što izađe iz štampe, po istoj ceni.

Međutim, Orfelin u isto vreme raspisuje pretplatu za još dve knjige koje bi vas mogle zanimati, a ne spadaju u horor žanr.

Sabor ptica - Ransom Rigs


Sabor ptica je peti roman Ransoma Rigsa u serijalu o čudnovatoj deci gospođice Peregrin i drugi, pored Mape danâ, koji se bavi svetom američkih čudnovatih. Kao i u prethodnim knjigama i u ovoj je pripovedanje propraćeno mnoštvom zagonetnih, avetinjskih fotografija i kao i Mapa danâ, i Sabor je ptica štampan u punom koloru.

Svojim samrtnim rečima H. – Džejkobova poslednja veza sa tajnim životom njegovog dede Ejba – poverava Džejkobu opasnu misiju: da isporuči Nur Pradeš, nedavno otkrivenu čudnovatu, operativki znanoj samo kao V.
Nur proganjaju poput zveri. Ona se pominje u drevnom proročanstvu koje predskazuje sve bližu apokalipsu. Spasiti Nur znači spasiti budućnost čitavog čudnovatog sveta.

Uz pomoć tek nekoliko zbunjujućih tragova Džejkob mora otkriti kako da pronađe V., najzagonetniju i najmoćniju od svih Ejbovih bivših saradnika. Ali V. se krije i ne želi da ikada bude pronađena.
Vreme sve brže ističe. I dok Džejkob i njegovi prijatelji grozničavo rade na tumačenju proročanstva, njegova upozorenja…
Kada se zatvor u prašinu sruši
I bezumlje obgrli čitav svet
počinju…
Kad izdajnici dozovu kralja svoga
A drevni se od sna otrgnu
da se obistinjuju.
Sa neprijateljima za petama i nepoznatim pred sobom, pripovest o Džejkobu Portmanu nastavlja se dok on juri dalje, čini se sve brže i sve luđe, poput levka tornada u Pensilvaniji. 


Srebrno tkanje - Naomi Novik

Carstvo ljudi i carstvo snega drevnog naroda Staričana na korak su od sukoba i međusobnog uništenja kada se, kao neželjena spona između njih, pojavi Mirjem, devojka koja i protiv svoje volje, korak po korak, ovladava magijskom veštinom pretvaranja srebra u zlato. Njena se sudbina tako na vibrantan način upliće sa sudbinama cara Mirnacijusa i vojvotkinje Irine, sa sudbinama siromašne seoske devojke Vande i njena dva brata, Sergeja i Stepona, sa sudbinom vatrenog demona Černoboga i, iznad svega, sa životom nedodirljivog i neimenovanog snežnog kralja Staričana.

Polifono vodeći svoju priču, sa šest naratora i isto toliko vizura, Naomi Novik u Srebrnom tkanju verovatno dostiže vrhunac svog pripovedačkog umeća. Poput njene junakinje Mirjem, ona tka različite povesti na potki surove realnosti, mita i bajke i sve to, na kraju, postaje raskošna tapiserija na kojoj jasno uočavamo puteve potrage za srećom, prijateljstvom, poverenjem, ali pre svega za ljubavlju.


Eto: ako želite i ove vrhunce savremene fantasy književnosti, dodajte i njih na spisak i naručite u pretplati po najpovoljnijim cenama koje ćete ikada i igde naći.

Knjižarska cena Sabora ptica = 1.650 din, jer knjiga je u punom koloru (mek povez, šiveno). U pretplati kod Orfelina je 1.200 din.

Knjižarska cena Srebrnog tkanja = 1.760 (tvrd povez sa srebrotiskom). U pretplati kod Orfelina je 1.300.


Zajedno sa Drakulinim gostom (900 din u pretplati) to bi iznosilo 3.400 din za sve tri.

