izabrana dela

izabrana dela

петак, 23. септембар 2022.

DIVLJA KAPELA i druge priče: Narod govori!

 

Narode, kao što znate, početkom leta objavio sam moju prvu zbirku priča pod naslovom Divlja kapela i druge priče. Samizdat. To znači: sam svoj gazda, sam svoj majstor, sam svoj PR.

To takođe znači: nema hajpa u glasnim glasilima, nema mućkanja u mejnstrimu, nema knjige u knjižarama koje uzimaju više od polovine cene knjige kao reket koji nazivaju „maržom“. Nema je ni u izborima tzv. kritičara, nema je u nominacijama za „nagrade“. Ispod radara je…

Ova knjiga će živeti ili mreti samo i isključivo ako bude došla do čitalaca kojima je zapravo i namenjena – i ako oni tu knjigu budu preporučivali sebi srodnima. Tzv. „word of mouth“ marketing. Iliti, usmena reklama, na uvce.

Može slikovita, na Instagramu.

Ali može i pismena, odnosno pisana. Recimo, na sajtu Gudrids (Goodreads).Ono što je IMDB za filmove, to je Gudrids za knjige – sa svim vrlinama i manama te vrste demokratije. Naravno da postoji mogućnost manipulacije: ono kad za film glasaju reditelj i članovi ekipe i pišu mu hvalospeve, a onda stignu pravi rivjui gledalaca, pa ga sahrane! Ili kad za knjigu glasaju autor i njegova familija i ortaci… Ili, s druge strane, kad neki patetični hejter, poput Bobana Kneževića, zaredi po autoru kojega mrzi, pa svim njegovim knjigama podeli jedinice…

Ipak, sa velikim brojem glasova nivelišu se i jedni i drugi, i ortaci i hejteri, i stvori se nešto nalik proseku, odnosno objektivnoj, prilično pouzdanoj slici.

U ovom trenutku za moju Kapelu na Gudridsu je ocenama (zvezdicama, 1-5) glasalo 28 čitalaca. Šta čekate vi, ostali, to stvarno ne znam, ali ovi koji su se do sada oglasili, knjizi su dali prosečnu ocenu od 4,71, što je više nego vrlodobro, dapače odlično. To su 22 petice, 5 četvorke i jedna dvojka. Čudo da se Boban još nije izjasnio o ovoj knjizi…

Ali od onih koji su bili tako dobri da svoje sudove podele s narodom na ovom sajtu, evo većine tih mišljenja (neka sam neznatno skratio od digresija). Rivjui i ocene, gde možete dodati i svoje, nalaze se OVDE.

Ovaj post ilustrovan je (s izuzetkom naslovne, koju nađoh na Instagramu), fotkama koje je načinila jedna obožavateljka na raznim lokacijama u Grčkoj, ovog leta. Tražila je da bude anonimna jer ljubav prema Ghoulu može da dovede u nevolje…

Ko još nije ocenio ili prikazao moju knjigu, može to i dalje da čini, gde god nađe za shodno: na Gudridsu, Instagramu, Fejsbuku, na forumima, blogovima, sajtovima, u novinama i časopisima… Značiće to i ovoj knjizi, ali i (eventualnim) narednim.


Ko sebi i svojim dragim još nije nabavio ovu knjigu, može to i dalje učiniti po staroj, inflacijom već nagriženoj ceni od 800 din + ptt. Pišite mi na dogstar666 at yahoo dot com i dogovorićemo se…

A sad, da vidimo šta kažu oni koji su mi knjigu pročitali.

 

 


Marko Tanović rated it *****


Ponovo se kratke priče pokazuju kao odličan format za horor žanr. Zadivljujuća je zapravo činjenica da ovako visok nivo tenzije Ognjanović uspeva da projektuje i na daleko zahtevniju formu romana.

Naslovna priča je moj favorit, zbog tematike, mada je Crni čovek možda i najbolja, ali ona mi je bila poznata od ranije, kao i svakome ko je čitao Zavodnika.

Sekta prljavih me je podsetila na Pesmu boginje Kali - na one dobre delove romana. Nema velikih paralela, samo ta jeziva atmosfera - mijazma.

Noćenje - posebna poslastica za ljubitelje univerzuma Naživo-Prokletije.

A Mladež - šta reći tek o toj priči. Vidi se da je najsvežija. Pisana je sa ogromnom dozom zrelosti. Negde sam pročitao da se istinski taletovani pisci prepoznaju po kvalitetnim dijalozima, a ovo je tako ubedljivo, napeto i glatko da bi moglo da se izvede i na pozornici.

