Knjiga PAKLENO SRCE & KABAL je izašla!

Imam veliko zadovoljstvo da objavim da je iz štampe izašla najnovija lepotica u Orfelinovoj ediciji „Crna mačka“ (knj. 5): u pitanju je omnibus izdanje koje kratki roman PAKLENO SRCE i roman KABAL Klajva Barkera.

Knjiga sadrži i veoma opširan kritički osvrt na ova dva dela i Barkerovu poetiku ispoljenu u njima, na 90-ak strana, u vidu pogovora Dejana Ognjanovića pod naslovom „Čudovišta za jedne, ljudi za one druge“. Tu je sve što treba da znate o ovim delima, uz obilje citata samog Barkera iz vremena nastanka, i kasnije, kao i navoda drugih proučavalaca i kolega koji osvetljavaju ova njegova dela.

Čitajte kratki roman PAKLENO SRCE iz kojeg je rođen kultni film GOSPODARI PAKLA (moj osvrt: HELLRAISER), takođe u režiji Klajva Barkera, i proučavajte sličnosti i razlike između njih. Kako su Kenobiti bili prvobitno zamišljeni i opisani? Ko je i kakva je bila Kersti u svom prvom, književnom izdanju? Koji su nagoveštaji paklene mitologije u prisutni u tekstu, a koji su kasnije dodati ili menjani u filmovima?

Čitajte roman KABAL, prvi put objavljen na srpskom 1991 u kultnoj ediciji „Košmar“ i odavno rasprodat. Tu je prevod Aleksandra Markovića, lektorisan i uređen, i takođe praćen novim napomenama tamo gde su nužne.

Uživajte u romanu prema kojem je sam Barker snimio svoj film NOĆNI SOJ (NIGHTBREED) i proučavajte sličnosti i razlike između teksta i filma, tretmana likova, tema, ideja…

Korice je uradio Ivica Stevanović, kao i više unutrašnjih ilustracija, zajedno sa drugim mladim umetnicima. Ilustracije za oba romana radili su sledeći umetnici: Ivica Stevanović (7), Ognjen Pavković (5), Tanja Rakić (2), Danilo Lalović (2), Stefan Grković (2) i Relja Popović (2). Matematika je jasna: unutra imate 20 originalnih ilustracija preko cele strane, plus još grdne neke vinjete, ilustrovane pregradne strane i ilustracije uz Pogovor iz drugih izvora… Ukupno 384 strane horor divote.

            Ako ste se pretplatili kod Orfelina, do sada bi trebalo već da ste dobili svoje primerke. Ako niste – možete je i dalje poručiti kod Orfelina, a možete i direktno od mene naručiti.

Cena je 2.500 din + 350 din ptt. (CC PAKET). U knjižarama će cena biti oko 3.300 din.

            Ako je želite od mene, pišite na uobičajeni mejl dogstar666 at yahoo dot com.

    BUDITE GLAVNA FACA NA PLAŽAMA, ULICAMA I BLOKADAMA OVOG LETA!

            Možete u istom cugu naručiti i neke druge knjige, Orfelinove ili moje (Ghoul Press):

romani:

NAŽIVO (1.000 din)

PROKLETIJE (1.000 din)

ZADUŠNICE (1.000 din)

 zbirka priča:

DIVLJA KAPELA (900 din)

 

filmske i književne kritike, liste, eseji itd:

KULT GULA (1.000 din)

 

moj izbor + pogovor:

DECA NOĆI: Najbolje horor priče Roberta E. Hauarda (1.000 din)

            Pogledajte prelistavanje knjige:

Ili ako više volite direktno na Jutjubu, ovde:

https://youtu.be/mNL6YETz5nQ

SHOP povodom svetskog dana horor knjiga

 

Evo ga novo izdanje GHOUL SHOPA. Nudim vam neke nove i neke stare knjige.

Za sve što vas zanima, pišite na moj mejl: dogstar666 at yahoo dot com.

Za početak, najnovije stvari u ponudi. Cene, u dinarima, su na samim slikama:

ORFELINKE!

