izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 11. новембар 2019.

DOCTOR SLEEP (2019)


***
3

            Počeću ovaj rivju sa nekoliko tvrdnji koje su za mene truizmi, ali za mnoge hororfile, nažalost, i dalje nisu.
1) Što se mene tiče, THE SHINING je daleko najbolji film „inspirisan“ Kingom: od vrlo dobrog žanrovskog romana blago pokvarenog slabim krajem (ali i još nekim stvarima – vidi moju analizu u knjizi POETIKA HORORA) Kjubrik je napravio VANŽANROVSKO remek delo, u smislu da je Kingov roman odličan horor ali tek osrednja književnost, dok je Kjubrikov film odličan i kao horor ali i prosto kao PERFEKTNO NAPRAVLJEN FILM.
2) THE SHINING je remek delo, ZBOG Kjubrika, a UPRKOS kretenu Kingu. Ako sam film već nije dovoljan dokaz toga, vidi svaku Kingovu izjavu povodom tog filma, kao i tu nesrećnu TV adaptaciju njegovog kućnog reditelja, jadnog Mika Gerisa.
Predsednik odbora SNS-a u Donje Dudulajce
Svaka izmena koju je Kjubrik uneo u radnju je NABOLJE, film je režiran BEZ GREŠKE, a ritam je onakav kakav toj priči i onome što je Kjubrik njome hteo NAJBOLJE ODGOVARA. To što nema malo više jurnjave noževima pre završnice, što nema više konvencionalnih horor scena i debilne pirotehnike na kraju – eh, pa ovo i nije horor za decu i tinejdžere, nego za odrasle.
            3) King je budala po pitanju skoro svega vezanog za Kjubrikovo ISIJAVANJE, pa je tako isprva hteo da zabrani da se ova filmska adaptacija njegovog romana DOKTOR ZZZ vizuelno i narativno nadovezuje na Kjubrikov film. Elem, King je svoj hotel u ISIJAVANJU na kraju spalio; kod Kjubrika on ostaje čitav na kraju.  
U Kingovom nastavku, kulminacija se dešava na zgarištu, u ruševinama. Flanagan je hteo, i na kraju dobio, da se njegov klimax dešava u netaknutom, čitavom hotelu koji znamo i volimo već skoro 4 decenije: dakle, nastavlja se na film a ignoriše roman.
            Što se tiče ove filmske verzije, u režiji Marka Flanagana, moram reći da sam prijatno iznenađen: radi se o natprosečnom, vrlo dobrom horor filmu, prijatnom za gledanje, sa sasvim respektabilnim kvalitetima. Da bi se u njemu uživalo kako treba, ipak treba dodati još jedan truizam:
            4) Flanagan nije Kjubrik; a za pohvalu je što to i ne pokušava da bude. DOKTOR ZZZ je svoja zverka, donekle uozbiljena verzija Kinga, ali ne do nivoa artizma i remek-dela, nego samo do nivoa jednog dobrog, poštenog horora, čiji su stil i vizuelnost konvencionalni ali pristojni. Dakle, u samom startu treba odbaciti nerealna i glupa očekivanja da se pravi dabl-bil sa Kjubrikovim ISIJAVANJEM, i da neko očekuje da se DOKTOR ZZZ prirodno „nalepi“ na prethodni, kao more of the same
Ovaj film NIJE nigde blizu ni stila, ali ni teme, prethodnog romana i filma, i samo budala će uopšte upoređivati babe i žabe. Znači, s druge strane, ko ovome priđe sa svešću da ne treba da očekuje vaskrslog Kjubrika – i sa svešću da je zaplet radikalno drugačiji, sasvim različit od onoga u ISIJAVANJU – taj će moći da uživa u onome šta ovaj film JESTE, umesto da sve vreme gunđa, zakera i zamera šta on NIJE.
            DOKTOR ZZZ donosi jednu novu mitologiju, o grupici energetskih vampira koji se hrane isisavanjem dece koja imaju dar „isijavanja“, a putuju diljem Amerike u kamionu-prikolici, pri čemu su mnogi od njih stari vekovima, a neki, navodno, i milenijumima. Tipično za Kinga, on je ovde zapravo pokrao predložak za film NEAR DARK, samo što je u prikolicu umesto „običnih“ vampira (koji piju krv i beže od sunčevog svetla) metnuo nešto specifičniju sortu, kojoj sunce ne smeta a umesto krvi, kako već rekoh, „piju“ detinje isijavanje.
            Zahvaljujući dobrom kastu, a naročito glavnoj „vampirici“ (odlična, jeziva Rebeka Ferguson), ova sličnost nije previše očigledna, odnosno ovo uspeva da zaživi nekom svojom pričom bez prenaglašenog osećaja derivativnosti. 
Ako tome dodamo Juena MekGregora, koji je prosto rođen da igra everymana – tačnije, da udahne dušu u jedan otrcani kingovski kliše još jednog lečenog alkosa i načini ga iole živim i dopadljivim likom – plus dve odlične, talentovane curice, crnu malenu i plavu tinejdžerku, može se reći da ovaj film ima čvrsto uporište u likovima i drami – a sa takvim korenom i horor, kad dođe, biva efektniji. Flanagan je dokazan na tom polju, i ni ovog puta ne izneverava u svom trejd-mark spoju drame i horora, humanosti i strave.
            Ideja je gadna u osnovi, i pruža Kingu još jednu priliku za rabljenje jednog od njegovih najjeftinijih trikova – „kids in peril“. Dakle, imamo ovde gledati ove sado-vamp-pedofile kako spopadaju neku đecu po putevima i zabitima Amerike, uvlače ih u svoje vozilo, a onda – u jednoj zamalo pa preterano dugačkoj i neprijatnoj sceni, imamo videti i krvavu pogibiju jednog dečaka (onaj isti iz PREDATORA i još 200 novijih filmova) koga ova rulja, da prostite, isisa. 