 

 

Ђорђе Максимовић rated it *****

Odllična zbirka priča, kako za one koji nisu upoznati sa Ognjanovićevim radom, tako i za one koji su ga prethodno čitali. Priče plijene pažnjom, opisi su fenomenalni, a dijalozi prirodni, "domaći", a ne kao kod dosta autora "amerikanizovani". Knjigu pročitah u dahu.

 

 

Taske rated it *****

U zbirci priča "Divlja kapela" imaćete priliku da otkrijete divlju prirodu i njen spoj sa civilizacijom, autsajdere, narodne običaje, verovanja i predanja iz narodnog folklora pretočene u stravu i uzas. Ono što mi se posebno dopada je to što pisac Dejan Ognjanović, ulazi potpuno u svoje likove, predaje im se i svet posmatra njihovim očima, te tako i mi čitaoci osećamo zivot u tim likovima. Ukoliko do sada niste imali prilike da upoznate ovog pisca, ova zbirka priča je odlicna prilika za to.

Što se tiče samih priča, svaka od njih ima da ponudi nešto svom čitaocu, zavisno od oka posmatrača, meni su se lično najviše dopale Divlja kapela, Crni čovek i Sekta prljavih. U sve tri protkan je misticizam, koji se moze ogledati u prirodi, u ljudima ili cak neljudima (jer kako drugacije da nazovem one - koji su se oslobodili ljudskosti). U sve tri, postepeno se gradi jeziva atmosfera, gde osećate da nešto nije u redu od samog početka, ali ne znate tačno šta je to nešto, dok ne kucne čas za spoznaju.


Stevan Balaša rated it *****

Teško je danas naći dobar horor, većina žanrovskih pisaca nas voli zapljusnuti krvlju, iznutricama i drugim telesnim sadržajima ali sve to se spira poput prljavštine posle kiše. Ipak, negde u žanrovskim beznađima naiđemo na delo koje nas pogodi poput najstrašnije bolesti, prodire dublje od spoljašnosti kože, u samo tkivo, gmiže po našem unutrašnjem mozaiku da bi se na kraju nastanilo u dubokom ambisu nervnog sistema gde posle ništa neće biti isto. Ognjanović je krenuo stazom potonjih i rekao bih da se, bar zasada, odlično probija kroz nepregledne horizonte horora. Zbirka priča "Divlja kapela" predstavlja opus od pet kraćih priča (Divlja kapela, Crni čovek, Sekta prljavih, Noćenje i Mladež), svaka morbidno šarmantna na sopstveni način. Iako su "Prokletije" njegovo stilski najizbrušenije delo, zanatski dovedeno do impresivnog nivoa, ima nečeg previše primamljivog i opojnog u hororu kraće forme "Divlje kapele" što me je ostavilo žednog jeze a u pogovoru autor je već nagovestio buduće poduhvate tako da žedni ostati nećemo!

 

 

Boris Tasev rated it *****

Crni čovek mi je i na treće čitanje najbolja priča u ovoj zbirci, ali Sekta Prljavih me je bas izvozala na poseban nacin. Sa pocetkom koji podseca na Mucninu-Ž.P.Sartra i posle ode bas daleko u nesto sto nisam mogao da ocekujem. Bravo za zbirku, ocekujemo jos prica i romana, jer sve do sad je za svaku pohvalu.

 

 

Filip Mladenovic rated it *****

Zbirka vredna citanja i posedovanja. Jer se lagano mozete vracati iznova i iznova u hladnim zimskim nocima na "crnog coveka" , u vrucim letnjim danima na "divlju kapelu", u kisnim jesenjim nocima na "Nocenje" , a u raspupelim punim alergena prolecnim danima na "sektu prljavih" . A na prelazima iz jednog u drugo godisnje doba mozete se prepustiti i voziti autostopom - naravno ako smete!

Vodjen licnim ukusom - "divlja kapela" , "crni covek" i "sekta prljavih" - prava horor dominacija kratke price. "Mladez" i "nocenje" malo blazi utisak ali daleko daleko od toga da ne zasluzuju paznju.

Citajte Dejana Ognjanovica ako volite horor i dobro pisanje. Citajte "poetiku strave" Orfelin izdavastva ako volite horor i dobar odabir prica.

 

 

Marko Kovač rated it *****

Zbirka "Divlja kapela" sastoji se od pet priča čiji je podžanr takozvani folk horor. Prve četiri priče su već ranije ugledale svetlost dana u raznim zbirkama, sem poslednje, koja je novonapisana.
Strava inspirisana srpskim nasleđem gde se prepliću civilizacija i priroda, pagansko i hrišćansko, urbano i ruralno ...
Kakvu tajnu kriju ruševine, tvrđave, spomenici, šume, stara jalova sela zarasla u korov, puste ulice, stari motel pokraj puta, drumovi koji su svedoci naših lutanja?

