Aldžernon Blekvud, VRBE: Najzad na srpskom!

            Iz štampe je upravo izašla zbirka najboljih priča prvorazrednog klasika horor proze, Aldžernona Blekvuda, pod naslovom VRBE, u izdanju novosadskog Orfelina. Ovo je prvi put da se dela (pa još najbolja) ovog pisca javljaju na srpskom jeziku. To je, ujedno, prva knjige edicije "Poetika strave" koja je iznedrena iz moje POETIKE HORORA kao svojevrsne matice oko koje će kružiti i stalno joj se vraćati i naredna izdanja ove edicije.

            Blekvud je pisac koji je ostavio veliki trag u poetici horora svojim originalnim, odlično pisanim i vrhunski jezivim pričama i novelama. Lavkraft mu se izuzetno divio i smatrao ga je jednim od divova horor proze čija su najbolja dela – i to upravo ova koja sada imate na našem jeziku – vrhunci jezovite proze.

"U Blekvudovom obimnom i neujednačenom delu mogu se pronaći i ostvarenja koja spadaju u najistančaniju književnost utvarnog svih vremena. Blekvudova genijalnost je neosporna, jer se niko sem njega nije ni približio onom umeću, onoj ozbiljnosti i onoj preciznoj vernosti sa kojima on opisuje čudnost u običnim stvarima i u običnim doživljajima, pa ni onome natprirodnom sagledavanju zahvaljujući kome, iz detalja u detalj, gradi uzbudljiva zbivanja i iznosi opažanja što vode iz realnosti u nadnormalan život ili u viziju." 

-H. F. Lavkraft-

"Natprirodna strava u književnosti"

            Sadržaj ove knjige čine tri obimne novele: "Vrbe", "Vendigo" i "Silazak u Egipat". Osim njih tu je takođe opširan pogovor dr Dejana Ognjanovića pod naslovom "Blekvud – između strave i strahopoštovanja". Ognjanović je napisao i detaljnu biografiju pisca kako bi se, sa svim pratećim materijalima, ovaj klasik književnosti strave na prikladan način premijerno predstavio ovdašnjem čitaocu.

            "Vrbe" govore o dvojici putnika koji se sami, kanuom, spuštaju niz Dunav ali dospevaju na jedno pusto ostrvce usred reke, obraslo vrbama, gde ih opsedaju čudne slutnje i neobjašnjivi događaji.

            Lavkraft je za "Vrbe" jednom napisao: "Moje je čvrsto uverenje da je njegova poduža pripovetka 'Vrbe' najbolja priča strave ikada napisana. Malo toga je rečeno – a sve je nagovešteno!" Ja se sa ovom tvrdnjom uveliko slažem.

Evo kako zvuče prvi pasusi ovog remek-dela u prevodu Save Kuzmanovića (koji je odlično preveo sve tri odabrane novele):

"Nakon što napustite Beč a Budimpešta je još uvek daleko ispred vas, Dunav ulazi u oblast nesvakidašnje osame i pustoši, u kojoj se njegove vode šire na sve strane bez obzira na glavni tok i ceo predeo kilometrima i kilometrima postaje močvara prekrivena čitavim morem niskog vrbovog grmlja. Na mapama je ovo bespuće obojeno paperjastoplavom bojom, sve bleđom kako se udaljava od obala, a preko svega je krupnim, razmaknutim slovima ispisano Sumpfe, reč koja na nemačkom znači „močvare“.

U vreme velikih poplava voda skoro u potpunosti prekriva ovo prostranstvo peska, šljunka i vrbama obraslih ostrvaca, dok se u normalnim periodima žbunje povija i šušti pod naletima vetra, izlažući svima svoje srebrno lišće obasjano suncem, gradeći predeo čudesne lepote, večno u pokretu. Ove vrbe nikada ne dosežu punu otmenost drveća, nikada ne razviju čvrsto deblo i ostaju samo skromno grmlje, sa zaobljenim malim krošnjama mekih ivica, skladno se njišući na vitkim stabljikama čak i na najslabijem povetarcu, savitljive poput trave, neprestano se pomerajući što nekako odaje utisak da se ceo krajolik lagano kreće, kao da je živ. Jer i vetar je slao talase koji su se dizali i spuštali preko cele površine - talasi lišća umesto vodenih talasa - zelenilo se gibalo poput mora, sve dok se grane ne okrenu i podignu, pokazujući suncu srebrnkastu donju stranu svojih listova."

            "Vendigo" je Blekvudova možda i najpoznatija novela, i po kvalitetu stoji rame uz rame sa "Vrbama": govori o grupi lovaca u pustim, ledenim kanadskim šumama koji se suočavaju za zloćudnim entitetom iz indijanske mitologije koji sa sobom nosi ludilo i smrt.