Imam i po 1 kom. antologija NEKRONOMIKON (Lavkraft; 2.500 din) i KNJIGA EJBONOVA (Klark Ešton Smit, 2.400 din). Ko voli, nek izvoli!

 

Tu je i jedna POETIKA HORORA Dr Ognjanovića: ako je još nemate, sad može biti vaša, s posvetom autora. Cena: 2.300 din.

Takođe, i ovom prilikom, zajedno sasvim gorepomenutima, možete naručiti i izdanja Ghoul Pressa:

KULT GULA (horor kritike, eseji i liste), 1000 din.

NAŽIVO (roman), 1000 din.

PROKLETIJE (roman), 1000 din.

ZADUŠNICE (moj za sada najnoviji roman), 1000 din.

i DIVLJA KAPELA (zbirka priča), 900 din.

 

Dobio sam i jedan broj primeraka zbirke DECA NOĆI, koju sam ja priredio i napisao joj pogovor.

To je moj izbor najboljih horor priča Roberta E. Hauarda, tatka na Konana. Kliknite na naslov za više detalja o sadržaju i izgledu ove unikatne knjige.

Cena je 1000 din. + ptt.

Slučajno imam extra komad časopisa GRADAC, posvećenog nedavno preminulom FILIPU DAVIDU. Objavljen pre oko pola godine. Cena - prava sitnicu za ovu krupnu knjigu punu uvida u njegovo stvaralaštvo - uključujući moj obiman intervju s njim o hororu...

PRODAT GRADAC!!!

ZBORNIK DOOMSDAY: PLAČ

Šta ima unutra? Evo:

Prodajem časopis ARKA, br. 1–50

Časopis ARKA pokrenut je u Sarajevu, 1988. godine.

Izlazio je na dve nedelje, i bavio se graničnim područjima nauke, natprirodnim moćima, misterijama sveta od ESP-a, bioenergije i ukletih kuća do Bermudskog trougla, NLO-a, Džeka Trboseka itd.

Uz beogradske TAJNE, ARKA je bila najbolji tadašnji domaći časopis za oblasti paranormalnog. Za njega su pisali ili intervjue davali relevantni poznavaoci i javne ličnosti.

Sada na prodaju nudim prvih 50 brojeva ovog časopisa, u kontinuitetu, 1-50, bez nedostajućih brojeva: tu je svaki bogovetni, od prvog do pedesetog. To su sve moji primerci, kupljeni onih dana, i pažljivo čuvani sve ovo vreme.

Čuvani su u kući, u sobi, a ne u podrumu ili špajzu: to znači da papir nije ni požuteo od sunca ni ustalasan od vlage, i ne bazdi na memlu ili ko zna šta. Svih 50 primeraka izgledaju kao da su pre nedelju dana kupljeni na trafici.

Cena za ovaj unikatni komplet je 6.000 din (+ ptt). To je 120 din po primerku… (Naravno, prodaja je samo u kompletu, ne na zasebne brojeve.)

STRIPOVI

JEFTINIJI NEGO KOD IZDAVAČA!

takođe imam i sledeće polovne (očuvane) knjige:

IZGUBLJENI SVETOVI SRPSKOG FILMA FANTASTIKE – J. Ristić i D. Jovićević

SF, fantastika i horor u srpskoj kinematografiji, s naglaskom na kratkim filmovima. Dvojezično (ima i eng. s druge strane knjige).

500 str

1.200 din

 

MONTAGUE RHODES JAMES – R. W. Pfaff

Detaljna biografija klasičnog majstora horora, čije smo zbirke izdali u Orfelinu (ZAZVIŽDI I JA ĆU TI DOĆI i DUHOVI).

tvrd povez, 460 str, staro izdanje, retko

2.000 din.

 

BLEZ SANDRAR VAM GOVORI

400 PRODATO!!!

MISTERIJ LETEĆIH TANJURA, A. Bele

800

Na hrvatskom: veći format, kolor fotografije

RANXEROX 3: AMEN!

