петак, 14. јун 2024.

ŠTA SAM GLEDO NA GROSMANU 2024.

  

Evo šta sam overio na ovogodišnjem, 20. Grosman festivalu. Većina ovoga trenutno nema na netu… 

 

STING

Australia, 2024

**(*)

3-

Lepo dok traje, ali brzo se zaboravlja. Fino uslikana pričica o vanzemaljskom pauku (jednom, ali koji vremenom raste, mada ne do preteranih razmera) koji spopada stanovnike jedne stambene zgrade. Srećom, ta zgrada, navodno njujorška, nije nastanjena najgorom krimogenom polusvet-ciganijom kao u Vermines, pa se to može podneti. Glavni lik je iritantna curica koja svojom glupošću i nebrigom omogući sve užase koji uslede, ali igra je odlična glumica (mlada Furioza). Sve je to moglo i moralo biti žešće, smelije, originalnije, preteranije da bi ofucani koncept diglo iznad proseka.

 

 

BITTEN (LA MORSURE)

France 2023

**(*)

2+

Simpatična „coming of age“ dramica koja se iz nekog razloga dešava krajem 1960ih, tokom jedne noći, kad curetak iz katoličke škole za đevojke dođe u dodir sa likovima koji možda jesu a možda nisu vampiri… Iako vrlo mlada, ona izdašno ogoli grudi na kraju, što je otprilike najmemorabilniji trenutak ovog ipak mlakog, bezubog, zaboravljivog filmića. Tim pre što je ovo žanrovski DRAMA, a „horora“ ima jedva za jednu kafenu kašičicu.

 

 

IN A VIOLENT NATURE

Canada 2024

**

2

Svake godine mora da se pojavi najmanje jedan horor koji po festivalima naduvaju nenormalnim hajpom, a ispostavi se kao golo gomno. Ovo je svakako moja ovogodišnja nominacija za Zlatno Gomno: all concept, no cinema! Kao, uzimamo slešer, jedan od najarteficijelnijih podžanrova horora, ali ga tretiramo kao braća Darden: „naturalizam“, nema muzičkog skora, glavnog antagonistu, slešera, veći deo filma prati kamera s leđa dok baulja po šumi u beskrajnim dosadnim kadrovima praćenim samo njegovim dahtanjem i krckanjem grančica…

Pošto nema ni filmske montaže ni filmske muzike, čak ni scene klanja nisu zabavne kao u slešeru nego su dosadne čak i kad su efekti odlični (protraćeni), npr. u sceni tranžiranja čoveka, ud po ud, na mašini za cepanje debala. Najbolja, najgadnija scena u filmu je fizički-fiziološki neizvodljiva i baca kroz prozor kvazi-naturalizam pre i posle nje – aha, može to tako, ali samo kad bi ljudsko telo bilo samo lagana gumena lutka, ili lutka od vezanih balona.

Anti-kraj je jedan od najuvredljivijih „JEBITE SE!“ gledaocima koji sam ikada video na filmu.

 

 

THE WELL

Italy 2023

***

3-

Sasvim zabavan retro splatter iz Italije: dovoljno je reći da ćete ga moći pogledati početkom jula u bivšoj Klanici na Slaughter Festu u Doljevcu.

 

 

DEUS IRAE

Argentina 2024

**

2

Produženo iz kratkog filma, i to se i vidi. Iritirajuće fragmentarno: nepovezane epizode, non sequitur scene, uninvolving, a što je najgore, ima ovde solidnih ideja, pa čak i vizuelnih kvaliteta i fora, samo što zaslužuju bolji film za sebe.

 

 

DASTUR

Kazakhstan 2023

***

3-

Vrlo solidna socijalna drama o korupciji savremenog Kazahstana koji je, kako izgleda, samo drugo ime za Srbiju: bahati moćnici i njihova još bahatija odurna mladež koja se iživljava i divlja okolo bez kazne jer im niko ništa ne sme – sve dok jedan ne pretera i ne siluje vrlu mladu djevu. Pošto fundamentolsko okruženje od žrtve pravi „oštećenu robu“ kojoj drugog spasa i koristi više nema nego da se uda za svog silovatelja – to dovodi do natprirodnih manifestacija tek u poslednjoj trećini filma. DASTUR je efektniji i bolji u svoje prve 2/3, mada je za nas, u ovoj srpskoj Tunguziji, tu skoro nepodnošljivo prepoznatljiv i kao iz naših crnih hronika prepisan.

