R.I.P. Tim Kari: THE ROCKY HORROR PICTURE SHOW (1975)

 

 

U okviru posvete Timu Kariju (Tim Curry), povodom njegove nedavne smrti, osvrnuću se ukratko na njegove tri najznačanije hororične uloge.

 

PENIVAJZ: U prvoj TV inkarnaciji Kingovog nabudženog galimatijasa, Tim Kari je igrao famoznu kosmičku silu koja u svoja četiri zida izgleda kao džinovski pauk (jer dotle može da ide Kingova imaginacija u tim kosmičkim stvarima), ali se zato dečurliji – kojom se iz nejasnih razloga najviše bavi – ukazuje najčešće kao zločesti KLOVN Penivajz.

Znate već da ja ne otkidam ni na Kinga uopšte, a još manje na taj njegov roman (koji smatram jednim od njegovih slabijih). Ta TV verzija je bila užasno loše kastovana – to je toliko loše ostareli 1990s TV „horor“, sav od čiza (smrdljivog sira) i trećerazrednih glumaca, uz poneku davno ocvalu zvezdu koja se mogla dobiti za siću. Bojim se da je Tim Kari u tom trenutku bio baš to – nekadašnja zvezda koju dugo, dugo niko nije video u bioskopu, a ipak njegovo ime, pa i lik, imaju neku prepoznatljivost.

Iako je to moglo da bude samo jedno mehaničko unovčavanje čeka, ta Karijeva uloga je epohalna, antologijska i značajno bi se izdizala i iz mnogo boljeg filma: u ovom trešu on doslovno sija kao jedini dragulj.

 

ĐAVO/TAMA: U mestimično hororično-bajkovitoj fantaziji LEGENDA, Tim Kari je bio Tama, ili već tako neki đavolski ekvivalent toga. Koliko je to veliki i ozbiljan talenat bio najbolje se vidi u činjenici da je, i zatrpan sa više kilograma maske i šminke (by ROB BOTTIN!) on uspevao da zasija – kao dragulj koji je bio.

U mojoj knjizi FAUSTOVSKI EKRAN: Đavo na filmu (2006) o doprinosu Tima Karija LEGENDI napisao sam:

 

„Vizuelni efekti i maske prosto 'gutaju' dobrice, a to ostvara ogroman prostor za dominaciju mračnih sila, koje su po definiciji slikovitije i ikonografski upečatljivije. Tako stvoren vakuum do maksimuma koristi engleski glumac Tim Kari, čiju harizmu ni brojni kilogrami maske i kostima ne uspevaju da prikriju. On ne dozvoljava da ga pre-stilizovani dizajn proguta, već suvereno ovladava njime i pruža jednog od najnezaboravnijih filmskih Đavola.

            Na nivou dizajna, Tama je gotovo bazični karnevalski đavo: drečavo crvene kože, sa kopitima i kandžama, atletskim torzom i sa ogromnim, masivnim crnim rogovima kao najočiglednijim odmakom od standardnih prikaza Đavola sa nešto skromnijim simbolima muškosti. Ti ogromni rogovi, sličniji bikovim nego jarčevim, međutim, bili bi nedovoljni da Tamu uvrste u panteon zaslužnih filmskih demona da ispod komplikovane maske Roba Botina ne streljaju nestašne Karijeve oči, i da protetika ne dozvoljava slobodnu mimiku Karijevih senzualnih usana da živopisno dočaraju sav sarkazam, mračni humor i prezir kojim se izgovaraju čak i ne preterano nadahnute replike.  

Tim Kari je najpoznatiji po antologijskoj ulozi trans-seksualnog dr Frankenfurtera iz Rokijeve horor predstave (The Rocky Horror Picture Show, 1975), i tragovi njegove simpatične zločestosti kao i kemp poigravanja mogu se videti i u Tami. Čak i bez posebno memorabilnih fraza, Kari samim jezikom tela i facijalnom ekspresijom uspeva da Tamu učini daleko najupečatljivijim likom čitavog filma.

Posebno je nezaboravna prva scena njegove kompletne pojave. U prvoj polovini filma bio je prikazivan otpozadi, sakriven naslonom mračnog trona: kada za to dođe vreme, on se princezi ukazuje izlazeći pompezno iz velikog ogledala. Prizor njegovih kandži koje izranjaju iz kristalne površine, zatim krupnih kopita koje stupaju na tlo prostorije, i najzad gigantskih rogova koji štrče 's one strane', najavljujući pojavu demonski iskeženog lica zaista spada u majstorske momente ovog neujednačenog filma.“

 

Što nas dovodi i do njegove opravdano najpoznatije uloge...