            Evo i njenog prvog pasusa:

"Te godine je priličan broj lovačkih ekspedicija ostao bez plena, ne našavši čak ni svežije tragove; losovi su bili neuobičajeno oprezni i plašljivi i mnogi su se iskusni lovci vratili okrilju svojih porodica sa najboljim izgovorima koje je njihova mašta mogla da iznedri. Doktor Ketkart je bio jedan od onih koji su stigli kući bez trofeja, ali je umesto toga doneo uspomenu na iskustvo za koje je izjavio da vredi koliko i svi losovi ikad ulovljeni. Ipak, interesovanja doktora Ketkarta iz Aberdina obuhvatala su mnogo više od lova na losove – između ostalog zanimale su ga i čudnovatosti ljudskoga uma. Ova priča, međutim, nije našla svoje mesto u njegovoj knjizi o masovnim halucinacijama iz jednostavnog razloga (barem je tako u poverenju rekao jednom kolegi) što je on sâm igrao suviše bitnu ulogu u tome da bi mogao dati objektivno mišljenje o celoj toj stvari."

            Najzad, na kraju je i najduža novela u sadržaju, "Silazak u Egipat", koja se začudo ređe nalazi u izborima najboljih Blekvudovih priča: ne prate je ni slava ni renome prethodna dva opšteobožavana naslova, ima skrajnut status u raspravama o njegovim najboljim delima, ali ja je smatram prvorazrednim remek-delom atmosferične, sugestivne, zlokobne strave a u tome me podržava i S. T. Džoši, najistaknutiji Lavkraftov proučavalac i veliki znalac horor proze, koji njoj čak daje prednost i nad "Vrbama".

            Neću okačiti njen početak samo zato što ga je nemoguće iseći na malo parče, jer se u prvih nekoliko pasusa nadugačko opisuje glavni junak koji će, je li, "sići" u Egipat mistične, višemilenijumske, vanvremene strave – ali i misterije i fascinacije.
Inače, o najdužoj noveli u ovom izboru ionako već sam već opširno pisao na blogu, ovde, pa bacite pogled! 

            O Blekvudovom značaju mnogi su pisali, i o tome imate detaljno pisano u mom pogovoru; za ovu priliku citiraću samo jednog od značajnijih pručavalaca horor priča.

            "Blekvud je znatno proširio raspon tematike priče o duhovima i pokazao da bezbrojne odaje u ljudskom umu vrve čudnim, skrovitim životom. Doneo je u natprirodnu priču carstva filozofije, ozbiljne orijentalne misli, moderne psihologije i nove oblasti magijskog verovanja. Dokazao je da natprirodna priča ne mora da bude priča o osveti ili primitivna drama pravde, niti zaostatak pradrevne pakosti, niti prizemnosti subliterarne proze njegovog doba."

-E. F. Blajler-           

Što se tiče izdavača Milenka Bodirogića ("Orfelin") i mene kao urednika edicije "Poetika strave", uvereni smo da Blekvudova najbolja proza sadrži kvalitete od trajne vrednosti i univerzalnog značaja, i da je stoga ovaj izbor njegovih najvrednijih novela, koji se po prvi put nalazi pred čitaocem na srpskom jeziku, paradigmatičan pokazatelj onoga najboljeg u hororu koji će, verujemo, delovati i na nove generacije zaljubljenika u priče natprirodne strave, a kao takav je sasvim prikladan da se baš njime otpočne ova edicija posvećena poetici strave.

Naredna knjiga, Šaptač u tami, sa pričama H. F. Lavkrafta koje dosad nisu bile dostupne na srpskom, ide u štampu krajem juna...

            Knjiga VRBE ima 232 strane, formata 14,5 x 20,5 cm. U tvrdom je povezu, sa originalnom ilustracijom na koricama čiji je autor David Tankosić, kao i sa divnim, mračnim dizajnom unutra, sa motivima crnila i vrbovog lišća, kao i sa fotografijom autora, A. Blekvuda. Ivice stranica su obojene u zeleno (specijalnim, retkim mastilom), a takve su, zelene, i unutrašnje strane korica, sa motivima vrbovog lišća.

            Puna cena u knjižarama je 990 din, a direktno kod izdavača je cena svakako niža. Možete mu pisati ili, ako ste blizu, posetiti ga, preko ovih podataka:        

           

Novi Sad, Kosovska 23
Tel/faks: +381 21 447-217
mob.: +381 65 67-33-546
E-mail: orfelinns at gmail dot com

            Ja imam desetak primeraka VRBA, pa ako neko želi, može ih kupiti i od mene direktno, po ceni od 900 din + 50 za ptt, ali: a) požurite, jer nemam ih mnogo i b) prednost imaju čitaoci iz manjih mesta i gradića u kojima ne postoje knjižare DELFI i VULKAN. Beograđani, kao i stanovnici drugih srpskih megalopolisa, mogu VRBE naći u pomenutim knjižarama, ali i u nekim drugim.

            Pišite mi na dogstar666 at yahoo dot com i rezervišite primerak što pre.

            Ostali, pišite Orfelinu, ili ga zovite, ili, ako vam je tako draže, kupite VRBE u knjižari. Ali svakako KUPITE, i podržite ediciju "Poetika strave".

            Inače, sve fotke kojima je ilustrovan ovaj post nastale su u Vršcu proteklog vikenda; za gostoprimstvo,  fotoaparat i figurice zaslužan je moj prijatelj, Ivan Kojić. Eksterijeri su vršačka kula i okolina. 

Osim Ivanovih fotografija, ovde je upotrebljena i poneka fotka drugih ljudi s kojima sam se tih dana družio, kao što su: Marija, Ilija, Dejan... Hvala svima!