 

 

THE SOUL EATER (LE MANGEUR D'ÂMES)

France, Belgium 2024

Directed by: Alexandre Bustillo, Julien Maury

**(*)

3-/2+

Sasvim korektan krimi triler o brutalnom višestrukom ubistvu i istrazi u jednom brdovitom, šumovitom mestu – na tragu bezbrojnih novih nordijski-nadahnutih brutalnih pa i morbidnih trilera koji gnusobom i krvoprolićem prilaze hororu. Od tvoraca INSIDE očekivalo bi se više, ali od tvoraca mnogo novijeg i nebitnijeg KANDISHA ovo je čak i korak napred. Film bi bio bolji da svoju zaista ogavnu ideju ne čuva za TWIST u poslednjih 10ak minuta, nego da je to razotkrio i prikazao i elaborirao mnogo, mnogo ranije. Ovako, dok dočekamo tu grozotu na kraju većina smo već zadremali, uljuljkani prilično konvencionalnim policijskim procedurama i preganjanjima po šumama koji čine glavninu ovog filma.

 

 

RED ROOMS

Canada 2023

*****

5

Najbolji film prethodnih godina je, naravno, na festivalu prikazan „van konkurencije“ – jer ovo i jeste VANSERIJSKI masterpis koji sam s najvećim uživanjem sada overio i na velikom platnu. Zašto? ZATO!

 

 

THE WAIT (LA ESPERA)

Spain 2023

**

2

Ostao sam neuzbuđen ovim ČEKANJEM da se nešto zanimljivo desi: film je bolji u prvoj, zlokobnoj trećini, dok se priprema teren da tatko izgubi sina, a potom i ženu, ali preostale 2/3 su skoro nepodnošljvo razvučene, a nedovoljno nabijene bilo čime: emocijom, senzacijom, originalnošću, koji bi opravdali da ovoliko dugo stojimo, bez veze, pod tim suncem, u prašini…


среда, 5. јун 2024.

HOROR DEŠAVANJA U NAREDNIH MESEC DANA

 

Eto, još jedni „izbori“ su iza nas, što smo nadrobili, kusaćemo, a sada su pred nama i izbori nešto kulturnije vrste – između ponuđenih horor dešavanja. Pa, the clock is ticking, ovca mi se jagnji, kofere još nisam spakovao a već me put čeka, pa zato, ukratko, evo horor dešavanja u kojima ću uzeti učešće u narednim danima i nedeljama, i na koje i vas pozivam…

 

1) PREDAVANJE O NEKRONOMIKONU

Petak 7. jun

u 20h

Muzej paranormalnog

Lomina 14, Beograd

Učestvuje: dr Dejan Ognjanović

 

Dragi naši, sa zadovoljstvom vas pozivamo da nam se pridružite 7. juna u Muzeju paranormalnog u 20h, kada organizujemo predavanje o Nekronomikonu.

Nekronomikon je zlokobni grimoar u kome se govori o Drevnim Bogovima koji su nekada vladali našom planetom i koji se mogu prizvati u sadašnjosti pomoću uputstava i formula koje su date u knjizi.

O mestu ove knjige u Lavkraftovom opusu, kao i o drugim okultnim knjigama povezanim s Nekronomikonom, govoriće dr Dejan Ognjanović, priređivač i prevodilac Lavkrafta i autor više poznatih proznih i teoretskih knjiga o hororu.

Vidimo se u Lominoj 14.

Ograničen broj mesta, rezervacije su obavezne.

Apdejt: Rekoše mi da su sva mesta već rezervisana, ali proverite u četvrtak, dakle dan ranije, za svaki slučaj, možda je koje preostalo.

 

Napomena1: Ulaskom na predavanje ulazi se i u postavku muzeja, tako da se karta naplaćuje 600 dinara za odrasle, 500 za studente.

 

Napomena 2: zainteresovani za moje prozne knjige – NAŽIVO, PROKLETIJE, DIVLJA KAPELA i ZADUŠNICE, kao i za KULT GULA – moći će ovom prilikom da ih kupe na licu mesta po starim cenama (1000 din).