 

DR FRANK-N-FURTER

Ja sam vam na ovom blogu odavno priznao da THE ROCKY HORROR PICTURE SHOW (1975) nije moja šolja čaja – odnosno, poštujem ja to, značajno je, lepo je, uticajno je, vredno, ali ne više od jedne jake trojke (3+). Ili, kako sam to napisao: „Simpatično, ali predugo i malkice razvučeno prema skoro antiklimaktičnom kraju. Sve najbolje stvari u filmu nalaze se u prvih 40-ak minuta...“

Pa opet, nema nikakve sumnje da je to što je Tim Kari uradio u tom filmu – manje uloga, a više prvorazredni PERFORMANS. On nije „samo“ zvezda tog filma – ON JE TAJ FILM! On kanališe i otelotvorava njegovu razuzdanu, subverzivnu, bezobraznu, provokativnu, vickastu energiju toliko snažno (a to je radio i u pozorišnoj inkarnaciji, pre filma) da je ovo jedan od onih najređih primera gde se čovek pita: ok, da to nije bio ON – ko bi to (ludi doktor) bio?! KO?! Znači, pojava, nastup, egzibicija, ozbiljna sprdačina, kemp za sve pare... sve to, i još mnogo toga drugog. IKONIČNO!

Inače, bio sam svojevremeno angažovan da za jednu od ranijih DILAN DOG KNJIGA Veselog četvrtka napišem tekst o značaju tog filma, u svetlu činjenice da se baš njegov poster nalazi na zidu Dilanove dnevne sobe. Moj tekst se zove „DILANOVA HOROR PREDSTAVA”, pa ga čitajte u toj ultimativnoj ediciji DD avantura. Kao tizer, evo par pasusa odatle:

„...Osim toga, te iste crvene usne koje same sebe grickaju na crnoj pozadini direktno spajaju erotizam i mrak, Eros i Tanatos, koji dominiraju stripom o Dilanu Dogu i tako nas stalno, kao dekor Dilanove sobe, podsećaju na lajtmotiv tog stripa.

Na kraju, ne treba potceniti ni komični i razigrani duh filma RHP: humor, igrarije, karneval, maske, pretvaranje, cross-dressing i duh ozbiljne neozbiljnosti koji odlikuju taj film takođe su suštinski činioci i sveta Dilana Doga. Poster za ROKIJEVU HOROR PREDSTAVU ima ulogu da nas podseća da DILAN DOG ne prikazuje svet čistog horora, već mnogo složenijeg žanrovskog melanža – to nije samo svet strave, užasa, groze i smrti, već i smeha, parodije, travestije, romanse, muzike, erotike i života.“

Pored toga, pre skoro pune dve decenije (!), dok sam za američke sajtove pisao prikaze knjiga i filmova (sećate se? ko juče da je bilo!), u okviru prikaza serijala knjiga Cultographies, pisao sam i o knjižici posvećenoj ovom filmu – na engleskom. Sad sam taj text preveo na srpski, pa ga u toj exkluzivnoj verziji nudim čitaocima, u znak sećanja i respekta na Karija, a i kao podsticaj promišljanju njegovog najpoznatijeg filma.   

 

 

THE ROCKY HORROR PICTURE SHOW, by Jeffrey Weinstock

Wallflower Press (London, UK – distributed in the US through Columbia University Press)

2007

132 str.

 Urednici serije „Kultografije”, Ernest Matis i Džejmi Sekston, osmislili su strukturu knjiga na uniforman način, tako da svaka knjiga pokriva četiri glavna elementa koji definišu kultni film: Anatomija: sam film – njegove karakteristike: sadržaj, stil, format i žanrovski modusi. Recepcija: načini na koje je primljen – reakcije publike, proslave fanova i kritički prijem. Politička ekonomija: finansijski i fizički uslovi prisustva filma – njegovo vlasništvo, namere, promocije, kanali prezentacije, kao i prostori i vremena njegovog prikazivanja. Kulturni status: način na koji se kultni film uklapa u vreme ili region – kako komentariše svoje okruženje, usklađivanjem, eksploatisanjem, kritikovanjem ili vređanjem.

