Ghoul u Paukovoj mreži!

 

Veoma sam počastvovan što je radio-drama po mojoj horor priči „MLADEŽ“ emitovana u okviru ciklusa „Paukova mreža“ na Radio Beogradu 2 u utorak 10. decembra.

Ciklus „Paukova mreža“, koji se emituje utorkom od 18.32 na Radio Beogradu 2, kultni je serijal koji obuhvata radio-dramska dela domaćih autora ili dramatizacije klasičnih dela domaće i svetske književnosti u žanrovima fantastike, horora, naučne fantastike, krimi-priče.

„Ova žanrovska serija u potpunosti koristi imaginativni potencijal radija kao medija“, kaže Vesna Perić, odgovorna urednica dramskog programa Radio Beograda. „Zvuk – glas, muzika, šum, efekti – daleko potentniji od slike, dovode slušaoca u stanje jeze, straha, saspensa, bliske i neposredne opasnosti. I takve priče ostaće prijemčive za slušaoca bez obzira na to koliko spoljašnje ubrzanje (digitalnog) sveta naizgled ne ostavlja prostor za otkrivanje ovog unutrašnjeg oka u slušaočevim ušima.“

U ovom ciklusu, tokom prethodnih decenija, emitovane su radio-adaptacije čitavog niza klasika horora: Frankenštajn, „Pad kuće Ašera“, „Karmila“, „Doktor Džekil i gospodin Hajd“, Drakula, „Okretaj zavrtnja“, Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda… a od domaćih „Posle devedeset godina“ Milovana Glišića i „Darovi moje rođake (Marije)“ Momčila Nastasijevića.

Njima se sada pridružila moja „Mladež“, prvi put objavljena u zbirci Divlja kapela, 2022. godine, a skoro istovremeno i u književnom časopisu Gradina.

Priča prati razgovor jedva punoletnog autostopera i čoveka srednjih godina koji ga je primio u autombil, dok se voze ruralnim predelima Srbije u gluvo doba noći. Tok razgovora vremenom poprima sve zlokobnije, predatorske konotacije…

Uloge tumače: Vukašin Jovanović i Branislav Platiša.

Dramatizacija: Vladimir Kolarić.

Lektorka: Olga Babić.

Ton-majstor: Milan Filipović.

Muzički urednik: Dragan Mitrić.

Producentkinja programa: Aleksandra Rajić Žikić.

Reditelj: Zoran Rangelov.

Urednica emisije: Olivera Kolarić.

Proizvodnja: Dramski program Radio Beograda, oktobar 2024.

Ovo je, verovali ili ne, prva adaptacija nekog mog proznog dela u drugi medijum. Ništa moje još nije pretvoreno u strip (bilo je neko mlako interesovanje za Zavodnika – pa ništa), niti u film (Mladen Đorđević je hteo da radi Naživo, ali se to nije desilo zbog „kreativnih neslaganja“), niti u TV seriju (za koju bi recimo Prokletije ali i Zadušnice bile idealne). U dva navrata sam se javljao sa sinopsisom za scenario po Zavodniku na Konkurs za razvoj scenarija FCS-a, ali sam tamo oba puta bio odbijen. Imate ovde negde na blogu navedena obrazloženja žirija… 

I tako, prvo pa – radio! I to, rekao bih, zahvaljujući Vladimiru Kolariću, koji je i uradio vrlo dobru adaptaciju moje priče u format radio-drame.

Sad, radio ima svoje prednosti i svoje mane, kao i svaki medijum: neke od prednosti navela je Vesna na početku ovog teksta – sugestivnost, apelovanje na maštu, na „fill in the blanks“. Neke od mana su odsustvo slike, zbog čega je radijski prikaz akcije vrlo sveden. Ako treba da se nešto odigra na vizuelnom planu, da se neko pobije, da neko nekoga ubije, zvučni efekti mogu preneti samo najelementarniju informaciju (bum! tras! cangr! aaaarghhh!) ali ko je kome šta tačno uradio i kako… to će se preneti malo teže u ovom mediju.