 Prva priča "Divlja kapela" po kojoj je zbirka i dobila ime, govori o urbanoj legendi jednog ruralnog mesta koja je vezana za duh mlade devojke. Postoje mnoga mesta širom naše lepe Srbije koja kriju slične legende vezane za nesrećnu sudbinu devojke, ovdašnje lepotice koja je tragično skončala. Dvojica prijatelja, Danijel i Đorđe pišući i prikupljajući priče za horor blog koji je inspirisan "srpskim gotikom," putuju širom Srbije, u potrazi za zanimljivim mestima i legendama koje su vezane za njih. Tako njih dvojica nabasaju na malu kapelu zaraslu u korov, i spomenik na kojem je naslikana devojka. Kako su se proveli ne mogu da otkrivam, ali me je sam kraj naježio.

"Crni čovek," naslov je druge priče, prvenstveno objavljene kao appendix romana "Zavodnik" na koji se direktno nastavlja. Preporučljivo je da se pre ove priče pročita "Zavodnik" kako bi pred sobom imali potpunu sliku o čemu se zapravo radi.
Glavni lik priče je Grozda, žena iz opustelog sela Špaj. Žena koja više od svega želi da svom mužu Radomiru podari potomka. Nakon niza neuspelih pokušaja, odlučuje se na krajnje očajnički potez. Da u noći velikog sveca zanoći u pećini pokraj izvora Zavodnik i tako se sjedini sa tamnom silom koja će joj doneti ono za čime žudi.
I dalje smatram da je ovo najbolja priča iz Dejanovog opusa. Autentična je, univerzalna, tipična za seoski milje i neka davna vremena. Opisao je položaj neuke žene sa sela, koja je podređena svom mužu, proniknuo je duboko u žensku psihu. Grozdin lik je nesumnjivo rađen po Petriji, tako da ovo svakako jeste horor-okultna verzija "Petrijinog venca."

Treća priča "Noćenje," kako i sam naziv kaže, smeštena je duboko u noć, u obližnjem motelu "Romantika." Misteriozni stranac odlučuje da provede noć u motelu, zajedno sa lokalnom devojkom koja pruža seksualno dobro muškarcima u zamenu za novac. Kakve su njegove namere? Da li je on samo usamljeni čudak, možda vampir ili neko drugo biće? Da li sisa krv ili neke druge sokove?

U četvrtoj priči efektnog naslova "Sekta prljavih," pratimo razmišljanja i pogled na svet čoveka koji je sve izgubio. On je sada potpuno ogoljen, kao beskućnik luta pustim ulicama nemajući više ništa od života. Kucnuo je čas, on je izabrani. Spremno korača u susret nepoznatom, materijalizujući se u višu instancu. Predajući se nadrealnom kako bi dobio novi smisao svog bivstvovanja.

Poslednja priča "Mladež" koja je ujedno i jedina novonapisana u zbirci, donosi nam priču o sudaru dve generacije. Sa jedne strane je mladost, sva njegova lepota, mogućnosti koje se pružaju, a sa druge starost. I ovde je na snazi bila igra reči. Nije u pitanju mladež, okruglasta izraslina na koži, već sinonim za omladinu. Koliko je današnja omladina izgubljena u traženju sebe, nezainteresovana za život, nesnađena. Bez ikakvih želja, nadanja, htenja, predaju se bez borbe. Hteli bi nešto, ali ako može da im padne sa neba. Dok sa druge strane postoji neko ko bi na bolji način umeo da iskoristi mogućnosti koje pruža mladost. U fazonu: "Da mi je ova pamet, a godine one pre."
Ovo je jedna poučna priča koja tera mlade da se pokrenu i uzmu život u svoje ruke. Budite na oprezu, ništa ne boli kao propuštena prilika. Nemojte da vas pita starost gde vam je bila mladost.

Dejan je još jednom potvrdio da je majstor horor žanra. Neko je rekao da su mu slaba tačka kratke priče i da je to za njega klizav teren. E pa, taj neko se mnogo zajebao. Vidi se primetan uticaj pisaca kao što su Lavkraft, Ligotij, Barker, Kenet Grant i drugi. Ipak, ostao je dosledan sebi, svom originalnom stilu, utkajući svoje ideje i razmišljanja u dela koja će ostati iza njega.

Moram da se dokatnem i efekta koji su na mene ostavile korice knjige. Crkva u Dolovu, pokraj Pančeva, gde je velikim delom sniman naš najbolji horor film "Sveto mesto." Odlična ideja da baš ona krasi korice ove zbirke. Kada me put nanese na tu stranu, obavezno ću je posetiti.