Međutim, ko želi da kupi sve tri knjige odjednom, sada, u pretplati, dobija dodatni popust i sve tri lepotice plaća 3.200 din! Ova ponuda, s popustom, važi samo tokom pretplatnog perioda, tj. max. do 10. septembra.


A sad, da se načas vratimo Drakuli... Evo kako počinje moj pogovor:



Brem Stoker: U senci Drakule

„Ja sam po prirodi zatajan u odnosu prema svetu.“
- Brem Stoker, u pismu Voltu Vitmenu, 1872.



Brem Stoker je bio i ostao čovek iz senke: sopstvenom voljom je najzrelije godine proveo u senci drugog čoveka, Henrija Irvinga, kojem je nesebično podredio kako svoj privatni, porodični život, tako i onaj stvaralački, budući da je za pisanje proze koristio retke slobodne trenutke preostale nakon ispunjenja zahtevnih obaveza koje je imao kao pozorišni menadžer najslavnijeg engleskog glumca svoje epohe. A onda, ironijom sudbine, dosuđeno mu je da i svoj posthumni život provede u senci drugog čoveka; to što je ovaj zapravo njegova fiktivna kreacija, transilvanijski velmoža-vampir, Drakula, nimalo ne pomaže stvari. Zapravo, činjenica da je Drakula dosegao snatus arhetipa i mita samo dodatno učvršćuje snagu lika u čijoj će senci, doveka, Stoker imati da boravi. To da je njegovo ime zanavek venčano sa Drakulinim očigledno je već i u samim naslovima dosadašnjih Stokerovih životopisa: Biografija Drakule: životna priča Brema Stokera, Čovek koji je napisao Drakulu: biografija Brema Stokera, Brem Stoker i čovek koji je bio Drakula i Iz senke Drakule: život Brema Stokera. Čak i onde gde se Drakula ne pominje poimence, prisutan je metonimijski, kao u naslovu najnovije biografije, Nešto u krvi: neispričana priča o Brem Stokeru. Od Drakule je njemu sada prosto nemoguće pobeći, sem nazad u senku.
            Za života je Stoker objavio trinaest romana, dve biografije, jedan priručnik, jednu dramu, jednu zbirku bajki i jednu zbirku priča; a ubrzo po njegovoj smrti izašla je još i zbirka priča Drakulin gost i druge jezive priče (1914). Međutim, za najveći broj čitalaca, pa i proučavalaca, on kao da je napisao samo jednu jedinu: famoznog Drakulu (1897). Znatno manji broj ljubitelja horora uopšte zna za preostala dva Stokerova žanrovska romana, Dragulj sedam zvezda i Leglo belog crva, a još manji broj ih je i pročitao. Preostalih petnaest naslova (koji uključuju zbirku priča o doživljajima pozorišne družine i romane pretežno u žanru istorijske i avanturističke romanse) potpuna su nepoznanica, zaboravljeni od svih, nevaskrsnuti novim izdanjima, zasenjeni onom jednom knjigom koja će trajati dokle god se knjige budu čitale. Stoker se, stoga, ukazuje kao proverbijalni „autor jedne knjige“, ali ova fraza, koja obično nosi pežorativnu konotaciju, naglo gubi svu svoju pežorativnost u njegovom slučaju, kada se primeni na roman toliko fundamentalan. Drakula je nedvosmisleno prepoznat kao klasik žanra horora, gde ima status kamena-temeljca i prototipa modernog romana strave, ali je takođe i klasik viktorijanske književnosti uopšte, u okviru koje se izučava kao potentno stecište vrednosti, nazora i odnosa karakterističnih za pitanja roda, pola, seksa, ženskih prava, homoseksualnosti, rase, kolonizacije, materijalizma i duhovnosti, nauke i praznoverja, muškog i ženskog, tehnologije i religije na prelomu vekova.
Međutim, o bogatim konotacijama ovog romana već smo detaljno pisali drugde. Umesto njima, celishodno je ovde se pozabaviti sledećim pitanjima koja se nameću iz ovako postavljenog uvoda. 1) U kakvom je odnosu Drakula sa ostatkom Stokerovog opusa, a pre svega sa preostala dva horor romana? 2) Postoje li lajtmotivi, teme, ideje i prepoznatljiv svetonazor koji povezuje sva Stokerova jezovita dela? 3) Kako, po tom pitanju, stoje Stokerove kratke priče, odnosno, mogu li se one na koherentan način povezati sa Stokerovim dužim formama? 4) Koja je vrednost i značaj Stokerovih kratkih priča, inače najčešće zanemarivanih u većini analiza njegove proze? Ostatak ovog teksta pokušaće da pruži odgovor na ta pitanja.

