Iz
štampe je upravo izašla zbirka najboljih priča prvorazrednog klasika horor
proze, Aldžernona Blekvuda, pod
naslovom VRBE, u izdanju novosadskog Orfelina. Ovo je prvi put da se
dela (pa još najbolja) ovog pisca javljaju na srpskom jeziku. To je, ujedno,
prva knjige edicije "Poetika
strave" koja je iznedrena iz moje POETIKE HORORA kao svojevrsne matice
oko koje će kružiti i stalno joj se vraćati i naredna izdanja ove edicije.
Blekvud
je pisac koji je ostavio veliki trag u poetici horora svojim originalnim,
odlično pisanim i vrhunski jezivim pričama i novelama. Lavkraft mu se izuzetno
divio i smatrao ga je jednim od divova horor proze čija su najbolja dela – i to
upravo ova koja sada imate na našem jeziku – vrhunci jezovite proze.
"U Blekvudovom obimnom i neujednačenom delu mogu se pronaći i
ostvarenja koja spadaju u najistančaniju književnost utvarnog svih vremena.
Blekvudova genijalnost je neosporna, jer se niko sem njega nije ni približio
onom umeću, onoj ozbiljnosti i onoj preciznoj vernosti sa kojima on opisuje
čudnost u običnim stvarima i u običnim doživljajima, pa ni onome natprirodnom
sagledavanju zahvaljujući kome, iz detalja u detalj, gradi uzbudljiva zbivanja
i iznosi opažanja što vode iz realnosti u nadnormalan život ili u viziju."
-H. F. Lavkraft-
"Natprirodna
strava u književnosti"
Sadržaj
ove knjige čine tri obimne novele: "Vrbe",
"Vendigo" i "Silazak
u Egipat". Osim njih
tu je takođe opširan pogovor dr Dejana Ognjanovića pod naslovom "Blekvud – između strave i
strahopoštovanja". Ognjanović
je napisao i detaljnu biografiju pisca kako bi se, sa svim pratećim
materijalima, ovaj klasik književnosti strave na prikladan način premijerno predstavio
ovdašnjem čitaocu.
"Vrbe" govore o dvojici
putnika koji se sami, kanuom, spuštaju niz Dunav ali dospevaju na jedno pusto
ostrvce usred reke, obraslo vrbama, gde ih opsedaju čudne slutnje i
neobjašnjivi događaji.
Lavkraft
je za "Vrbe" jednom
napisao: "Moje je čvrsto uverenje da je njegova poduža pripovetka 'Vrbe'
najbolja priča strave ikada napisana. Malo toga je rečeno – a sve je
nagovešteno!" Ja se sa ovom tvrdnjom uveliko slažem.
Evo kako zvuče prvi pasusi
ovog remek-dela u prevodu Save
Kuzmanovića (koji je odlično preveo sve tri odabrane novele):
"Nakon što
napustite Beč a Budimpešta je još uvek daleko ispred vas, Dunav ulazi u oblast
nesvakidašnje osame i pustoši, u kojoj se njegove vode šire na sve strane bez
obzira na glavni tok i ceo predeo kilometrima i kilometrima postaje močvara
prekrivena čitavim morem niskog vrbovog grmlja. Na mapama je ovo bespuće
obojeno paperjastoplavom bojom, sve bleđom kako se udaljava od obala, a preko
svega je krupnim, razmaknutim slovima ispisano Sumpfe, reč koja na nemačkom znači „močvare“.
U vreme velikih
poplava voda skoro u potpunosti prekriva ovo prostranstvo peska, šljunka i
vrbama obraslih ostrvaca, dok se u normalnim periodima žbunje povija i šušti
pod naletima vetra, izlažući svima svoje srebrno lišće obasjano suncem, gradeći
predeo čudesne lepote, večno u pokretu. Ove vrbe nikada ne dosežu punu otmenost
drveća, nikada ne razviju čvrsto deblo i ostaju samo skromno grmlje, sa
zaobljenim malim krošnjama mekih ivica, skladno se njišući na vitkim
stabljikama čak i na najslabijem povetarcu, savitljive poput trave, neprestano
se pomerajući što nekako odaje utisak da se ceo krajolik lagano kreće, kao da
je živ. Jer i vetar je slao talase koji su se dizali i spuštali preko cele
površine - talasi lišća umesto vodenih talasa - zelenilo se gibalo poput mora,
sve dok se grane ne okrenu i podignu, pokazujući suncu srebrnkastu donju stranu
svojih listova."
"Vendigo" je Blekvudova možda
i najpoznatija novela, i po kvalitetu stoji rame uz rame sa "Vrbama":
govori o grupi lovaca u pustim, ledenim kanadskim šumama koji se suočavaju za
zloćudnim entitetom iz indijanske mitologije koji sa sobom nosi ludilo i smrt.
Evo i
njenog prvog pasusa:
"Te godine je priličan broj lovačkih ekspedicija ostao bez
plena, ne našavši čak ni svežije tragove; losovi su bili neuobičajeno oprezni i
plašljivi i mnogi su se iskusni lovci vratili okrilju svojih porodica sa
najboljim izgovorima koje je njihova mašta mogla da iznedri. Doktor Ketkart je
bio jedan od onih koji su stigli kući bez trofeja, ali je umesto toga doneo
uspomenu na iskustvo za koje je izjavio da vredi koliko i svi losovi ikad
ulovljeni. Ipak, interesovanja doktora Ketkarta iz Aberdina obuhvatala su mnogo
više od lova na losove – između ostalog zanimale su ga i čudnovatosti ljudskoga
uma. Ova priča, međutim, nije našla svoje mesto u njegovoj knjizi o masovnim
halucinacijama iz jednostavnog razloga (barem je tako u poverenju rekao jednom
kolegi) što je on sâm igrao suviše bitnu ulogu u tome da bi mogao dati
objektivno mišljenje o celoj toj stvari."