 

Aleksandar rated it *****

…Iz nekog razloga svih ovih godina, pored njegovih pisanija o filmovima, stripovima i knjigama, nisam pročitao ni jedan njegov roman, niti bilo šta drugo van bloga. Sve do pre par meseci, kad sam se zatekao u Nišu i dođe mi iznebuha da kupim sve što je Dejan napisao, zajedno sa novom zbirkom priča "Divlja kapela i druge priče" koja je tad bila u najavi. Uz porudžbinu sam dobio gratis preporuku za najbolju kafanu u Nišu koja se zove "Nišlijska mehana" i u kojoj sam sa devojkom i prijateljima pored fenomenalne ovčije pljeskavice iskusio i jednu od najboljih usluga u životu. Nakon ovog ručka je ostao Dejanov komentar da se nada da ću bar upola uživati u njegovom stvaralaštvu kao što sam u đakonijama ove predivne institucije, pa danas, nakon što sam završio čitanje Divlje kapele, osećam potrebu da kažem da je ova zbirka priča daleko bolja od svakog roštilja koji sam probao, a bogami i od mnogih knjiških mezetluka i glavnih jela, a ovo dolazi iz utrobe osobe koja je podjednako veliki knjiški moljac koliko i gurman, te se može reći, od knjiškog gurmana. Neću da spojlujem sadržaj priča, ali smatram ovo neizbežnim štivom za svakog ko se ikad istinski zainteresovao za identitet, i to ne za njegov površni sloj koji se poistovećuje sa prvim licem jednine, već za identitet koji je utkan u podsvest i prirodu čitavog jednog podneblja, zaboravljen, izgubljen i zatrpan psihofizičkim otpadom vremena koje uglavnom nije donelo ništa dobro, a koji je daleko važniji od onog koji se pazari u prodavnici telefona, na koncertu ili šoping molu. Ovo su priče o lepim, surovim i svetim, odmilošte, vukojebinama, kako u nama, tako i od nas, daleko od hladnog i sterilnog komfora betona velegrada ili malograda, i o onome važnom što je u njima ostalo skriveno, a što je i dalje svojim prisustvom, ili možda bolje neprisustvom, u stanju da obriše crtu između prirode i onoga što se danas naziva čovekom. Ne treba se zavaravati da je ovo samo zbirka horor priča, jer je ovo štivo koje obrađuje daleko širu lepezu u književnom, a i u smislu uopšte.

U pogovoru je i sjajan esej koji će svakom ko se ikad latio pisanja puno značiti, a kad smo već kod toga, iako mi je "Divlja kapela" najbolja priča u knjizi, voleo bih da sam poslednju priču koja se zove "Mladež" napisao i sam, a mislim da bi to i Rod Serling rekao.

Čitajte Ognjanovića.

 

 

kvazimodla rated it ****

Divlju kapelu sam prvo čitala u zbirci U vrzinom kolu, i posle toga nikada nije prestala da mi se mota po glavi. Ima li veće sreće od proširene i doradjene verzije onda :) Još uvek je divno jezovita, neke stvari su jasnije, ali vidim da će nastaviti da me proganja ŠTA SE OVDE KOG DJAVOLA DESILO???

Čitala sam i Zavodnik pa mi ambijent u Crnom čoveku nije nepoznat. Srpska ruralna zabit u svom njenom "sjaju", od bednog ženskog bitisanja (a ni muško nije mnogo bolje), preko nečistih sila koje vrebaju na svakom koraku (horor kao svakodnevica), do vremena koje neumitno prodje i na kraju svemu što se desilo i uradilo oduzme značenje.

Sekta prljavih - kako zaista (ne) izgleda sloboda, i gde ona može da odvede. Ova nije bila za mene, gadljiva sam, šta ću. Moj tip horora je jeza, ne krv-sluz-iznutrice.

Noćenje - jedna vrlo neortodoksna verzija silaska andjela na zemlju. Takodje, urnebes 😁, a poslednja rečenica čisto zlatno doba Holivuda. Vrh!

Mladež (as in, omladina) - šta je najvrednije što imaju i koliko im je zaista stalo do toga?

Hvala autoru na pogovoru, much appreciated! Mada, Ognjanović čitaocu postavlja crtu prilično visoko, pa je nus-efekat i to da sam malo razvila komplekse...
Dakle, osim te jedne, uživala sam.

 

 

Vladimir Veškovac rated it ****

 

Prve dve priče fenomenalne, ostatak u blagom padu.