субота, 08. август 2020.

12 ALBUMA ZA PUSTO OSTRVO

  

Prokletnici! Teraju me na pusto ostrvo! I ne daju mi da ponesem externi hard sa 4 terabajta muzike – o, nee, zlikovci mi daju samo 12 albuma da slušam ostatak večnosti, t.j. života! Arrghhh!
Šta odabrati!? Šta odbaciti? Koje dete zaklati da bi drugo preživelo?
PATNJA! UŽAS! NEIZVODIVO!
Ili 20 ili nijedan!
Na jedvite jade sam odabrao 20 (manje ne mogu nikako). Ali ako su baš zapeli za 12, svih 12 apostola ih jebali na poslednjevečernom stolu pred Hesusom lično dabogda, nek to budu prvih 12 na donjoj listi!

Podrazumeva se da nije pošteno ići sa „Best of“ kompilacijama i remiksima, nego su birani samo originalni studijski albumi. Trudio sam se da pokrijem sve žanrove, ili bar većinu onoga što volim da slušam, da mi na tom ostrvu bude što raznovrsnije, da imam ponešto za svaki mood: i spori i nežni i sneni i eterični, i veseli energični žestoki zvuci, i gitare i bunjevi, i elektronika i ko zna šta...
Dakle, s velikom mukom odabrao sam sledeće…


1. COIL – Horse Rotorvator

2. COIL – Musick to Play in the Dark 1& 2

3. DEAD CAN DANCE – Within the Realm of a Dying Sun

4. THE SISTERHOOD – Gift

5. MINISTRY – Psalm 69: The Way to Succeed and the Way to Suck Eggs

6. SWANS – Children of God

7. MY DYING BRIDE – Turn Loose the Swans

8. SUICIDE COMMANDO – Stored Images

9. ORDO ROSARIUS EQUILIBRIO – Reaping The Fallen... The First Harvest

10. THE KLINIK – Face to Face

11. EMPUSAE – Error 404: Metaphorical Loss
 

12. METALLICA – And Justice for All


***

13. MINISTRY – The Mind is a Terrible Thing to Taste

14. LIMBO – Our Mary of Cancer

15. HOCICO – Los Hijos Del Infierno

16. MEGADETH – Rust in Peace

17. WILL Pearl of Great Price

18. LEÆTHER STRIP – Underneath the Laughter

19. Judas Priest – Painkiller

20. SEPULTURA – Arise

*
Podsećam na prethodna izdanja izbora za pusto ostrvo!



 

--- U SLEDEĆEM NASTAVKU: 12 SAUNDTREKA
  

недеља, 02. август 2020.

TOUS LES DIEUX DU CIEL (All the Gods in the Sky, 2019)