 

 

2) RAZGOVOR O ROMANIMA "ZADUŠNICE" DEJANA OGNJANOVIĆA I "TAJNI SVAT" MARKA PIŠEVA na 10. Festivalu fantastične književnosti "Art-Anima"



Subota, 08. jun,

18h
Koska Bar

Dorćol Platz, Dobračina 59, Beograd


Učestvuju: Dejan Ognjanović i Marko Pišev. Moderator: Filip Rogović.

U "Zadušnicama" Dejana Ognjanovića mrtvi iznenada ustaju iz grobova i mrtvačnica izazivajući opšti haos u Srbiji, zemlji u kojoj i inače uglavnom vlada haos… U "Tajnom svatu" Marka Piševa protagonista mimo svoje volje dospeva među pripadnike kulta koji imaju tajne planove utemeljene u starim mističkim učenjima islamskih jeretika i bizarnoj mešavini magijske i psihijatrijske prakse… Dok je prvi roman duhovita, vrcava proza prvenstveno satirične prirode koja se bavi dobro poznatim boljkama našeg društva, drugi donosi zgusnutu atmosferu paranoje, natprirodnih pretnji i kosmičke strave, a pripovedan je isključivo iz ugla psihički poljuljanog nepouzdanog pripovedača.

Dva prilično različita dela povezuje činjenica da oba nedvosmisleno pripadaju domenu horor žanra. Osim toga, oba su svojim kvalitetom zavredila da se nađu među dvanaest najboljih romana u užem izboru za NIN-ovu nagradu za roman godine 2023.


PS: Na licu mesta moći ćete da kupite ZADUŠNICE (1000 din), kao i druge moje knjige, , mada za TAJNOG SVATA nisam siguran - ako želite potpis od Piševa, sigurnije je da knjigu TAJNI SVAT kupite u knjižari i ponesete sa sobom.

 

*

 

10. Festival fantastične književnosti „Art-Anima“ održaće se u subotu i nedelju 8. i 9. juna 2024. godine na Dorćol Platz-u (Koska Bar, Dobračina 59, Beograd).

Festival promoviše književnu fantastiku kao snažan izvor inspiracije ali i kao moćno sredstvo za razumevanje i transformaciju društvene svesti i kulturne matrice.
Više od trideset učesnika govoriće o savremenim domaćim i stranim delima horora, naučne i epske fantastike, uz obavezan osvrt na neka od kanonskih ostvarenja pomenutih žanrova i autore koji su ostavili neizbrisiv trag u književnosti i popularnoj kulturi.



Počasna gošća festivala biće Ljiljana Pešikan Ljuštanović, teoretičarka i istoričarka srpske književnosti, ovogodišnja dobitnica nagrade „Art-Anima“ za popularizaciju književne fantastike.

X Festival fantastične književnosti „Art-Anima“ organizuju Kontrast izdavaštvo i sajt Art-Anima.com.

 

Od horor dešavanja na Art-Animi preporučujem vam još i:

tog istog dana, u subotu:

20.00 Razgovor o Stivenu Kingu

Goran Skrobonja i Oto Oltvanji.

Moderator: Tamara Sokić.

 

Premijerno predstavljanje romana Naprata Mladena Milosavljevića u nedelju 09. juna, s početkom u 19.45 časova, u Dorćol Platz-u (Koska Bar). O romanu će tom prilikom, pored autora, govoriti: reditelj Danilo Bećković i kritičar Zoran Janković. Promociju će voditi pisac i kritičar Đorđe Bajić. Roman je proširena verzija dešavanja opisanih u srednjemetražnom filmu NAPRATA o kojem sam već pisao ovde.