Strip, veliki format, kolor,

NA FRANCUSKOM

800

NI SNOVI NI JAVA, Aleksander Blok

(književni eseji)

300

NEŽIVOTI I ISKLJUČENJA – Milan Kovačević

400

Duhoviti antiroman

MOJA BORBA - Karl Uve Knausgor

700

Roman. PRODATO!!! 

 

DALEKO JE HADERSFILD: zapisi jednog ljubitelja filma – Dejan Petrović

500

Filmski prikazi i izveštaji sa festivala.

TEŠKA SLIKA: MEGALOPOLIS AMERIČKOG I SRPSKOG ROMANA – Maja Cvijetić

400

Teorija. Širi izbor za nagradu Nikola Milošević za 2016. Urbana proza, grad i tekst.

NOVELE I PRIPOVETKE, Aleksej Tolstoj

500

Izdanje iz 1945, ali odlično očuvano

COLLECTED WORKS OF F. SCOTT FITZGERALD

1.100

Romani i priče. Knjiga na engleskom, veliki format, 1.450 strana

ENGLISH-SERBIAN STUDENT’S DICTIONARY (Oxford)

600

na engleskom

O PESNIČKOJ UMETNOSTI, Aristotel

400

PRAGMATIZAM, Džon Stjuart Mil

400

Filozofija.

O NEMAČKIM MITOVIMA, Grof Kristijan fon Kroko

400

Teorija.

LOW LIFE, Dejan Stojiljković

400 Priče.

ILSKA VENERA, Prosper Merime

400

Priče.

OSTRVO KSIFOS- SNOVI – Pol Valeri

400

Poetska proza. Retko (1981 g.) PRODATO!!!

 

Plus, ostalo je još neprodatih originalnih horor i exploitation/weird DVD-a, pogledajte ovde: 

Originalni DVD na prodaju!

Prodajem časopis ARKA, br.1–50

 
 

Časopis ARKA pokrenut je u Sarajevu, 1988. godine.

Izlazio je na dve nedelje, i bavio se graničnim područjima nauke, natprirodnim moćima, misterijama sveta od ESP-a, bioenergije i ukletih kuća do Bermudskog trougla, NLO-a, Džeka Trboseka itd.

Uz beogradske TAJNE, ARKA je bila najbolji tadašnji domaći časopis za oblasti paranormalnog. Za njega su pisali ili intervjue davali relevantni poznavaoci i javne ličnosti.

Sada na prodaju nudim prvih 50 brojeva ovog časopisa, u kontinuitetu, 1-50, bez nedostajućih brojeva: tu je svaki bogovetni, od prvog do pedesetog.

To su sve moji primerci, kupljeni onih dana, i pažljivo čuvani sve ovo vreme.

Čuvani su u kući, u sobi, a ne u podrumu ili špajzu: to znači da papir nije ni požuteo od sunca ni ustalasan od vlage, i ne bazdi na memlu ili ko zna šta. Svih 50 primeraka izgledaju kao da su pre nedelju dana kupljeni na trafici.

Pošto je ovo zaista vredna i unikatna stvar, i želim da ode na pravo mesto, koje će umeti da je ceni, sada pokrećem AUKCIJU.

Aukcija počinje u sredu, 2. aprila, a završava se u petak 4. aprila tačno u 20 h.

Početna cena za ovaj unikatni komplet je 6.000 din (+ ptt). To je 120 din po primerku… (Naravno, prodaja je samo u kompletu, ne na zasebne brojeve.)

Ako želite ovaj vredan komad istorije, pišite KOMENTAR ISPOD OVOG POSTA i dajte svoju ponudu.

Srećno, i neka najbolji i najželjniji pobedi.

Za foto-finiš, ako dođe do toga, zadužen je YAHOO: pobednik je onaj ko je KOMENTAR sa najvećom ponudom OKAČIO/POSLAO najkasnije do 19.59 h u petak 4. aprila. Ja dobijam na mejl notifikacije o komentarima, pa će stoga pobednik biti onaj komentar koji je okačen najkasnije u 19.59 u petak 4. aprila.

Zainteresovani koji imaju dodatna pitanja, ili ako traže extra pojašnjenja ili fotke, neka mi pišu na mejl dogstar666 at yahoo dot com.