Ova konkretna priča zahvalna je za ovaj medij jer se većim delom sastoji od dijaloga – ali, pred kraj, ipak ima i akcije, i stvari koje bi lepšte bilo videti, nego samo čuti (prepričane). Ipak, s time na umu, mislim da je urađen odličan posao u zadatim okvirima, i ja stvarno nemam većih zamerki. Ponegde je, na par mesta, dijalog malko konkretniji, na ivici objašnjavanja, tamo gde to kod mene nije, ali to je moralo tako, zbog kondenzovanja teksta i zbog davanja nekih konkretnijih znakova onoga što je u mom tekstu skoro pretežno između redova. Ipak, i to malo više direktnosti prisutno je s merom i ne smeta mi.

Branislav Platiša, vozač

Sviđa mi se i što se kroz glumačku podelu vidi taj jaz generacija, koji je u središtu priče, gde ovaj stariji glumac zvuči kao ovejani radio-beogradski spiker od pre 50 godina, a ovaj mlađi – zvuči prilično mlađe. (Uzgred, „mladež“ u ovoj radio-drami igra Vukašin Jovanović, koji je u novom HELLRAISERU bio „Maska“, odnosno onaj najupečatljiviji kenobit, dakle horor mu nije stran…)

Vukašin Jovanović, stoper

Da su obojica veterani iz naftalina, t.j. da glume i zvuče isto, to ne bi valjalo, ubilo bi poentu. Važno je da ima taj jaz između njih, da se čuje.

Pred kraj zbirke DIVLJA KAPELA postoji i moj opširan osvrt na svaku od priča u njoj, a povodom „Mladeži“ napisao sam sledeće:

 

„Mladež“ je najnovija moja priča. Premijerno se pojavljuje u ovoj knjizi.

Ovo je priča kakvu je mogao da zamisli i napiše samo neko ko je zašao u tzv. „srednje godine“. I mada je donekle inspirisana dugim razgovorima i prepiskom sa nekolikim osobama bar duplo mlađim od mene (jedan sestrić, nekoliko fanova, itd), u suštini ovo je razgovor između mene sadašnjeg i mene nekadašnjeg, ili barem jedne alternativne verzije mladog mene. „Pitaćeš mladost gde ti/joj je starost“, ili tako nešto.

Normalan pisac iz ovih krajeva dohvatio bi se ove tematike pod kišobranom „žala za mlados’“ Bore Stankovića; ja je, međutim, obrađujem u senci filmova čiji je vrhunski predstavnik Autostoper (The Hitcher, 1986), jedan od najdražih mi horora iz mladosti. Oduvek sam bio fasciniran vožnjom kolima, iako nisam vozač, nemam položeno za vožnju, niti sam ikada to želeo. Neke od najprijatnijih trenutaka u životu proveo sam vozeći se kolima sa prijateljima. Nešto od toga bilo je u Srbiji ili bliskom okruženju (Hrvatska i Slovenija). Mnogo, mnogo toga bilo je u Americi. Amerika je, inače, savršena zemlja za „road trips“. Samo ona je mogla da izrodi podžanr „road movie“.

Šteta je što je Srbija suviše mala, gledano geografski, da bi se njom bogzna koliko dugo putovalo kolima. Ipak se ova zemlja s kraja na kraj može preći za najviše sedam-osam sati dobrim autom, što donekle komplikuje zaplete koji bi podrazumevali neku dugotrajniju vožnju. Zbog toga sam, recimo, moju prvu dobru, objavljivu priču „Rastakanje“, iako nerado, morao da smestim u američku pustinju, na američke drumove, u američke motele, jer samo tamo postoji i ikonografija i geografija koja mi je bila neophodna za nešto što treba da potraje barem tri dana i tri noći. U slučaju „Mladeži“, mnogo čvršće ukorenjene u ovdašnje tlo, amerikanizaciju nisam ni mogao ni hteo. A i njenom zapletu ne treba toliko vremena i prostora: ta priča prirodno traje par sati, na potezu od manje od dvesta kilometara. S druge strane, u kontekstu Srbije, nisam hteo da „Mladež“ precizno geografski odredim: zamišljajte je gde god hoćete, na jugu, istoku ili zapadu zemlje.