Rokijeva filmska horor predstava (The Rocky Horror Picture Show) je dobro odabran naslov za početak serije (druge dve knjige u ovoj seriji uključuju: Doni Darko, autora Džefa Kinga i Ovo je Spinal Tap, Itana De Sajfa), jer u mnogim aspektima oličava kultni film kao fenomen.

„Roki Horor nije samo proizvod svog vremena, već i drugih vremena – to je zgusnuta istorija, tapiserija istkana od mnogih niti istorije, od kojih su neke očigledne, a neke zakopane u tkanju”, kaže Džefri Vajnstok i nastavlja da raspliće, ponovo predstavlja i kontekstualizuje brojne simbole i aluzije filma.

Otkriva se značenje tetovaža dr Frank-n-Furtera, zajedno sa ružičastim trouglom na njegovoj haljini i drugim detaljima koje ste možda primetili ili niste, ali koji su deo šireg okvira referenci. Neka od centralnih pitanja koja Rokijeva filmska horor predstava pokreće uključuju moduse posmatranja i želju (želju publike da učestvuje u filmu, da ga prilagodi svojim željama, da ga poseduje) i, naravno, rodnu politiku uključenu u prijateljski stav filma prema gej populaciji i seksu.

Gospodin Vajnstok ubedljivo postavlja ovo drugo u njihov istorijski i kulturni kontekst: Stounvol, Niksonov govor o ostavci, pokreti za prava žena i gej prava, uspon pornografije, muzičko i avangardno pozorište, rokenrol subkulture itd. U tom pogledu, njegova knjiga pokriva mnogo širi teren od „samo” analize jednog jedinog filma. Roki Horor je otelotvorio tendencije vremena koje knjiga analizira, pružajući širu sliku, dok nikada ne gubi iz vida onu manju.

U svojoj očiglednoj posvećenosti filmu, Džefri Vajnstok se ne pretvara u njegovog bezuslovnog pristrasnika: balans njegovog pristupa i stila ogleda se u njegovoj stalno uravnoteženoj svesti o brojnim kontradiktornostima i manama filma, uključujući i centralno pitanje: da li je film u suštini subverzivan ili konzervativan?

„Ako se Frank identifikuje kao gej (ili prijateljski nastrojen prema gejevima), da li to, jezikom sedamdesetih godina prošlog veka, unapređuje stvar gej oslobođenja? Ili, naprotiv, asocijacija između homoseksualizma (ili biseksualizma) i Franka kao polimorfno perverznog, transvestitskog ludog naučnika-kanibala-ubice na kraju koči društveni napredak gejeva?”

Autor zaključuje da „Rokijeva filmska horor predstava nije samo kultni film, već ’meta-kultni film’; to nije samo film sastavljen od drugih filmova, od kojih neki imaju sopstvene kultove, već onaj koji i sam učestvuje u kultnim aktivnostima jer istovremeno poštuje i divljački napada tradiciju koja ga je iznedrila.”

Ova knjiga posebno otvara oči u pogledu otkrivanja pretpostavki mejnstrim (heteroseksualne) kinematografije ukazujući na stvari koje uzimamo zdravo za gotovo i retko preispitujemo (kao npr, zašto nema muškaraca u mjuziklima na vodi iz 1940-ih?). Zaključuje se da Roki Horor „kviruje” (queering) istoriju kinematografije tako što ponovo zaposeda i rekontekstualizuje žanrovske klišee mjuzikla, naučne fantastike i horor filma, bacajući novo svetlo na „nevina” zadovoljstva koja su oni pružali osvetljavanjem „pukotina i procepa u obrascima njihovih originalnih bioskopskih konteksta”.

Knjiga suprotstavlja relevantnost filma nekada i sada, pokazujući kako je Rokijeva filmska horor predstava polako prošao kroz proces kulturne džentrifikacije jer su se nostalgični tridesetogodišnjaci i četrdesetogodišnjaci sećali vremena kada su bili divlji, a ljubav koju mnogi od njih danas gaje prema filmu neraskidiva je od sećanja i fantazija o njihovoj mladosti.” Autor ne beži od ironičnog razvoja u istoriji recepcije filma: „Nekada davno, odlazak na Roki Horor označavao je čoveka kao ’progresivnog i provokativnog’ (edgy); sada ga označava kao normalnog.”