Robert E. Hauard: Herojski otpor užasu (horor priče)

           Robert E. Hauard poznatiji je kao pisac fantazije, t.j. epske fantastike i srodnih, akcionih i avanturističkih žanrova. Ipak, znalci horora znaju da je on pisao i horor priče, i to neke od njih izvrsne.

Pre nekoliko godina načinio sam izbor najboljih Hauardovih horor priča.

To je trebalo da objavi Orfelin, ali je u zadnji čas to ispalo nemoguće, iz razloga o kojima ćete čitati u mojoj autobiografiji, jednog dana, ako je napišem. Uglavnom, tu zbirku, koju sam priredio s istom ozbiljnošću i pristupom koji znate iz Orfelinovih knjiga, objavio je krajem 2019. godine „Filip Višnjić.“

Knjiga sadrži 11 priča koje, po meni, Hauarda najbolje predstavljaju kao majstora horora. Ilustrovana je crtežima majstora ilustracije iz vremena Weird Tales, Virdžila Finlija. Priče su preveli Igor Cvijanović i Arijana Luburić-Cvijanović, pod mojim budnim nadzorom. 

Sadržaj:
01. Golubovi iz pakla
02. Crni Kanan
03. Ne kopaj mi grob
04. Srce starog Garfilda
05. Deca noći
06. Humka užasa
07. Stvor na krovu
08. Crna stena
09. Iz dubina
10. Morsko prokletstvo
11. Asurbanipalova vatra

 

            Ispod je odlomak iz  stručnog pogovora iz ove knjige, pod naslovom „Robert E. Hauard: Herojski otpor užasu.“ 

 

ROBERT E. HAUARD, HEROJSKI OTPOR UŽASU

(odlomak)

© Dejan Ognjanović

 

 

U svojim najboljim horor pričama, odabranim za ovu zbirku, Hauard se junački rve pre svega sa sopstvenim temperamentom kako bi proizveo efikasnu stravu. Njegova verovatno najbolja u tom smislu je „Golubovi iz pakla“, opravdano opštehvaljena. Stiven Tompkins u predgovoru jednom od novijih izbora Hauardovih priča kaže da je „Golubovi iz pakla“ „jedna od najboljih američkih horor priča, i jedna od najameričkijih.“ (Steven Tompkins, „Introduction“ in: Robert E. Howard, The Black Stranger and Other American Tales, University of Nebraska Press, 2005, str. xviii.) Čak i Stiven King je naziva „jednom od najboljih horor priča našega veka“, a njenu filmsku adaptaciju, u TV seriji Triler (Thriller, 1961) proglašava omiljenom epizodom. U toj uistinu izvrsnoj priči Hauard je u vrhunskoj formi kao pripovedač koji istovremeno vlada unikatno jezovitim ambijentom zapuštene vile na nekadašnjoj plantaži usred močvare kao i akumulacijom jezivih i krvavih događaja, uz stalnu pratnju zlokobnih golubova, i sa efektnom kulminacijom užasa kroz otkrovenje probuđene mračne prošlosti.

Pored ove, Lavkraft je hvalio i priču „Crni Kanan“ zbog njene „ubedljivo istinite, regionalne zaleđine i slike koja grabi i obuzima užasom što vreba u mahovinom obraslim, senama prokletim, zmijama nakrcanim močvarama dalekog američkog Juga.“ (H. P. Lovecraft, „Robert Ervin Howard: In Memoriam“) Tompkins čak tvrdi da „'Crni Kanan' i 'Golubovi iz pakla' spadaju u svaku američku biblioteku opterećene savesti i zasenjene samosvesti, odmah uz Pripovest Artura Gordona Pima, Melvilovog 'Benita Serena' i Avesalome, Avesalome! Ove priče znaju više nego što kazuju, a plaši ih još i više od toga: '...Bože, kakvih zastrašujućih, drevnih grozota ima na ovom kontinentu koji budale nazivaju ‘mladim’!'“