Najzad,
na kraju je i najduža novela u sadržaju, "Silazak u Egipat", koja se začudo ređe nalazi u izborima
najboljih Blekvudovih priča: ne prate je ni slava ni renome prethodna dva
opšteobožavana naslova, ima skrajnut status u raspravama o njegovim najboljim
delima, ali ja je smatram prvorazrednim remek-delom atmosferične, sugestivne,
zlokobne strave a u tome me podržava i S.
T. Džoši, najistaknutiji Lavkraftov proučavalac i veliki znalac horor proze,
koji njoj čak daje prednost i nad "Vrbama".
Neću okačiti njen početak samo zato što ga je nemoguće
iseći na malo parče, jer se u prvih nekoliko pasusa nadugačko opisuje glavni
junak koji će, je li, "sići" u Egipat mistične, višemilenijumske,
vanvremene strave – ali i misterije i fascinacije.
Inače, o najdužoj noveli u ovom izboru ionako već sam već opširno pisao na blogu, ovde, pa bacite pogled!
Inače, o najdužoj noveli u ovom izboru ionako već sam već opširno pisao na blogu, ovde, pa bacite pogled!
O Blekvudovom značaju mnogi su
pisali, i o tome imate detaljno pisano u mom pogovoru; za ovu priliku citiraću
samo jednog od značajnijih pručavalaca horor priča.
"Blekvud je znatno proširio raspon tematike priče o duhovima i
pokazao da bezbrojne odaje u ljudskom umu vrve čudnim, skrovitim životom. Doneo
je u natprirodnu priču carstva filozofije, ozbiljne orijentalne misli, moderne
psihologije i nove oblasti magijskog verovanja. Dokazao je da natprirodna priča
ne mora da bude priča o osveti ili primitivna drama pravde, niti zaostatak
pradrevne pakosti, niti prizemnosti subliterarne proze njegovog doba."
-E. F. Blajler-
Što se tiče izdavača Milenka Bodirogića
("Orfelin") i mene kao urednika edicije "Poetika strave", uvereni smo da Blekvudova najbolja
proza sadrži kvalitete od trajne vrednosti i univerzalnog značaja, i da je
stoga ovaj izbor njegovih najvrednijih novela, koji se po prvi put nalazi pred
čitaocem na srpskom jeziku, paradigmatičan pokazatelj onoga najboljeg u hororu
koji će, verujemo, delovati i na nove generacije zaljubljenika u priče
natprirodne strave, a kao takav je sasvim prikladan da se baš njime otpočne ova
edicija posvećena poetici strave.
Naredna knjiga, Šaptač u tami, sa pričama H. F. Lavkrafta koje dosad nisu bile
dostupne na srpskom, ide u štampu krajem juna...
Knjiga
VRBE ima 232 strane, formata 14,5 x 20,5 cm. U tvrdom je povezu, sa originalnom ilustracijom na koricama čiji je
autor David Tankosić, kao i sa
divnim, mračnim dizajnom unutra, sa
motivima crnila i vrbovog lišća, kao i sa fotografijom autora, A. Blekvuda.
Ivice stranica su obojene u zeleno
(specijalnim, retkim mastilom), a takve su, zelene, i unutrašnje strane korica,
sa motivima vrbovog lišća.
Puna
cena u knjižarama je 990 din, a direktno
kod izdavača je cena svakako niža. Možete mu pisati ili, ako ste blizu,
posetiti ga, preko ovih podataka:
Novi
Sad, Kosovska 23
Tel/faks: +381 21 447-217
mob.: +381 65 67-33-546
E-mail: orfelinns at gmail dot com
Tel/faks: +381 21 447-217
mob.: +381 65 67-33-546
E-mail: orfelinns at gmail dot com
Ja imam
desetak primeraka VRBA, pa ako neko želi, može ih kupiti i od mene direktno, po
ceni od 900 din + 50 za ptt, ali: a) požurite, jer nemam ih mnogo i b) prednost imaju čitaoci iz manjih mesta i gradića u kojima ne
postoje knjižare DELFI i VULKAN. Beograđani, kao i stanovnici drugih srpskih
megalopolisa, mogu VRBE naći u pomenutim knjižarama, ali i u nekim drugim.
Pišite
mi na dogstar666 at yahoo dot com i rezervišite primerak što pre.
Ostali,
pišite Orfelinu, ili ga zovite, ili, ako vam je tako draže, kupite VRBE u knjižari.
Ali svakako KUPITE, i podržite ediciju "Poetika
strave".
Inače, sve fotke kojima je ilustrovan ovaj post nastale su u Vršcu proteklog vikenda; za gostoprimstvo, fotoaparat i figurice zaslužan je moj prijatelj, Ivan Kojić. Eksterijeri su vršačka kula i okolina.
Osim Ivanovih fotografija, ovde je upotrebljena i poneka fotka drugih ljudi s kojima sam se tih dana družio, kao što su: Marija, Ilija, Dejan... Hvala svima!