***
3
Evo ga jedno neočekivano
prijatno gledalačko iskustvo koje overih na FEST-u – skoro pa karpenterovski
horor (karpenterovskiji od njegovog poslednjeg, THE
WARD, svakako!), o grupici pajkana i privedenih tipova u
policijskoj stanici jednog malog irskog mista među koje dođe Tajanstveni
Stranac i počne da rovari njihovim mračnim tajnama, okrećući ih same protiv
sebe i jedne protiv drugih, naslađujući se sa strane.
Da, ovo zvuči kao Zekin NEPRIJATELJ,
ali urađen sasvim KAKO TREBA, bez pretencioznosti, bez dramurdisanja i
umetničarenja i elipsi i offscreena – besramno žanrovski, pitko, direktno, ekonomično, i bez
zavlačenja kad stvari postanu sočne. Ako treba da se krvari, ovde se KRVARI!
Zaista je okrepljenje
pogledati, za promenu, jedan pošten, ČIST, žanrovski precizan HOROR film: ne
dramu, ne melodramu, ne coming of age, ne indie bullshit, ne sliku raspada
porodice, dramu o stajanju na noge posle poginulog oca ili deteta ili majke, ne
kritiku odnosa u X ili Y, ne parabolu o seksizmu, mačizmu, feminizmu, gej
pravima, manjinama, ne satiru na medije, ne Sandens-udicu, ne, ništa od svega
toga, nego jedan LEP ŽESTOK MRAČAN GADAN BEZOBRAZAN LEAN & MEAN MADRFAKING HOROR!
OK, prva dva-tri minuta su
daleko najbolji deo filma, nešto najgenijalnije što videh u bilo kom narativnom
hororu u zadnje vreme (dakle, ne računajući videospotovska arty iživljavanja iz
ČUDNE BOJE KOJIM TVOJE TELO SUZI) ali ni ostatak nije za bacanje, štaviše!
Sve što treba da vidimo i
upoznamo, vidimo ODMAH, ili U HODU, kad akcija krene, bez sviranja kurcu i traćenja dragocenog
vremena. Ova umetnost pripovedanja danas je skoro zaboravljena, pa krepi kad
čovek naiđe na to.
Da se razumemo, film je
besramno PULP, i sa time se u drugoj polovini pretera, naročito po pitanju
lika, motivacije i zaleđine policijskog komesara koji bi trebalo da rukovodi
tom stanicom: ode to u preterivanja bez kojih se moglo, ode i u SIR (cheese), ali
pošto me je tako lepo kupio prvom polovinom, blagi pad u drugoj polovini nisam
mu previše uzeo za zlo. Kako sam se nadao, super sam se udao, i dobio čak i
miraz.
U normalna vremena ovo bi
bio tek jedan OKEJ film; danas, u ovom čemeru kad više ni low budget produkcija
ni studiji NE UMEJU niti uopšte HOĆE da prave HOROR filmove nego skarabudžuju
dramice, akcije, fantazije, SF, satire, metafore, trte mrte – baš baš prija
jedan odlično napravljen, dobro odglumljen, fino uslikan, dinamičan i žestok
ČIST HOROR film bez ikakvog palamuđenja.
Lajem Kaningem je odličan kao ĐAVO, a ovaj filmčić će dobiti
svoje mestašce u mojoj knjizi o ĐAVOLU NA FILMU.
Takođe, Polijana Mekintoš se ovim iskupila za
učešće u onoj smejuriji zvanoj ŽENA.
Reditelj Brajan O'Mali je u svom dugometražnom debiju LET US PREY pokazao ozbiljne kvalitete i 'ajde da se sad svi
pomolimo da i nadalje ostane u žanru i da nastavi ovako, i još bolje. Imate
onlajn njegova dva kratka filma; preporučujem SCREWBACK, jednostavni ali fino napravljeni krimi-twister, u kojem
takođe igra Kaningem.
LET US PREY u ovom trenu
nije dostupan na netu: ko ga je propustio na FEST-u, moraće malo da sačeka...