Obe ove priče tretiraju tematiku horora koji izrasta iz nezdravih rasnih odnosa, iz netrpeljivosti između belaca i crnaca na američkom Jugu i osećaja ksenofobije i paranoje koji potomci dojučerašnjih robovlasnika imaju prema potomcima svojih robova. U „Golubovima“ se, tako, autentična legenda o ukletoj plantažnoj kući koju je Hauard slušao u detinjstvu obogaćuje motivom crne robinje koja se sveti beloj, sadističkoj gospodarici zahvaljujući vudu magiji, dok je „Crni Kanan“ inspirisan takođe stvarnom anegdotom o crncu koji je, krajem 19. veka, koristeći harizmu i nešto nalik vradžbinama stekao vlast nad određenim brojem obojenog stanovništva. Potonja priča sva izvire iz nečiste savesti i straha belaca od mogućnosti pobune crnog stanovništva, a u obema nalazimo i idejno problematičnu situaciju demonizovane žrtve (kada obespravljeni bivaju pretvoreni u „čudovišta“).

Hauardov stav prema rasnim pitanjima bio je sasvim tipičan za region iz kojeg je poticao, a po svom ekstremizmu mogao se meriti sa Lavkraftovim, takođe notornim. Ni jedan ni drugi nisu verovali u ideal tzv. „melting pota“, odnosno lonca u kojem se različite nacionalnosti i rase rastaču i stapaju u jednu novu, američku. Tako, on Lavkraftu piše:

 

Slažem se sa svime što kažete o inostranim imigrantima. 'Melting pot'? Koješta! Kao da bismo mi mogli da asimilujemo sav taj sirotinjski šljam južne Evrope a da ne zagadimo stari američki soj. Od tih gluposti koje potežu, kao 'svi su ovde stranci osim Indijanaca', toliko pobesnim da bih se tukao. Pa onda je i Indijanac takođe stranac, jer pre njega su tu bili graditelji humki. A gelski Irac je stranac jer su Pikti pre njega došli u Irsku. A Anglo-Saksonac je tuđinac u Engleskoj jer su kimrički Kelti bili tu kad je ovaj došao. Ne – prave činjenice su ove – pošto su naši preci pokorili Indijance, pobili divlje životinje, sravnili šume, oterali Francuze i Špance i izborili našu nezavisnost od Engleske, čopor vašljivih seljaka pohrlio je u roju da zgrabi ono što su naši arijevski preci izborili.

 

Uprkos tome, pomenute dve njegove priče nisu toliko rasističke koliko tematizuju i ogoljavaju rasizam na takav način da obesmišljavaju crno-bele podele. „Kanan“ prosto pršti od belačke krivice, a da je ona i te kako opravdana govori i tretman crnog zarobljenika kojeg belci iz Kanana vežu i zatvore u šupi, preteći mu bičem baš kao i njegovim precima... „Stara dobra vremena“ u zabitima američkog Juga nisu nestala pukim formalnim ukidanjem robovlasništva; bič je uvek tu negde pri ruci, kao i demoni što izviru iz nedavne prošlosti.

            Vredan pažnje je i Hauardov doprinos imaginarijumu lavkraftovske proze kroz fiktivnu „crnu knjigu“ Bezimeni kultovi izvesnog nemačkog proučavaoca, Fon Juncta (Nameless Cults, Von Junzt). Kako bi knjizi podario autentični nemački prizvuk, Lavkraft se konsultovao sa Ogastom Derletom, koji je predložio naslov Unaussprechlichen Kulten. Lavkraft je, zatim, imao referencu na Crnu knjigu u pričama „Snovi u veštičjoj kući“, „Stvar pred vratima“, „Sena izvan ovog vremena“, „Stanovnik tame“ i u dvema pričama koje je pisao za Hejzel Hild. Ludi pesnik Džastin Džefri takođe je Hauardov lik koji se kasnije uzgred pominjao kod Lavkrafta (npr. u priči „Stvar pred vratima“ naveden je „bodlerovski pesnik Džastin Džefri“), kao i njegova demonska božanstva Gol-gorot, ljudi-zmije iz Valuzije (iz serijala o Kulu), Bran Mak Morn i Katulos. Istina, Lavkraftova pominjanja ovih kreacija svode se na prijateljski omaž i intertekstualnu igrariju bez dubljeg smisla; on nije ni pokušavao da ih razvije ili smesti u središte svog mitosa, već se ta imena i naslovi ponekad nađu na njegovim obodima, u nabrajanjima bez dalje elaboracije, kako bi se podrupro utisak njihovog stvarnog postojanja izvan sveta fikcije.

