Najnoviji, 29. broj časopisa za književnost, umetnost i kulturu BUKTINJA, koji izlazi u Negotinu (izdaje ga "Krajinski književni klub"), u celosti je posvećen domaćem filmu. Sadržaj je pretežno posvećen počecima kinematografije u ovim krajevima, pionirima filma iz Istočne Srbije (manje-više zaboravljenim), te legendi potekloj iz Zaječara – glumčini Zoranu Radmiloviću. Evo šta sve ima na tih 96 strana:
Moj prilog ovom broju sastoji se u, praktično, jedinom tekstu u tematu koji se bavi novijim filmovima – naslov je PROBLEMI SA NOVIM SRPSKIM FILMOM, a sadržina se tiče osvrta na neke od naslova koji se svrstavaju pod floskulu koju je izbacio (mada je nije definisao) poznati srpski komičar, Dimitrije Vojnov.
Deo teksta zasnovan je na mom izlaganju na tribini koju je organizovao Institut za pozorište, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu održanoj 23. oktobra 2010. godine u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda.
Sticajem okolnosti (zbog prečih i pametnijih stvari za pisanje na blogu u to vreme) nikada se nisam više osvrnuo na to dešavanje – koje se ionako pretežno sastojalo od promašene, prazne ili "da, ali nije bitno" priče, uz samo par izuzetaka – ali zato barem sada, premijerno na blogu, kačim nekoliko ekskluzivnih fotki sa tog dešavanja kao ilustraciju.
Bio je to sudar titana novije srpske filmske misli (uz nekolicinu zalutalih) kakvi se retko okupljaju u isto vreme na istom mestu upravo kako bi se sprečilo da neki incident (ili zlonamerni teroristički akt) u jednom cugu nanesu nenadoknadiv gubitak "novom srpskom filmu".
Ipak, nisu pale varnice koje su neki, možda, očekivali – a nisu pale niti neke ozbiljnije posledice tog susreta, pošto je kiklopski zamišljeno višečasovno dešavanje pomalo otupilo oštrice tuceta učesnika i možda pomalo i smorilo mnogobrojnu i jedvadišuću publiku za neko opsežnije učešće nakon što je svako na tribini izneo to šta je imao. Sažeci njihovih izlaganja kasnije su objavljeni u Zborniku FDU-a.
Ovaj tekst za BUKTINJU mi je, inače, bio naručen u vreme kada sam ubrzano završavao rad na doktoratu tako da nisam mogao da izdvojim onoliko vremena za njega koliko bih voleo, te stoga on NIJE moje definitivno i finalno razračunavanje sa proizvoljnim tlapnjama D. Vojnova, već je samo skica u tom pravcu.
Nekad, kad budem dovoljno dokon (i motivisan) moraću da tome posvetim jedan studiozniji tekst. Do tada, evo temata koji bi mogao i morao zanimati pratioce filmskih dešavanja u nas...
