U okviru akcije "Ghoul objašnjava" najavljujem: u najnovijem, novembarskom broju slovenačke revije EKRAN pet stranica zauzima moj tekst DAVID CRONENBERG – VIŠE NEGO LJUDSKI.
Kronenberg je, sve do nedavno, bio moj najomiljeniji reditelj: decenijama sam se kleo u njega, dok nije krenuo stranputicom negde oko EXISTENZA, prvo postepeno, sa podnošljivo-nebitnim SPIDERom, a onda sve žešće i dalje u sunovrat, sa kulminacijom-dnom (za sada) u EASTERN PROMISES.
Kako ja to u poslednje vreme imam običaj da kažem, Dejvid Kronenberg je kao žena koju sam bezgranično voleo i bio ubeđen da je ona - TA, da ću s njom da ostvarim umetnički život udvoje, a ona me na kraju balade ostavila zbog nekog biznismena koji nije ni kontroverzan, čak nema ni džip, i sad je povremeno viđam u gradu kako mu šeta sitnu decu i tegli kese iz dragstora - a mogla je da bude MOJA! Istina, ja sam naprosto takav čovek, pa me i dalje pomalo kopka gde mi je i šta mi radi moja EX, tako da ću i METHOD da overim, čim procuri - ali ne očekujem ništa dobro.
Kronenbergom sam se već bavio (zajedno sa Lavkraftom) u svom eseju POLITIKA TELA I ESTETIKA STRAHA, koji ste svi već čitali u mojoj zbirci eseja STUDIJA STRAVE. Međutim, ovaj esej u EKRANU, iako kraći, smatram svojom definitivnom rečju na temu opusa ovog autora, i bez trunke lažne skromnosti mogu reći da sam njime vrlo zadovoljan. Uostalom, ako ne verujete meni, evo komentara koji mi je uputio Aleksandar Radivojević, prijatelj, kolega i maltene jedina osoba u Srbiji s kojom o hororu mogu da razgovaram na najvišem nivou totalnog razumevanja poetike tog žanra. Pročitavši ovaj moj esej, napisao mi je: "Divan esej, uživao sam, verovatno najjezgrovitije što se može reći o Kroniju na ograničenom prostoru."
Evo početnog pasusa:
"Složeni i bogati opus Dejvida Cronenberga bio je predmet brojnih radova i čitavih studija; pa opet, nameće se utisak da se kritičari osećaju lagodnije analizirajući njegove poznije ("respektabilne") filmove, dok rane radove tretiraju kao sekundarne, videći u njima puku najavu kvaliteta koji će u punom sjaju procvati kasnije, sa većim budžetima, poznatim glumcima i festivalskim uspesima. Ovakav pristup opravdan je samo u smislu da je Cronenberg vanredno dosledan autor: može se reći da su gotovo sve ključne teme ovog reditelja nagoveštene već u njegovom prvom filmu, Stereo (1969). Međutim, očigledno je da je on u svojim ranim ("žanrovskim", SF-horror filmovima) na znatno radikalniji i originalniji način obrađivao revolucionarno smele teme čije se tek mlake parafraze nalaze u poznijim ("festivalskim") filmovima. Uz svest da se Cronenberg oduvek odlikovao oksimoronskim spojevima "nespojivog" – tj. da su njegovi rani horrori odisali za taj žanr radikalnom avangardnošću pristupa, tematike i stila, a da njegovi pozniji radovi, uprkos većoj bliskosti mejnstrimu, zadržavaju dozu provokativnosti i ekscentričnosti – ovaj tekst argumentuje tezu da je Cronenbergova poetika svoju kvintesenciju doživela u njegovim ranijim filmovima, karakterističnim po originalnoj upotrebi žanrova SF-a i horrora..."
---Ostatak čitajte u novembarskom EKRANU, koji je u prodaji od petka 04.11. širom Slovenije.
Kao što se može naslutiti, sav moj akcenat stavljen je na Kronenbergove najranije filmove (od STEREO do SCANNERS), koji se retko analiziraju u teoriji, a naročito retko iz ugla koji sam ja odabrao, a tiče se redefinisanja ljudskosti na planu međuodnosa i varijacija pojmova pojedinac-kolektiv, sa posebnim akcentom na geštalt organizme i entitete koji prevazilaze individualno jastvo...
Nije nemoguće da srpsku verziju malo proširim i plasiram negde u Srbiji (npr. FILAŽ), ali o tom – potom. Do tada, učite slovenački, i čitajte ovo objašnjenje.
U istom broju, kako vidim, ima i nešto na temu "Ikone filmskog nasilja", a vala i ono "Zaljubiti se v napačnega" zvuči mi hororično. U svakom slučaju, EKRAN je jedan od najboljih filmskih časopisa u regionu, pa ako ste u prilici, svakako nabavite novi broj i obrazujte se.