Najveće dostignuće Džefrija Vajnstoka u ovoj knjizi jeste kontrola i preciznost sa kojom je izbalansirao sve složenosti koje prate film i njegov (filmski i širi kulturni) značaj, nikada se ne gubeći u nebitnim anegdotama ili akademskom mlaćenju prazne slame. Kao prva knjiga u seriji „Kultografije”, Rokijeva filmska horor predstava je neprocenjiv dodatak svakoj biblioteci, bez obzira na to koliko ste posvećeni kultnoj kinematografiji uopšte ili konkretno ovom filmu. Baš kao što vrednosti tog filma prevazilaze one filmske, ova knjiga prevazilazi svoju temu i dostiže mnogo širi značaj.

*Napomena o ovoj seriji knjiga:

„Kultografije” (Cultographies) je serija knjiga posvećena (kao što pretpostavljate) „uvrnutom i čudesnom svetu kultnog filma”. Po formatu i pristupu u velikoj meri podsećaju na hvaljenu ediciju Britanskog filmskog instituta „BFI Moderni klasici” (BFI’s Modern Classics). Male po formatu i ne duže od 130 stranica, knjige iz serije „Kultografije” uspevaju da između svojih korica sažmu neverovatnu količinu vrednih činjenica i interpretacija. Poređenje sa BFI edicijom nije mala pohvala, ali je potpuno zaslužena: kultni filmovi se i dalje ponegde omalovažavaju kao siromašniji, živopisniji, ali donekle sramotni rođaci kinematografije, ali pristup koji ilustruju prve tri knjige iz serije „Kultografije” ozbiljan je kao da se govori o Građaninu Kejnu. 

I pre nego što neke čitaoce odbije reč „ozbiljan”, žurim da dodam da ove knjige istovremeno uspevaju da budu lične, zabavne i veoma čitljive. Ako postoji jedna osobina koju treba istaći iznad svih ostalih, onda je to savršen balans postignut između akademskog i popularnog pisanja. Ozbiljno, ali ne tmurno ili suvo; zabavno, ali ne snishodljivo niti se upinje da bude smešno.

 

* * *

 

Ukratko, veliki je bio Tim Kari, svojom pojavom je uvećao svaki film u kojem se pojavio, ali se poslednjih 10-15 godina baš namučio, poluoduzet, ili 2/3 oduzet, nakon šloga – nadajmo se da je sada na nekom mestu gde opet može da peva i igra. A ako tog mesta nema u nekom TRANScendentnom smislu – ono svakako postoji u TRANSilvanijskom smislu, u ...FILMOVIMA.

Ultimativni UŽAS ŠESTE PLANETE

datum objavljivanja: 27. 8. 2026.

(ali već je dostupna na sajtu, OVDE).

naslovna strana: Galijeno Feri

scenario: Gvido Nolita

crtež: Galijeno Feri / Franko Binjoti

brojevi originala: 178-182 / Zenith Gigante 229-233

naslovi originala: L'orchidea rosa / Hellingen! / Il raggio della morte / Terrore dal

sesto pianeta / Magia senza tempo

težina: 1,61 kg

povez: tvrd

boja: kolor

format: 195x260

strana: 444

 

Narode, želim da vam skrenem pažnju na ovo epohalno izdanje, kako ne biste sebi dopustili tu omašku da vam nekako prođe ispod radara! Dakle, treća knjižurina u ediciji „Helingen“ Veselog četvrtka posvećena je epohalnoj, legendarnoj, kultnoj i nenadmašnoj avanturi sa zlim vanzemaljskim osvajačima.

 

Izdavač kaže:

Među brojnim antagonistima u serijalu o Zagoru, niko se ne istice kao profesor Helingen. Osmišljen kao antiteža Zagorovoj sirovoj snazi i besprekornoj moralnosti, ludi naučnik je više puta uspeo da dovede Duha sa Sekirom do ivice poraza – pa čak i da ga gurne dalje od toga.

Treća knjiga Biblioteke Helingen predstavlja vam jednu od najpoznatijih priča o Duhu sa Sekirom. Leteći tanjiri, zraci smrti, Akronjani i druge misteriozne pojave prete čitavom čovečanstvu. A iza svega se, naravno, nalazi Helingen. Ludi naučnik je, nakon tri poraza, stavio Za-Gora Te-Neja pred najveće iskušenje u njegovom životu.

