**(*)
3-
Glavni adut ovog delimičnog FFF-a, barem za ovdašnje gledaoce, nalazi se u tome što je pomalo sniman u Srbiji: sjebanoj zemlji koja, sasvim prikladno, bez problema može da glumi (post)apokaliptične krajolike.
Tako Srbija ovog
puta izigrava ozračene, zapuštene i degenerisane delove Ukrajine u okolini
Černobila, isprva nastanjene moralnim a zatim i telesnim nakazama.
To
znači da se možete zabavljati friz-frejmovanjem kadrova snimljenih u Beogradu,
Pančevu i kojekakvim pustarama i ruševinama između, i organizovati drinking
game: Spot the Serbian Location! (Istina,
ove naše prošarane su, logično, rumunskim.)
Da ne ostane sve
na ruševinama, ima tu, na početku, i naših kafana!
Ovaj filmić od
jedva 70 minuta govori o grupici amerikanoidne omladine na proputovanju po
Evropi: kad se smore tim ofucanim Ajfelovim i krivim kulama i tornjevima, užele
se egzotike neutabanih staza malo znane istočne Evrope i prirepaka Rusije, pa
im tako ćune da svrate do Pripjata, grada kraj nekadašnje zlosrećne nuklearke
znane kao PELIN (tj. crnobilje, tj. Černobilj).
Naravno, taj
pelin će im zagorčati itekakao, ali ne pre nego što se susretnu sa uobičajenim
kultur-rasističkim (anti-slovenskim) amerikocentričnim stereotipovima vezanim
za populaciju Istočne Evrope i Rusije. To
će reći, ovdašnje krajeve nastanjuju samo nekakve sirovine, copine, namršteni
međedi, žestoki momci u uniformama i bez njih: sve neki Srđe Zlopogleđe. Čak je i konobarica u kafani neljubazna!
Prosto, kad ih
vidiš, ne znaš dal će prvo da te pojebu ili pojedu, ili oboje istovremeno.
Nigde zgodne cure na ulicama, nigde neke normalne, fine omladine, nego svi
izgledaju ko 'junaci' obegli iz Anđine ZEMLJE
KRVI I MEDVEDA.
Upravo u tom
kontekstu možete videti (i ČUTI!) Milutina
Miloševića, zvezdu srpskih nemih filmova, ili barem nemih uloga (BEOGRADSKI
FANTOM, SVETI
GEORGIJE NAHUJE AŽDAJU itd).
On ovde ima
kameo u trajanju od oko 7 sekundi, tokom kojih s nekoliko ortaka izleti pred blaženo
nesvesne i naivne Amere i pokuša da ih orobi.
Hell, MM čak
ima i jednu celu jednu rečenicu dijaloga - avaj, na ruskom! Ne da nam se da ga
čujemo kako govori srpski, pa to ti je! – pre nego što njega i njegove ovi
Ameri neshvatljivo lako oteraju, maltene im rekavši ČIBE, na ruskom! Izrazito
dramski nedorađena, nedorečena, neuverljiva i, u ovom obliku, nepotrebna scena.
Onda se ovi,
uz pomoć neandertaloidnog lokalnoig vodiča, ušunjaju u Pripjat i malo se šegače
po ruševinama na tipičan površni amerikanski način, koristeću poprište velike
ljudske tragedije samo kao slikoviti ambijent za svoje kreveljenje i zabavu,
što će kasnije moći da pokazuju prijateljima i kače na Fejsbuk. Mogao bih esej
da napišem o ovom zapadnjačkom NEKRO-TURIZMU, o novim oblicima postkolonijalnog
kolonizma i eksploatacije poslednjih otpadaka zaostalih iza ranije
eksploatacije --- ali neću sad i ovde...
A onda, govno
odleti u ventilator, nešto ih nabrzinu napadne, ne vidimo šta, jedan od njih
slomi nogu, auto otkaže (ah, ta nepouzdana ruska kola!), noć pada, i kreće
štaću-kuću po mrkloj pomrčini usred pustog grada – koji baš i nije sasvim
pust...
U suštini, i
ovaj film je rutina, ali napravljena sa dve nijanse više šmeka i šarma nego u
uobičajenim radovima ovog sve smaračkijeg podžanra. Forma
"dokumentarizma" solidnije je upotrebljena, kao i slikoviti ambijenti
– a naročito za one koji, kao ja, vole da se smucaju po ruševinama i zlokobnim
građevinama, gradovima pretvorenim u groblja.
Pored toga,
ima nešto finog saspensa (pod uslovom da vas je iole briga za izrazito
kretenske likove i da uopšte navijate za njihovo preživljavanje) i par pristojnih
spooky situacija da opravdaju jedno sasvim podnošljivo gledanje.
Kad najzad vidimo
ŠTA je progonilo naše 'junake' – to je prilično razočarenje (predvidivo i
banalno), ali to dolazi na kraju, gde se ionako 99,8% novih američkih filmova kretenski
izduva, pa zato ni ovaj ne omašuje u svom neizbežnom omašivanju, i završava sa
cviljenjem umesto sa urlikom. Odavno smo se već odvikli da, kao nekad, ONIH
dana, uskliknemo WOW! na kraju horor filma.
Umesto WOW, i
ovde dobijamo MEH, odnosno PIH - ali šta se tu može? Takva su vremena. Daj šta
daš, uzmi šta ti se pruža i ne gunđaj previše, jer u poređenju sa većinom
današnjih 'horora', ovaj je još i polu-pristojan!