Mučna scena, koja je čak i nekim ogrezlim horordžijama (npr. ex-urednik Fangorije!) bila previše, ali koja, mnijem, jeste bila potrebna kako se ne bi „zasladilo“ ili pod tepih gurnulo Zlo koje je u centru ove storije. Bez ovoga ne bi bilo ni katarze kad kasnije (spojler?) ovi vampiri krenu da ginu jedan po jedan, a neki i u masi.
            Dakle, ideja je intrigantna, tretirana je sa dovoljnom dozom ozbiljnosti i veštine, dobri glumci je adekvatno nose, a pripovedanje je odlično odmereno i uprkos isprva-zabrinjavajućem trajanju od 2,5 sata mora se reći da je to prikladna dužina za ovu priču, odnosno da film ima sjajan ritam, lišen nebitnosti i digresija i razvlačenja. Naprotiv, daje sasvim dovoljno vremena da se saživimo s likovima i zainteresujemo za priču, i ima prikladnu dinamiku koja nije po-mozak-uvredljivo protrčavanje, nego je baš kako treba.
            Prijatno je gledati visokobudžetni horor film koji je, zapravo, dobar – i koji razvija neku svoju neomitologiju. Retko imamo priliku pogledati horor epik a da nije nabudžen bilo SF-om bilo akcijom, nego je čist horor, ali sa velikom temom i velikim opsegom lokacija i likova – a da, istovremeno, NIJE detinjarija a la TO. DOKTOR ZZZ, uprkos svom naslovu, neće vas baciti u san, nego će vas razbuditi, rasaniti i zainteresovati.
            Budući da bezrezervno obožavam Kjubrikov SHINING kao besprekorni masterpis, pribojavao sam se da li će i koliko da ga oskrnave ovde, u toj završnici, kad se Den vrati u Hotel Vidikovac – ali i na tom polju moram da čestitam Flanaganu na tome što je uspeo da „ispoštuje“ Kjubrika, a da ne ispadne jadan i glup hteo-nehteo ulazeći, povremeno, i u njegove cipele.
            Povratak u Vidikovac sa sobom nosi grdnu dozu nostalgije i užitka skoro iracionalne prirode svakome ko, kao ja, obožava taj film, ali nevezano za priliku za još jednu šetnju dobro poznatim hodnicima (zbog koje sam razmatrao da bacim pogled čak i na onu Spilburgerovu bljuzgu READY PLAYER ONE, ali nisam se još na to naterao!) – postoji tu jedna izvanredna scena koja, javlja mi se, nije u romanu (koji nisam čitao), nego je Flanaganova dorada i dodatak, koja osmišljava ceo ovaj Povratak, tj. izdiže ga iznad memberberry retro-exploatacije nostalgije.
            Da, mislim na scenu u kojoj odrasli Deni, tj. sada je Den, dođe u Zlatnu salu Vidikovca i tamo susretne novog barmena... svog tatka! Šteta je, samo, što za taj lik nisu iskeširali jedno milionče, da im Džek dođe na 2 minuta, eventualno da ga kompjuterski podmlade, ili sasvim da ga rekreiraju u kompjuteru, jer ma koliko se dati glumac tu trudio, Džek je, jbg, nezamenjiv!
            Javlja mi se da je upravo ova (dodata) scena bila prelomna u ubeđivanju Kinga da dopusti Flanaganu da se osloni na Kjubrika. Ako je tako, a kladim se u svoje brkove i ne zvao se Lorimer da je baš tako, onda je tom prilikom King ispoljio nešto malo naknadne pameti, i priliku da, svesno ili nesvesno, prizna da je Kjubrik sve vreme bio u pravu, 
i da je njegova verzija potentnija od njegovog treš romana ne samo po sebi, nego i kao podloga za nastavak. Divna je to i suštinski dirljiva scena, jer u njoj se Den rve sa glavnim problemom svog (i svačijeg) života – sa opasnošću da postane isti kao svoj Tatko...
            Dobro, budući da se ovde ipak radi o Kingovom romanu, naravno da imamo melodramu i patetiku u vezi sa time kako je tretirana Smrt i zagrobni život, pre svega u scenama u kojima naš Den zaradi svoj nadimak, DOKTOR ZZZ – odnosno, kada otpravlja na onu stranu starce u staračkom domu, koji svi odreda umiru mirno, tiho, samo se ugase: 
niko u ropcu, u agoniji, groznici, beslovesti, niko u krvi il' govnima, nego svi dostojanstveno, smireno, plemenito, dok kraj sebe svide svoje pokojne žene i muževe kojima idu da se pridruže u, valjda, vječnosti... kao da samo mirno zaspu, i to je sve. ZZZZZ...
            Sve u svemu, kako sam se nadao/bojao, super sam se udao. Flanagan ume i od bisera (Ukleta kuća na brdu) da napravi govno (TV serija), tako da je valjalo biti oprezan... Ali, u ovom slučaju je od (verovatno) osrednjeg romana napravio vrlo dobar horor.
Sam-samcit kraj, zadnjih 5 minuta, je slabašno, njanjavo, ali ono pre toga je prilično dobro i respektabilno, i kako stvari stoje, DOKTOR ZZZ će mi sigurno biti u top-10, a možda čak i top-5 horora ove godine. Sasvim prijatno bioskopsko iskustvo koje preporučujem onima koji su u mogućnosti. Činjenica da nije razvalio bioskopske blagajne - kao, recimo, infantilni TO - samo je pokazatelj da se radi o nešto boljem, zrelijem filmu. 