 

            Ghoul kaže:

            Meni je ovo bila jedna od najdražih Zagorovih avantura – iako nominalno SF, zapravo sa brojnim elementima čistog horora – a kad sam nedavno, tj. prošle godine, ponovo iščitao sve to, shvatio sam koliko tu ima pametnih stvari za zapaziti i analizirati.

            Rezultat tih promišljanja jeste moj esej PLAN ŠEST IZ DALEKOG SVEMIRA, koji možete čitati u ovom izdanju kao specijalni dodatak. Veoma sam ponosan na taj tekst, i mislim da će mnogim čitaocima izneti nove uglove, svetla i slojeve koje nisu ni slutili u ovom stripu.

Kad porastem, pisaću o Zagoru u knjigama

            Plus, ovaj tekst je ujedno i moj pozdrav od pisanja pratećih tekstova u VČ, pošto ih nadalje – ili do daljnjeg? – više neće pisati honorarni saradnici izvan kuće. To važi za sva izdanja, pa time i za Biblioteku DILAN DOG, za Zagora i sve ostalo gde sam povremeno gostovao. 

U vreme kad sam ga pisao, nisam znao da će mi biti „Zbogom“, za tu vrstu pisanja i za ta izdanja, ali sad vam mogu, neskromno ali realno, reći da je to jedan odlazak u velikom stilu. Uostalom, čitajte pa recite u komentaru ispod ako imate kakvih primedbi.

            Ja sam pre tačno deset godina ovde na blogu napisao jednu skromnu SKICU povodom ove epizode, ali ona je suviše rudimentarna i plitka prema ovome što sada možete čitati u ovoj ogromnoj knjizi!

            U ovom tomu od dodataka imate još jedan esej: BLISKI SUSRETI by Moreno BURATINI... a možda ima i još nečega, skica, korica, stranica, uvoda, izvoda – ko bi to znao? Kupite i iznenadite se! Ovaj strip je zaista antologijski i valja svaka domaćinska kuća da ga ima.

            Moj esej počinje baš ovako:

 

PLAN ŠEST IZ DALEKOG SVEMIRA

(c) Dejan Ognjanović, za Veseli četvrtak

 

            Ah, Akronjani… Prvi Zagorov susret i sukob sa zloćudnim osvajačima iz svemira… Mahniti Helingen na vrhuncu ludila i moći… Leteći tanjiri, pištolji sa zracima, kabine čudnih svojstava, tehno-čaure za ljudska tela… Indijanci na ivici istrebljenja, a ostatak čovečanstva odmah za njima… Ljudska rasa je u opasnosti, čitava planeta Zemlja… Neprijatelj toliko nadmoćan da to nije čak ni smešno… 

Iz toga se izrodila opšteobožavana epizoda u kojoj se superiornoj inteligenciji i tehnologiji suprotstavljaju odvažnost jednog nimalo intelektualnog heroja iz kolibice u močvari i magija jednog pokorenog, ali ne i poraženog naroda… Epizoda u kojoj se susreću i bratski sjedinjavaju naučna fantastika, strava i užas, avantura, misterija, komedija, akcija i indijanska mistika. Pa još podtekst, nenametljivo utkan između i ispod svega toga…

Šta tu ima da se ne voli?

            Ali ima i te kako šta da se razluči i proanalizira.

       Kako je nastala jedna od najvoljenijih Zagorovih avantura, a verovatno i najbolja od svih, i šta ju je učinilo baš takvom? Ukratko, kao i kod svake uspele poslastice, nameće se odgovor skoro neverovatne jednostavnosti: a) sastojci, b) način na koji su pomešani, i c) svrha u koju su upotrebljeni.

            Ovaj apstraktni recept valja sada konkretizovati i razložiti. Pa, da krenemo…

 ---nastavak u KNJIZI...

 

            Ujedno primite k znanju obaveštenje da Zagor - redovna serija donosi hororično nazvani meteorološki užas: Zagor 242 Košmar u Darkvudu

naslovna strana: Alesandro Pičineli

tekst: Alesandro Ruso

crtež: Đani Sedioli

Opis: Dok kiša nemilice pada, Zagor sa Veribadom i odredom odvažnih ratnika pokušava da uništi mašine za kontrolu padavina. Da li će junak Darkvuda uspeti da pobedi u ovoj trci s vremenom? -Čisto sumnjam, ali trebalo bi proveriti.