            Dve najznačajnije i najbolje priče iz Hauardovog „lavkraftovskog“ ciklusa nalaze se u ovoj knjizi. Pre svega, „Crna stena“, odlična i atmosferična priča koju Robert Vajnberg i Edvard P. Bergland, autori Čitalačkog vodiča kroz Ktulu mitos (Robert Weinberg, E. P. Berglund, Reader's Guide to the Cthulhu Mythos, 1973) smatraju najboljom pričom mitosa koju nije napisao Lavkraft. Nešto slabija, ali ipak interesantna, je i „Stvor na krovu“, koja možda jednako koliko Lavkraftu duguje i Klarku Eštonu Smitu, još jednom piscu lavkraftovskih tema, čiji je najveći doprinos mitosu – Tsatuga, žaboliki demon na kojega božanstvo iz ove priče donekle podseća.

            Hauard je možda bio prestrog prema sebi kada je, u pismu Ogastu Derletu iz jula 1933. napisao: „U pravu ste po pitanju 'Crne stene' i drugih njoj srodnih mojih priča. One su bile napisane više kao eksperimenti nego bilo šta drugo, i ja sam ubrzo uvideo da to nije moj prirodni stil.“ U svakom slučaju, njegovom stilu i nazorima prirodniji je bio spoj avanturističke fantazije sa lavkraftovskim hororom, kao u priči „Vatra Asurbanipala“ u kojoj se grupa avanturista nađe opkoljena pustinjskim pljačkašima u ruševinama drevnog grada gde, nakon mnogo puškaranja, na kraju bude probuđeno i staro demon-božanstvo.

            Neodređeno lavkraftovski nazori bolje su uklopljeni u pričama o morskim užasima, kao što je „Iz dubina“, gde se okean opisuje kao „tmasti zeleni titan“ nadvijen duž obale, „uvek spreman da zaskoči svojim gladnim kandžama.“ Više lavkraftovske od čudovišta sa pipcima i žabolikim crtama jesu deonice poput ove, iz iste priče:

 

More, ta velika, siva, prastara žena ledenog pogleda. Njene struje su mi se obraćale kao i uvek od mog rođenja, šuštanjem niskih talasa na pesku, krikom okeanskih ptica, pulsirajućom tišinom. Veoma sam stara i mudra (razmišljalo je more) i nemam nikakve veze sa čovekom; ljude ubijam i čak im izbacujem tela na kukavno kopno. U mojim nedrima ima života, ali taj život nije ljudski (šaputalo je more), moja deca mrze sinove čovečje.

 

            S druge strane, „Deca noći“ je osoben spoj omaža Makenu i njegovoj obradi mita o „malom narodu“, odnosno zlim patuljcima iz velških brda, sa Hauardu tako dragim rasnim teorijama i maštarijama o doslovnom mentalnom izmeštanju u daleku prošlost, pre bilo kakve civilizacije. Ovom motivu se Hauard vraćao u nekoliko svojih minornih priča, ali i u onoj koju većina ističe kao njegovu najbolju – „Crvi zemlje“ („Worms of the Earth“). Ona se ne nalazi u ovom izboru samo zbog toga što se radi o pretežno avanturističkoj, alter-istorijskoj priči (iz serijala o piktskom junaku Branu Mek Mornu), veoma dugačkoj i opširnoj u svojim akcionim zamešateljstvima, pri čemu se horor javlja tek pred kraj u vidu gmizavih crvolikih patuljasto-deformisanih stvorova prizvanih radi žestoke osvete zlim rimskim osvajačima britanskog ostrva. U pogledu ravnoteže između avanture i horora Hauard je svoje najveće uspehe postigao u serijalu priča o Solomonu Kejnu – budući da su uniformnog kvaliteta, šteta bi bilo ovde izdvajati samo jednu ili dve od njih; one zaslužuju da se sve nađu u jednoj zasebnoj knjizi...