Pored teme starenja i žala za mlados’, ključna stvar koja me je opredelila baš za ovu i ovakvu priču bila je formalna: naime, hteo sam da se oprobam u horor priči koja bi se čitava sastojala iz dijaloga. Maltene kao radio-drama. U suštini, iskren da budem, mene radio kao medij ne zanima, čak uopšte ne slušam radio-drame, pa tako ni ovo nisam pisao s tim medijem kao odredištem na umu. Niti sam nužno ovo pisao ciljano za (kratki?) film, iako sam bio svestan da će zbog mnogo dijaloga ličiti na scenario. Ne. Ono što sam hteo da isprobam bilo je da do krajnosti dovedem nešto što sam već, čini mi se sa popriličnim uspehom (sudeći po mom utisku, a i po reakcijama čitalaca), uradio u romanu Prokletije, u sceni u ludnici, dakle: prolongiranu, dugačku scenu strave u kojoj se jeza i napetost grade pretežno kroz dijalog. U romanu je dijalog bio kontekstualizovan, pripremljen, uokviren dešavanjima, pa čak i akcijom (borba, pucnjava, klanje). U ovoj priči forma kratke priče omogućava mi da sakrijem kontekst, da ukinem pripremu, i čitaoca ubacim in medias res u taj auto, da sam pokuša da odgonetne ko je taj vozač, ko je njegov putnik, i šta se tačno zapliće među njima. Svesno i namerno sam se ograničio na to da akcije bude minimalno, želeći da najveći deo sačinjava taj razgovor, da on bude srž svega, svih značenja i efekata, da se strava gradi kroz pažljiv izbor reči…

Sad, neko će možda biti ugnjavljen tim pristupom. Neko će možda biti nestrpljiv: „Dokle će ovi više da kenjaju? Kad će najzad nešto da se desi?!“ Takvoj osobi, ako je bude, promaći će velika istina da je, kao i u životu, svaka komunikacija, razgovor, dopisivanje, takođe – dešavanje. I da se, ako se pažljivo čita, bez žurbe i preletanja, nego polako, red po red, svašta nešto ovde, u ovoj priči, dešava – kroz taj razgovor.

Još jedna ambicija koju sam imao pišući „Mladež“ bilo je nešto naizgled paradoksalno: iako zbog prevlasti dijaloga ona nekome može delovati prozaično, maltene kao scenario za film, zapravo sam je pisao s ambicijom da postignem zgusnutost poezije, odnosno pesme u prozi, u smislu da napišem priču u kojoj će svaki detalj, slika, motiv, svaka rečenica i svaka reč u njoj da budu pažljivo odabrani i znakoviti, baš kao što se iz dobre pesme ne može izbaciti nijedan stih bez gubitka. (Uzgred, aluzije na klasičnu poeziju i na savremenu pop-rok muziku prirodno su se rodile tokom vožnje.) Koliko sam u tome uspeo – vi prosudite. Meni je svakako bilo veoma zabavno u ovoj vožnji, i mislim da ću se i ubuduće vraćati ovoj vrsti horor scena…

 

Inače, DIVLJA KAPELA je moja najslabije prodavana knjiga: romani idu odlično, ali ova zbirka priča, jedina moja, pokazala se kao upadljivo manje privlačna mojim čitaocima. I to nakon 36 knjiga „Poetike strave“, gde sam priredio bar 30 zbirki priča, i kroz njih pokušao da pokažem da je KRATKA PRIČA kao stvorena za horor žanr, da je kraća forma mnogo više prikladna hororu nego roman… Ali, šta da se radi, narod više voli romane…

U svakom slučaju, ovu dramu možete sad poslušati na RTS Planeti – ALI, potrebno je da prvo tamo otvorite nalog. To je besplatno i krajnje lako, date e-mail, ime i prezime, registrujete se, i gledate/slušate šta hoćete.

Moja MLADEŽ je ovde:

https://rtsplaneta.rs/live/radio/16086/radio-beograd-2?programme=6040093

i ovde, bez prijave:

https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5597524/dejan-ognjanovic-mladez-premijera.html

 

Ako ste priču čitali, poslušajte njenu radio-verziju, pa dojavite kako vam se čini.

Ako je niste čitali – ZAŠTO niste? Svakako bi bilo bolje da prvo pročitate, pa onda poslušate…  

DIVLJA KAPELA je kod mene još uvek samo 900 din + ptt, i možete je naručiti na dogstar666 at yahoo dot com.

P.S. A ako vam se usladilo da slušate Ghoul-related horor-drame, ove godine je u „Paukovoj mreži“ bila emitovana i adaptacija priče Vernon Li „Fantomski ljubavnik“ iz istoimene genijalne zbirke koju je objavio Orfelin. Nju možete poslušati OVDE:

https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5409237/vernon-li-fantomski-ljubavnik-premijera.html