izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 09. новембар 2020.

Yûko Takeuchi R.I.P.

 

Znam da ovaj post neće privući mnogo čitalaca, i još bolje znam da bih više klikova namakao s naslovom tipa PROSLAVILA SE ULOGOM U ČUVENOM HOROR FILMU – A ONDA SE UBILA (FOTO). Ali, ja ne jurim klikove, ne prodajem reklame, ne prodajem ništa. Ko došo, dobrodošo. Koga ovo ne zanima, niko ga ne bije (niti silom tera, ili vara navlakušama od naslova) da čita.

Elem, ispod je jedan kraći osvrt na prerano (samoubistvom) prekinutu karijeru jedne japanske glumice čijih ste nekoliko filmova svakako gledali.

Autor teksta je „Matoji“, povremeni saradnik ovog bloga, kojem zahvaljujem na ovom prilogu ovdašnjoj raznovrsnosti. 

 

Yûko Takeuchi R.I.P.

 

U ovo jesenje vreme dešava se da se sa dugom noći poklope sumorno kišno nebo, loša epidemiološka situacija, izolacija, usamljenost i shodno tome specifično melanholično raspoloženje. Izlaz može biti gledanje eskapističkih filmova, ali i za to su potrebni određeni preduslovi. Da bih se usudio da startujem japansku romantičnu dramu – fantaziju iz 2004. godine pod nazivom Be with You, bilo je potrebno da prvo ugušim cinika u sebi, a oslobodim romantika i tek onda bi mogla da mi porastu očekivanja od ovog bega iz stvarnosti. Uspeo sam u svojoj nameri, jer mi je bezbolno proletelo dva sata tokom kojih sam i uživao topeći se u sentimentalnosti. Razmišljajući o ovom nenadanom udaru na moj integritet ličnosti ili na sujetu, dok sam pokušavao da isplivam iz mora jeftinih emocija (možda tako nazvanih iz čiste arogancije), zaključio sam da je uzrok moje raspilavljenosti gluma i pre svega prirodno zračenje lepotom, spoljašnjom i unutrašnjom, Yûko Takeuchi, ili lika Mio u koji je ona ušla u ovom filmu.


Posle filma potražio sam njenu filmografiju da proverim gde sam je već gledao, a gde bih mogao ponovo da je gledam. Našao sam je. Počinje ovako: Yûko Takeuchi (Born: April 1, 1980 in Saitama, Japan; Died: September 27, 2020 (age 40) in Tokyo, Japan). Umrla?! Guglam dalje i saznajem da je nađena u svom domu u Tokiju bez znakova života i da uzrok smrti nije potvrđen. Ostavila je za sobom osmomesečno dete. Tek sad ne mogu da verujem! U filmu Be with You radi se o majci koja umire otprilike godinu dana nakon porođaja iz nejasnih razloga. Prethodno ostavlja poruku detetu i mužu da očekuju njen povratak za vreme kišne sezone. To se i dešava. Mia se pojavljuje živa i zdrava, bez sećanja, ali fizički opipljiva, od krvi i mesa. Kako je i najavila, nastavlja život sa porodicom i nakon završetka kišne sezone vraća se na onaj svet. Tako njeno ustajanje iz mrtvih evocira mit o Persefoninom povratku sa onog sveta u vreme bujanja vegetacije kao simbolu cikličnog obnavljanja života. 

Ne želim da kažem da mi je gospodin slučaj ili neka viša sila dala mig da poverujem u reinkarnaciju Yûko Takeuchi, niti da sugerišem da je ona poverovala u priču iz filma Be with You, takođe ne želim da kažem ni da smo Yûko-in duh i ja u nekakvoj tananoj paranormalnoj vezi, čak ne verujem ni u efekat leptira, tj. u povezanost svih na planeti i svega u univerzumu, ali je sve ovo ispalo takva neverovatna koincidencija da su se za trenutak pokolebala moja zdravorazumska načela. Dovoljno da ovu šokantnu koincidencija shvatim kao znak da treba nešto da napišem o ovoj popularnoj japanskoj glumici i to javno obznanim. 

Ali šta bih mogao dalje da pišem, znalački i argumentovano, kada sam odgledao svega nekoliko njenih filmova. Pošto mi ne pada na pamet da otkrivam uzroke njene smrti posežući za stanjem glumačke profesije u Japanu ili uopšte glumačke profesije u doba korone ili, ne daj bože, čeprkajući po njenom privatnom životu, preostaju mi ipak samo filmovi. U prilog tome da nastavim pisanje ide činjenica da su tih nekoliko filmova uglavnom horori, što je i sfera interesovanja čitalaca ovog bloga, a ujedno i internacionalno priznati uradci u kojima je Yûko ostvarila zapažene uloge.