 

            A naročito snažan pečat preporuke udaram i na ovo sveže-izašlo izdanje:

Biblioteka Marti Misterija, knjiga 12!

Sadrži jezivo nadrealnu i košmarnu epizodu LUDILO MARTIJA MISTERIJE (tekst: Ticijano Sklavi, crtež: Anđelo Marija Riči) – dakle, Sklavi ubacuje žešću dozu čistog košmara u MM, prava uživanjcija; a tu je i FRANKENŠTAJN 1986. (tekst: Alfredo Kasteli, crtež: Enriko Banjoli (Henri) – predivna rekonstrukcija GOTHIC noći u spoju s jednom bizarnom italijanskom misterijom, vrlo zanimljivo crtano! 

A tu je i POVRATAK U LILIPUT (tekst: Pjerfrančesko Prosperi, crtež: Alesandro Kjarola), eto tako, samo nek ide redom.

 

NIGHTLANDS Volume 2!

 Velika mi je čast što se moji radovi nalaze i u drugom tomu časopisa knjiškog formata NIGHTLANDS. Ovaj časopis izdaje moj američki izdavač Chiroptera Press (koji je objavio moju studiju SPECTRAL LIGHTS).

 Posvećen je klasičnim i savremenim majstorima lavkraftovske weird priče u najširem smislu. Časopis sadrži priče, poeziju, intervjue, eseje i članke.

                O tome šta sam pisao za prvi broj, kao i čega sve u njemu ima, možete pogledati u mojoj najavi OVDE.

                U drugom broju imam dva priloga koji, sabrani zajedno, zauzimaju oko 1/5 ovog broja, odnosno 37 strana od ukupno 174.

                1) Tu je moj opsežan naučni rad pod naslovom „Thomas Ligotti and 'Lovecraft’s Dry Husk'“ („Tomas Ligoti i 'Lavkraftova sparušena ljuska'“) u kojem se, kao što možete naslutiti, bavim time šta je HPL značio Ligotiju, te kako je i čime sve uticao na njega. Fraza „Lavkraftova sparušena ljuska“ je iz fusnote predgovora Džefa Vandermera za Ligotijev omnibus kod Pingvina, SONGS OF A DEAD DREAMER + GRIMSCRIBE, gde on maltene odriče taj uticaj, ili ga totalno minimizira. Ja, naravno, s time polemišem, i argumentujem zbog čega je i kako i gde tačno Lavkraft za Ligotija bio i OSTAO vitalni uticaj.

                Ovaj esej u broju zauzima 30 strana i upadljivo je najobimniji od svih priloga.

                Ko prati ovaj blog, može (sasvim ispravno) naslutiti da je ovaj esej zapravo poglavlje iz moje studije o Ligotiju koju trenutno pišem. Dobro, ne baš trenutno, jer trenutno radim na Orfelinkama koje se spremaju za septembar-oktobar – ali pišem i tu knjigu, kad stignem, tokom ovih dana, nedelja, meseci...

                Dodatna poslastica: vi znate da ja volim, gde god i kad god mogu, da sa sobom „povučem“ još nekog ovdašnjeg. Ovog puta, moj esej ukrasio je svojim umetninama veliki naš ilustrator i stripadžija, Boris Stanić: dve njegove originalne, ligotijevske ilustracije krase moj prilog u ovom broju.

                2) A to nije sve, jer u ovom izdanju je i moj intervju sa živom legendom horor književnosti, Remzijem Kembelom. Pošto je povod za njega Kiropterino dopunjeno, de luxe izdanje njegove zbirke COLD PRINT, pitanja se pretežno tiču Lavkraftovog uticaja na njega.

                Konkretno, evo šta sam ga pitao:

-How would you respond to the oft-repeated notion that “Lovecraft is an adolescent phase one goes through”?

- In your essay “Chasing the Unknown“, you wrote: „I find his best work more rewarding now than I did then.” Could you please elaborate on this? What are the rewards that you find re-reading HPL today?

- How do you see your earliest Lovecraftian tales from The Inhabitant of the Lake from today’s perspective?

- What has Lovecraft been to you, over the course of your career? Did you feel “the anxiety of influence” and the need to escape it?