***(*)

3+

Ložije se i dalje loži na mučenje žena, sa sve manje smisla; Noe pravi mlake pozerske omaže samom sebi; Aža otišo u Ameriku da snima praznoglave popkorn flikove; ostali Francuzi: kud koji mili moji. (Dvojac iz UNUTRA imao je za ovu godinu najavljena čak dva nova horora, ali onda dođe horor zvani Korona...) „Novi francuski ekstremizam“ je igrao jedno ljeto (ok, nekoliko ljeta, otprilike 2003-2009) a sad... kad se činilo da se otuda više nemamo čemu nadati – evo nam ga baja s umjetničkim imenom Quarxx, autor nekolicine kratkih filmova i spotova, da zaigra grč mrtvog nerva sa dugometražnim debijem lepo nazvanim SVI BOGOVI NA NEBESIMA.
            Pošto mi se ovca jagnji na padinama Prokletija i nemam vremena za Tuluz, reći ću samo ovo: radi se o ubedljivo najboljem hororu koji videh ove godine. Kvarks je jedan bolestan lik, a uz to i talentovan, i uspeo je da me zaintrigira, zavede, opsedne, zadivi, pa na nekoliko mesta i zgrozi (!) svojom nadahnutom body horror, ali još i više psycho-horror imaginacijom.
            Za standarde koje su gorepomenuti Francuzi postavili početkom ovog veka BOGOVI su skoro zapanjujuće blagi i svedeni u pogledu body count cifre i to malo krvi prolivene na ekranu, ALI ono što jeste, bolno je i gadno; a ono što je nagovešteno, što je neprikazano, ali se sluti – nevezano za klanja i mučenja, a vezano za psiho-torturu i zajebane odnose – mnogostruko je efikasnije i žešće.
            Zapanjujuće je kako Kvarks spaja skoro naturalistički realizam sa stilizacijom (film poprilično vizuelno nalikuje na HAUTE TENSION!), kako pravi horor koji to i jeste i nije, a u svakom slučaju ludački smelo izbegava skoro sve oveštale žanrovske trope, fore i fazone u tolikoj meri da sam mu se ja istovremeno divio i bojao za opstanak gledajući te deonice u prvoj polovini filma koje strpljivo, polagano, grade ugođaj morbidnosti i mraka a da ne nude neke konvencionalnije migove i sitne zanimacije hororistima za pod zub.
            Još je više zapanjujuće kako on ovde spaja psihološki horor, telesni horor i metafizički horor. Na psiho-realističkom planu, to je svet iz ranih filmova G. Noea – hladna, otuđena zemlja u kojoj su institucije bezdušne a ljudi (proleteri! neugledni, siroti fizikalci i poljoprivrednici a ne azdisala buržoazija) bespomoćni pred državnim aparatom koliko i pred sopstvenim nagonima i psiho-telesnim anomalijama.
            Na polju body horrora, Kvarks nudi nekoliko scena da ti zgrči stomak ili, recimo, da se spontano ukrste butine svakom gledaocu sa penisom. Pored toga, nadahnuto koristi usluge mlade žene rođene sa gadnim genetskim poremećajem: ne, ono nije izuzetno uverljiva maska – ono je njeno pravo lice!
            Ona se zove Melanie Gaydos, i ako vam je promakla u spotovima Ramštajna, možda ste je zapazili u INSIDIOUS 4 (ja sam to preskočio!); u svakom slučaju, proguglajte malo njeno ime i otkrićete jednu zadivljujuću ljudsku priču o ženi rođenoj sa likom čudovišta – koja je to prihvatila, i postala manekenka mračne morbidnosti i gotike...
            Što se tiče metafizičkog horora, on je nagovešten višestruko: povremenim prikazima planete Zemlje iz svemira; slikama Sunčeve kugle koja sve snažnije ključa solarnim olujama (nemoguće je ovde ne pomisliti na TEKSAŠKI MASAKR MOTORNOM TESTEROM, tatka iz kojega je toliko francuskog horora rođeno, a čiji dug se vidi u ovome); te nekim snovima, vizijama, zvukovima i nagoveštajima vezanim za neke možda vanzemaljske sile...