 

A overite i

Promocija novog 10. broja KNJIŽEVNE FANTASTIKE i reizdanja 1. broja

Novi broj „Književne fantastike“ donosi simbolični temat posvećen „kralju horora“ Stivenu Kingu. O delima Stivena Kinga „Književna fantastika“ donosi niz priloga, a prvi među njima je tekst Harlana Elisona, legendarnog pisca i scenariste poznatog po britkom jeziku i sočnom, zajedljivom humoru, koji govori o svom prijateljstvu sa Stivenom Kingom, stvaralaštvu „kralja horora” i ne baš najsrećnijim filmskim adaptacijama njegovih romana iz rane faze stvaralaštva. Tu je i prilog Gorana Skrobonje – pisca, izdavača i prevodioca – koji je prve prevode i izdavačke korake, na razmeđi 80-ih i 90-ih godina prošlog veka, učinio motivisan željom da domaćem čitalaštvu predstavi upravo dela Stivena Kinga.



Matija Jovandić kroz tekst o uspešnim i neuspešnim filmskim adaptacijama romana Keri, govori o Kingovoj nesputanoj mračnoj imaginaciji, motivaciji i tragu koji je ostavio u popularnoj kulturi. Miloš Jocić, docent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, u svom eseju se bavi romanom Groblje kućnih ljubimaca govoreći o našem duboko usađenom strahu od smrti, a naročito o roditeljskom strahu od smrti deteta. Dok se Dejan Ognjanović, najpoznatiji srpski proučavalac horor žanra u književnosti i na filmu, u svom eseju bavi problematikom poetike Stivena Kinga, pozivajući se na kritičke uvide uglednih svetskih teoretičara književnosti Harolda Bluma i S. T. Džošija.

 

Sve informacije o festivalu dostupne su na sajtu: https://art-anima.com/festival/

 

 

3) 20-ti GROSSMAN FILM & WINE FESTIVAL

Ljutomer, Slovenija, od 11. do 15. juna!

Ako ste u razumnoj blizini Slovenije i želite da se ludo provedete sredinom juna, evo najave ovogodišnjeg festivala, gostiju i filmova!

 

The 20th Grossmann Festival Will Honour Slobodan Šijan

 

FILM PROGRAM IS ONLINE

 

Podsećam, na festivalu će biti premijerno promovisana i moja najnovija knjiga, u koju sam sakupio 20 mojih intervjua sa 20 najistaknutijih dosadašnjih gostiju Grosmana. Sve moguće detalje o toj knjizi imate OVDE.

 

 

4) SLAUGHTER FESTIVAL

5-7. jula

Doljevac kod Niša

bivša klanica

Treće izdanje festivala umetničkog horor filma prikazaće stručnu selekciju od 30-ak najnovijih dugometražnih i kratkih horor filmova svetske produkcije (Evropa, Severna i Južna Amerika, Azija).

Kako i priliči, da svako naredno izdanje bude sve bolje i luđe, za ovu godinu vam mogu obećati SPEKTAKL u filmskom programu, uključujući nekoliko apsolutno OBAVEZNIH, retkih, SAMO-NA-FESTIVALU i nigde drugde filmova.



Još ne mogu da obznanim šta tačno jer pregovori su u toku, ali… LJUDI, SVAŠTA ĆE BITI!

 

VAŽNO PODSEĆANJE!



U cilju podsticanja domaće filmske produkcije i širenja interesovanja za horor žanr, festival je i ove godine raspisao konkurs za kratki domaći film strave, trajanja od 5 do 30 minuta. Uslovi su:

1) da film obrađuje horor motive i teme, snimljene i režirane na horor način;

2) da film nije javno dostupan na internetu (Youtube i drugde);

3) da je godina produkcije 2022. ili 2023. a zemlja produkcije – Srbija.

Konkurs traje do 25. juna.

            Šaljite odmah, ne čekajte zadnji dan ako imate gotov film!

Hevi metal program

 

U tom periodu autori filmova mogu slati svoje radove, u MPEG formatu, fajlova ne većih od 10 Gb, preko Wetransfera, na mejl horror@slaughterfestival.com ili, alternativno, mogu poslati bezbedni, zaštićeni link ka nekoj platformi (npr. Vimeo) gde se film može pogledati.

 

Uz link sa fajlom filma poslati u mejlu osnovne podatke: Naslov, Godinu produkcije, Ime scenariste i reditelja, Kratak opis zapleta (do dve rečenice).

 

Najbolji filmovi biće prikazani na ovogodišnjem Slaughter-festu, u bivšoj klanici u Doljevcu, a najboljem među njima biće dodeljena nagrada Zlatna Macola.