- How did you come up with the idea of merging pornographic and occult arcana in your story “Cold Print”? And, in general, how are sex (which HPL shunned) and cosmic horror linked in your fiction?

- Tell me about your meta-fictional dialogues with the genre’s past, e.g. in “The Voice of the Beach”, which can be seen as an indirect re-imagination of some concepts from “The Colour out of Space”…?

- Dreams and oneiric/nightmarish imagery are prominent in your work, e.g. in “The Tugging”: how much of this story was inspired by actual dreams? And how big a role do dreams have in inspiring your fiction in general?

- Lovecraft couldn’t have cared less about the layered psychology of his characters, preferring „phenomena“ and atmosphere. You, on the other hand, without neglecting the latter, often merged the supernatural and cosmic with very realistic, psychologically motivated characters. Can you discuss your preference?

Šta mi je Kembel na ovo odgovorio – čitajte u 2. tomu NOĆNIH ZEMALJA, ako do njega dođete. Ako ne, jednog dana, ko zna kad, ko zna gde, objaviću i na srpskom moje intervjue s majstorima filmskog i književnog horora. Da smo živi i zdravi.

 

Evo kako izdavač najavljuje ovo izdanje:

 

Thursday at noon eastern time HERE we're offering our annual installment of NIGHTLANDS. This is immensely packed with incredible talent.

Ligotti's "The Unholy City" is a print version of the audio he performed years ago with Durtro.

Bartlett, Padgett, and German's work is all new.

All non-fiction is new aside from Cardin's, which is reprinted for an out-of-print Cadabra Records LP which will be new for most of you.

The Necronomicon Press feature is worth the price of admission alone.

Ognjanović's essay "Thomas Ligotti and "Lovecraft's Dry Husk" is a masterwork in itself, which won't surprise readers of his SPECTRAL LIGHTS. It is also a preview for his forthcoming study of Ligotti's fiction.

The total print run is 600x.

200x hardcovers will be available at $70 each and 200x soft at $36 each (remaining numbers are reserved for wholesale).

The hardcovers include a dust jacket this time around. 

Nightlands is not only a study of classic and modern weird fiction, but a celebration and nod to some of the greatest weird fiction zines out there: 

Nyctalops, Whispers, Necronomicon Press, Weirdbook, Borderland, Dagon, and so many more. Many of us grew up on these wonderful zines and this is a way that Chiroptera Press can give back, as well as break new ground. 

 

Šta sve ima u ovom časopisu? Evo:

 

The Unholy City

Thomas Ligotti

(poezija)

 

A Formless Shade of Divinity

Matt Cardin

(esej o Ligotiju)

 

The Chair by the Side of the Road

Matthew M. Bartlett

(priča)

 

We Who Devour Your Dreams

Wade German

(pesma)

 

The Travelers

Wade German

(pesma)

 

The Shadow Over Britain:

An Interview with Ramsey Campbell

Dejan Ognjanović

(intervju)

 

On Helen Adam’s “Ghosts and Grinning Shadows”

Julia Bozzone

(esej)

 

1, 5 and 11

Jon Pagett

(priča)

 

Necronomicon Press Retrospective:

Looking Back

(članak)

 

My Years with Necronomicon Press

S. T. Joshi

(članak)

 

Visual Virtuoso of Darkness: A Profile on Jason C. Eckhardt

Chad Hensley

(članak)

 

Dark Art Oddity: A Profile on Robert H. Knox

Chad Hensley

(članak)

 

Dreamer from the Darkside: A Profile on Allen Koszowski

Chad Hensley

(članak)

 

High Priest of Cthulhu: A Profile on Robert M. Price

Chad Hensley

(članak)

 

Thomas Ligotti and “Lovecraft’s Dry Husk”

Dejan Ognjanović

(esej)

 

What Happened to Ambrose Bierce?

S. T. Joshi

(članak)

 

 

Tehnikalije:

Hardcover specs:
* 6"x 9"
* 174 pages
* Smyth-sewn binding with head and tail bands
* Cloth bound with black stamping 
* Cover art by Harry O. Morris
* Offset printed on acid-free archival paper

 

Pošto je to, i kako do toga doći?

Dobro pitanje!

Cena u Americi je 36$ za meko izdanje i 70$ za tvrdokoričeno (s omotom).

Naručite sa sajta izdavača.

Evropski distributer je https://www.psilowave.com