            Film za glavnog junaka ima antiheroja, lika sa smesta očiglednim teškim grehom iz mladosti, kojeg okajava na još drastično poremećenije načine. Ne postoji nikakav „stub normalnosti“ za gledaoca koji traga za tako nečim: ovaj film nas smelo baca u društvo tog i fizički i mentalno odbojnog lika, i njegove unakažene sestre s kojom želimo da saučestvujemo, ali njen izgled je toliko drastično dalek od onoga kako su nas bosanski filmovi navikli da treba „Žrtva“ da izgleda kako bi nam izmuzla sve zalihe simpatije da to sve percepciju ovog filma čini višestruko problematičnom, nejednostavnom.
            Ne treba ni da naglašavam ono što moji verni čitaoci odavno znaju: ja obožavam storije o antipatičnim, nenormalnim, ekscentričnim, „ludim“, neprijatnim likovima – a još više volim storije koje imaju putanju „Postepeni ali neminovni Pad, od lošeg ka gorem sve do Pakla.“ A ovo je, SPOJLER, jedna takva!
            Dobro, kad je sve to tako lepo i krasno, šta fali ovom filmu da dobije još veću ocenu?
1) Preočigledno je da je ovo pomalo na silu prošireni kratki film, ali doslovno: ovo je prvo postojalo u kratkom metru, kao Un ciel bleu presque parfait. Ima tu digresija, popunjavanja i ponavljanja koji nisu neophodni, mada uglavnom nisu dosadni (npr. barem petominutna scena u kojoj nekakvi degen-seljoberi, komšije našeg antiheroja, gledaju dvogledom kako im ovaj pravi krugove u žitu (!) i raspravljaju se među sobom, a niti se oni ikad više pojave /ok, jedan od njih se pojavi načas opet, bez mnogo važnosti!/, niti ta svađa među njima ičemu u zapletu služi).
2) Kad se ogoli od digresija, šminke, gomile sitnih ekscentričnih detalja i likova (npr. Lolita koja vidi duhove, a koja se prilično neuverljivo nakači našem antijunaku i njegovoj frik-sestri – uzgred, ova devojčica će biti zvezda ako nastavi da se bavi glumom!) ovo je zapravo jedna krajnje jednostavna i čak prvoloptaška priča, naročito taj skoro-retardirani aspekt sa vanzemaljcima (!).
3) Smisao svega toga, na kraju balade, ostaje pomalo upitan, kao da taj složeni, sjebani odnos u središtu svega nije dovoljno promišljen, odnosno da je previše toga ostalo između redova, if at all.
4) Kraj je predugačak, odnosno epilog se neumereno rasteže na nekih 15-ak minuta, a mlak je i mlitav, nedostojan filma koji mu je prethodio. Plus, te opatice su tu nalepljene ko sise na piletu, nisu mi nikako pre toga najavljene, nepripremljen sam za to da se u njihovom okrilju desi epilog.
5) Poslednje i najmanje bitno – ali kad me film natera da se bavim i „brojenjem metaka u pištolju“, što inače ne radim, to je pokazatelj nekih drugih, većih problema: naime, zasmetalo mi je što film gradi svoju „how convenient“ situaciju izbacujući iz nje i porodicu (gde su tatko i majka?), i širu familiju (zar bi baš svi prepustili ovu invalitkinju na staranje očito nestabilnom batici?), a naročito mi je smetalo neubedljivo ponašanje socijalnih službi koje tri decenije nisu našle za shodno da posete kuću ovog lika da vide kako se stara o sestri, u kakvom je ona uopšte stanju, a naročito imajući u vidu da je ovaj na teškim psiho lekovima.