понедељак, 3. јун 2024.

Srpski horor film u dnevnim novinama


            Proteklog vikenda u dnevnom listu NOVA (štampano izdanje) izašao je članak na jednoj i po strani, posvećen horor filmu, s naglaskom na domaćem. U okviru njega obilato su korišćene neke moje ekskluzivne izjave koje sam dao novinaru Milošu Čoliću.  

Evo članka, pa pogledajte i sami: prenosim ga sa portala Nova, gde je objavljen na OVOJ ADRESI

  

FILMSKI ŽANR KOJI JOŠ NIJE REKAO SVOJU POSLEDNJU REČ:

Horori u SAD hrane bioskopske i producentske kase, a istražujemo kako je u Srbiji

 

Autor: Miloš Čolić 

Kultura, 01. jun 2024

 

 

Kod nas nikada nije zaživela ideja da strava može biti zabavna, delom i zbog toga što smo imali previše užasa u istoriji, bez dužih perioda odmora i dokolice koji su na Zapadu stvorili industriju zabave, objašnjava filmski kritičar Dejan Ognjanović.

 

Priča o diseldorfskom vampiru Peteru Kirtenu, masovnom ubici koji je bombonama i čokoladama mamio i odvodio devojčice na polja van Diseldorfa, gde ih je ubijao, našla se i na filmskom platnu. Film „M“ (Mörder – na nemačkom ubica – 1931.) bio je prvi zvučni film Frica Langa.

Dok je pripremao ovo ostvarenje, Lang je proveo osam dana u mentalnoj ustanovi u Nemačkoj i upoznao više ubica dece, uključujući Petera Kirtena. Nekoliko pravih kriminalaca angažovao je kao statiste, dok je 25 članova glumačke ekipe uhapšeno tokom snimanja filma.

Poznati nemački glumci odbijali su njegov poziv, što nije omelo manje poznatog mađarskog, kasnije i američkog glumca Petera Lorea da prihvati ulogu. On je i likom neobično podsećao na diseldorfskog ubicu. Cenzura je u više zemalja zabranila prikazivanje Langovog filma, dok se on našao u bioskopskom programu Kraljevine Jugoslavije.

 

Strah slomio majku

 


„Jedne večeri u beogradskom bioskopu ‘Korzo’, među gledaocima se našla i Frida Englender sa suprugom Aleksandrom, direktorom privatnog preduzeća u Zemunu. Ona je pažljivo gledala svaku scenu. Bila je sve nervoznija, sve neraspoloženija. Kada je videla da glavni glumac vodi devojčicu izvan varoši, nije izdržala:

’Ne dajte, on će ubiti moje dete’, uzviknula je i počela da plače. Ustala je i rekla suprugu: ’Hajdemo kući.’

Ni tamo se nije smirila. Sve vreme je u zagrljaju čvrsto držala njihovi ćerkicu“, opisuje ceo slučaj Miloš Miša Sretenović, novinar predratnog „Vremena“.

„Frida cele noći nije spavala. U bunilu i groznici sve vreme je ponavljala Kirtenovo ime i uplašeno upozoravala: ’Ubiće je! Ne dajte!’ Danima je bila pod uticajem filma. On je u njoj i dalje živeo. Bojala se da taj grozni ubica ne ubije i njeno dete. Njene muke trajale su danima. Počela je da sedi. Preminula je u groznim mukama”, piše ondašnje „Vreme“.

Nedugo zatim u berlinskoj staklenoj vili Frica Langa, našao se Stanislav Krakov, novinar, književnik tada i urednik „Vremena“.

“Dok su ispijali konjak, Lang se interesovao za slučaj žene koja je gledajući njegov film u Beogradu poludela. Tu vest preneli su nemački mediji. Slučaj mu je bio jako neprijatan i nije mogao da veruje u njega. Pobegao sam od ovog razgovora”, piše Krakov, o poslednjoj žrtvi diseldorfskog ubice.

Decenijama kasnije jedan Tajvanac umro je dok je gledao prvi deo filma „Avatar“ 2010. Pretprošle godine sredovečni Indijac preminuo je od srčanog udara gledajući drugi deo „Avatara“ – “Put vode”. Naučnici, međutim, dokazuju da gledanje horor filmova više utiče na liniju filmskog gledaoca, nego na mogućnost da se trajno „opruži“.

