петак, 15. мај 2009.

ACOLYTES (2008)

**
2

ako pogledate rivjue ovog filma na netu, videćete brdo pohvala: te originalno, te nepredvidivo, te žestoko, te stravično, te odlično odglumljeno, te realistično, te trt, te mrt. čak je dobio i nekakve minorne nagradice u ostinu i melburnu.

malo morgen, kažem ja.

AKOLITI su jedan isprazan, bezvezan i dosadan film koji je lepo uslikan i koktizerski zabavan zbog premise, ali ne i zbog toga šta se s njom na kraju, nakon mnogo gnjavaže – uradi.

šta ćete uraditi kad otkrijete serijskog ubicu u svom komšiluku? pa naravno – ucenićete ga da ubije lokalnog siledžiju koji vam se zamerio. genijalno. to je kao da uhvatite besnog psa, a onda umesto da zovete šintere – rešite da ga pustite na mačku u svojoj avliji čije zavijanje vam ide na jetra. a posle kad se desi sranje – kriv vam đavo!

da bi ovako preposterozna premisa bar nekako mogla da pije vodu, reditelj bi morao da nam pokaže čime je bully zaslužio toliku mržnju ove klinčadije, šta im je uradio da su spremni da urade nešto toliko glupo i samouništiteljsko. ali mi to ne znamo, ne vidimo. kao što reditelj ne nalazi za shodno da jasno skicira odnose unutar trija gl. junaka, koji čine 1) plavušan-pozer, 2) njegova artsy cura i 3) mlađi brat ilajdže vuda koji visi sa ovima kao levo smetalo, treći točak na biciklu, peti točak na autu, čmar na laktu, štagod.

umesto likova, imamo manekene;

umesto iole ubedljivog psiho-ubice imamo čiču koji izgleda kao brajan juzna, živi u idiličnom komšiluku u predgrađu, ima gluvu ženu (!) i bepče (!!!), plus torture chamber u podrumu;

umesto zapleta imamo niz usiljenih, neubedljivih, bezveznih, sumnjivo povezanih 'događaja';

umesto napetosti imamo jeftine jump-scareove (da li se iko još na svetu trza na te debilne fazone sa golubovima koji izleću gde im mesto nije?!);

umesto suspense score-a imamo napadno prominentni soundtrack sa nekakvim pop-rock shitovima za tinejdžere koji im se nemilice usađuje u uši tokom celog 'filma';

umesto krvavih scena imamo flashy spotovsku režiju sa brzim rezovima, blink'n'miss splaterom koji je toliko nemaštovit da nije ni vredan freeze frame-a;

umesto preokreta koji su zasluženi i smisleni imamo 'otkrića' koja nemaju veze s mozgom čak ni onolicko malo kao ono što im je prethodilo;

umesto filma imamo predugačak video spot koji kao da je započeo da snima larry clark, ali se predomislio pa su doveli ovog naprženog 'reditelja' JOHNa HEWITTa koji, umesto da razgoliti ove manekene i pusti ih jedne na druge u besomučnoj orgiji barely legal sexa, od svega napravi neubedljivu, banalnu, šupljikavu dramicu koja preraste u dosadni i glupi triler-horor.

a kad se primakne 90-om minutu, prekine se zbrzano i glupavo kako bi se napravilo mesta za još par pop-rock stvari tokom odjavne špice. soundtrack soming soon to the shops near you, kiddies!

ako volite horor, ili dobar film nevezano za žanr, nemate nikakvog razloga da ovo gledate.

ako volite da zurite u zgodnu omladinu, curica u konvencionalno režiranoj sex sceni zadržava svu odeću na sebi (!), dok ilajdžin dvojnik stoji pred ogledalom samo u gaćama i drka (zamišljajući, ili ESP-ovski 'videvši' ovo dvoje kako se sexaju daleko od njega). eto. to je sve.