среда, 06. новембар 2019.

Šta sam doneo sa SAJMA KNJIGA 2019?

  

            Videli ste već moje preporuke za Sajam, a možda se i okoristili njima; ali evo sada i dodatka. Jer, Ghoul njuška i levo i desno i kopa po skrivenim gomilama iza slabo gaženih staza, tako da ćete među donjim izborom naći ne samo neke od knjiga koje sam preporučivao, nego i izvesne koje su i meni samom bile otkriće i otkrovenje na licu mesta.
            Dakle, evo šta sam sada dodao stalnorastućoj gomili Knjiga Za Čitanje.
            Kupio sam na Sajmu 16 knjiga za nešto malo jače od 100 eu, odnosno oko 12.500 din.
            Savest mi je zbog tog grešnog troška nešto mirnija jer sam, istom prilikom, na poklon (od drugara, poznanika, i radi prikaza na blogu) dobio još 9 naslova na poklon – što cifru postsajamskih noviteta u mojoj biblioteci diže na 25.
            Što rekla ona baba na sahrani svog unuka: „Samo neka ide rendom!“ Pa, da vidimo, rendom redom (i bez osvrta na stvari koje sam već opisivao u mojim preporukama):

            - Bodlerove eseje sam kupio jer je ova divna, lepa, tvrdokoričena knjiga (istina, bez omota, ali šta će joj?), u kojoj su i neki ređi napisi o Pou, bila samo 200 din.


            - ARS PHANTASTICA je luksuzni, bogato ilustrovani i opsežni pregled domaćeg slikarstva – pretežno mračno-morbidno-fantastične provenijencije. 
Prodavala se na štandu Ukronije (mada oni nisu izdavač), a ljubazna prodavačica, koja poštuje moj rad, dala mi je vanredni, pozamašan popust. Za obične kupce cena je bila 2.000 din.

            - ATMOSFERA SMRTI je suva filozofija, ali na mračne teme, pa rekoh ajd da probam, za promenu, nešto što ima ozbiljne pretenzije. I ovde je uskočila jedna moja poštovateljica na štandovima Delfija, davši mi Lagunin letak, s kojim sam dobio pravo na veći popust, pa me je ova knjižica koštala samo oko 690 din.