Takvo isto, upitno i previše neubedljivo, je i ponašanje njegovog psihijatra, i socijalne radnice koja naposletku, 30 godina prekasno, dođe u njegovu kuću, a povrh svega i ponašanje dvojice pajkana koji mu na samom kraju zakucaju na vrata. Aha, pazi da neće neko da pošalje samo dva polismena u udaljenu, samotnu kuću lika za kojeg imaju ozbiljne sumnje pa i dokaze (iskaz svedoka) da je, može biti, ubica koji svoje žrtve baca svinjama. Pa nešto tako amaterski ni Doktor Slina ne bi naredio! Čak i on bi poslao bar desetoricu, plus ekipu Svinjformera da uslika ekskluzivne fotke sa uspešne akcije naših čuvara reda! A još ova dvojica koji dođu do vrata, kad ih potencijalni ubica zamoli da malo sačekaju tu ispred, sad će on, samo da se postara da mu se „golišava žena obuče“, a ovi ga puste da ode unutra i čekaju na vratima, strpljivo, trala la, ej babu riba, ko dileje, dok ovaj unutra... itd.
6) Post-poslednje: potencijali ove priče, i svih dotadašnjih kvaliteta, uključujući izuzetnu glumu svih involviranih, niz odličnih scena i detalja, predivnu fotografiju i scenografiju, masku, nagoveštaje itd. znatno su veći od onoga što nam rasplet pruži. Ne, nije se film tu baš posro po sebi, nije to ubi bože loše, ali jeste se tu spotaknuo, okliznuo i napravio nešto što bi naš narod nazvao misguided.
Ali hej, ovo mu je tek prvi film! Kvaliteti ovde viđeni ozbiljni su i ja želim da se nadam da će Kvarks nastaviti, i to što pre, da nas raduje novim i još pametnijim boleštinama poput ove! Ima ovde inteligentnih i prodornih uvida u ljudsku prirodu i stanje stvari: da imam više vremena ceo bih esej mogao napisati samo o sceni u kojoj batica dovede nepokretnoj, nakaznoj seki jebača - i o njenom potresnom, slojevitom pančlajnu! Ovaj čovek zna kako da učini da vam ne bude prijatno - dapače, operiše u širokom dijapazonu od nejasne nelagode do čistog telesnog gnušanja!
Čovek koji u blender ubaci sirovu ribu, lekove, Noea, Ložijea, Ažu, Linča, Lavkrafta, pa čak pomalo i Di Velza, a da rezultat ne bude pačvork nego jedan prilično respektabilan i originalan smuti – smuti i popij a ne smuti pa prospi! – taj zaslužuje i da mu se oproste poneka teturanja i zanošenja, i da se s respektom i nestrpljenjem čeka i navija da čim prije sočini svoje novo sočinjenije!
P.S. Apsolutno mi je neshvatljivo kako mi je film ovog ranga sasvim promakao do sada: ne samo što ne pamtim da sam igde pročitao ijedan tekst o njemu, pa mi zato nije ni bio na radaru, nego je uspeo da mi promakne još pre šest meseci kad se pojavio na najgenijalnijem polutajnom forumu za Euro filmove koji redovno, doslovno svakodnevno proveravam već godinama unazad! Tek kad mi je jedan dobri čitalac bloga („Gandalf 5000“!) pre par dana skrenuo pažnju na ovaj naslov, uspeo sam da nađem aktivni eng-hardcoded fajl na tom mestu (https://cinemaz.to/torrents). Pošto je to mesto nedostupno bez poziva, nek vam je srećna potraga negde drugde na netu; znam da će najuporniji uspeti da ga iskopaju.
            S.P.S. Narode, krenite stopama časnoga Gandalfa i slobodno predložite Ghoulu naslove za koje mislite da su mu možda promakli. Nemojte samo da parazitirate, ćutke, uzimajući ovde preporuke za sebe: dajte i vi uzvratite nečim! Više glava vidi i zna više! Ghoul vidi mnogo ali ne vidi SVE!
                  S.S.S. Jedan od kratkih filmova ovog lika možete pogledati na Jutjubu (sa eng. titlima): NUIT NOIRE nije horor, prikazuje mračne i gnusne slike iz života prostitutki i polusveta oko njih, ali ima telesnog horora i krvi i šokova i grozote i mraka (i nešto golotinje), pa eto, ko voli, nek izvoli: https://www.youtube.com/watch?v=HumgwHdbn-0