Kjubrikovo „Isijavanje“ ubija 184 kalorije, koliko i polusatna vožnja biciklom. „Ajkula“ kroz nalet adrenalina „pojede“ 161 kaloriju, dok je po učinku tik uz nju „Isterivač đavola“ sa 158 kalorija.

 

“Leptirica” – atak na naciju

 

Jedan domaći horor film snimljen pre „Isterivača đavola“ i „Teksaškog masakra motornom testerom“ troši mnogo više kalorija. Reč je o filmu „Leptirica“ Đorđa Kadijevića, koji je prikazan na televiziji 1973. godine.

„Prema anketi jednog američkog instituta, ovo ostvarenje nalazi se na trećem mestu najstrašnijih filmova, iza ’Psiha’ i ’Noći veštica’, a objektivno je strašnije od oba“, smatra sam reditelj.

„Umesto komedije, ispao je to jedan strašan film. Prilikom premijernog TV emitovanja, jedan čovek u Skoplju umro je od straha. Tako da sam ja na neki način i ubica“, objasnio je Đorđe Kadijević u razgovoru sa Dejanom Ognjanovićem, filmskim kritičarem, teoretičarom i najboljim poznavaocem, ovdašnjeg horora – filmskog i književnog („Više od istine“ – Orfelin).

Kadijević podseća i na medijsku harangu: „Digla se kuka i motika protiv filma. ‘Večernje novosti’ su ‘Leptiricu’ opisale kao neku vrstu kinematografskog terorizma, kao atak na društveno stanje nacije. Naročito je potenciran taj slučaj da je jedan čovek u Makedoniji umro od straha tokom gledanja filma.“

Ognjanović, inače i pisac, čiji je najnoviji horor roman „Zadušnice“ ove godine bio i u užem izboru za NIN-ovu nagradu, bio je uporan. Tražio je u dnevnim novinama iz 73. informaciju o preminulom čoveku posle gledanja „Leptirice“. Nije pronašao. Odgovor je potražio od Kadijevića:

„Saznao sam usmeno. O tome se pričalo na televiziji da je valjda u nekim makedonskim novinama izašla vest o tome. Podatak je zapravo iz neke lokalne štampe daleko od Beograda. Ali glas o tome došao je do prestonice i televizije, pa su onda pravili viceve na moj račun da sam ubica.“


Mi se manje plašimo

Horori u SAD ne hrane samo strah gledalaca, već i bioskopske i producentske kase. U Srbiji to nije slučaj. Zašto, pitao sam Ognjanovića?

– U Srbiji nikada nije zaživela ideja da strava može biti zabavna, delom i zbog toga što smo imali previše užasa u istoriji, bez dužih perioda odmora i dokolice koji su na Zapadu stvorili industriju zabave, pa u okviru nje i horor kao žanr. Ali, budući da živimo u vremenu i prostoru koji su do nepodnošljivosti prožeti iracionalnim nasiljem, paranojom i bezumljem, pravo je čudo da naši reditelji ne posežu za hororom još mnogo češće i promišljenije nego što to u poslednje vreme čine.

Po čuvenju i dejstvu na imaginaciju ex-Yu publike, van svake sumnje to je „Leptirica“ (1973), koja je bila i pola veka kasnije, ostala sinonim domaćeg horora, čak i van granica Srbije. Recimo u Hrvatskoj i Sloveniji, u šta sam se i lično uverio na tamošnjim filmskim festivalima.

Prvi srpski horor film, hronološki, još jedan je Kadijevićev. To su „ Darovi moje rođake Marije“ (1969), za kojeg malo ko zna izvan najposvećenijih filmofila, podseća Ognjanović.

Sagovrnik „Nove“ smatra da ono što srpskom hororu nedostaje u smislu kvantiteta, on više nego nadoknađuje svojim kvalitetom. Interesovalo me je na čemu gradi tu ocenu:

– Na činjenici da je on kod nas pretežno privlačio reditelje A kategorije, a ne B i C ligu, kao na Zapadu. To su Šijan, Marković, Kadijević, naši prvorazredni reditelji. A njihovi dodiri s hororom proizveli su neke od njihovih najboljih filmova. Slično, mada u manjoj meri, važi i za noviju generaciju – Zečević, Spasojević, Đorđević.