            - GOLUB I ZMIJA – insajderska priča iz sveta domaćih okultista, mogla bi mi biti od koristi za nešto što se spremam da pišem. Prošle godine nisam uspeo da je ulovim, iako sam je jurio (i preporučivao ovde na neviđeno), al ovog puta je dolijala. Cijena – 950 din.
            Inače, na istom štandu bilo je i obilje literature na engleskom o Krouliju, Zlatnoj Zori itsl. ali su cene bile presoljene, odnosno svetske (2-4.000 din). Plus, na tu temu već imam dovoljno, što na artiji, što u e-books.

            - Milenkov izvrsni roman, PO ŠUMAMA I GORAMA, koji sam već čitao, sad kupih kako bih podržao mladog pisca sa njegovim prvencem. Teško ga je adekvatno uslikati jer je povez originalan, reljefan, dizajn koji ne liči ni na jedan drugi... Cena: 800 din.

            - DOLAZAK – grafički roman, izdao Komiko, sav u sepija tonovima.
Mračna intonacija, gusta atmosfera, fantastika-košmar-nadrealizam – bez reči!

            Za mene – 1.200. Ne znam koliko je bio za običan svet, verovatno oko 800.




            - PSIHOANALIZA I PSIHOPATOLOGIJA LIKOVNOG IZRAZA – Lj. Erić. Ovo nađoh kod Službenog glasnika. Čitao sam već ranije o ovoj temi, veoma me zanima, a knjiga ima i nekoliko desetina reprodukcija kolor crteža i slika koje su načinili psihijatrijski pacijenti. Cena – 990 din.

            - NOKTURNI – Horor priče nekog nikad-čuo Kanađanina. Tutnuše mi je na akciji tamo gde sam uzeo i BLJUZGU U PRASKOZORJE, tri novele od reditelja POSLEDNJEG SRBINA U HRVATSKOJ. Ne sećam koliko sam dao za obe.

           
- OBREDI PRELAZA – antropološka studija na temu koja me zanima a dotičem je se, na preteran način, u predstojećem romanu. 250 din kod SKZ.

            - POD IMELOM – Ivan Nešić, prvi roman, fantastika-horor, kako izgleda. Poštujem ovog autora, rad sam znati kakav mu je roman dovoljno da sam čak bio spreman da dam 500 din za njega onom lopovu i piratu Bobanu.

            - ĐAVO – OK, imam već i previše (!) studija o mom omiljenom književnom liku, ali ovo je skroz iz ruske perspektive, a to mi fali i zanima me kako pravoslavci u religiji i umetnosti vide Đavola. 1.500 din kod Zorana St.

            - SIORAN – Kupih ovo iz nihilističkog iživljavanja kod istog lihvara za 1.800 din.

            - Šveblinka
Mada me njene priče nisu impresionirale onoliko koliko su me preporuke navodile, ipak mi se javlja da to dovoljno vredi da ću joj dati šansu i sa novom knjigom. Tim pre što je koštala samo 500 din.


POKLONI:
- 1001 FILM sam dobio na poklon od „Filipa Višnjića“ zato što sam u više nastavaka davao svoje osvrte na naslove iz ove knjižurine – a znam da je krajnje vreme da se toj akciji, posle nekoliko godina pauze (!), opet vratim.

            - POGAN – kratki roman, kaže drugar: mračno, bolesno, kao za tebe. OK.

            - PAPIR BRZO GORI – Nikola Petrović – „znam“ čoveka kao jednog od lucidnijih učesnika foruma Znak Sagite, iz davnih dana kad se tamo okupljao pametan svet (onda se zvao „Kastor“). Neke od ovih priča čito sam u Skrobovim antologijama, i nisu bile loše. Izdao Treći trg.

            - KO MI TO ŠAPUĆE U SNOVIMA NA JAVI? – Filip Jarčov – bizaran spoj SF antiutopije i, nadam se, horora. Roman sa, kako izgleda (sudeći po plotu sa zadnje korice) sumnjivom rasističko-elitističkom ideologijom. Ali možda mi se samo tako čini...

             - LOCUS AMOENUS – iz serijala neugledno dizajniranih i štampanih „Prvih knjiga“ kod Matice Srpske, izdavača koji kao da se vodi principom „prvi mačići se u vodu bacaju“ jer ne znam kako drugačije da opišem njihov nehajan i jadan tretman mladih, debitujućih pisaca. Ovaj roman dobih na poklon od autora. Kaže da ima mračne, skorohororične elemente.

- PČELE već opisah u preporukama. Darivao mi Kontrast.

- KALVIN I HOBS – najbolji strip u istoriji čovečanstva (izdao Darkwood) uskoro će dobiti moj dugoodlagani hvalospev.