Prvo pojavljivanje na filmu donosi joj planetarnu gledanost, s obzirom da se radilo o modernom horor klasiku iz 1998. godine, Nakatinom Ringuu. Yûko kao tinejdžerka Tomoko i njena drugarica u prologu filma prvi put u horor žanr uvode motiv uklete videokasete navodeći uslove i mehanizam delovanja kletve. Ispostavlja se da je sama Tomoko odgledala video zapis i da joj je istekao period od nedelju dana nakon kojeg joj sledi stravična smrt. To ju je i snašlo, a prikazano je u efektnom krupnom kadru njenog lica sa užasnutim ukočenim pogledom. Ovaj sev beonjača u zamrznutom blic-kadru postaje jedan od trejdmarka J-horora, uostalom kao i motiv ukletog video zapisa, a Yûkoinih nekoliko minuta u debiju na filmu utire joj put ka glumačkoj slavi. 

Slede angažovanja najčešće na televiziji u komercijalnim romantičnim komedijama i dramama, gde se, čini se, maksimalno eksploatiše njen fizički izgled u inače šablonskim ulogama. Njen glumački talenat nema priliku da se razvije, ali koga briga, jer u današnjem društvu fetišizirane mladosti i lepote i novca, koji one donose, nemaju prioritet duhovni kvaliteti, veštine, karakterna gluma, senzibilitet, harizma... Nakon romantične drame Be with You o kojoj sam dovoljno toga rekao i nakon mnogo manje-više jalovih godina (jalovih, opet mi se čini, u smislu kvaliteta projekata u kojima je učestvovala) tokom kojih joj popularnost raste, zaustavljam se na mojoj narednoj stanici, a to je Creepy Kiyoshi Kurosawe iz 2016. godine. Stari vuk Kurosawa umeo je da iskoristi potencijal Yûko Takeuchi i da joj omogući da uverljivo odigra glavnu žensku ulogu Yasuke, novodoseljene komšinice masovnog ubice, koja postepeno postaje svesna da je deo opasne igre koju plete Nishino kao progonitelj oko nje kao žrtve. Iako su kao i uvek Kurosawini karakteri utopljeni u sveobujmljujuću atmosferu i na taj način suspregnuti u svom izražaju, Yûko ovde sa suptilnim preobražajem od srdačne, velikodušne osobe prema Nishinu ka karakteru obeleženom gubitkom samopouzdanja, nepoverenjem i strahom, ostvaruje zapaženu ulogu. 

Nešto pre Kurosawinog filma Yûko je bila u glavnoj ulozi u svom povratku J-hororu u The Inerasable. Njen lik Ai kao pisac misterioznih romana, prima pismo od jedne svoje obožavateljke u kojem je ona obaveštava o čudnim zvukovima u njenom apartmanu. Ai se zainteresuje i zajedno sa stanarkom krene da istražuje sudbine prethodnih stanara, što je dovodi do saznanja o smrtnim slučajevima uzrokovanih starom kletvom. Kao što je motiv kletve izlizan višegodišnjom upotrebom u okviru ovog podžanra, tako je i gluma prilično rutinska, da ne kažem na autopilotu. Sa rediteljem Yoshihiro Nakamurom Yûko je u drugom delu svoje karijere najčešće sarađivala, ali svi ovi filmovi su prošli uglavnom nezapaženo. Možda bi sa moje tačke gledišta vredilo proveriti njen lik detektivke u filmovima Yûichi Satôa kao i, što da ne, još neku od njenih romansi. 

Šarajući po filmografiji Yûko Takeuchi teško se odbraniti od pomisli da nije do kraja iskorišćena jedna obećavajuća karijera. Njene uloge u filmovima Creepy i Be with You, kao i epizoda u Ringuu bile su samo nagoveštaj onoga što bi možda usledilo u njenim zrelim godinama ili je moglo da prethodi uz mudriju selekciju i odabir ponuđenih uloga. Ali sad je kasno, tj. sada jeste kasno, ali možda za vreme neke naredne kišne sezone, nekog narednog pravednijeg svetskog poretka ponovo sevne osmeh Yûko Takeuchi, ovaj put likujući zbog ostvarene egzistencijalne i umetničke slobode.