Najzad, priče kao što su „Ne kopaj mi grob“ i „Srce starog Garfilda“ predstavljaju Hauardov doprinos starinskoj školi horora iz Čudnih priča, o osvetama i demonskim nagodbama u savremenom ambijentu, kakve će zatim, na njegovom tragu, biti obrađivane u E.C. stripovima tipa Priče iz grobnice, a onda se naći i kod savremenijih pisaca, od Metisona do Kinga, i dalje.

Ako bi trebalo sumirati Hauardov pristup hororu, možemo se složiti sa sudom iznetim u predgovoru jednom izboru upravo takvih njegovih priča: „Njegovo najefikasnije postignuće je način na koji on može učiniti da strah, ili krivica, ili druga intenzivna psihološka stanja poprime gotovo opipljiv oblik. Hauard je bio veoma emocionalan pisac, a to njegovim pričama i pesmama dodaje osećaj neposrednosti.“ (Rusty Burke, „Introduction“ in: Robert E. Howard, The Horror Stories of Robert E. Howard, Del Rex, New York, 2008, str. xix) Tome se mora dodati: čak i kada je eksperimentisao, ili kada je omažirao, ili se prosto poigravao, vežbajući svoje spisateljske mišiće, Hauard je kao umetnik uvek bio prisutan, a njegova visoko napeta i precizno sročena proza, na svojim vrhuncima, umela je da izazove žmarce baš zato što je pisac dobro poznavao i u svojoj krvi osećao stravu što vreba tik onostran vidljive, materijalne obrazine egzistencije.

Na kraju krajeva, ovaj „veoma emocionalan pisac“ je i svoj život okončao mnogo pre vremena, sopstvenom rukom, upravo zbog svoje emocionalnosti: kada je njegova bolešljiva majka pala u komu za koju su mu lekari rekli da se iz nje neće probuditi, on nije mogao podneti da je vidi kako umire, niti da živi u svetu bez nje. U svojoj tridesetoj godini otišao je u auto i puškom sebi pucao u glavu.

Pre toga je iza sebe ostavio ove stihove (prepev: dr Dejan Ognjanović):

 

Utekli svi, učinjeno sve

Lomača nek me uzme na se

Gozba je okončana

I lampe se gase.

 

* * *

 

Mislim da je izdavač DECE NOĆI rasprodao svoj skromni tiraž (500 primeraka).

            Ja imam još nekolicinu primeraka, i nudim ih zainteresovanima – tj. onima koji se najbrže jave.

            Cena je 1000 din. po primerku + ptt (ako šaljem kao preporučenu tiskovinu, to znači još 220 din).

            Ko želi, nek mi piše na mejl dogstar666 at yahoo dot com.

            Ako ste željni klasičnog, vrhunskog horora, imam na raspolaganju i još nekoliko primeraka SLUČAJ ČARLSA DEKSTERA VORDA - H. F. Lavkraft (1.200 din) 

i NE GLEDAJ SADA - Dafne di Morije (1.300 din)

kao i MRAČNI PREDELI Stefana Grabinjskog (1.100 din).

Imam i po 1 kom. antologija NEKRONOMIKON (Lavkraft; 2.500 din) i KNJIGA EJBONOVA (Klark Ešton Smit, 2.400 din).

Tu je i jedna POETIKA HORORA Dr Ognjanovića: ako je još nemate, sad može biti vaša, s posvetom autora. Cena: 2.400 din.

Imam i nešto novije i krvavije: KNJIGE KRVI, 2. tom – Klajv Barker !

Takođe, i ovom prilikom, zajedno sasvim gorepomenutima, možete naručiti i izdanja Ghoul Press-a:

KULT GULA (horor kritike, eseji i liste), 1000 din.

NAŽIVO (roman), 1000 din.

PROKLETIJE (roman), 1000 din.

ZADUŠNICE (moj za sada najnoviji roman), 1000 din.

i DIVLJA KAPELA (zbirka priča), 900 din.

Ko voli, nek izvoli!