Najbolja tri horor ostvarenja na prostorima nekadašnje Jugoslavije po Ognjanoviću su – „Leptirica“, „Sveto mesto“, takođe Kadijevićevo, i „Već viđeno“ Gorana Markovića, film koji je uvršten u sto najboljih horor filmova po izboru Britanskog filmskog instuta.

– Nisam lokal-patriota i nije mi namera da „srbujem“, ali mislim da, recimo, hrvatski „Izbavitelj“, uprkos nekim vrednostima, ne bi mogao da uđe u najuži izbor – ističe Dejan Ognjanović, koji hororu u Srbiji predviđa dug život, i zaključuje:

– Horor nigde, pa ni u Srbiji, nije rekao svoju poslednju reč. To je jedan od najstarijih žanrova filmske umetnosti i tokom svoje bogate istorije neprestano se menjao i prilagođavao savremenom trenutku, odnosno univerzalne strahove odevao je u ruho onoga što publiku u tom trenutku zastrašuje.

 

„Davitelj“ Taško Načić uplašio devojčice

Dragoljub Ivkov, scenograf, reditelj i scenarista svojevremeno je anegdotom podsetio na Šijanovu komediju strave i užasa „Davitelj protiv davitelja“:

“Za vreme premijere filma u Mladenovcu, glavnom ‘davitelju’ Tašku Načiću dve devojčice u narodnoj nošnji trebalo je da predaju cveće. Pred sam kraj projekcije kroz mrak bine Taško se teško probijao. Učinilo mu se da je zalutao, ali, na sreću, naišao je na devojčice sa buketima, koje su napeto gledale film. Okrenule su se i ugledale iznad sebe poznato lice ‘davitelja’. Zavapile su, urliknule, bacile buket i pobegle. Taško se poklonio publici, bez cveća.”

 

четвртак, 30. мај 2024.

GROSSMANN TALES – moja najnovija knjiga!

 
 

S velikim zadovoljstvom najavljujem skorašnji izlazak moje najnovije knjige. Njen podnaslov u najkraćem sažima njen povod, sadržaj i suštinu, jer pun naslov joj je: GROSSMANN TALES: 20 Years, 20 Interviews.

naslovna strana

Dakle, povodom jubilarnog 20. Grosman festivala, koji se održava 11-15. juna ove godine, 

proslava 10. godišnjice

ja sam predložio a organizatori su oduševljeno prihvatili, da uradim knjigu mojih intervjua sa 20 najvećih i najvažnijih gostiju koji su do sada prodefilovali malim ali ljupkim Ljutomerom gde se odvija najbolji i najbogatiji, a eto i najtrajniji žanrovski festival u celoj ex-Yu.

unutrašnji dizajn

Na svu sreću, ja sam prisustvovao skoro svim izdanjima festivala, počev od trećeg, 2007. koji je bio prvi sa zaista internacionalnim (a ne samo regionalnim) gostom – Lojdom Kaufmanom.

Od tada pa nadalje propustio sam samo tri izdanja festivala: 2010. kada sam bio preumoran, nakon 15-ak dana u Montrealu na Fantaziji (gde sam predstavljao „Subverzivnu Srbiju“), da odmah s aviona otuda putujem u Sloveniju; 

pre 17 godina

2013. kada mi je otac bio teško bolestan, pa sam bio uz njega (umro je septembra te godine); i 2020. kada je bilo „Kovid izdanje“ i kad, zbog svih epidemioloških mera tu prosto nije moglo biti ni druženja ni zabave ni opuštanja kakvih inače na Grosmanu ima u izobilju.

Juzna, Gul i trubači

Rezultat mojih festivalskih aktivnosti je ovo jubilejsko izdanje, u tvrdom povezu, koje ima 360 strana velikog formata (isti je format kao za NEKRONOMIKON, recimo), bogato je ilustrovano ekskluzivnim festivalskim crno-belim fotografijama kroz čitavu knjigu, a na kraju ima i galerija sa 16 strana u punom koloru.

delić galerije

Dizajn korica i svega unutra izveo je Ivica Stevanović, legendarni niški umetnik preseljen u Novi Sad, stari i verni saradnik Orfelina, 

a uz to i autor Grosmanovih festivalskih plakata od 2018. (kada sam ga preporučio Grosmanovcima) naovamo. Biće tamo i izložba svih 20 postera do sada…

Intervjui su stručni, ozbiljni, uz poneki trač ili anegdotu da se malo zapapri, i razgovori nose moj autorski pečat, tako da je ovo jedna kompaktna, ozbiljna knjiga koju vredi imati. 

Svaki razgovor ima kratki uvod s najvažnijim podacima o filmadžiji s kojim se razgovara, a tu su i napomene, gde god sam našao za shodno da treba neko dodatno pojašnjenje.

Knjiga sadrži i moj Predgovor („Introduction: Ghoulish Grossmann Gross-outs”) u kojem odgovaram na dva glavna pitanja: „What’s the use of film festivals anyway?” i „What’s the use of film interviews anyway?“

Pre nego što se bacim na 20 veličanstvenih, tu je i pripremni, kraći intervju s jednim od mastermajndova festivala, njegovim umetničkim direktorom, Tomažom Horvatom, a na kraju je i kratka beleška o autoru.

Ova luksuzna nekronomikonska knjiga je u potpunosti na engleskom jeziku, a cena je prikladna luksuznoj opremi i ekskluzivnom sadržaju (i EU standardu) – i iznosi 29 e.

Moći će da se kupi tokom festivala kod Mercha u Info centru, a potom – videćemo još oko distribucije. Nisam ubeđen da će je biti u Srbiji. Ako se to nekako desi, javiću vam ovde. Ja ću imati samo nekolicinu autorskih primeraka.

Ove ću intervjue sigurno nekad, ali u drugom pakovanju i ne s identičnim sadržajem, objaviti i na srpskom, u Srbiji, ali ne znam koliko će to skoro biti. Sigurno neće dogodine, jer ovih dana uveliko već radim na veoma važnoj novoj knjizi koju planiram da izdam u 2025.

A evo i srži i suštine ove knjige, njenog „mesa“ – 20 velikana koje sam odabrao kao krem kremova tokom prvih 20 Grosmana, njih intervjuisao i sada objedinio to između jednih korica.

Uzgred, ovde na blogu mislim da ima samo jedan intervju koji je u knjizi; tri su bila objavljena u NIN-u, par njih u Filažu; a desetak njih se prvi put javljaju bilo gde.

Evo sadržaja ove spektakularne knjige:

 

- Introduction: Ghoulish Grossmann Gross-outs

 

0. Introductory Talk with Tomaž Horvat

 

1. Lloyd Kaufman


2. Roger Corman


3. Brian Yuzna


4. Ruggero Deodato


5. Jorg Buttgereit


6. Christopher Lee


7. Goran Marković


8. Jaume Balaguero


9. Slobodan Šijan


10. Đorđe Kadijević


11. Richard Stanley (with Simon Boswell)


12. Udo Kier


13. Jan Harlan


14. Harry Kumel


15. Sergio Stivaletti


16. Gary Sherman


17. Severin Fiala


18. Robert Englund


19. Jack Sholder


20. John McTiernan

 

-- About the Author

 

            Za kraj, da citiram samoga sebe iz Uvoda:

What separates truly great festivals – and let’s not mince words about it, Grossmann Fantastic Film and Wine Festival is certainly one of those – from the mediocre and forgettable ones, is all the stuff around the film program: 1) intriguing events outside of screenings, like: lectures, exhibitions, presentations, master-classes; 2) fun (extra)festival activities, like wine tastings, visits to the wine cellars, rafting, concerts; and let’s not forget what, for me, at least, was the main reason I kept coming back to this festival: 3) great guests of honor!

             Glavni gost ovogodišnjeg Grosmana biće (ponovo) Slobodan Šijan, mene lično od premijernih gostiju najviše raduje što dolazi Žilijen Mori (Julian Maury), ko-reditelj filmova INSIDE i LIVID, koji ima i novi, prilično gnusan horor-triler SOUL EATER ove godine na Grosmanu. Najavu filmskog programa Grosmana pogledajte OVDE.

zadnja korica